Вили?ам Гилберт
Вили?ам Гилберт
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1544-05-24 ) 24. ма? 1544.
Место ро?е?а	Колчестер , Енглеска
Датум смрти	10. децембар 1603. ( 1603-12-10 )  ( 59 год. )
Место смрти	Лондон , Енглеска
Образова?е	St John's College
Научни рад
По?е	физика

Вили?ам Гилберт ( енгл. William Gilbert ; Колчестер , 24. ма? 1544 ? Лондон , 10. децембар 1603 ) ^{[1] [2]} ?е био енглески лекар и физичар . Увео ?е назив за електрицитет , а ?егово дело ? О магнетима “, у ко?ем износи теори?у о Зем?и као магнету и магнетним силама изме?у небеских тела, ?е имало знача?ан утица? на разво? науке у 17. веку . ^[3]

Живот и рад [ уреди | уреди извор ]

Вили?ам ?е ро?ен у Колчестеру од оца ?ерома Гилберда, градског судског службеника. Вили?ам се школовао се на коле?у Сент ?онс у Кембри?у. ^[4] Након што ?е дипломирао медицину на Кембри?у 1569. године и кратког периода као стипендиста на Ст ?оновом коле?у, отишао ?е да се бави медицином у Лондону и путовао по континенту. Године 1573, изабран ?е за члана Кра?евског коле?а лекара . Године 1600. изабран ?е за председника колеги?а. ^[5] Он ?е био ?е лекар Елизабете I од 1601. до ?ене смрти 1603. године, а ?е?мса VI и I су обновили ?егову позици?у. ^{[6] ‍ :30}

?егов примарни научни рад ? умногоме инспирисан рани?им радовима Роберта Нормана ^{[7] [8]} ? био ?е De Magnete, Magneticisque Corporibus, et de Magno Magnete Tellure ( О магнету и магнетним телима, и о великом магнету Зем?е ) об?ав?ен у 1600. У овом раду он опису?е многе сво?е експерименте са сво?им моделом Зем?е званим терела . Из ових експеримената ?е зак?учио да ?е Зем?а сама по себи магнет и да ?е то разлог зашто компаси упу?у?у на север (рани?е су неки веровали да ?е компас привукла поларна звезда ( Поларис ) или велико магнетно острво на северном полу). Он ?е био први ко?и ?е тврдио да ?е центар Зем?е од гвож?а, а сматрао ?е да ?е важно и сродно сво?ство магнета да се могу се?и, при чему сваки формира нови магнет са северним и ?ужним полом.

Енглеску реч ?electricity“ ?е први пут употребио 1646. године сер Томас Браун , а изведена ?е из Гилбертовог новоглатинског electricus из 1600. године, што значи ?као ?илибар “. Термин ?е био у употреби од 13. века, али ?е Гилберт био први ко?и га ?е употребио у значе?у ?као ?илибар у сво?им привлачним сво?ствима“. Он ?е препознао да тре?е са овим об?ектима укла?а такозвани ?ефлувиум“, ко?и би проузроковао ефекат привлачности при вра?а?у у об?екат, иако ни?е схватио да ?е ова супстанца ( електрични набо? ) универзална за све матери?але. ^[9]

Електрични излив се много разлику?е од ваздуха, и како ?е ваздух зема?ски ефлуви?, тако и електрична тела има?у сво? карактеристичан излив; и сваки посебан ефлувиум има сво?у сопствену мо? да води ка с?еди?е?у, сопствено крета?е ка свом пореклу, свом извору и телу ко?е емиту?е ефлувиум.

?  Gilbert 1893

У сво?о? к?изи проучавао ?е и статички електрицитет користе?и ?илибар ; ?илибар се на грчком назива електрон , те ?е Гилберт одлучио да ?егов ефекат назове електричном силом . Он ?е осмислио први електрични мерни инструмент , електроскоп , у облику закретне игле ко?у ?е назвао верзори?ум . ^[10]

Као и други научници ?еговог времена, веровао ?е да ?е кристал ( кварц ) посебно тврд облик воде, формиран од компримованог леда:

Луцидни драгу?и су направ?ени од воде; баш као што ?е кристал, ко?и ?е очврснут из чисте воде, не увек великом хладно?ом, како су неки некада сматрали, и веома ?аким мразом, али понекад и ма?е ?аким, природа тла ко?а га облику?е, влага или сокови ко?и се затвара?у у одре?ене шуп?ине, на начин на ко?и се у рудницима производе шпати.

?  Де Магнет , енглески превод Силвануса Филипса Томпсона , 1900

Гилберт ?е тврдио да електрицитет и магнетизам нису иста ствар. Као доказ, он ?е (нетачно) истакао да, док ?е електрична привлачност нестала са топлотом, магнетна ни?е (иако ?е доказано да магнетизам заправо поста?е оште?ен и ослаб?ен топлотом). Ханс Кристи?ан Ерстед и ?е?мс Клерк Максвел су показали да су оба ефекта аспекти ?едне силе: електромагнетизма. Максвел ?е ово претпоставио у сво?о? Расправи о електрицитету и магнетизму након много анализа.

Гилбертов магнетизам ?е био невид?ива сила ко?у су многи други природни филозофи погрешно схватили да управ?а крета?има ко?а су посматрали. Иако ни?е приписивао магнетизам привлачности ме?у звездама, Гилберт ?е истакао да ?е крета?е неба последица Зем?ине ротаци?е, а не ротаци?е сфера, 20 година пре Галиле?а (али 57 година после Коперника ко?и ?е то отворено из?авио у свом делу De revolutionibus orbium coelestium об?ав?еном 1543. године) (види спо?ну референцу испод). Гилберт ?е први покушао да мапира површинске ознаке на Месецу током 1590-их. ?егова карта, направ?ена без употребе телескопа, показивала ?е обрисе тамних и светлих мр?а на Месечевом лицу. За разлику од ве?ине ?егових савременика, Гилберт ?е веровао да су светле тачке на Месецу вода, а тамне тачке копно. ^[11]

Гилберт ?е умро 30. новембра 1603. у Лондону. Сматра се да ?е узрок ?егове смрти била бубонска куга . ^{[12] [13]}

Гилберт ?е сахра?ен у свом родном граду, у цркви Свете Тро?ице у Колчестеру. ?егов мермерни зидни споменик се ?ош увек може видети у ово? саксонско? цркви, сада деконсекратирано? и кориш?ено? као кафи? и пи?аца. ^[14]

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• The Galileo Project ? biography of William Gilbert.
• The Great Magnet, the Earth Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. август 2014) ? website hosted by NASA ? Commemorating the 400th anniversary of "De Magnete" by William Gilbert of Colchester .
• Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries Архивирано на са?ту Wayback Machine (15. ма? 2015) High resolution images of works by and/or portraits of William Gilbert in .jpg and .tiff format.
• Вили?ам Гилберт на са?ту Про?екат Гутенберг   (?език: енглески)
• Вили?ам Гилберт на са?ту Internet Archive   (?език: енглески)
• On the Magnet ? Translation of De Magnete by Silvanus Thompson for the Gilbert Club, London 1900. Full text, free to read and search. Go to page 9 and read Gilbert saying the Earth revolves leading to the motion of the skies.
• The Natural Philosophy of William Gilbert and His Predecessors
• De Magnete From the English Printing Collection in the Rare Book and Special Collection Division at the Library of Congress
• William Gilbert, the first electrician.