Бурски ратови

Бурски ратови
	; Гравура Бурски ратници из лондонских новина Илустре?тед Лондон ?уз 1881 .
Време	1880 ? 1902 .
Место	?ужна Африка
Исход	Победа британских снага, кра? независности бухрских држава
Сукоб?ене стране
У?еди?ено Кра?евство	?ужноафричка Република ; Слободна Државе Оранж

Бурски ратови ( афр. Vryheidsoorloe ? ?Ратови за слободу”) била су два ратна сукоба изме?у Бура и Британског царства у ?ужно? Африци ко?и су се водили кра?ем 19. века до 1902 . године.

Узроци [ уреди | уреди извор ]

Почетком осамдесетих година Дизраели?ев кабинет ?е повео рат против Бура у ?ужно? Африци. Бури (данас Африканери ) су били махом холандски досе?еници, а у ма?о? мери француски хугеноти , ко?и су се у 18. веку доселили на просторе данаш?е ?ужноафричке републике (Источни Ке?п). Реч ?бур“ на холандском значи ?се?ак“. Португалски истраживач Бартоломео Ди?аз први ?е допловио на ове просторе 1487. године. Холандска источноинди?ска компани?а основала ?е 1652. године трговачку станицу на Рту добре наде . Бури се у 17. и 18. веку шире на рачун афричког домородачког становништва, Хотентота и Бушмана . Овакво ста?е тра?ало ?е до изби?а?а Наполеонових ратова . Послед?и штатхолдер Низоземске републике , Ви?ем V Орански , напустио ?е континент под притиском француских трупа почетком 1795. године, када ?е на просторима Низоземске основана Батави?ска република . Као вазална Наполеонова држава, Батави?ска република са сво?ом флотом рату?е против Енглеске. У овом рату Холанди?а губи готово све колони?е, ук?учу?у?и и Ке?пску колони?у. По склапа?у примир?а 1803. године, Ке?пска колони?а вра?ена ?е Холан?анима, али су ?е Енглези поново заузели 1806. године. На Бечком конгресу , Ке?пска колони?а припала ?е Енглезима ко?и су Кра?евини Холанди?и исплатили 6 милиона фунти одштете. Бури су били незадово?ни под британском управом; 1827. године енглески ?език заменио ?е холандски као званични ?език Ке?пске колони?е, а 1834. године укинуто ?е ропство. Бури су тако изгубили сво?е хотентотске и бушманске робове, а нису имали дово?но новца да уна?ме представника ко?и би их заступао у Лондону. Под притиском Енглеза, Бури се селе ка северу и 1839. године оснива?у Републику Натал ко?а ?е анектирана ве? 1843. године од стране Енглеза. Бури се насе?ава?у на северу данаш?е ?ужноафричке републике где 1852. године стичу призна?е независности од Енглеза са ко?има ?е споразум потписао Андрис Претори?ус . Тако ?е настала Република Трансвал ко?а ?е 1880. године ушла у рат са Британи?ом. Република Ора?е настала ?е 1854. године након британског признава?а независности споразумом у Блумфонте?ну . Република Ора?е налазила се ?ужно од Републике Трансвал .

Први бурски рат [ уреди | уреди извор ]

Први бурски рат био ?е ратни сукоб изме?у Бура из ?ужноафричке Републике Трансвал и Британског царства ко?и се водио од 20. децембра 1880 . до 23. марта 1881 . године. ^[1] Бури су у том рату победили и учврстили сво?у независност.

Узрок рата ?е Британска окупаци?а Трансвала 1877. године. Почетком седамдесетих година у ?ужно? Африци, у Кимберли, на територи?и насе?ено? Бурима (република Оранж) откривена су богата налазишта ди?аманата . ?ош рани?е, педесетих година, у Трансвалу, у планини Дракенберг, откривено ?е злато. Гледстон ?е ову област одузео републици Ора?е. Дизраели ?е 1877. године у интересу индустри?алаца приса?единио Трансвал Енглеско?. Рат ?е избио нападом Бура на британске гарнизоне у ве?им местима. Бурске снаге предводио ?е генерал Пит Жубер . Британске снаге поражене су у три велике битке, након чега ?е британска во?ска морала да се 1881. године повуче уз тешке губитке. Одлучу?у?а битка во?ена ?е на брду Ма?уба 1881. године. Енглеска во?ска тешко ?е поражена. Британска влада затражила ?е преговоре ко?и су завршени потписива?ем мировног споразума у Претори?и 3. августа 1881. године. Трансвалу ?е поново призната независност (под британским суверенитетом, односно правом интервенци?е бритнаске владе у односима бурских власти према црних становника).

Други бурски рат [ уреди | уреди извор ]

Други бурски рат био ?е пуно дужи и ве?и ратни сукоб изме?у две?у бурских република: Слободне Државе Ора?е и ?ужноафричке Републике Трансвал и Британског царства, ко?и се водио од 1899 . до 1902 . године. ^[1] У том сукобу победили су Британци, бурске републике престале су да посто?е и постале су британске колони?е са извесним степеном аутономи?е. Рат се одви?ао са проме?ивом ратном сре?ом, уз велик бро? жртава. Након пораза у отвореним фронталним сукобима, Бури су прешли на герилско ратова?е, због чега су Британци применили тактику спа?ене зем?е и концентрационих логора за цивилно бурско становништво, како би на та? начин спречили логистичку подршку бурским герилцима. ^[1]

Други бурски рат ?е био на?ве?и рат кога ?е Британи?а водила изме?у Наполеонових ратова и Првог светског рата . Други бурски рат наставак ?е Првог бурског рата, а изби?а из истих разлога; же?а Британаца да заузму богата налазишта племенитих метала, али и же?а за осветом за пораз у претходном рату. Британи?а тражи промену устава Трансвала и дава?е ве?ин права британским гра?анима у републици ( уитлендерсима ). Британски представник у Ке?пско? колони?и одбио ?е преговоре са трансвалском владом и почео ?е окуп?ати снаге за рат. Бури на почетку рата односе победе у неколико битака и заузима?у неке ве?е градове. Ме?утим, Британци су се опоравили 1900. године и заузели на?пре Блумфонте?н (престоницу Ора?а), а затим и Претори?у (престоницу Трансвала). Бури у наставку рата воде герилску борбу ко?ом наносе Енглезима велике губитке. Исцрп?ени Бури прихватили су губитак независности 1902. године споразумом у Веринигингу . Оранж и Трансвал престали су да посто?е.