Брестовска твр?ава

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Брестовска твр?ава

Брестовска твр?ава се налази у предгра?у града Бреста у Белоруси?и , на уш?у реке Мухавец у Западни Буг .

Изград?а и изглед твр?аве [ уреди | уреди извор ]

Изград?а твр?аве ?е почела 1833 . године, по плану инже?ера Долована (?ош из 1799 . године) а разрадили су га инже?ери К. И. Оперман, Малецки? и Фелдман. На месту где ?е требало изградити твр?аву налазили су се зем?ани бункери. Изград?а твр?аве ?е почела 1. ?уна 1836 . године. Основни делови твр?аве били су завршени 26. априла 1842 . године. Твр?ава се састо?ала од ?едног великог централног утвр?е?а-цитаделе и три ма?а утвр?е?а чи?а ?е површина износила 4 квадратна километра. Од 1864?1888. твр?ава ?е по нацрту Едуарда Иванови?а Тотлебена , модернизована. Твр?ава ?е опасана бедемима у кругу од 32 км, а 1876 . године у оквиру твр?аве ?е изгра?ен и храм Светог Николе . Године 1913 . почели су да се изводе радови на прошире?у твр?аве, али су они били прекинути због изби?а?а Првог светског рата .

Твр?ава на почетку ХХ века [ уреди | уреди извор ]

Мемори?ални комплекс ?Брестовска твр?ава - херо?“ отворен ?е 1971. године

На почетку Првог светског рата после повлаче?а руске арми?е, твр?аву ?е у августу 1915 . године осво?ила немачка во?ска. У ово? твр?ави ?е 3. марта 1918 . године потписан Брест-Литовски мир изме?у Руси?е и Немачке . Након тога ?е твр?ава била у рукама Немаца све до кра?а рата, а затим ?е после Верса?ског мира твр?ава припала По?ацима . Током рата изме?у СССР -а и По?ске ко?и ?е тра?ао од 1920?1921. твр?ава ?е на кратко време била под управом Руса. Миром у Риги 1921 . године окончан ?е ова? рат, а Брестовска твр?ава ?е остала у саставу По?ске.

СССР ?е 17. септембра 1939 . извршио инвази?у на По?ску према договору са нацистичком Немачком, самим тим и Брестовска твр?ава ?е потпала под Сов?етску власт. Приликом нацистичке инавази?е на СССР (план Барбароса ) Брестовска твр?ава се нашла ме?у првима на удару. Сов?ети су пружали жесток отпор Немцима од 23. ?уна до 23. ?ула када ?е твр?ава пала због исцрп?ености сов?етских во?ника и несташице воде. Сви во?ници ко?и су бранили Брестовску твр?аву су погинули, ук?учу?у?и и команданте твр?аве. У бици за Брестовску твр?аву нацисти су изгубили 5% снага ко?е су учествовале у инвази?и на СССР.

Брестовска твр?ава ?е 8. ма?а 1965 . године добила статус ?Град-херо?“, а од 1971 . године твр?ава ?е мемори?ални комплекс.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Додатна литература [ уреди | уреди извор ]

  • Rostislav Aliev: ?turm Brestskoj kreposti. Moskau 2008.
  • Christian Ganzer, Alena Pa?kovi?: ?Heldentum, Tragik, Kuhnheit.“ Das Museum der Verteidigung der Brester Festung.“ In: Osteuropa 12/2010, S. 81-96. (Beitrag ohne Abbildungen als pdf zum Download )
  • V.V. Gubarenko [u.a.]: Brestskaja krepost'... Fakty, svidetel'stva, otkrytija. Brest 2005.