한국   대만   중국   일본 
Велика сфинга у Гизи ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Велика сфинга у Гизи

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Велика сфинга код Гизе , у позадини ?е Кеопсова пирамида
Поглед спреда са Кефреновом пирамидом у позадини

Велика сфинга у Гизи у Египту ?е далеко на?ве?а и на?чувени?а статуа сфинге . Она представ?а леже?ег лава са ?удском главом. [1] Вероватно ?е подигнута у време четврте египатске династи?е , око 2700?2600. година пре нове ере. Више од 4000 година сфинга се уздиже изнад песка египатске пусти?е. Дуга ?е 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара. Испружене ноге су дуге око 15 метара. Остаци бо?е у ушима указу?у на чи?еницу да ?е скулптура оригинално била обо?ена живим бо?ама. Изгра?ена ?е од брда блокова камена креч?ака преосталог од изград?е Кеопсове пирамиде . Поред сфинге подигнут ?е храм ко?и лежи у исто? лини?и у ко?о? ?е храм Кефренове пирамиде . [2]

Оригинални облик сфинге ?е исечен из стене и од тада ?е обнов?ен сло?евима креч?ачких блокова . [3] Дужина му ?е 73 m (240 ft) од шапе до репа, 20 m (66 ft) висока од основе до врха главе и 19 m (62 ft) широка на зад?им боковима. [4] Нос ?о? ?е из непознатих разлога одлом?ен изме?у 3. и 10. века нове ере.

Сфинга ?е на?стари?а позната монументална скулптура у Египту и ?една од на?препознат?иви?их статуа на свету. Археолошки докази сугеришу да су ?е створили стари Егип?ани Старог кра?евства за време владавине Кефрена (око?2558?2532. п. н. е.). [5] [6] [7]

Имена [ уреди | уреди извор ]

Оригинално име ко?е су креатори Старог кра?евства дали sфинги ?е непознато, пошто храм Сфинге, огра?ени простор и вероватно сама Сфинга нису били завршени у то време, те ?е културни матери?ал био ограничен. [8] У Новом кра?евству , Сфинга ?е била поштована као соларно божанство Хор -ем- акет ( енгл. ?Horus of the Horizon” ; хеленизовано : Harmachis ), [9] и фараон Тутмос IV (1401?1391 или 1397?1388. п. н. е.).) ?у ?е посебно навео као такву у сво?о? Стели снова . [10]

Уобича?ено име ? сфинга “ дато ?е у класично? антици , око 2.000 година након општеприхва?еног датума ?егове изград?е, позива?у?и се на грчку митолошку звер са главом жене, сокола, мачке или овце и телом лава са крилима орла. (иако, као и ве?ина египатских сфинги , Велика сфинга има мушку главу и нема крила). [11] Енглеска реч сфинга долази од старогрчког Σφ?γξ ( транслитерисано : sphinx ) очигледно од глагола σφ?γγω ( транслитерисано: sphingo / енгл. to squeeze )), по грчко? сфинги ко?а ?е давила свакога ко ни?е успео да одговори на ?ену загонетку .

Сред?овековни арапски писци, ук?учу?у?и ал-Макризи?а , назива?у Сфингу арапским коптским именом Белхиб ( арап. ????? ) и Белхави?а ( арап. ?????? ), [12] ко?е заузврат потиче од p?-?wr , имена Хауронанита са ко?им ?е сфинга идентификована. Савремени египатски арапски назив ?е ??? ????? ( ?abu alh?l / ?abu alhawl IPA:  [?abu alhoːl] , ?Застрашу?у?и“; дословно ?Отац страха“) што ?е фоно-семантичко подудара?е са коптским именом. [13]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Старо кра?евство [ уреди | уреди извор ]

Природна стена у Фарафри - Египат

Сфинга ?е монолит исклесан из стене платоа, ко?и ?е тако?е служио као каменолом за пирамиде и друге споменике у ово? области. [14] Египатски геолог Фарук Ел-Баз ?е сугерисао да ?е глава Сфинге можда била прво исклесана, из природног ?арданга , односно гребена стене ко?у ?е исклесао ветар. Они понекад могу пости?и облике ко?и подсе?а?у на животи?е. Ел-Баз сугерише да ?е ??арак“ или ?ров“ око Сфинге можда касни?е изва?ен како би се омогу?ило ствара?е целог тела скулптуре. [15]

Археолошки докази сугеришу да ?е Велика Сфинга настала око 2500. године пре нове ере за фараона Кефрена , градите?а Друге пирамиде у Гизи. [16] Каме?е исечено око тела Сфинге кориш?ено ?е за изград?у храма испред ?ега, ме?утим ни ограда ни храм никада нису завршени, а релативна оскудица културног матери?ала Старог кра?евства сугерише да култ Сфинге ни?е успостав?ен у то време. [17]

Селим Хасан , пишу?и 1949. о недавним ископава?има огра?еног простора Сфинге, забележио ?е ову околност:

Узима?у?и све у обзир, чини се да морамо одати призна?е за подиза?е ове, на?дивни?е статуе на свету, Кефрену , али увек са овом резервом: да не посто?и ни ?едан савремени натпис ко?и повезу?е Сфингу са Кефреном, колико год вероватно да се то чинило, доказе морамо третирати као посредне, све док сре?ан окрет лопатице багера не откри?е свету дефинитивну референцу на постав?а?е Сфинге. [18]

Да би се изградио храм, северни периметарски зид храма у долини Кефрена ?е морао бити деконструисан, те из тога следи да ?е погребни комплекс Кефрена претходио ствара?у Сфинге и ?еног храма. Штавише, угао и локаци?а ?ужног зида огра?еног простора сугерише да ?е насип ко?и повезу?е Кефренову пирамиду и храм у долини ве? посто?ао пре планира?а Сфинге. Нижи основни ниво храма Сфинге тако?е указу?е на то да не датира пре долине храма. [5]

Промене сфинге током времена [ уреди | уреди извор ]

Сфинга ?е током времена претрпела многа оште?е?а. Клесана ?е у креч?аку а временом ?е дошло до затрпава?е скулптуре песком и обрушава?у засутих делова. Први покуша?и да се ископа?у засути делови су се остварили током 1400-их година п. н. е. када ?е на основу одлука Тутмоса IV откопана до вид?ивости пред?е шапе где ?е постав?ена стела на помен овог дога?а?а.

Сфинги фали првобитно отприлике ?едан метар широки нос (?ушка). ?ако раширена легенда тврди да су га одстрелили Наполеонови ратници приликом ?егових похода на Египат . Ово твр?е?е се не заснива на истини ?ер посто?е слике пре Наполеонових похода на ко?има ве? не посто?и ова? део сфинге. Египатски историчар ал-Макризи припису?е униште?е носа суфи?ском фанатику именом Мухамад Саим ал-Дахр ко?и ?е био огорчен тиме што су се?еци поштовали сфингу да би тиме побо?шали сво?е приносе. Ова? фанатик ?е за сво?е дело био обешен за вандализам. Униште?е носа требало ?е да се одигра године 1378 .

Године 1817 . протекле су прва савремена ископава?а ко?а ?е водио капетан ?овани Батиста Кави?ли?а ко?и ?е потпуно открио сфингине груди. У потпуности ?е откопана 1925 . године.

Фотографи?е сфинге са супротне стране нису по правилу публиковане ?ер се у ?ено? близини налази Макдоналдс и необично велико сметилиште на самом рубу Гизе .

Локаци?а и опис [ уреди | уреди извор ]

Зад?а страна сфинге

Велика сфинга се налази у Долини Гизе , на западно? обали Нила . Гледа према истоку, страни света где излази Сунце . Има тело лава и ?удску главу. Смештена ?е поред пирамида , а нема носа и сматра се да то ни?е било због Наполеона, вероватно због пешчаних олу?а. Некада ?е била лепо обо?ена. Посто?и легенда да се сфинга по?авила кра?еви?у Тутмозису IV. и рекла му нека уклони песак око сфинге. Он ?е то учинио, те тако постао кра?. О сфинги се казу?у многе легенде и теори?е. ?ено лице припада богу Сунца, или фараону Кефрену .

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?The Great Sphinx of Giza” . Ancient History Encyclopedia . Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г . Приступ?ено 2016-12-07 .  
  2. ^ Sims, Lesley (2000). ?The Great Pyramids” . A Visitor's Guide to Ancient Egypt . Saffron Hill, London: Usborne Publishing . стр.  17 . ISBN   0-7460-30673 .  
  3. ^ ?Saving the Sphinx ? NOVA | PBS” . pbs.org . Приступ?ено 2016-12-07 .  
  4. ^ Rigano, Charles (2014). Pyramids of the Giza Plateau . стр. 148. ISBN   9781496952493 .  
  5. ^ а б ?Sphinx Project ≪ Ancient Egypt Research Associates” . 10. 9. 2009 . Приступ?ено 12. 11. 2021 .  
  6. ^ Dunford, Jane; Fletcher, Joann; French, Carole (ed., 2007). Egypt: Eyewitness Travel Guide Архивирано 2009-02-18 на са?ту Wayback Machine . London: Dorling Kindersley , 2007. ISBN 978-0-7566-2875-8 .
  7. ^ Lehner 1991 .
  8. ^ Lehner 1991 , стр. 96.
  9. ^ Hawkes, Jacquetta (1974). Atlas of Ancient Archaeology . McGraw-Hill Book Company . стр.  150 . ISBN   0-07-027293-X .  
  10. ^ Bryan, Betsy M. (1991) The Reign of Thutmose IV . The Johns Hopkins University Press. pp. 145?146
  11. ^ ?sphinx | mythology” . Encyclopædia Britannica . Приступ?ено 2016-12-07 .  
  12. ^ ??229 - ???? ??????? ????????? ???? ????? ??????? - ??? ????? ???? ???? ?? ??? ????? - ??????? ??????? ???????” . al-maktaba.org . Приступ?ено 12. 11. 2021 .  
  13. ^ Peust, Carsten. ?Die Toponyme vorarabischen Ursprungs im modernen Agypten” (PDF) . стр. 46.  
  14. ^ Zuberbuhler, Franz Lohner, Teresa. ?Stone quarries in ancient Egypt. Details about the Giza quarries, the granite quarries in Assuan and the Tura limestone quarries” . cheops-pyramide.ch . Приступ?ено 2016-12-08 .  
  15. ^ Egyptology at the Dawn of the Twenty-first Century: Archaeology; INTERNATIONAL CONGRESS OF EGYPTOLOGISTS, Lyla Pinch Brock; American University in Cairo Press, 2003; pages 70-71
  16. ^ ?Sphinx Project: Why Sequence is Important” . 2007. Архивирано из оригинала 26. 7. 2010. г . Приступ?ено 27. 2. 2015 .  
  17. ^ ?Who Built the Sphinx?” (PDF) . Aeragram . 18 - 1: 2?6. 2017.  
  18. ^ Hassan 1953 , стр. 164.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Велика сфинга у Гизи на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_сфинга_у_Гизи&oldid=27555711 ”