Велика Румуни?а

Велика Румуни?а ( рум. Romania Mare ) ?е назив за Кра?евину Румуни?у у периоду изме?у Првог светског рата и Другог светског рата (1919?1940), када ?е обухватала Влашку , Трансилвани?у , део Баната , Буковину , Марамуреш , Кришану , Бесараби?у и целу Добру?у . ^[1] Румуни?а ?е тада имала површину од 294.967 km². Данаш?а Румуни?а чини 80% некадаш?е територи?е Велике Румуни?е, што ?е 238.391 km ². Према попису становништва из 1930 . године, у Велико? Румуни?и ?е живело 18.052.896 становника од ко?их су 71,9% чинили Румуни , 7,9% Секе?и ( Ма?ари ), 4% Немци и остале наци?е. ^{[
тражи се извор
]}

У?еди?е?е Румуни?е и Бесараби?е [ уреди | уреди извор ]

Приликом потписива?а мира у Букурешту 1812 . године изме?у Османског царства и Руси?е , Руси?а ?е изде?ствовала да присво?и себи источну половину територи?е Кнежевине Молдави?е ук?улу?у?и Хотин и Бу?ак (?ужна Бесараби?а). У почетку, Руси су користили име ?Област Молдави?е и Бесараби?е“, дозво?ава?у?и висок степен аутономи?е тих области, али су 1828 . године суспендовала локални административни апарат, створивши од поменутих територи?а губерни?у познату под именом Бесараби?а . Док ?е северноисточни део Молдави?е , под називом Буковина , на сличан начин припо?ен Хабзбурзима , западни део ?е остао аутономна кнежевина у односу на Османско царство, да би се 1859 . године у?единио са Влашком . Након потписива?а мира у Паризу године 1856 , источни део Молдави?е вра?ен ?е Кнежевини Молдави?и, али ?е након руско-турског рата поново морао бити вра?ен Руси?и.

Приликом анекси?е, румунска популаци?а у ово? реги?и била ?е доминантна. ^[2] Колонизаци?ом овог региона кра?ем двадесетога века дошло ?е до великог пораста учеш?а руског , укра?инског и козачког становништва. Тако?е, у исто време придошло ?е доста бугарских емиграната, што ?е пове?ало популаци?у словенског жив?а више од петине од укупне популаци?е према попису из 1920 . ^[3] Досе?ава?ем разних наци?а попут Гагауза , ?евре?а , па чак и Немаца , проценат румунског жив?а спао ?е са 90% на 64% кра?ем деветнаестога века. Царистичка политика у Бесараби?и подржавала ?е денационализаци?у румунског елемента забра?у?у?и после шездесетих година деветнаестога века школе и верске обреде на румунском . Ме?утим, ефекат ?е био више екстремно ниска писменост (према попису из 1897 . године 18% за мушкарце, а 4% за жене), него денационализаци?а. ^[4] Неки румунски историчари наводе да ?е ?ак осе?а? фрустраци?е и незадово?ства под руском влаш?у почео да се ?ав?а пре почетка Првог светског рата . ^[5]

Бесараби?а, проглашава?у?и сво? суверенитет као Молдавска Демократска Република 1917 . године од стране новоформираног ?Савета зем?е“ ( рум. Sfatul ??rii ), била ?е суочена са неуредним повлаче?ем расформисане руске во?ске кроз ?ену територи?у. ?ануара 1918 . године Савет ?е позвао румунску во?ску да заштити провинци?у од бо?шевика. ^[6]^[7]^[8] Након проглаше?а независности од Руси?е 24. ?ануара 1918 . године, Савет ?е гласао за уни?у с Румуни?ом 9. априла 1918 .: од 138 посланика, 86 ?е гласало за, 3 против, а 36 ?е остало уздржано (ве?ином су то били ма?ина, 36% у то време), ^[9] 13 посланика се ни?е по?авило.

У?еди?е?е Румуни?е са Трансилвани?ом [ уреди | уреди извор ]

Трансилвани?а се прик?учила Румуни?и 1. децембра 1918 . године ?Прокламаци?ом о у?еди?е?у“ донето? у Алба ?ули?и где ?е усво?ена од стране трансилванских 25. новембра 1918 . Румуна , и подржана од стране Депутаци?е трансилванских Саксонаца (Саси). Становништво ко?ем ?е ма?арски био матер?и ?език, ко?е ?е тада чинило 32% од укупног становништва (ук?учу?у?и и велику ?евре?ску за?едницу), и Немци из Баната нису изабрани у Депутаци?и, због сум?е да ?е подржати владу у Будимпешти .

Узрок ма?арско-румунског рата из 1919 . ^[10] био ?е управо то проглаше?е у?еди?е?а Трансилвани?е са Румуни?ом без пита?а Ма?ара. Априла наредне године бо?шевици су дошли на власт у Ма?арско?, обе?авши да ?е повратити све изгуб?ене територи?е, ук?у?учу?у?и и Трансилвани?у. У рат ?е било ангажовано по 120.000 во?ника на обе стране. Уништава?ем Ма?арске Сов?етске Републике и румунском окупаци?ом ве?ег дела Ма?арске, ук?учу?у?и и град Будимпешту , завршен ?е ова? рат августа 1919 . године. Румуни су се повукли из Ма?арске марта 1920 . године.

У?еди?е?е Румуни?е са Марамурешом, Кришаном и Банатом [ уреди | уреди извор ]

У?еди?е?е Трансилвани?е , Марамуреша , Кришана и источног дела Баната са Румуни?ом ?е потвр?ено приликом потписива?а мира у Три?анону 1920 . године, где ?е Румуни?и признат суверенитет ових територи?а, и где ?е направ?ено разграниче?е изме?у Кра?евине Ма?арске и Кра?евине Румуни?е.

У?еди?е?е Румуни?е са Буковином и Бесараби?ом [ уреди | уреди извор ]

У?еди?е?е аустроугарског дела Буковине и Бесараби?е са Румуни?ом потвр?ено ?е 1920 . године приликом потписива?а мира у Верса?у . Румуни?а ?е претходно стекла ?ужну Добру?у ко?у ?е окупирала од Бугарске за време Другог Балканског рата (1913).

Велика Румуни?а изме?у два рата [ уреди | уреди извор ]

У оквиру нове централистички уре?ене државе, о?ачале су традиционалне везе изме?у повинци?а у?еди?ених с матицом ( Влашка ), а ревалоризаци?ом природних и ?удских ресурса дошло ?е до остваре?а спектакуларног напретка у ме?уратном периоду на економско? и културно? бази.

Главна економска грана била ?е по?опривреда , има?у?и у виду обрадиву површину од 14,6 милиона хектара, педоклиматске услове и структуру становништва ко?а ?е углавном била рурална (79,3% према попису из 1930 . године). Након аграрне реформе из 1921. године - на?ве?е од низа оних ко?е су спроведене у Европи након рата - извршена ?е експропри?аци?а над више од 6,3 милиона хектара, и тиме Велика Румуни?а поста?е зем?а малих велепоседника.

Структура руралне имовине и недостатак средства експлоатаци?е зем?иштва спутавала ?е разво? по?опривреде ове зем?е. Ме?утим, по?опривредна производ?а подигнута ?е као резултат сма?е?а цена производа ручне израде. У односу на 1922. годину, 1929. године забалежен ?е раст по?опривредних производа 140% више.

По?опривреда ?е пого?ена у периоду 1929?1933. тешким падом вредности агропродуката, због чега су многи пали у огромне дугове. Као резултат предузима?а неких охрабру?у?их мера, и уз помо? техничке опреме, инвестици?е су пове?ане, те се Румуни?а нашла на петом месту у свету што се тиче агропродукци?е.

У шумарству, шумске површине порасле су након 1918. године са 2,5 милиона хектара на 7,3 милиона. По?опривреда и шумарство допринели су пове?а?у на 30% и 38% националног доходка, подржава?у?и остале гране привреде.

Као и по?опривреда, и индустри?а ?е претрпела много штете због рата и велике светске економске кризе. Као резултат заштитних мера предузетих од стране државе, и уз велики напор, индустри?а се развила, достигавши 1938. године на?ве?и степен икада. Године 1937. у функци?и ?е било 3.512 фабрика, ко?е су имале погон од 723.000 ко?ских снага, и ко?е су допринеле да се инвестициони капитал са 51.758 милиона ле?а пове?а на 64.497, захва?у?у?и особ?у ко?е ?е бро?ало 278.889 запослених. У неким областима, почев од хеми?ске индустри?е, преко металурги?е, прехрамбрене и текстилне индустри?е, приме?ен ?е спектакуларни скок. Машинско-инжи?ерска индустри?а добила ?е у неким остваре?има стварно достигну?е, као што су нпр. технички параметри мотора ко?и су се производили у Решици ( рум. Re?i?a) или авиони ко?е су правиле четири фабрике у зем?и. У ме?уратном периоду Румуни?а се нашла на првом месту у Европи и шестом месту у свету по производ?и нафте, а на другом месту у Европи по производ?и злата и метан-гаса. Иако ?е индустри?ски допринос на тоталном друштвеном доходку био 33%, проценат становника запосленог у ово? области био ?е 10,2%. Степен разви?ености индустри?е разликовао се од реги?е до реги?е, али и од техничке опреме.

Што се тиче саобра?а?а, Румуни?а ?е предузела мере за преправ?а?е и продуже?е пруга и путева. Само изме?у 1936-38. асфалтирало се око 1600 км. Захва?у?у?и румунско? поморско? служби и румунским речним одредима изгра?ене су нове луке. Пошта и телеграфско-телефонска услуга су биле опрем?ене у оно време савременом опремом.

Румуни?а ?е, што се тиче ваздушног саобра?а?а, прешла од орташтва са Француском на Ме?ународно? авионско? компани?и из 1920. године на успостав?а?у прве националне лини?е Букурешт-Чернауци ( рум. Bucure?ti-Cern?u?i) што се десило 1926. године.

Немачки аншлус Аустри?е (12. март 1938. год.) и кра? чехословачке кризе ко?и ?е прошао осамоста?ива?ем Словачке и падом Чешке под немачку управу, пропра?ени су у Румуни?и са забринутош?у.

Рат ко?и ?е надолазио нашао ?е Румуни?у изоловану на ме?ународном плану, ?ер ?е Мала Антанта престала да посто?и онога часа када ?е чехословачка судетске област предата Немачко? у Минхену 29/30. септембра 1938.

Под притиском немачке економске концеси?е, у проле?е 1939. године Румуни?а ?е потписала са Немачком комерци?ални уговор. У исто време зак?учен ?е комерци?ални уговор и са Француском и Енглеском.

Распад Велике Румуни?е [ уреди | уреди извор ]

Слика лево. Румуни?а после споразума Рибентроп-Молотов , Друге бечке арбитраже и споразума у Кра?ови . Слика десно. Румуни?а за време Другог светског рата .

Румуни?а ?е задржала ове границе до 1940 . године, када ?е изгубила Бесараби?у и Северну Буковину након потписива?а споразума Рибентроп-Молотов 23. августа 1939 . године. Након друге бечке арбитраже 30. августа 1940 . године губи знатни део територи?а Северне Трансилвани?е (ук?учу?у?и Марамуреш и део Кришане ), ко?а улази у састав Хорти?еве Ма?арске . На кра?у губи и ?ужну Добру?у , ко?у вра?а Бугарско? , споразумом у Кра?ови .

Током Другог светског рата Румуни?а ?е у савезу са силама Осовине заузела Бесараби?у и била награ?ена одре?еним територи?алним добитком на уштрб Сов?етског Сваеза ( Прид?естров?е или западни Едисан или западна Нова Руси?а, ко?е су на кра?у рата изгуб?ене и морале бити вра?ене). После рата, Румуни?а ?е повратила Трансилвани?у изгуб?ену Другом арбитражом у Бечу , али не и ?ужну Добру?у , ко?у ?е задржала Бугарска , и делове ко?е ?е заузео Сов?етски Савез. Године 1948 . споразумом изме?у Сов?етског Савеза и окупиране Румуни?е, Сов?ети су успели да доби?у четири ненаста?ена острва, три у делти Дунава , а ?едно у Црном мору ( Зми?ско острво ), ко?е се касни?е ме?у Сов?етима прозвало ?ра? за шпи?уне“.

Термин ?Велика Румуни?а“ и ?егова употреба [ уреди | уреди извор ]

Оригинални термин ?Romania Mare“, или Велика Румуни?а, ко?и носи у себи иредентистички призвук, користи се у контексту када ?е реч о реинтеграци?и територи?а ко?е наводно деле румунску културу и ?език. Термин се чеш?е користио после споразума у Три?анону, када ?е као резултат тог споразума Трансилвани?а отцеп?ена од Ма?арске и припо?ена Румуни?и . Тако ?е Кра?евина Румуни?а под кра?ем Фердинандом I Хоенцолерном обухватила углавном све провинци?е где су Румуни представ?али ве?инско становништво ( Трансилвани?а , Буковина , Бесараби?а ), у поре?е?у са старим кра?евством под Каролом I ко?е ?е обухватало Влашку , Молдави?у и Добру?у . Алтернативни назив за ?Romania Mare“ скован ?е у исто време кад и ?Romania Intregit?“, што у преводу значи ?Целовита Румуни?а“.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Румуни?а након Другог светског рата .
Локаци?а Зми?ског острва у Црном мору .
Територи?е насе?ене ве?инским румунским жив?ем пре територи?алног прошире?а Румуни?е

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Nistor I. Aspectele geopolitice si culturale din Transnistria. ? Anal. Acad. Rom.?Ser. III., 1942.
^ ?"The first Russian census after the annexation (1816) revealed a province almost solidly Roumanian - of a population of about half a million, 92,5% Moldavian and Ukrainian, 1,5% Lipovans (Russian heterodox), 4,5% Jews, 1,6% other races"” . Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г . Приступ?ено 22. 07. 2010 .
^ text from a 1927 source: Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. децембар 2012) "Today, the Bessarabian Bulgars form one of the most solid elements in Southern Bessarabia, numbering (with the Gagaoutzi, Turkish-speaking Christians also from the Dobrudja) nearly 150,000. Colonization brought in numerous Great Russian peasants, and the Russian bureaucracy imported Russian office-holders and professional men; according to the Roumanian estimate of 1920, the Great Russians were about 75,000 in number (2,9% ), and the Lipovans and Cossacks 59,000 (2,2% ) ; the Little Russians (Ukrainians) came to 254,000 (9.6%). That, plus about 10,000 Poles, brings the total number of Slavs to 545,000 in a population of 2.631.000, or about one-fifth"
^ ?Naturally, this system resulted not in acquisition of Russian by the Moldavians, but in their almost complete illiteracy in any language” . Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г . Приступ?ено 22. 07. 2010 .
^ Cazacu (1912). ?A Century of Serfdom” . Архивирано из оригинала 03. 02. 2011. г . Приступ?ено 22. 07. 2010 . text: "The Russians are now holding their celebration of a century of material possession of Bessarabia. But her spirit they do not possess, nor shall they ever possess it. In the celebration of the Russians, the Moldavians have no share except that of deep and painful silence. The whole Roumanian people feels this pain, and does not lose hope that Bessarabia, and with her the Roumanian people, will have a chance to celebrate in her turn the day of salvation. It will come. History repeats itself so often, and the historical maxim remains: Babylon was, the Empire of Alexander of Macedon was, the Roman Empire was, the Byzantine Empire was, and the time will come to say of other empires also-they were. Not so long ago was 1855 with the Crimea, and not so long ago was Port Arthur and Tzushima, and-Great is the Lord God of Hosts!-it will be again, surely it will be again!"
^ Ion Nistor, Istoria Basarabiei , Cern?u?i, 1923, reprinted Chi?in?u, Cartea Moldoveneasc?, 1991 and Humanitas , Bucharest. . 1991. ISBN 978-973-28-0283-0 . Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? ) }-
^ Charles Upson Clark}-, Bessarabia: Russia and Roumania on the Black Sea Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. ?ануар 2009)
^ -{Pantelimon Halippa, Anatolie Moraru, Testament pentru urma?i , Munich, 1967, reprinted Chi?in?u, Hyperion. 1991. стр. 143.
^ Results of the 1897 Russian Census at demoscope.ru: Молдавский и румынский: 469,852; 451067; total population--"Moldavian and Romanian: 920,919 people",
^ Draganescu, Constantin (2008) (PDF). Spicuiri din razboiul Romaniei cu Ungaria din anul 1919 Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. март 2009) (in Romanian). Revista Document Nr3(41). Приступ?ено 2009-01-25.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Leustean, Lucian N. (септембар 2007). ?"For the Glory of Romanians": Orthodoxy and Nationalism in Greater Romania, 1918-1945” . Nationalities Papers . 35 (4): 717?742. doi : 10.1080/00905990701475111 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

[1] Nistor I. Aspectele geopolitice si culturale din Transnistria. ? Anal. Acad. Rom.?Ser. III., 1942.

[2] ?"The first Russian census after the annexation (1816) revealed a province almost solidly Roumanian - of a population of about half a million, 92,5% Moldavian and Ukrainian, 1,5% Lipovans (Russian heterodox), 4,5% Jews, 1,6% other races"” . Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г . Приступ?ено 22. 07. 2010 .

[3] text from a 1927 source: Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. децембар 2012) "Today, the Bessarabian Bulgars form one of the most solid elements in Southern Bessarabia, numbering (with the Gagaoutzi, Turkish-speaking Christians also from the Dobrudja) nearly 150,000. Colonization brought in numerous Great Russian peasants, and the Russian bureaucracy imported Russian office-holders and professional men; according to the Roumanian estimate of 1920, the Great Russians were about 75,000 in number (2,9% ), and the Lipovans and Cossacks 59,000 (2,2% ) ; the Little Russians (Ukrainians) came to 254,000 (9.6%). That, plus about 10,000 Poles, brings the total number of Slavs to 545,000 in a population of 2.631.000, or about one-fifth"

[4] ?Naturally, this system resulted not in acquisition of Russian by the Moldavians, but in their almost complete illiteracy in any language” . Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г . Приступ?ено 22. 07. 2010 .

[5] Cazacu (1912). ?A Century of Serfdom” . Архивирано из оригинала 03. 02. 2011. г . Приступ?ено 22. 07. 2010 . text: "The Russians are now holding their celebration of a century of material possession of Bessarabia. But her spirit they do not possess, nor shall they ever possess it. In the celebration of the Russians, the Moldavians have no share except that of deep and painful silence. The whole Roumanian people feels this pain, and does not lose hope that Bessarabia, and with her the Roumanian people, will have a chance to celebrate in her turn the day of salvation. It will come. History repeats itself so often, and the historical maxim remains: Babylon was, the Empire of Alexander of Macedon was, the Roman Empire was, the Byzantine Empire was, and the time will come to say of other empires also-they were. Not so long ago was 1855 with the Crimea, and not so long ago was Port Arthur and Tzushima, and-Great is the Lord God of Hosts!-it will be again, surely it will be again!"

[6] Ion Nistor, Istoria Basarabiei , Cern?u?i, 1923, reprinted Chi?in?u, Cartea Moldoveneasc?, 1991 and Humanitas , Bucharest. . 1991. ISBN 978-973-28-0283-0 . Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? ) }-

[7] Charles Upson Clark}-, Bessarabia: Russia and Roumania on the Black Sea Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. ?ануар 2009)

[8] -{Pantelimon Halippa, Anatolie Moraru, Testament pentru urma?i , Munich, 1967, reprinted Chi?in?u, Hyperion. 1991. стр. 143.

[9] Results of the 1897 Russian Census at demoscope.ru: Молдавский и румынский: 469,852; 451067; total population--"Moldavian and Romanian: 920,919 people",

[10] Draganescu, Constantin (2008) (PDF). Spicuiri din razboiul Romaniei cu Ungaria din anul 1919 Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. март 2009) (in Romanian). Revista Document Nr3(41). Приступ?ено 2009-01-25.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

п р у Савремени иредентистички покрети широм света
Ази?а	Азербе??ан Бангладеш Бенгал У?еди?ени Бенгал Грузи?а Израел Инди?а Индонези?а Ирак Кува?т Асирска домовина Иран Ирански народи ?апан ?емен ?ермени?а Нагорно-Карабах Камбо?а Кина Nine-Dash Line Кашмир Коре?а Цушима Курдистан Ирачки Курдистан Ирански Курдистан Турски Курдистан Сири?ски Курдистан Либан Монголи?а Непал Сири?а Хата? Тимор Турска Кипар Турки?ски народи Филипини
Африка	?ужна Африка Комори Конго Мадагаскар Мароко Слободна зона Маури?атани?а Маурици?ус Сомали?а
Европа	Албани?а Косово Македони?а Азербе??ан Аустри?а Босна Аутономи?а "Сан?ака" Бугарска Белоруси?а Данска Ирска Исланд Итали?а Далмаци?а Истра Корзика Малта Ница Саво?а Шва?царска ?ермени?а ?угослави?а Летони?а Литвани?а Ма?арска Македони?а Грчка Кипар Немачка Германски народи Норвешка По?ска Португали?а Француска и Валони?а Румуни?а Молдави?а Руси?а Источни Словени Крим Словени?а Срби?а Косово Република Српска Турска Кипар Турки?ски народи У?еди?ено Кра?евство Укра?ина Финска Француска Валони?а Холанди?а Хрватска Босна Чехословачка Шва?царска Шведска Шпани?а
Америка	Аргентина Боливи?а Венецуела Гватамала Канада Мексико С?еди?ене Америчке Државе Суринам
Океани?а	Аустрали?а Папуа Самоа Вануату