Веспази?ан
Веспази?ан
Лични подаци
Пуно име	Тит Флави?е Веспази?ан
Датум ро?е?а	17. новембар 9. н . е.
Место ро?е?а	Фалакрина , Итали?а , Римско царство
Датум смрти	23. ?ун 79 . (69 год.)
Место смрти	Акве Кутили?е , Римско царство
Гроб	Рим
Породица
Супружник	Домицила Стари?а
Потомство	Тит , Домици?ан , Домицила Мла?а
Родите?и	Тит Флави?е Сабин Веспаси?а Пола
Династи?а	Флави?евци
Римски цар
Период	1. ?ул 69 ? 23. ?ун 79 . (10 год.)
Претходник	Вители?е
Наследник	Тит

Тит Флави?е Веспази?ан ( лат. Titus Flavius Vespasianus , касни?е, као цар, Caesar Vespasianus Augustus ), био ?е римски цар од 69 . до 79 . године. ^[1] Ро?ен ?е 17. новембра 9 . године у граду Фалакрина , а умро ?е као римски цар 23. ?уна 79. године. Владавину ?е започео као послед?и владар у години четири цара .

Веспази?ан ?е био први владар из династи?е Флави?еваца . ^[2] Током сво?е десетогодиш?е власти, Веспази?ан ?е политички и финанси?ски успео да стабилизу?е прилике у Римском царству . Веспази?ан важи за ?едног од на?важни?х царева, за?едно са Октави?аном Августом и Тра?аном .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Веспази?ан пре него што ?е постао цар [ уреди | уреди извор ]

Младост и прве магистратуре [ уреди | уреди извор ]

Веспази?анов отац Флави?е Сабин потицао ?е из витешког сталежа , а не сенаторског, чи?и су припадници имали прилике да доби?у на?више службе како у доба Републике, тако и у доба Римског царства . Веспази?ан ?е тако био први цар ко?и ни?е припадао сенаторском сталежу. Но, ?едан брат ?егове ма?ке ?е успео да постане сенатор.

Веспази?ан и ?егов брат Тит Флави?е Сабин били су први чланови ?ихове фамили?е ко?и су постали сенатори. Веспази?ан ?е под Тибери?ем постао во?ни трибун . Касни?е ?е био квестор , а под Калигулом постао ?е претор са четрдесет година.

Успон у време Клауди?а [ уреди | уреди извор ]

У годинама 43. и 44. током Клауди?евог похода на Британи?у, Веспази?ан ?е предводио ?едну леги?у, што му ?е обезбедило три?умфалне инсигни?е. 51 . Веспази?ан ?е постао конзул , а касни?е ?е добио проконзулат у провинци?и Африци . Током управ?а?а Африком показао ?е поште?е, па ни?е п?ачкао провинци?у, као многи ?егови претходници. Стога ?е запао у финанси?ске тешко?е, па се морао обратити брату за помо?.

Веспази?ан ?е за жену изабрао особу ко?а ни?е имала пуно римско гра?анско право. То ?е било веома неуобича?но. Ипак, оба сина из тог брака, Тит и Домици?ан , постали су касни?е римски цареви.

Веспази?ан под Нероном [ уреди | уреди извор ]

Нерон ?е одредио да Веспази?ан буде ?едан од ?егових офици?елних пратилаца; тако ?е Веспази?ан пратио цара када ?е ова? ишао на пут у Грчку приликом чега ?е саблаж?авао околину пева?у?и и игра?у?и. У ?едно? такво? прилици, Веспази?ан ?е заспао и то му ?е донело Неронову немилост. Ипак, поново га ?е Нерон прихватио, када су се на Истоку ствари закомпликовале и када ?е требало повести во?ску.

Тако ?е Веспази?ан преузео команду у Првом Римско-?евре?ском рату . Веспази?ан ?е на челу три леги?е и ?аких помо?них одреда (укупно 60.000 ?уди) ушао у провинци?у ?уде?у . Борба ?е потра?ала дуже него што се очекивало, али су на кра?у Рим?ани превладали и то под командом Тита, ко?ег ?е Веспази?ан, када ?е ве? постао цар, оставио у ?уде?и да заврши рат.

Година четири цара [ уреди | уреди извор ]

Када ?е Веспази?ан сазнао да ?е Нерон уби?ен, стао ?е на Галбину страну. Но, после ?егове смрти и Отонове кратке владавине, Вители?е ?е преузео власт. Тада ?е Веспази?ан одлучио да се умеша директно у борбу. Обезбедио ?е подршку управника Сири?е , Га?а Лицини?а Муци?ана, а затим и префекта Египта, Тибери?а ?ули?а Александра . 1. ?ула 69 . године Веспази?ан ?е био извикан за цара; убрзо су се за Веспази?ана из?асниле све леги?е на Истоку и на дунавском лимесу . Тиме ?е Веспази?ан постао командант огромне во?ске.

Веспази?ан ни?е журио. Контролишу?и преко Тибери?а ?ули?а Александра египатско жито, он ?е могао изглад?ивати Рим и тиме слабити Вители?еву позици?у. У часу када ?е требало кренути према Итали?и , Веспази?ан ?е напустио опсаду ?ерусалима и препустио ?е своме сину Титу. Дунавске трупе под командом Марком Антони?ем Примом су се приближиле Итали?и. Примове трупе су упале у Рим 20. децембра 69. године. Дошло ?е до битке у граду при чему ?е погинуо Вепсази?анов брат Сабин. Вители?е ?е убрзо био уби?ен и власт ?е тако прешла у руке Веспази?ана, ко?и ?е средином 70 . године ушао у Рим . Сместа ?е утицао да буде донесен lex de imperio Vespasiani , ко?им ?е законски озваничен ?егов положа? принцепса .

Веспази?ан као цар [ уреди | уреди извор ]

Во?на и одбрамбена политика [ уреди | уреди извор ]

Сенат ?е прогласио Веспази?ана за цара децембра 69 ., док се он ?ош увек налазио у Египту (где ?е прихва?ен за цара неколико месеци рани?е). ^[3] Га? Лицини?е Муци?ан , гувернер Сири?е и Веспази?анов при?ате?, стигао ?е у Рим на челу леги?а и у царевом одсуству управ?ао државом, уз помо? царевог мла?ег сина, Домици?ана . Муци?ан ?е одмах почео са пореским реформамама, да би поново напунио испраж?ену ризницу. Након Веспази?ановог повратка, Муци?ан ?е саветовао новог императора да сакупи што више новца од пореза.

Веспази?ан и Муци?ан поново су активирали старе порезе, увели нове, пове?али приходе из провинци?а и будно пазили на званичнике задужене за ризницу. Латинска пословица: "Pecunia non olet" (Новац не смрди), можда ?е настала када ?е уведен порез на ?авне тоалете.

Почетком 70. године Веспази?ан се и да?е налазио у Египту, на?богати?о? провинци?и царства од ко?е ?е умногоме зависило снабдева?е Рима житом. Веспази?ан ?е проводио време у Египту ?ача?у?и сво?у власт и стабилизу?у?и прилике у провинци?и. Ипак, ситуаци?а у царству ?ош увек ?е била нестабилна. Рат у ?уде?и тра?ао ?е ?ош од 66. године све док Веспазика?ов стари?и син, Тит - коме ?е Веспази?ан поверио команду у рату против ?евре?а након што ?е проглашен за цара и кренуо за Египат - коначно ни?е сломио отпор побу?еника и после тешке и крваве опсада заузео ?ерусалим када ?е уништен други ?евре?ски храм.

Према историчару Евсеви?у , Веспази?ан ?е наредио да се ухвате сви преостали потомци Давидове лозе. У ?анару исте године избила ?е побуна у Гали?и и Германи?и, позната као Батавски устанак. Во?е побуне били су Га? ?ули?е Цивил и ?ули?е Сабин ко?и ?е тврдио да ?е потомак Га?а ?ули?а Цезара те се прогласио за цара Гали?е. Побу?еници су успели да победе две леги?е пре него што ?е устанак угушио Веспази?анов зет, Квинт Цери?ал, кра?ем 70. године.

Консолидова?е власти и финанси?ска политика [ уреди | уреди извор ]

Средином 70. године Веспази?ан се вратио у Рим и одмах ?е отпочео да осигурава сво? положа? и спречи могу?ност нових побуна. Доделио ?е богате дарове многима у во?сци и ?авности. ^[4] Во?ници ло?ални Вители?у су отпуштени из службе и каж?ени. ^[5] Веспази?ан ?е започео и опсежну пропагандну кампа?у. Царством су кружиле приче о императору над?удских способности ко?ем ?е било су?ено да до?е на власт. ^[6] Скоро тре?ина свег новца искованог за време Веспази?анове владавине славило ?е ?егове во?не успехе и мир ко?и ?е уследио након турбулентне Неронове владавине и хаоса у гра?анском рату 68?69. Нерон ?е оставио велике дугове држави. Веспази?ан ?е покушао на сваки начин да их исплати. Изме?у осталог, увео ?е порезе на градске клозете у Риму. Када му се Тит на то пожалио, ова? му ?е показао златник ко?и потиче од тог пореза и Тит ?е морао да се сложи да златник не смрди. На то му ?е Веспази?ан рекао : ?Ипак, потиче од мокра?е.“ ^[7]

У стварности Веспази?ан ?е преузео царство ко?е ?е било на ивици банкрота. Веспази?ан ?е санирао државне финанси?е са великим успехом. Веспази?ан ?е тако порез ко?и ?е Нерон опростио Аха?и (због свог филхеленизма) сместа вратио натраг. Веспази?ан ?е установио три посебне касе: fiscus Iudaicus , fiscus Alexandrinus и fiscus Asiaticus . Сигурно ?е опоравку римских финанси?а помогао и огроман плен из ?ерусалимског Храма , осво?ен после Првог римско-?евре?ског рата .

У часу када ?е умирао, Веспази?ан ?е иза себе оставио пуну државну касу без дугова. ?егову финанси?ску политику хвале и Светони?е и Тацит .

Веспази?ан ?е новчано подржавао писце, многи знаменити антички историчари, ук?учу?у?и Тацита, Светони?а, ?осифа Флави?а и Плини?а Стари?ег, били су Веспази?анови савременици. Готово сви они писали су несум?иво позитивно о Веспази?ану, истовремено осу?у?у?и претходне цареве. ^[8] Тацит ?е дуговао сво? положа? Веспази?ану, Флави?е ?осиф сматрао га ?е заштитником и спасиоцем док ?е Плини?е Стари?и посветио сво?е на?знача?ни?е дело, Истори?у Природе, Веспази?ановом сину Титу. ^[9]

Политичке реформе и учврш?е?е власти [ уреди | уреди извор ]

Веспази?ан се угледао у многочему на политику Октави?ана Августа . Поред тога ?е био присталица Клауди?евог централизма. Био ?е присталица апсолутистичке владавине: од 73 . сам ?е постао цензор да би тако могао да контролише сенаторе; поред тога, сам ?е био више пута конзул. Истовремено, Веспази?ан ?е редовно посе?ивао седнице сената. Укупно, имао ?е добре односе са сенатом. ?една од последица ?еговове политике ?е била та да су у сенат улазили све више ?уди из провинци?а.

Током Веспази?анове владавине процес романизаци?е ?е добио нови замах. Тако су шпанске провинци?е добиле латинско гра?анско право. У управ?а?у Царством, Веспази?ан се осла?ао на свог сина Тита, ко?ег ?е постепено спремао за свог наследника; Веспази?ан ?е успостав?ао ?едну династи?у. Домици?ан ?е тада био веран и Титу и Веспази?ану.

Веспази?ан ?е током сво?е владавине остао близак гра?анима. Ни?е патио од парано?е ко?а ?е обузимала ?егове претходнике. Ипак, они ко?и би говорили против цара су каж?авани. Неколико филозофа стоичке школе оптужени су да кваре студенте неприкладним уче?ем због чега су прогнани. ^[10] Хелвиди?е Приск , про-републикански филозоф, погуб?ен ?е због свог уче?а и упорног против?е?а Веспази?ану. ^[11] Вероватно ово убиство пада на душу Титу, а не самом Веспази?ану. Приватни живот цара Веспази?ана драстично се разликовао од начина живота Калигуле или Нерона.

Гра?евинска делатност [ уреди | уреди извор ]

Период Веспази?анове владавине изме?у 71. и 78. године ?е мистери?а. Цар се посветио обнови Рима после гра?анског рата, подигнут ?е храм мира на Форуму , завршен храм деификованог Клауди?а ^[12] а 75. изгра?ена колосална статуа Аполона , започета у Нероново време (прво ?е Аполон требало да има Неронов лик). Далеко на?познати?и про?екат ?есте почетак изград?е Колосеума , подухват ?е финансиран из огромног плена донетог након осва?а?а ?ерусалима и блага из другог ?евре?ског храма. У провинци?ама су изгра?иване нови путеви и мостови.

Кроз велике ?авне инвестици?е, нарочито у изград?и, Веспази?ан ?е подстицао привреду Римског царства. Од цара се нарочито очекивало да гради по Риму. У ?егово доба, Капитол ?е био поново изгра?ен, буду?и да ?е у борбама током Година четири цара тешко страдао.

Смрт и последице [ уреди | уреди извор ]

У години у ко?о? ?е био конзул по девети пут (79.) Веспази?ан се разболео док ?е био у Кампани?и . ?егово ста?е се брзо погоршало. 23. ?уна 79. цар ?е умро. Док ?е био на самртно? посте?и, захтевао ?е да га подигну на ноге пошто ?е веровао да: "Цар треба да умре на ногама." Царев велики смисао за хумор одразио се и на ?егове послед?е речи, Væ, puto deus fio. "Ах! Мислим да поста?ем бог!" ^[13]

Веспази?ан ?е умро природном смр?у; и по томе се разликовао од сво?их претходника. Веспази?ана ?е одмах наследио на?стари?и син, Тит.

Личност [ уреди | уреди извор ]

Веспази?ан ?е био познат по смислу за хумор, отвореном и друже?убивом карактеру, заповедничком држа?у и во?ничким способностима. Помагао ?е осиромашеним сенаторима и члановима реда витезова, и градовима и областима пого?еним природним катастрофама. Посебно ?е био великодушан према писцима и реторима, неколицини ?е доделио пензи?е и до 1000 златника годиш?е. Ипак, Веспази?ан ни?е волео филозофе, сматра?у?и их немужевним гун?алима. Тако?е, био ?е веома попуст?ив према политичким противницима. Према Светони?у, цар се изражавао отворено и шалио са при?ате?има. За време ?егове владавине новац ?е трошен на ?авне радове и обнову и улепшава?е Рима.

Светони?е и Тацит , два на?важни?а писца о цару Веспази?ану, опису?у га као човека сред?е висине и снажне по?аве, напетог израза лица. Веспази?анове ?авне слике на новцу приказу?у више реализма него што ?е то случа? са пре?аш?им царевима. Веспази?ан ?е описиван као народски човек, изразитог смисла за хумор до цинизма.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

На?важни?и извори за Веспази?анову владавину ?е Светони?ева биографи?а овог цара, као и Тацитове Хистори?е. Тако?е, ту ?е и Каси?е Дион , т?. од 63. до 66 к?иге ?еговог опширног дела, као и к?иге ?осифа Флави?а о ?уде?ском рату.

• Hermann Bengtson: Die Flavier. Vespasian, Titus, Domitian. Geschichte eines romischen Kaiserhauses . Beck. . Munchen. 1979. ISBN 978-3-406-04018-4 .  
• Christ, Karl (2009). Geschichte der romischen Kaiserzeit: von Augustus bis zu Konstantin . C.H.Beck. ISBN   978-3-406-59613-1 .  
• Griffin, Miriam (2000). ?The Flavians”. Ур.: Bowman, Alan K.; Garnsey, Peter; Rathbone, Dominic. The Cambridge Ancient History . Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-26335-1 .  
• Barbara Levick: Vespasian (Roman Imperial Biographies) . Routledge, London und New York. 1999.  ISBN 978-0-415-16618-8 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Вители?е

Римски цар

Тит