вера ?оци?
Оливера Вера ?оци?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1923-08-21 ) 21. август 1923.
Место ро?е?а	Београд , Кра?евина СХС
Датум смрти	22. ма? 1944. ( 1944-05-22 )  ( 20 год. )
Место смрти	Саса , код Македонске Каменице , Кра?евина Бугарска
Професи?а	ученица
Делова?е
Члан  КП?  од	октобра 1941 .
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО ?угослави?е 1941 ? 1944 .
Херо?
Народни херо?  од	20. децембра 1951 .

Оливера Вера ?оци? ( мкд. Oливера Верa ?оци? ; Београд , 21. август 1923 ? Саса , код Македонске Каменице , 22. ма? 1944 ) била ?е учесница Народноослободилачке борбе и народни херо? ?угослави?е .

Одрасла ?е у селу у Син?ели? , код Скоп?а , а школовала се у Скоп?у. У гимнази?и се ук?учила у омладински револуционарни покрет и постала члан Савеза комунистичке омладине (СКО?). Након окупаци?е ?е са породицом прешла у Ниш , а одатле у Ва?ево , где се са сестрама Видом и Радом ук?учила у Народноослободилачки покрет (НОП). Била ?е у Ва?евском партизанском одреду , где ?е као специ?ални курир одржавала везу изме?у Штаба одреда и Окружног комитета КП?. Октобра 1941. прим?ена ?е у чланство Комунистичке парти?е (КП?).

?уна 1942. из ва?евског кра?а ?е прешла у Ниш . Овде се запослила у Фабрици дувана, где ?е била секретар парти?ске ?ели?е КП?. Активно ?е радила на организова?у радника у врше?у саботажа и диверзи?а. Након полици?ске провале у Месни комитет, марта 1943 , морала ?е да оде у партизане на ?астребац . Била ?е на?пре у ?астребачком бата?ону, а ?уна 1943. ?е прешла на вра?ски терен у Други ?ужноморавски одред . Овде ?е била заменик политичког комесара Друге чете Другог вра?ског бата?она.

Почетком октобра 1943 , на лични захтев прешла ?е у Кумановски партизански одред , где ?е била заменик политичког комесара Одреда. Када ?е фебруара 1944. формирана Тре?а македонска ударна бригада , била ?е постав?ена за заменика политичког комесара Другог бата?она. Поред политичког рада у ?единици, радила ?е са народом, а посебно на организова?у жена.

За време Проле?не офанзиве , 1944 . ?ена бригада водила ?е тешке борбе против бугарских окупационих снага у североисточном делу Македони?е. У борбама во?еним, у току ове офанзиве, Вера ?е тешко ра?ена 20. ма?а 1944 , код села Страцин , на Осоговско? планини . Иако ?е тражила да ?е оставе, борци из бригаде су ?е ра?ену три дана носили на шаторском крилу, након чега ?е преминула у селу Саса, где ?е и сахра?ена.

Дирнут ?еном смр?у, ?ен друг и саборац, к?ижевник Ацо Шопов написао ?е песму Очи и посветио ?е Вери. ?ена ро?ена сестра Вида ?оци? била ?е позната српска и ?угословенска ва?арка.

За народног херо?а проглашена ?е 20. децембра 1951. године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ена ?е 21. августа 1923 . у Београду . ^[1] ?ена породица потиче из Новог Сада , где ?е живела до Првог балканског рата 1912 , када ?е ?ен деда ?ура ?оци? одлучио да напусти Аустроугарску и оде да живи у Кра?евини Срби?и . На?пре ?е отишао сам, а потом ?е продао неколико салаша и ку?а у Темеринско? улици у Новом Саду и са породицом ? супругом Катицом, синовима ?оком, Тодором, Младеном и ?еркама Драги?ом и Аном ? се преселио у новоослобо?ене кра?еве Старе Срби?е . Дошли су до Скоп?а и у оближ?ем селу Асанбегово ^[а] купили велико има?е и ку?у. Тако?е, ?ура ?оци? ?е у Скоп?у у ?евре?ско? махали, од ?едног бега, ко?и се спремао да се одсели у Турску , купио велику ку?у на спрат. Живот породице ?оци?, у новом дому у Скоп?у, прекинуо ?е почетак Првог светског рата 1914 , када су се ?ура и ?егова три сина, као доброво?ци при?авили у Српску во?ску . Ратне страхоте успела су да преживе сва четворица, с тим што ?е Тодор остао инвалид без ноге, док ?е ?ока убрзо по завршетку рата умро од задоби?ених рана. ^[2]

У селу Асанбегово, ко?е ?е након Првог светског рата названо Син?ели?ево, одмах поред ку?е ?оци?а налазила се зграда основне школе, у ко?о? ?е радила учите?ица Натали?а ?ерманови?, родом из Београда. Натали?а ?е била млада учите?ица и са великим ентузи?азмом ?е приступила просветите?ском раду. Насто?ала ?е да разби?е конзервативна схвата?а о томе да женска деца треба да седе код ку?е и помажу ма?кама и залагала се да почну да поха?а?у школу. Она се овде упознала са ?уриним сином Младеном, па су се убрзо потом венчали. Прва ?ерка, ко?о? су дали име Видосава Вида , родила им се 24. ?уна 1921 . у Скоп?у. Након две године, у Београду им се родила друга ?ерка, ко?о? су првобитно дали име Драги?а, по Младеново? сестри. Ипак, приликом крште?а, она ?е од кума добила име Оливера. Уку?ани су наставили да ?е зову Драги?а, а она ?е касни?е остала упам?ена као Вера, како су ?е звали када ?е одрасла. Године 1925 . родила им се и тре?а ?ерка, ко?о? су дали име Радмила Рада. Шест месеци након поро?а?а, Натали?а ?е умрла од запа?е?а слепог црева. ^[3] После супругине смрти, Младен се поново оженио и у браку са Ангелином Гином, ро?еном Проданови?, родом из Ва?ева , добио ?е ?ош дво?е деце ? Стано?а и Гордану. ^[4] ?ош док ?е била жива, прва Младенова супруга Натали?а прихватила ?е дечака Али?у Авдови?а , ?едног од неколико деце сеоског хо?е, ко?и ?е временом постао део породице ?оци?, а сестре ?оци? су га волеле и сматрале за брата. ^[5]

Школова?е и почетак политичке активности [ уреди | уреди извор ]

Након ма?чине смрти, на?стари?а ?ерка Вида отишла ?е код ?ених родите?а у Београд, где ?е започела основну школу. За време школских распуста, ко?е ?е проводила у Скоп?у и Син?ели?еву, Вера се интересовала за ?ене к?иге и тражила ?е од сестре да ?о? об?аш?ава слике и чита текстове. Вера ?е основну школу завршила у родном месту, а након тога ?е уписала Женску гимнази?у ?Кра?ица Мари?а” у Скоп?у. Овде ?е становала са стари?ом сестром Видом, ко?а ?е након смрти бабе дошла у Скоп?е, где ?е наставила школова?е. Када ?е 1935 , на?мла?а Радмила завршила основну школу, прешла ?е и она у Скоп?е, а са ?ом ?е дошла и очева ма?ка, баба Катица. Како би све четири становале за?едно, изна?миле су стан, пошто су породичну ку?у у Скоп?у продали ?ош рани?е услед последица велике економске кризе . Отац Младен се бавио зем?орад?ом , а посебно се занимао за производ?у дувана. Касни?е се запослио, на?пре у Фабрици дувана, а потом у Задрузи за откуп дувана у Скоп?у, али ?е након ?ене пропасти остао без посла. Породица ?е тада запала у тешку финанси?ску ситуаци?у, ко?а се продубила након Младенове трагичне смрти новембра 1938 . године. Како су у време очеве смрти, све три сестре ?оци? биле малолетне, ?ихов у?ак Градимир ?ерманови? им ?е постао старалац. Он ?е успео да им изде?ству?е да прима?у ма?чину пензи?у, али како она ни?е била дово?на, Вера ?е почела да слаби?им ученицима да?е приватне часове из математике и српскохрватског ?езика . ^[3]

У току гимнази?ских дана, велики политички утица? на сестре ?оци? остварио ?е ?ихов ?стари?и брат” Али?а Авдови? , ко?и се као учесник Велике медресе у Скоп?у, а касни?е као студент Филозофског факултета у Скоп?у, ко?и ?е био део Универзитета у Београду , прик?учио омладинском револуционарном покрету и постао комуниста . Пошто се бавио к?ижевнош?у, сестрама ?е давао на чита?е к?иге ? Мати од Максима Горског , Како се калио челик од Никола?а Островског , Гвоздену пету од ?ека Лондона и др. Трудио се да код ?их разви?е смисао за к?ижевност и уметност, посебно ?ер су имале смисла за сликарство и литературу. ^[б] Како ?е брзо прихватила марксистичке и комунистичке иде?е, Вера ?е насто?ала да ради на ?иховом шире?у ме?у сво?им школским друговима у гимнази?и. Како ?е била одлична ученица и веома активна у литерарно? секци?и, а притом се сама старала о себи и зара?ивала за живот, код сво?их другарица ?е имала велики ауторитет, ко?и ?е искористила за политичку активност. Почетком 1941 , као ?една од на?активни?их омладинки у скопско? гимнази?и била ?е прим?ена у чланство тада илегалног Савеза комунистичке омладине ?угослави?е (СКО?). Кра?ем марта 1941. Вера ?е активно учествовала у демонстраци?ама у Скоп?у против приступа?а ?угослави?е Тро?ном пакту . Предводила ?е групу ученица Женске гимнази?е, а учествовала ?е и у сукобу демонстраната са жандармери?ом, када ?е добила неколико удараца пендреком преко ле?а. ^{[6] [7]}

У Ва?евском партизанском одреду [ уреди | уреди извор ]

У току краткотра?ног Априлског рата , 1941 . Бугарска арми?а ?е окупирала на?ве?и део Вардарске Македони?е и ?ужне Срби?е и припо?ила га Кра?евини Бугарско? . Након окупаци?е, бугарски фашисти отпочели су са прогоном Срба , па ?е породица ?оци? морала на напусти Скоп?е . Кра?ем ма?а или почетком ?уна 1941. Вера ?е са сестрама Видом и Радмилом, бабом Катицом и стрицем Тодором отишла у Ниш , где су изна?мили стан у сутерену ?едне ку?е у ?агодин мали . Нешто касни?е, овде им се придружила ма?еха Ангелина са децом Стано?ем и Горданом. Како у малом стану ни?е било дово?но места, сестре ?оци? су из Ниша, преко Београда , отишле у Ва?ево , код ро?ака ?ихове ма?ехе. Овде су се повезале са Димитри?ем Дишом Ко?кови?ем, ко?и ?е био секретар СКО?-а у Техничко? школи и преко ?ега се ук?училе у илегални парти?ски рад. Он им ?е убрзо нашао ?едну простори?у за станова?е у кругу млина, а помагао им ?е и преко парти?ске самопомо?и. Поред Дише, сестре су сара?ивале и са Милицом Павлови? Даром , чланицом Окружног комитета КП? за Ва?ево и учествовале у преноше?у муници?е и оруж?а. ^{[8] [1]}

Кра?ем августа 1941 , сестре ?оци? су напустиле Ва?ево ? Вера ?е отишла у Ва?евски партизански одред , а Виду и Раду ?е Штаб одреда послао у Ба?ину Башту , где су радиле у партизанско? радионици оде?е и обу?е. У Штабу Ва?евског одреда, Вера ?е на?пре радила у оде?е?у за Агитаци?у и пропаганду ( Агитпроп ), а када ?е децембра 1941. Диша Ко?кови? био постав?ен за обавешта?ног официра, Вера ?е постала ?една од ?егових специ?алних курира. Веома успешно ?е обав?ала ову дужност ? пресвлачила се у се?анку и за?едно са другим се?анкама, неопажено одлазила у Ва?ево и на та? начин одржавала везу изме?у Окружног комитета КП? и Штаба одреда. Пошто Вера ни?е била са овог терена, полици?ски агенти ?е нису могли препознати, па ?о? ?е Ко?кови? поверавао на?теже задатке, ?ер су ва?евска полици?а и Гестапо упорно покушавали да откри?у парти?ске курире и ?ихове ?авке. ^{[8] [1]} Вера ?е у Одреду, октобра 1941. била прим?ена у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?). ^[9]

Након Прве непри?ате?ске офанзиве и повлаче?а главнине партизанских снага у Сан?ак и Босну , кра?ем 1941. и почетком 1942, Ва?евски партизански одред нашао се у тешко? ситуаци?и, непрекидно го?ен од стране четника Косте Пе?анца , Српске државне страже и Немаца . Марта 1942 , део Ва?евског одреда донео ?е одлуку да се пребаци у Босну, а због веома напорног и опасног пута, одлучено да све другарице остану на ва?евском терену. Ко?кови? ?е Веру тада оставио на вези са Живорадом Витомирови?ем, гимнази?алцем из Златари?а , ко?и ?о? ?е касни?е ?о? и ?ено? мла?о? сестри Радмили набавио документа, са ко?има су ?уна 1942. отишле у Ниш. ?ихова стари?а сестра Вида била ?е у ва?евском кра?у зароб?ена и потом заточена, на?пре у логору Ба?ица , а потом у логору Аушвиц , одакле се вратила након завршетка рата. ^{[10] [11]}

Илегални рад у окупираном Нишу [ уреди | уреди извор ]

Након доласка у Ниш, Вера се преко ма?ехе Ангелине, запослила у Фабрици дувана, где се одмах повезала са нишком парти?ском организаци?ом, ко?а ?е била знатно ослаб?ена хапше?ем по?единих другова, па ?е ?еним доласком добила велику помо?, ?ер ?е била постав?ена за секретара парти?ске ?ели?е у фабрици. Сво?е парти?ско искуство, стечено у Ва?еву, обимно ?е користила у раду, па ?е у фабрици, поред контроле насто?ника и по?единих послово?а, успела да организу?е парти?ску мрежу. Одржавала ?е по?единачне састанке, обилазила оде?е?а и обавештавала ?уде о ситуаци?и у фабрици, граду и зем?и. На исто? машини, за пакова?е цигарета, за?едно са ?ом радио ?е радник Дока Лазареви?, ко?и ?е био велики присталица ?оти?евог покрета ?Збор” . Ипак, Вера ?е успела да преко ?ега сазна по?едине информаци?е. ?еним радом унета ?е живост у рад парти?ске и ско?евске организаци?е, као и ме?у симпатизере Народноослободилачког покрета (НОП), након хапше?а истакнутих парти?ских активиста. У фабрички круг, поново су почели да се уносе парти?ски леци и остали матери?али, а по?едини радници саботирали су рад у производ?и ? неки су убацива?ем песка у машине изазивали кварове, а други су подешавали машине тако да цепа?у цигарет-папир. ^{[10] [11] [9]}

Почетком 1943 . Месни комитет КП? за Ниш покушавао ?е да успостави везу са неким бугарским во?ницима и официрима, како би ме?у ?има стекао присталице Народноослободилачког покрета и од ?их доби?ао одре?ене информаци?е. Приликом тих покуша?а, кра?ем фебруара 1943 , ухапшен ?е Миша Обрадови? Зоран, секретар Месног комитета КП? за Ниш. Током истраге у полици?и, он ?е пристао на сарад?у и открио све чланове Месног комитета, након чега ?е обучен у бугарску во?ну униформу, водио бугарске официре од стана до стана и проказивао сво?е сараднике. Пошто ?е Вера, као секретар парти?ске ?ели?е у Фабрици дувана, одржала везу са Месним комитетом КП?, али и лично познавала Обрадови?а, посто?ала ?е могу?ност да и ?у откри?у и ухапсе, због чега ?е прешла у илегалност. Напустила ?е посао и ни?е одлазила ку?и, ве? ?е боравила у становима парти?ских другова и симпатизера. Како ?е ?ен да?и боравак у Нишу био онемогу?ен, морала ?е за?едно са групом другова, ме?у ко?има ?е била Даница Николи? Лала, студентки?а По?опривредно-шумарског факултета и члан Месног комитета КП? за Ниш, почетком марта 1943. да напусти Ниш и оде на ?астребац у партизане. ^{[10] [11]} Током боравка у Нишу, Веру су, ?ер ?е дошла из Ва?ева, звали Вера Ва?евка , ^[12] а касни?е у партизанима на ?угу Срби?е су ?е звали Вера Скоп?анка и Вера Шиптарка . ^[13]

Са партизанима на ?угу Срби?е [ уреди | уреди извор ]

Доласком на ?астребац, Вера ?е ступила у Тре?и ?астребачки бата?он Првог ?ужноморавског партизанског одреда и учествовала у акци?ама ко?е ?е он изводио. Како су ове акци?е угрожавале саобра?а? на прузи Београд ? Ниш ? Вра?е , окупатор ?е почетком ма?а 1942 , за?едно са ?единицама Српске државне страже (неди?евци) предузео напад на ?астребачки бата?он. Вештим маневриса?ем по ?астрепцу, као и успешним борбама, партизански бата?он ?е, поде?ен на чете, успео да избегне непри?ате?ске снаге, чиме ?е ова? напад пропао. ?уна 1943 , Вера ?е прешла у Други ?ужноморавски партизански одред , ко?и ?е био формиран почетком марта 1943. године. Овде ?е распоре?ена у Други бата?он, где ?у ?е политички комесар бата?она Душан Деве?и? Жика поставио за заменика политичког комесара Друге чете. Као секретар парти?ске ?ели?е у чети, била ?е и члан бата?онског парти?ског бироа. Након што ?е упознала прилике у бата?ону, ко?и ?е деловао у долини реке Пчи?е , добила ?е задатак да прихвата нове борце, ко?и су долазили из окол­них села, као и да ствара омладинске организаци?е у четама Другог бата?она. Нови борци били су углавном неписмени и нису много знали о ци?евима Народноослободилачког покрета (НОП), па ?е Вера ме?у ?има политички деловала, али радила и на ?иховом описме?ава?у. ^{[14] [11]}

Продор партизана у ре?он Пчи?а?Коз?ак, током ?уна и ?ула 1943 , угрозио ?е комуникаци?у Ниш?Скоп?е, па су Немци , како би обезбедили ову комуникаци?у и онемогу?или де?ство партизанских ?единица, захтевали од Бугара да допреме додатне окупационе снаге, ко?е су требале да смене немачку дивизи?у, ко?а ?е пребачена у Грчку , због страха од евентуалног савезничког искрцава?а. Одмах по доласку бугарских снага, оне су кра?ем лета 1943. отпочеле напад на слободну територи?у у Црно? Трави и Лужници , као и у ре?ону Пчи?а?Коз?ак. Штаб Другог ?ужноморавског одреда ?е 15. септембра 1943 , за?едно са Ударним и Другим бата?оном, стигао изнад Трговишта , где ?е био стациониран гарнизон бугарских полица?аца и извршио напад. Бугари су пружали жесток отпор, а након вишечасовне борбе, партизани су се услед доласка бугарског по?ача?а морали пову?и. Сутрадан, бугарски полица?ци, ко?и су имали 9 мртвих и 12 ра?ених, напустили су Трговиште и отишли у Вра?е. У ово? борби, као и у униште?у окупаторских посада у околним селима, посебно се истакла Вера ?оци?, па се за ?у заинтересовао ?упчо Арсов , делегат Повереништва Главног штаба НОВ и ПО Македони?е за Пету оперативну зону, ко?и се налазио у Штабу Дугог ?ужноморавског одреда. Кра?ем септембра, у Штаб одреда дошао ?е Методи?е Котевски Слободан , кога ?е Вера познавала из гимнази?ских дана из Скоп?а. Од ?ега ?е тада по први пут чула о дешава?има у Скоп?у и ?егово? околини, као и о де?ствима Другог кумановског партизанског одреда, ко?и ?е водио борбе под Коз?аком и Скопском Црном Гором , након чега ?е изразила же?у да пре?е у Кумановски одред. Котевски ?е након тога разговарао са Васом Сма?еви?ем , чланом Окружног комитета КП? за Вра?е, ко?и ?е допустио Вери да оде у Македони?у . ^{[15] [11]}

У Кумановском партизанском одреду [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем септембра 1943. Штаб Другог ?ужноморавског одреда упутио ?е сво?у Другу чету на Скопску Црну Гору, како би тамо успоставили везу са партизанима са Косова и из Македони?е . За?едно са овом четом, изме?у осталих пошли су ?упчо Арсов , Доне Филипов, Огла Арсова и Вера ?оци?. Доласком на Скопску Црну Гору, неуспешно су покушали да успоставе контакт са косовским партизанима, али су их у томе омели сукоби са локалним албанским четама . Након тога, они су успоставили везу са Другим кумановским партизанским одредом, са ко?им су се срели 9. октобра у селу Думановце . Ве? сутрадан, делегат Главног штаба НОВ и ПО Македони?е ?упчо Арсов извршио ?е реорганизаци?у Другог кумановског одреда у Скопско-кумановски партизански одред, за чи?и ?е терен делова?а била одре?ена Скопска Црна Гора и лини?а Куманово?Кратово?Крива Паланка. Одред ?е био поде?ен на две чете, а за руководство Друге чете ?Цветан Димов” били су одре?ени ? Доско Величковски Молер за командира, Ванчо Велин Гоце за заменика командира, Методи?е Котевски Слободан за политичког комесара и Вера ?оци? за заменика политичког комесара. ^[16]

Код села Бродец, Скопско-кумановски партизански одред ?е 13. октобра 1943, за?едно са Другом четом Другог ?ужноморавског одреда и ?едном десетином Шарпланинског партизанског одреда, водио борбу против бугарског полици?ског одреда и албанских чета. Након борбе, партизани су се повукли у правцу манастира Мате?че . На овом путу, у сукобу са албанским четама, партизан Шарко ?е био ра?ен у ногу, а како ни?е могао да се кре?е, другови су га носили. Вера ?е учествовала у ?еговом ноше?у и док су остали борци сме?ивали, она ни?е хтела. Како ?е била нова у Одреду, желела ?е да се докаже и да осталим борцима покаже да, иако ?е женско, може да поднесе све ратне напоре. Истовремено ?е храбрила гладне и уморне борце, ко?и су негодовали што се кре?у по беспу?има Скопске Црне Горе. Након разматра?а ситуаци?е на терену, Штаб одреда ?е донео одлуку да напусти простор Скопске Црне Горе и да се Друга чета ?Цветан Димов” пребаци на Коз?ак, где се 27. октобра 1943. код села Врачевце повезала са Првом четом ?Киро Фетак”, ко?ом ?е командовао Христи?ан Тодоровски Карпош . Тада ?е било именовано ново руководство Одреда ? Карпош ?е постао командант одреда, Андон Филиповски Доне политички комесар и Вера ?оци? заменик политичког комесара одреда. ^[17]

Након што су се бугарски полица?ци из Жег?ана повукли ка Куманову , партизански одред ?е за свега неколико дана успео да створи слободну територи?у , ко?а се протезала од села Во?ника , Страцина , ?упиног Брда, планине Ко?уре на северу и планине Ру?ен на западу, а преко Бесне Кобиле , на северу, била ?е остварена веза са слободном територи?ом црнотравских партизана. Одмах по ствара?у слободне територи?е, отпочело се са активним политичким радом на терену. На Верин предлог, 7. новембра 1943. организована ?е прослава годиш?ице Велике октобарске соци?алистичке револуци?е , ко?а ?е одржана у селу Враготурце . Након тога су по селима били организовани зборови на ко?има су окуп?еном народу о ци?евима Народноослободилачког покрета и знача?у Народноослободилачке борбе говорили политички руководиоци, ме?у ко?има и Вера. ?ена активност на?више се огледала у раду са женама, ко?има ?е говорила о борби за равноправност жена, доби?а?а права гласа и др. ^{[17] [18]}

У Кумановском партизанском бата?ону [ уреди | уреди извор ]

Услед прилива нових бораца у Одред, Штаб Пете оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Македони?е ?е 1. децембра 1943 . извршио реорганизаци?у Скопско-кумановског одреда и од ?ега формирао Први кумановски партизански бата?он ??ордан Николов”, ко?и ?е на дан формира?а имао 106 бораца сврстаних у три чете. Руководство бата?она су чинили ? командант Христи?ан Тодоровски Карпош, заменик команданта Антон Филиповски Даме, политички комесар Томо Софрониевски ?осиф и заменик политичког комесара Вера ?оци?. Формира?е бата?она извршено ?е у селу Пелинце , у присуству члана Главног штаба ?упче Арсова, пред ким су нови борци бата?она положили заклетву. Како би се што ефектни?е политички радило са новим борцима, Штаб бата?она ?е на иници?ативу Методи?а Котевског и Вере ?оци? покренуо бата?онске новине, ко?е су у почетку писане ручно. ^[19]

?ача?е партизанских снага и шире?е ?ихове територи?е на Коз?аку и гор?ем току Пчи?е, узнемирило ?е припаднике четничког покрета Драже Михаилови?а , односно ?иховог Првог вардарског (коз?ачког) корпуса , ко?и су отпочели са припремом офанзиве на партизане. Обавештен о четничким плановима, Штаб бата?она донео ?е одлуку да Први кумановски партизански бата?он пре?е у село Дренак , одакле би бранио слободну територи?у. Ту ?е 9. октобра 1943 . дошло до сукоба изме?у партизанског Кумановског бата?она и четничког Коз?ачког корпуса, ?ачине око 500 бораца. У току вишечасовне борбе, иако малобро?ни?и, партизани су успели да разби?у четнике и одбаце их ка селу Арбанашко , наносе?и им губитке од око 20 мртвих и 30 ра?ених, док су партизани имали 8 мртвих и 6 ра?ених. Приликом повратка на Коз?ак, бата?он ?е обилазио околна села, где су одржавани зборови, а том приликом партизанима ?е приступило нових 35 бораца. Бугарске окупационе снаге су у по?единим селима Которлака наоружавале се?аке ради борбе против партизана, али их ?е бата?он разоружао и на та? начин се снабдео оруж?ем. Током ове акци?е, во?ене су борбе против бугарских окупационих снага и албанских чета. ^[20]

Почетком ?ануара 1944 , бугарски окупатор ?е покренуо офанзиву против партизанских снага на Коз?аку. У почетку ?е бата?он маневриса?ем на терену, успевао да избегне борбе са бро?ни?им бугарским снагама, а 13. ?ануара код села Пелинце ?е успео да направи заседу и разби?е бугарски полици?ски одред ?ачине 120 бораца, наносе?и му губитке од 15 мртвих, 9 ра?ених и 17 зароб?ених. ^[21] Почетком фебруара 1944. Први кумановски бата?он ?е од стране Оперативног штаба био упу?ен у село Би?ачу , код Бу?ановца , где ?е за?едно са Ударним бата?оном Другог ?ужноморавског одреда 7. фебруара извршио напад на бугарски полици?ски одред, ?ачине око 150 бораца. Полица?ци су се утврдили у згради основне школе, одакле су пружали жесток отпор па ?е борба во?ена и наредне но?и. Како ?е у току борбе, приликом поправке минобацача, погинуо командант бата?она Христи?ан Тодоровски Карпош, напад ?е обустав?ен и партизани су се повукли. Како ?е ?ош за живота стекао углед великог ?унака, ?егова смрт погодила ?е све борце Кумановског бата?она, а посебно Веру, ко?а ?е са ?им сара?ивала у Штабу бата?она приликом доноше?а важних одлука. Одмах након Карпошеве сахране у селу Себрату , бата?он ?е упу?ен на ?уг у сусрет Главном штабу НОВ и ПО Македони?е, ко?и ?е по наре?е?у делегата Врховног штаба НОВ и ПО? Светозара Вукманови?а Темпа кренуо на Коз?ак, где ?е требало да се створи нова слободна територи?а. ^[22]

У Тре?о? македонско? бригади [ уреди | уреди извор ]

Како ?е Први кумановски бата?он ??ордан Николов” нарастао на преко 220 бораца, наредбом Главног штаба за Македони?у 22. фебруара ?е реорганизован и поде?ен на два бата?она ? Први кумановски ударни бата?он ?Христи?ан Тодоровски Карпош” и Други кумановски бата?он ??ордан Николов”. У Штаб Првог ударног бата?она били су именовани ? Андон Филипов Доне за команданта, Сто?ан Тодоровски Ларго за заменика команданта, Методи?е Котевски Слободан за политичког комесара и Вера ?оци? за заменика политичког комесара . Свега пар дана потом, одлуком Главног штаба за Македони?у у селу Жег?ане ?е 26. фебруара 1944. формирана Тре?а македонска ударна бригада , у ко?е ?е поред Првог и Другог кумановског бата?она ушао и Бито?ско-преспански бата?он ?Стив Наумов”. Свечаности формира?а бригаде присуствовали су и борци Косовског партизанског бата?она, Другог ?ужноморавског одреда и бугарског партизанског бата?она ?Христо Ботев” , укупно око 700 бораца. У прат?и команданта бригаде Тихомира Милошевског , командант Главног штаба НОВ и ПО Македони?е Михаило Апостолски извршио ?е смотру бораца и прочитао им наредбу о формира?у бригаде, а након ?ега борцима се обратио делегат Врховног штаба НОВ и ПО? Светозар Вукманови? Темпо . ^[23]

Истог дана по формира?у бригаде, сви присутни борци су се за?едно са члановима Главног штаба и Централног комитета КП Македони?е , упутили ка манастиру Прохор Пчи?ски , где ?е сутрадан 27. фебруара 1944. одржано саветова?е са свим во?ним и политичким руководиоцима бригаде, бата?она и чета, као и представницима органа народне власти . Као заменик политичког комесара Тре?ег бата?она и секретар парти?ског бироа у бата?ону, Вера ?оци? ?е присуствовала овом саветова?у на коме су изме?у осталих присуствовали ? Светозар Вукманови? Темпо, Миха?ло Апостолски, Страхил Гигов , Мара Нацева , ?и?ана Чаловска , Веселинка Малинска и други. На саветова?у се расправ?ало о во?но-политичким приликама за да?и разво? Народноослободилачке борбе у ?угоисточно? Срби?и и североисточно? Македони?и, али и на Косову. Делегат Врховног штаба ?е све присутне упознао са тешким положа?ем снага Сила осовине на Источном фронту и северно? Африци , као и одлукама Другог заседа?а АВНО?-а , а на кра?у саветова?а ?е командном кадру партизанских снага дао задатак да разби?у четнички Вардарски корпус, како би се формирала ?единствена слободна територи?а, ко?а би обухватала подруч?е Куманово ? Крива Паланка ? Бесна Кобила ? Вра?е . ^[23]

Одмах по завршеном саветова?у, у току но?и 27/28. фебруара партизанске патроле су утврдиле да су се четничке снаге скупиле у околини села Претина , Спанчевац , Бара?евац и Се?аце . Пошто су сматрали да ?е намера четника да нападну партизане док су ?ош у манастиру, партизанско руководство ?е донело одлуку да се ова? напад предупреди изненадним нападом. У зору 29. фебруара 1944. партизанске снаге, поде?ене у две групе, код села Се?аце су извршиле напад на четнички Први вардарски корпус . Након вишечасовне борбе, четничке снаге, ?ачине око 800 бораца, биле су потпуно разби?ене ? погинуло ?е и зароб?ено око 100 четника, а приличан бро? ?их се приликом бекства подавио у набу?ало? Пчи?и . Група од око 50-60 четника успела ?е да се пребаци на Кукавицу , где се повезала са другим четничким снагама, док ?е око 50 мобилисаних четника приступило партизанима. Разби?а?ем овог корпуса ?угословенске во?ске у ота?бини , четници су престали да организовано делу?у на вра?ско-кумановском подруч?у све до кра?а рата. После разби?а?а четничких снага, партизани су обишли села северно од Коз?ака, Широке и Ру?ен планине, ко?а су била под четничким утица?ем. Тада су се?ацима држани зборови на ко?има ?е говорено о ци?евима Народноослободилачког покрета , улози Равногорског покрета и ?иховим везама са окупатором . ^[24]

Половином марта 1944 , борци Тре?е македонске ударне бригаде су се спустили са Ру?ена и стигли у у Би?ачу . Ова? покрет узбунио ?е бугарске окупационе снаге, ?ер су се партизани знача?но приближили главном путу и железничко? прузи, ко?и су повезивали Ниш и Скоп?е . У току но?и 15/16. марта бугарске снаге извршиле су напад на партизане, ко?и се наставио током читавог наредног дана. Вера се тада налазила у позадини и са ?едном четом имала задатак да обезбе?у?е Ру?ен, као доминантан врх и да не допусти да га непри?ате? заузме. Како ?е део бугарских снага одлучио да партизанима до?е са ле?а, наишао ?е директно на положа? Верине чете. Када се непри?ате? дово?но приближио, Вера ?е командовала напад. Изнена?ени Бугари били су брзо разби?ени и морали су се пову?и. Недуго потом пристигле су нове бугарске снаге из Куманова и Вра?а, па су се и партизани морали пову?и, након чега су се бугарске снаге вратиле у сво?е гарнизоне. ^[25] Након неколико дана одмора, Тре?а македонска бригада и Косовски бата?он добили су задатак да у но?и 27/28. марта 1944. изврше напад на железничку станицу Ристовац , ко?а се налазила на прузи Београд ?Скоп?е? Солун и била веома важна тачка за окупационе снаге. Задатак Вериног Тре?ег бата?она у току напада био ?е непосредни напад на зграду железничке станице, униште?е свих уре?а?а у згради, као и водоводне пумпе за снабдева?е локомотива и других об?еката, ко?е су служиле бугарско-немачким окупационим во?ницима и службеницима. У току напада, борци Тре?ег бата?она успели су да изврше задатак, а у две блокиране зграде, иза железничке станице, успели су да уби?у 20 немачких и 30 бугарских во?ника, ко?и су одбили да се преда?у. Овом приликом успели су да униште четири композици?е са преко 100 вагона, као и седам локомотива. Пар дана након овог напада, 3. априла 1944. Тре?а македонска бригада и Косовски бата?он извршили су напад на руднике у Пробиштипу и Добреву . У току овог напада, партизани су успели да минира?у и запале електричну централу, главни лифт за спушта?е рудара у ?аме, зграду сепараци?е оловне руде и др, чиме ?е да?и рад рудника био онемогу?ен, а након напада се партизанима придружило око 120 рудара. Иако ?е напад прошао успешно, Вера ?е била веома тужна због смрти петоро сво?их другова, ме?у ко?има ?е био и Андон Филиповски Доне, са ко?им ?е сара?ивала од доласка у Македони?у. ^[26]

У периоду од 12. до 25. априла 1944. Тре?а македонска ударна бригада и Косовски партизански одред су се налазили на одмара?у у селу Рамно , након чега су 25. априла извршили напад на Кратово . Након вишечасовне борбе, партизанима се предало 120 бугарских во?ника и официра, док су бугарске полици?ске снаге пружале ?ак отпор и биле делом ликвидиране, а делом се разбежале. Том приликом бригада ?е запленила велику количину наоружа?а, муници?е и друге во?не опреме, након чега се повукла у правцу Осоговске планине . ^{[27] [28]}

Ра?ава?е и смрт у Проле?но? офанзиви [ уреди | уреди извор ]

Због наглог разво?а ?единица Народноослободилачке во?ске ?угослави?е (НОВ?) на подруч?у Македони?е и ?иховог по?ачаног де?ства на бугарско-немачке посаде и комуникаци?е, бугарски генерал-ла?тнант Ваисил Бо?дев , командант окупационих снага у Македони?и припремио ?е офанзиву против партизанских снага на простору источне Македони?е и ?ужног Поморав?а , ко?а ?е тра?ала од 25. априла до 19. ?уна 1944. године. Ова офанзива, у ко?о? су поред бугарских, учествовале немачке и ма?е албанске снаге, назива се Ма?ска или Проле?на офанзива . На ?единице Тре?е македонске бригаде , Косовског партизанског одреда и Шесте и Седме ?ужноморавске бригаде нападале су знатно ?аче и бро?ни?е снаге 14, 17. и 29. бугарске дивизи?е, због чега су се ове партизанске снаге морале пову?и на север, на подруч?е Црне Траве . Након неколико дана, Оперативна група, ко?у су чиниле Тре?а македонска бригада, Косовски и Трнски одред, кренуле су на ?уг у правцу Коз?ака , али су се код села Црноштица спо?иле са осталим партизанским снагама на Дукат планини , где су биле окружене ?аким бугарским снагама. ^{[29] [30] [31]}

У току но?и 6/7. ма?а, партизанске снаге су уз велике напоре успеле да проби?у непри?ате?ски обруч и продру у Добро По?е . Како би избегле поновно окруже?е, Тре?а македонска бригада, Шеста ?ужноморавска бригада и Косовска бригада водиле су тешке борбе против Бугара и успеле су да се преко бугарске територи?е и ?ужне Срби?е 17. ма?а проби?у до Коз?ака . Како ?е план бугарских окупационих снага био да на овом подруч?у поново окруже партизанске снаге, руководство Оперативне групе НОВ? донело ?е одлуку да се ?ене ?единице усмере ка Осоговско? планини , па ?е тада извршена реорганизаци?а партизанских ?единица и формирана Ударна група. У продору ка североисточном делу Македони?е, Ударна група водила ?е оштре бобе против бугарских снага, од ко?их су на?ве?е биле на Лисцу и Косматици, где ?е у ?едно? од борби Вера ?оци? тешко ра?ена. ^{[29] [32] [31]}

Током Проле?не офанзиве, Вера ?е као заменик политичког комесара Другог бата?она у Тре?о? македонско? ударно? бригади, учествовала у непосредним оружаним борбама, а упоредо ?е политички деловала окуп?а?у?и борце по четама. Храбрила ?е борце уверава?у?и их у победу, како би лакше поднели ратне напоре. Истакла се у многим борбама у току офанзиве, а посебно у ?уришу бораца Тре?е македонске бригаде на бугарску ко?ицу у Знепо?у , када су успели да Бугаре присиле на повлаче?е. ^[31] Приликом крета?а од Осогова према Плачковици , Ударна група се 19. ма?а зауставила у селу Орашец, на Герман планини , где су извиднице ?авиле да непри?ате?ске снаге наступа?у са свих страна. Како би се избегла борба на Герману, одлучено ?е да се ?единице Ударне групе спусте коритом Ранловачке реке у долину Криве реке , а како их непри?ате? не би открио, извлаче?е ?е извршено у на?ве?о? тишини. ^[33]

У зору 20. ма?а партизанске снаге су се спустиле до села Ранковце , где су их изненадиле ?аке бугарске снаге. У борби прса у прса, партизани су успели да разби?у Бугаре и продуже у правцу села Опила , где су се прикупиле све партизанске снаге. Следе?и задатак био ?е да се заузме веома знача?ан врх Лисац на Осоговско? планини и док су се партизанске снаге прикуп?але, Вера ?оци?, Страхил Гигов и Златко Би?ановски по?ахали су ко?е и са дво?ицом пушкомитра?езаца кренули према Лисцу. Када су стигли до самог врха, на излазу из шуме, уда?еном око 500?600 метара, видели су бугарске полица?це, ко?и су тако?е имали задатак да заузму врх. Након што су их приметили, многобро?ни?и бугарски полица?ци су у стре?ачком стро?у кренули ка ?има. Тада се развила огорчена борба, током ко?е ?е опко?ено? групи, пристигло по?ача?е па су бугарске снаге биле прину?ене на повлаче?е. ^[33]

У поподневним часовима 20. ма?а, партизани су напустили Лисац и кренули према Кнежеву . Кретали су се шумским путем, а у ?едном тренутку на око 100 метара приметили су бугарске во?нике, ко?и су се припремали да нападну бата?он. Тада ?е избила борба, у ко?о? су партизани приморали Бугаре да се повуку око километар дуб?е у шуму, где се налазила главнина бугарских снага. Током ове борбе, у близини села Страцин , Вера ?е тешко ра?ена у десну страну стомака, а ра?ену ?е са бо?ишта извукао борац Орде Кузмановски, након чега ?е била став?ена на импровизована носила. Након прима?а вести о Верином ра?ава?у дошао ?е командант Другог бата?она и обишао ?е. Он ?е борцима ко?и су Веру носили рекао да ?е правац повлаче?а ?единица Ударне групе ка селу Саса и да треба да ?е однесу тамо, како би могла да ?о? се пружи адекватна медицинска помо?, ?ер ?о? ?е рана била само преви?ена. ^[33]

Мала колона, ко?а ?е била задужена за ноше?е Вере, услед неравног и тешког терена, ни?е могла да држи корак са осталим борцима бригаде и почела ?е да заоста?е. У току но?и, приликом силаска низ стрмину, ?едан од бораца се оклизнуо и Вера ?е пала са носила. Брзо су ?е подигли на носила и наставили да?е. Током пута, Вера ?е другове молила да ?е оставе, ?ер ?е посто?ала могу?ност да их опколе Бугари, а ни?е желела да они страда?у због ?е. Тек увече 22. ма?а 1944. стигли су у село Саса, код Македонске Каменице , где се ве? налазио Штаб бригаде. Овде ?е доктор Ми?овски прегледао Веру, али ?е она исте вечери упала у критично ста?е и преминула. Сахра?ена ?а сутрадан на сеоском гроб?у. ^{[33] [11]}

Народни херо? [ уреди | уреди извор ]

Указом Президи?ума Народне скупштине ФНР ?угослави?е , 20. децембра 1951 , проглашена ?е за народног херо?а ?угослави?е . ^[11] Била ?е тада прва жена народни херо? , од укупно седам жена народних херо?а из Народне Републике Македони?е . Истог дана за народне херо?е проглашено ?е ?ош 13 погинулих партизанки, ме?у ко?има су биле ? Олга ?овичи? , Данила Кумар , ?елица Машкови? ?е?а , Лепа Ради? , Радмила Шишкови? и Милка Шобар . ^[35]

Македонски песник и дипломата Ацо Шопов (1923?1982), ко?и ?е био Верин саборац из Тре?е македонске ударне бригаде и ?едан од бораца ко?и су учествовали у ?еном ноше?у од Страцина до Сасе , дирнут Верином смр?у написао ?е песму Очи , ко?а ?е први пут об?ав?ена 1946 . године. ^{[36] [34]}

У Градском парку у Скоп?у налази се спомен-биста Вере ?оци?, рад ?ене сестре ва?арке Виде ?оци? , а у Македонско? Каменици , налази се ?ен споменик, рад ва?ара Томе Серафимовског , а кога ?е 25. ма?а 1985 године свечано открио академик Михаило Апостолски . У селу Саса налазе се гроб и спомен-обележ?е Вере ?оци?. ^[37] Тако?е, ?ена спомен-биста се налази у Криво? Паланци .

?ено име од 1975 . носи Основна школа ?Вера ?оци?” у Скоп?у, ко?а се налази у насе?у Хиподром, на територи?и градске општине Гази Баба . ^[38] ?ено име данас носе улице у Скоп?у, Македонско? Каменици, као и ?една улица у Вра?у . ^[39]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• ?Верa ?оци?: еден лик од нашата истори?а” . www.acosopov.com . n.d.  
• ??ОЦИ?, Оливера” . macedonism.org . n.d.