С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Брестовска твр?ава
се налази у предгра?у града
Бреста
у
Белоруси?и
, на уш?у реке
Мухавец
у
Западни Буг
.
Изград?а и изглед твр?аве
[
уреди
|
уреди извор
]
Изград?а твр?аве ?е почела
1833
. године, по плану инже?ера Долована (?ош из
1799
. године) а разрадили су га инже?ери К. И. Оперман, Малецки? и Фелдман. На месту где ?е требало изградити твр?аву налазили су се зем?ани бункери. Изград?а твр?аве ?е почела
1. ?уна
1836
. године. Основни делови твр?аве били су завршени
26. априла
1842
. године. Твр?ава се састо?ала од ?едног великог централног утвр?е?а-цитаделе и три ма?а утвр?е?а чи?а ?е површина износила 4 квадратна километра. Од 1864?1888. твр?ава ?е по нацрту
Едуарда Иванови?а Тотлебена
, модернизована. Твр?ава ?е опасана бедемима у кругу од 32 км, а
1876
. године у оквиру твр?аве ?е изгра?ен и храм
Светог Николе
. Године
1913
. почели су да се изводе радови на прошире?у твр?аве, али су они били прекинути због изби?а?а
Првог светског рата
.
Твр?ава на почетку ХХ века
[
уреди
|
уреди извор
]
На почетку
Првог светског рата
после повлаче?а руске арми?е, твр?аву ?е у августу
1915
. године осво?ила немачка во?ска. У ово? твр?ави ?е
3. марта
1918
. године потписан
Брест-Литовски мир
изме?у Руси?е и
Немачке
. Након тога ?е твр?ава била у рукама
Немаца
све до кра?а рата, а затим ?е после
Верса?ског мира
твр?ава припала
По?ацима
. Током рата изме?у
СССР
-а и
По?ске
ко?и ?е тра?ао од 1920?1921. твр?ава ?е на кратко време била под управом Руса.
Миром у Риги
1921
. године окончан ?е ова? рат, а Брестовска твр?ава ?е остала у саставу По?ске.
СССР ?е
17. септембра
1939
. извршио инвази?у на По?ску према договору са нацистичком Немачком, самим тим и Брестовска твр?ава ?е потпала под Сов?етску власт. Приликом нацистичке инавази?е на СССР (план
Барбароса
) Брестовска твр?ава се нашла ме?у првима на удару. Сов?ети су пружали жесток отпор Немцима од
23. ?уна
до
23. ?ула
када ?е твр?ава пала због исцрп?ености сов?етских во?ника и несташице воде. Сви во?ници ко?и су бранили Брестовску твр?аву су погинули, ук?учу?у?и и команданте твр?аве. У бици за Брестовску твр?аву нацисти су изгубили 5% снага ко?е су учествовале у инвази?и на СССР.
Брестовска твр?ава ?е
8. ма?а
1965
. године добила статус ?Град-херо?“, а од
1971
. године твр?ава ?е мемори?ални комплекс.
- Rostislav Aliev:
?turm Brestskoj kreposti.
Moskau 2008.
- Christian Ganzer, Alena Pa?kovi?:
?Heldentum, Tragik, Kuhnheit.“ Das Museum der Verteidigung der Brester Festung.“
In: Osteuropa 12/2010, S. 81-96.
(Beitrag ohne Abbildungen als pdf zum Download
)
- V.V. Gubarenko [u.a.]:
Brestskaja krepost'... Fakty, svidetel'stva, otkrytija.
Brest 2005.