Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Велики турски рат
Део османско-хабзбуршких ратова
Опсада Беча (1683)
Време 14. ?ул 1683 . ? 26. ?ануар 1699 . Место Аустри?а , Ма?арска , Балкан Исход Мир у Сремским Карловцима Територи?алне промене Османско царство губи ве?ину Ма?арске , Славони?е и Трансилвани?е
Сукоб?ене стране
Османско царство Кримски канат	Свето римско царство   Руска Импери?а Козачки хетманат   Државна за?едница По?ске и Литвани?е   Млетачка република   Хабзбуршка Угарска Хабзбуршка Хрватска Хабзбуршка Шпани?а Српски побу?еници Албански побу?еници Грчки побу?еници Бугарски побу?еници
Команданти и во?е
Мехмед IV Суле?ман II Ахмед II Мустафа II	Леополд I Еуген Саво?ски Петар I Алексе?евич

Велики турски рат , Бечки рат или Рат Свете лиге био ?е рат изме?у Османског царства и изме?у више европских сила у то време (у?еди?ених у тзв. ? Свету лигу ”). Ова? рат, ко?и ?е тра?ао од 1683 . године до 1699 . године, ослободио ?е велике делове сред?е Европе од Турака, и битно ?е ослабио ?ихову во?ну мо?.

Прилике 1667?1683 [ уреди | уреди извор ]

Након устанка козачког во?е Богдана Хме?ницког против По?ске власти, Руско царство ?е заузело делове источне Укра?ине од По?ско-литванске уни?е , добар део Козака остао ?е ?угоисточно од граница Уни?е, у Османском царству . ?ихов во?а, Петро Дорошенко , желео ?е по сваку цену у?еди?е?е Укра?ине (чак и као вазалне државе под султановим суверенитетом), па се обратио и Турцима за помо?. Истовремено отпочео ?е побуну против свог до?учераш?ег хетмана ( по?ског во?ног заповедника ) ?ана Соб?еског .

Султан Мехмед IV , знао ?е добро да ?е По?ско-литванска уни?а ослаб?ена унутраш?им раздорима, па ?е стога напао Кам?а?ец-Поди?ски , на?ве?и погранични град. Ма?а по?ска во?ска била ?е поражена од знатно ве?е османске у рату ко?и се каткад зове По?ско-османски рат 1672?1676 . Прва битка збила се код Сонограда у Ма?арско? , ко?и ?е заузела османска во?ска. По?аци су се повукли након три месеца. Они су након тога четири године покушавали безуспешно поразити Османли?е. Ме?утим, Османли?е су задржали предност у односу на По?аке, све до почетка Руско-турских ратова .

На кра?у су По?аци пристали предати Кам?а?ец-Поди?ски и кра? око града, Подо?е , и платити одштету османском султану. ^[1] Када ?е вест о поразу и условима мира дошла до Варшаве и по?ског Се?ма то ?е изазвало такав бес, да ?е одбачено пла?а?е одштете, ве? ?е насупрот тому организована велика во?ска под водством ?ана Соб?еског.

Након тога По?аци су победили Османли?е у бици код Хотима 1673 , али Османли?е су задржали власт и контролу над градом Кам?а?ец-Поди?ски. Након смрти по?ског кра?а Михала Корибута Виш?евецког 1673, ?ан Соб?ески ?е изабран за кра?а По?ске.

Ток рата [ уреди | уреди извор ]

Битка код Беча 1683. [ уреди | уреди извор ]

Кад ?е истекло двадесетогодиш?е примир?е из Вашвара, хабзбуршки цар Леополд I ?е на?ради?е хтео да продужи то примир?е, али ?е у Цариграду превладала ратоборна странка, па ?е султан Мехмед IV об?авио рат Хабзбурговцима. Велики везир Кара Мустафа кренуо ?е с великом во?ском 1683. године право на Беч и почео га опседати. Но док ?е опседао град, у помо? Аустри?анцима ?е стигао по?ски кра? ?ан III Соб?ески и во?вода Карло Лотариншки . Они су до колена потукли турску во?ску чиме ?е заувек срушена мо? Османског царства. Турска во?ска се почела повлачити у хаосу. ?едан део во?ске ишао ?е уз Драву , а код Б?еловара се одво?ио и кренуо према Сави . Та победа охрабрила ?е Аустри?у, Венеци?у и По?ску на нове нападе на Турке, па ?е у ту сврху створена Света лига 1684 .

Ослоба?а?е Угарске, Хрватске, Славони?е и Далмаци?е [ уреди | уреди извор ]

Рат се водио на три фронта. У Угарско? ?е ратовала царска во?ска, у Хрватско? банска под баном Николом Ердеди?ем ко?у су помагали ха?дуци и у Далмаци?и млетачка во?ска састав?ена од дома?их хрватских и српских чета. Као главни во?е покрета у Далмаци?и истицали су се кнез Поседарски и Сто?ан ?анкови? , око Пожеге се сво?им ?унаштвом исказао фра Лука Ибришимови? (у пуку зван Сокол ?ер ?е Турке потукао код Соколовца), а у Лици Марко Меси? (уз помо? Хербершта?на заузео ?е пос?ед?у турску утврду у Лици, Удбину ). Године 1683. ве? се диже народ под млетачком влаш?у и ослоба?а Дрниш , Обровац , Бенковац и Скрадин . Од 1684. започи?е рат за ослобо?е?е Славони?е , ослобо?е?ем Вировитице . На?важни?и во?сково?е су бан Ердеди ко?и ослоба?а Коста?ницу и генерал Хербершта?н. 1686 . осва?а се Печу? . До године 1687 . на?ве?и део Угарске и Славони?е био ?е ослобо?ен, осво?ени су Оси?ек , Пожега , Удбина и Книн , а царска ?е во?ска 1688 . године осво?ила и Београд и Будим .

У страху да покрет народа у Далмаци?и не искористи Венеци?а и под сво?у надлежност стави и Дубровник , дубровачко велико ви?е?е доноси одлуку да призна?е Леополда I за свога врховног господара и заштитника, па ?е Дубровник све до 1806 . године уживао заштиту Хабзбурговаца. Године 1699. Турцима ?е препуштен Неум и Клек да би се Дубровачка република физички одво?ила од Млечана.

Нове победе Хабзбурговци су искористили и у политичке сврхе. На ви?е?а?у угарског сабора у Пожуну испословали су да им се призна право наследства у мушко? лози у Хрватско? и Угарско?, а то ?е значило да те зем?е не?е више посебно бирати кра?а. Племство се у?едно одрекло свог права на побуну, ко?е им ?е ?амчила Златна була Андри?е II из 1244 .

Велики турски рат у Срби?и и Македони?и [ уреди | уреди извор ]

Након осва?а?а Београда , царска во?ска продире да?е у Срби?у . Она продире све до Косова , а царски генерали позвали су тада Србе, Бугаре и друге хриш?анске народе на Балкану на устанак против Турака. Одазвали су се само Срби под сво?им патри?архом Арсени?ем Црно?еви?ем . Но кад ?е царска во?ска ве? дошла до Косова, Лу? XIV ?е напао снаге Хабзбуршке монархи?е на Ра?ни, а главнина аустри?ске во?ске била ?е приси?ена да се повуче. С ?ом се повукао и велик бро? Срба ко?и су се населили у ?ужно? Угарско? и Срему. Исто тако за време турских ратова догодиле су се и сеобе Бу?еваца и Шокаца. Из далматинског Зале?а сели се пос?ед?а ве?а група католика Бу?еваца у данаш?у Бачку , док се у Подунав?е насе?ава?у Шокци из Босне.

Турска офанзива у ?ужну Угарску [ уреди | уреди извор ]

Године 1691 . покушао ?е султан Суле?ман III повратити изгуб?ено. Во?ску води велики везир Ахмед ?уприли? ко?и накратко поновно осва?а Оси?ек , али ?е поражен у бици код Сланкамена . Турци су поражени и 1697 . у бици код Сенте , када ?е запеча?ена ?ихова судбина. Еуген Саво?ски улази тада у Босну и осва?а Сара?ево , али ни?е га могао задржати. При повлаче?у аустри?ске во?ске с ?име се повукло више од 10.000 католика ко?и су се населили у Славони?и.

Мир у Сремским Карловцима [ уреди | уреди извор ]

Мир ?е склоп?ен у Сремским Карловцима 1699. Хабзбуршка монархи?а ?е добила сву Угарску осим Баната , Хрватску до Уне и ?ужног Велебита (Кордун, Лику и Крбаву) те Славони?у осим ?угоисточног Срема са Земуном и Митровицом. Територи?а Хрватске се тако пове?ала са 18.200 km² на 40.000 km², но и да?е ?е више од половине територи?а био у оквиру Во?не кра?ине ко?ом ни?е управ?ао бан и сабор. Граница с Босном од тада ?е ишла рекама Савом, Уном, Глином и Кораном. Ерде? преста?е бити независна кнежевина и с?еди?ен ?е с Угарском. Венеци?а ?е добила све оно што ?е у рату осво?ила: Книн , Си? и Вргорац , Обровац и Дрниш све до уш?а Неретве и тада се успоставила гранична црта Лини?а Гримани. Делове Херцеговине ко?у су Млечани осво?или у зале?у Дубровника, морали су под притиском Аустри?е вратити Турско? на интервенци?у Дубровника. Тако се Дубровник спасио из млетачког окруже?а.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Велике сеобе Срба
• Црна Гора (1697?1852)
• ?анкови? Сто?ан
• По?ско-османски рат (1683?1699)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Велики турски рат на Викимеди?ино? остави .