Вантелесна оплод?а или Ин витро фертилизаци?а ( енгл. in vitro fertilisation (IVF) ) ?е поступак ко?им су ?а?не ?ели?е опло?ене сперматозоидима изван материце , односно ин витро . То ?е ?едан од на?познати?их поступака медицински потпомогнуте оплод?е . Овом поступку лече?а неплодности прибегава се када су остале методе потпомогнуте оплод?е безуспешне. Лече?е ук?учу?е контролиса?е овулаци?е хормонима , ва?е?е (пункци?а) ?а?них ?ели?а из ?а?ника жене и остав?а?е сперматозоида да оплоде ?а?ну ?ели?у у теку?ем меди?уму. Опло?ена ?а?на ?ели?а ( зигот ) се тада вра?а (трансферира) у материцу паци?ентки?е с намером да се постигне трудно?а .

Прва зачета на ова? начин се родила 1978. године.

По?ам ин витро ( лат. in vitro у стаклу) користи се ?ер су рани биолошки експерименти култивиса?а ткива изван организма од ко?ег потичу, били спрово?ени у стакленим посудама - чашама, епруветама. Данас се по?ам ин витро користи да означи биолошку процедуру ко?а се одви?а изван организма у ко?ем би се нормално одви?ала, да се разлику?е од ин виво процедуре, где ткиво оста?е унутар организма где се нормално налази. Колокви?ални израз за децу зачету ИВФ-ом, бебе из епрувете , се односи на пластичне цилиндричне посудице ко?е се користе у хеми?ским и биолошким експериментима. Ме?утим, ин витро оплод?а се обично врши у плитким стакленим или пластичним посудицама ко?е се зову Петри?еве карлице.

Индикаци?е [ уреди | уреди извор ]

ИВФ се може применити за лече?е неплодности код жена ко?е има?у проблема с ?а?оводима , чине?и оплод?у ин виво мало вероватном. Код мушке неплодности може помо?и, кад посто?и проблем с квалитетом сперме . Тада се може применити и Интраплазмична ин?екци?а сперматозоида ( ИЦСИ ), где ?е сперматозоид ин?ектиран директно у ?а?ну ?ели?у. Ова метода се приме?у?е кад сперматозоид тешко може пробити зид ?а?не ?ели?е. ИЦСИ се тако?е користи кад ?е бро? сперматозоида врло низак. Стопа успеха ИЦСИ метода ?еднака ?е успеху ИВФ оплод?ом. ^[1]

За успешан ИВФ поступак, потребно ?е имати здраве ?а?не ?ели?е, сперматозоиде ко?и су способни за оплод?у и материцу ко?а може одржати трудно?у . За случа? да жена има ановулаторне циклусе или да ?е прошла менопаузу , могу?е ?е извести ИВФ поступак с донираном ?а?ном станицом, односно сурогат ма?чинством. Исто тако у случа?у недостатка сперматозоида ( азоосперми?а ), поступка се може извести са донираним сперматозоидима.

ИВФ може бити спроведен у комбинаци?и са предимплантаци?ском генетским ди?агностиком како би се иск?учивала могу?ности генетских болести.

Преимплантациона генетска ди?агностика

• 
• 
• 

Стимулаци?а ?а?ника [ уреди | уреди извор ]

Поступак типично почи?е тре?и дан менструаци?е и састо?и се од режима хормонских лекова ко?и стимулишу разво? више од ?едног фоликула у ?а?ницима. Код многих паци?ената користе се ин?екци?е гонадотропинима (обично молекули аналогни хормону ФСХ ) под паж?ивим ултразвучним контролама. Такве контроле често проверава?у ниво естрадиола у крви и раст фоликула гинеколошким ултразвуком. Обично ?е потребно око 10 дана ин?екци?а. Спонтана овулаци?а током циклуса се спречава кориш?е?ем ГнРХ агониста ко?и почи?у пре или око почетка стимулаци?е, или ГнРХ антагониста ко?и се користе током зад?их дана стимулаци?е; оба лека блокира?у природни изненадни раст лутеизира?у?ег хормона ( ЛХ ) и дозво?ава?у лекару да започне процес овулаци?е кориш?е?ем лекова, обично ?удског корионског гонадотропина.

Пункци?а (ва?е?е ?а?них ?ели?а) [ уреди | уреди извор ]

Кад се процени да су фоликули дово?но зрели, да?е се ?удски хорионски гонадотропин ( хЦГ ). Ова? лек делу?е као аналог лутенеизира?у?ег хормона (ЛХ) и изазива овулаци?у , око 42 сата након ин?екци?е. Пункци?а се врши нешто пре тога да би се ?а?не станице добиле из ?а?ника. ?а?не ?ели?е ваде се из паци?ентки?е користе?и трансвагинални технику и игла пробуши зид вагине уз ултразвучно во?ство да би приступили ?а?ницима. Фоликули се аспирира?у кроз иглу, потом се фоликуларна течност испиту?е у лаборатори?и како би се идентификовале ?а?не ?ели?е. Може се добити до 30 ?а?них ?ели?а (у САД -у ?е уобича?ено 10 до 30, у Европи ?е просечан бро? ?а?них ?ели?а далеко ма?и, око 10). Процедура пункци?е тра?е око 20 минута и обично се спроводи уз аналгетике и средства за смире?е или општом анестези?ом ( анестези?а ).

Оплод?а [ уреди | уреди извор ]

У лаборатори?и се ?а?не ?ели?е чисте од околних станица и припрема?у за оплод?у. У ме?увремену, семе се припрема за оплод?у тако да се уклоне неактивне ?ели?е и семена течност. Ако ?е семе донорско, припреми?е се за кориснике пре замрзава?а и карантина, па ?е бити спремно непосредно након одмрзава?а. Сперматозоиди и ?а?на ?ели?а ставе се за?едно у размери од око 75 000:1 у култивационо меди?у око 18 сати. У ве?ини случа?ева, ?а?на ?ели?а ?е се оплодити и показати два пронуклеуса (?езгра). У неким случа?евима (мали бро? сперматозоида или мала мобилност), ?едан ?едини сперматозоид ?е бити директно ин?ектиран у ?а?ну ?ели?у користе?и ИЦСИ. Опло?ена ?а?на ?ели?а став?а се у посебан меди? где може расти и остав?а се око 48 сати кад заметак обично има 6-8 станица.

Код интрафалопи?ског трансфера гамета ( ГИФТ ), ?а?не ?ели?е се изваде из жене и ставе у ?едан ?а?овод за?едно са спермом мушкарца, што омогу?ава да до оплод?е до?е у женском телу. Дакле ова вари?аци?а ?е заправо ин виво, а не ин витро оплод?а. Додуше, ГИФТ ?е као поступак готово потпуно напуштен.

Култура и селекци?а [ уреди | уреди извор ]

Лаборатори?е су развили методе оце?ива?а квалитета ?а?не ?ели?е и заметка. Обично се замеци ко?и су развили 6-8 станица вра?а?у 3 дана након пункци?е. У неким програмима, замеци се да?е култивишу и трансфер се ради у стади?уму бластоциста , око пет дана након пункци?е. Често се прибегава ово? методи када паци?енти има?у дово?но заметака доброг квалитета 3. дан . Трансфером заметака у стади?уму бластоциста постиже се ве?а стопа трудно?е . ^[2]

Култиваци?а заметака може се одви?ати било у заменском меди?у или у аутологно? ендометри?ско? кокултури (на тепиху станица из зида материце жене). Код заменског меди?а ?една могу?ност ?е употребити исти меди? кроз цео период. Друга могу?ност ?е употребити секвенци?ални поступак, у коме се заметак накнадно став?а у различите меди?е. На пример, када се култивише заметак до стади?ума бластоциста, ?едан меди? може се користити за култивиса?е до тре?ег дана, а други меди?ум за култивиса?е након тога. ?единствен или секвенци?ални меди?ум ?е ?еднако ефикасан у култиваци?и заметака до стади?ума бластоцисте. ^[3]

Пренос заметка [ уреди | уреди извор ]

Ембриолог оце?у?е заметак по бро?у станица, парности станица и степену фрагментаци?а. Бро? заметака ко?и ?е се трансферисати зависи од бро?а доступних заметака, доба жене и других медицинских и ди?агностичких фактора, а на?чеш?е се преноси 1-3 заметка. Замеци ко?и се оцене као на?бо?и се врате у материцу жене кроз танак пластичан катетер ко?и пролази кроз вагину и цервикс. Неколико заметака се може вратити да се побо?ша?у шансе за имплантаци?у и трудно?у. Због минимизира?а ризика вишеплодних трудно?а,

Стопе трудно?е [ уреди | уреди извор ]

Стопа трудно?е ИВФ-а ?е удео поступака ко?и ?е довести до трудно?е. Статистике ко?е се односе на трудно?у могу се односити на позитиван тест трудно?е, а не неопходно на ?клиничку“ трудно?у, ко?а се дефинише као она где су забележени срчани откуца?и плода. Трудно?е ко?е су изнете до кра?а и заврше ро?е?ем живог детета да?у стопу живог поро?а?а. Све чеш?е се чини разлика изме?у ?едноплодне и вишеплодних трудно?а, ?ер се вишеплодне трудно?е, а посебно тро?ке или више, треба да избегава?у због ризика за ма?ку и децу.

Послед?их година напредак технологи?е знача?но доприноси расту стопе трудно?е. Она износи око 35%. Француска студи?а ?е проценила да ?е 66% паци?ената ко?и кре?у у ИВФ поступке на кра?у и успе имати дете (40% током лече?а и 26% након кра?а лече?а).

Учинак стреса [ уреди | уреди извор ]

У шведско? студи?и 2005 . ^[4] , 166 жена су посматране месец дана пре ИВФ поступка. Резултати нису показали никакву знача?ну разлику изме?у психолошког стреса и исхода ИВФ-а. Студи?а ?е зак?учила с препоруком клиникама да ?е могу?е сма?ити стрес ко?и ИВФ паци?енти осе?а?у кроз лече?е информиса?ем о овим зак?учцима. Док психолошки стрес ко?и се осе?а током поступка не?е утицати на исход ИВФ-а, могу?е ?е да ИВФ (поготово неуспешан) води стресу и може довести до депреси?е . Ве? само финанси?ске последице могу бити превише и могу утицати на анксиозност . Ме?утим, за многе парове алтернатива ?е неплодност, а искуство саме неплодности тако?е може произвести огроман стрес и депреси?у.

Стопа живог поро?а?а [ уреди | уреди извор ]

Стопа живог поро?а?а ?е удео свих ИВФ поступака ко?и ?е довести до живог поро?а?а, односно стопа трудно?е уз корекци?у због спонтаних побача?а и мртворо?е?а. Ова? проценат важи за све успешне трудно?е, без обзира на бро? ро?ене деце (вишеплодне трудно?е су чеш?е у ИВФ поступцима).

Неке клинике су биле успешни?е од просека, али ?е немогу?е утврдити да ли ?е то због бо?е технике или селекци?е паци?ената, ?ер ?е могу?е пове?ати стопу успеха тако да се одби?а лече?е на?тежих случа?ева.

Кад се ИВФ покушава више пута узастопце, говори се о кумулативно? стопи живог поро?а?а. Зависно о групи паци?ената, ?една студи?а известила ?е о стопи од 43% до 53% за три покуша?а, и 51% до 71% за шест покуша?а. ^[5]

Компликаци?е [ уреди | уреди извор ]

На?ве?а проблем ИВФ-а ?е ризик вишеплодних трудно?а. Ово ?е директно повезано са праксом трансфера више заметака. Вишеплодне трудно?е су повезане са пове?аним ризиком губитка трудно?е, компликаци?а на поро?а?у, превременог поро?а?а и неонаталног морбидитета с потенци?алом дуготра?не штете. Строга ограниче?а на бро? заметака ко?и могу бити трансферисани уведена су у неким зем?ама (нпр. Енглеско?) да се сма?и ризик тро?ки или више, али се не спроводе и не прихвата?у свугде. Могу?е ?е спонтано де?е?е заметака у материци након трансфера. Ипак то се дога?а врло ретко, а резулту?е ?едно?а?чаним близанцима. Двоструко блиндирана рандомизирана студи?а пратила ?е ИВФ трудно?е ко?е су дале 73 новоро?енчади (33 дечака и 40 дево?чица). 8,7% деце из ?едноплодних трудно?а и 54,2% близанаца имала су поро?а?ну тежину ма?у од 2500 г ^[6] Ме?утим зад?е студи?е сугеришу да ИВФ деца из ?едноплодних трудно?а има?у пове?ани ризик од мале поро?а?не тежине због непознатих разлога.

Други ризик стимулаци?е ?а?ника ?е разво? синдрома хиперстимулаци?е ?а?ника , посебно ако ?е хЦГ кориш?ен за ?штоперицу“.

Ако ?е неплодност изазвана пореме?а?има у сперматогенези, могу?е ?е да мушки потомци тако?е има?у пове?ани ризик пореме?а?а са сперматозоидима, али ?е прерано да би се то са сигурнош?у знало.

Понаша?е и друштвено-емотивно функциониса?е ИВФ деце ?е свеукупно нормално, по студи?ама спроведеним на ИВФ деци старости 9-18 година. ^[7]

Уро?ене мане [ уреди | уреди извор ]

Пита?е уро?ених мана ?е контроверзна тема у ИВФ-у. Многе студи?е не показу?у знача?на пове?а?а код деце зачете уз помо? ИВФ-а, док друге то не подржава?у. Године 2008., Анализа података Националне студи?е уро?ених мана у САД -у нашла ?е да су неке уро?ене мане знача?но чеш?е код новоро?енчади зачете ИВФ-ом, и то септални срчане мане, зеч?а усна, атрези?а грла или ректума . Механизам узрока ни?е ?асан. ^[8]

Криопрезерваци?е [ уреди | уреди извор ]

Прво дете из замрзнутог ?удског заметка ро?ено ?е 1984 . Од тада до 2008. проце?у?е се да ?е изме?у 350.000 и пола милиона деце ро?ено из заметака замрзнутих контролисаним замрзава?ем у течни азот. Поред тога неколико стотина деце ?е ро?ено из замрзнутих ?а?них ?ели?а, али ?е тешко до?и до тачних података.

О безбедности замрзава?а заметака, ЕСХРЕ студи?а из 2008. известила ?е да деца ро?ена из замрзнутих заметака су ?бо?е и имала су ве?у поро?а?ну тежину“ него деца ро?ена из свежег трансфера. Студи?а ?е спроведена у Копенхагену и проценила ?е децу ро?ену у периоду изме?у 1995-2006. 1267 деце ро?ене након вра?а?а одмрзнутих заметака су категоризована у три групе. 878 су ро?ена из заметака створених нормалном оплод?ом кад се сперматозоиди и ?а?не ?ели?е ставе за?едно у посудицу, али сперматозоиди мора?у сами пробити зид ?а?не ?ели?е. 310 д?еце ?е ро?ено из замрзнутих заметака створених ИЦСИ-?ем у ко?ем се ?едан сперматозоид ин?ектира у ?а?ну ?ели?у, и 79 деце ?е ро?ено из заметака где ни?е било познато да ли су створени обичним ИВФ-ом или ИЦСИ-?ем.

17.867 деце ро?ене после свежег ИВФ / ИЦСИ поступка су кориш?ени као контролна група. Забележени су подаци о уро?еним манама, поро?а?но? тежини и дужини трудно?е. Резултати студи?е показали су да су деца из замрзнутих заметака имала ве?у поро?а?ну тежину, дуже трудно?е и ма?е превремених поро?а?а. Ни?е било разлике у уро?еним манама било да су деца потицала из замрзнутих или свежих заметака. У групи замрзнутих циклуса стопа уро?ених мана била ?е 7,7% у поре?е?у са групом из свежих поступака ко?а ?е била нешто ве?а 8,8%. Научници су пронашли да ?е ризик вишеплодних трудно?а пове?ан у трансферима свежих заметака.

Око 11,7% ИЦСИ и 14,2% ИВФ замрзнутих заметака су биле вишеплодне трудно?е. Код свежих заметака, 24,8% ИЦСИ и 27,3% ИВФ-а су биле вишеплодне трудно?е. Треба тако?е приметити да ?е доб ма?ке била знача?но ве?а у групи замрзнутих заметака. Ово ?е важно ?ер би се због старости очекивала ве?а стопа проблема и уро?ених мана. Студи?а подржава тезу да ?е традиционални начин замрзава?а сигурна процедура. Ни?е ?асно додуше зашто су деца из замрзнутих заметака била у бо?ем ста?у од деце из свежих поступака.

Ако има преосталих заметака, паци?енти могу замрзнути заметке ко?и нису трансферисани. Ти замеци се споро замрзну у течни азот и могу бити чувани дуго времена. Паци?енти ко?и не затрудне са свежим ембрионима могу на ова? начин затруднети користе?и замрзнуте заметке без проласка кроз поновну хормонску стимулаци?у. Односно, у случа?у трудно?е из свежег циклуса, родите?и могу покушати реализовати ?ош ?едну трудно?у.

Замрзава?е ?а?них ?ели?а [ уреди | уреди извор ]

Замрзава?е неопло?ених ?а?них ?ели?а углавном се спроводи, код жена ко?е могу изгубити функци?у ?а?ника, на пример због хемотерапи?е .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Барокомора у лече?у неплодности

Референце [ уреди | уреди извор ]