한국   대만   중국   일본 
Бранимир ?оси? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Бранимир ?оси?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Бранимир ?оси?
Бранимир ?оси?
Датум ро?е?а ( 1903-09-13 ) 13. септембар 1903.
Место ро?е?а Штитар ,  Кра?евина Срби?а
Датум смрти 29. ?ануар 1934. ( 1934-01-29 )  ( 30 год. )
Место смрти Београд ,  Кра?евина ?угослави?а

Бранимир ?оси? ( Штитар , 13. септембар 1903 ? Београд , 29. ?ануар 1934 ) био ?е српски к?ижевник и новинар. [1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 1903 . године у Мачви , у Штитару, у учите?ско? породици. [2] Породица ?е затим живела у хомо?ском месту Лазници , где ?е отац Драгомир службовао - био учите? и управите? лазничких школа. Бранимир ?е прерано остао без оца (1905) [3] , па ?е читаво дети?ство и младост провео уз ма?ку Даринку. Ма?ка ?е пратила сваки ?егов интелектуални и мисаони корак. То ?е имало трагова у ?оси?евом иде?ном одре?ива?у према прогресивним к?ижевним и политичким стру?а?има ?еговог времена. Веома рано оболео ?е од туберкулозе , што га ?е ?ош више везивало за ма?чине моралне назоре. Након пресе?е?а у Београд , ту ?е завршио 1918. године основну школу и гимнази?у (1922), [4] а потом ?е ?едно време студирао права. Ме?утим, врло брзо ?е променио одлуку и определио се за к?ижевност . Болест га ?е отргла од студи?а и везала за болесничку посте?у. Извесно време ?е провео у ?едном санатори?уму у Шва?царско? , али матери?алне неприлике су му онемогу?иле тра?ни?е лече?е. Вратио се у Срби?у и почео да ради као коректор културне рубрике београдске ?Правде“; [1] сара?ивао у готово свим београдским листовима. На том послу га ?е и смрт затекла, 29. ?ануара 1934 . године, у тридесет прво? години живота. [5] Иза ?ега су остали ма?ка и вереница - ?егова породица.

К?ижевни рад [ уреди | уреди извор ]

?оси? ?е за живота об?авио три к?иге приповедака и три романа , као и збирку интерв?уа са истакнутим писцима свога времена. Он припада групи писаца ко?и су стварали у ме?уратном периоду. Ме?уратна к?ижевност ?е стварана са наглашеном, тенденциозном осе?а?нош?у према животу обесправ?ених ?уди. ?оси? припада оно? групи писаца ко?а ?е дозревала у данима окупаци?е у Првом светском рату , а ко?а ?е сво?е идеале ни?е видела у друштвено-политичком животу верса?ске ?угослави?е . ?оси? ?е сво?е к?ижевне узоре првенствено налазио у страно? к?ижевности: ту су сва Стендалова дела, дела Пруста , ?ихове монографи?е, као и монографи?е о Досто?евском , Жиду и Флоберу .

У к?ижевности се огласио 1922. године [6] причом ?Убица сенке госпо?ице Мари?е“. Прве збирке приповедака ?Приче о Бошкови?у“ (прва к?ига, изашла 1924) и ?Егип?анка и друге романтичне приче“, обележене су почетничким слабостима и к?ишком исконструисанош?у. Ме?утим, тре?а збирка приповедака ?Као протекле воде“ (1933), показу?е сазрева?е ?оси?евог талента. ?оси?ево к?ижевно дело показу?е колико ?е он напора улагао да, као писац , схвати пут свог иде?ног одре?ива?а у односу на живот и ?егова крета?а.

Издао ?е и три романа у ко?има ?е сликао престонички живот свога времена. То су ?Врзино коло“ (1925), ?Два царства“ (1928) и ? Покошено по?е “ (1933).

Тако?е ?е об?авио и збирку интерв?уа са истакнутим писцима свога времена ?Десет писаца-десет разговора“. Након ?егове смрти, издати су и ?егови критичко-публицистички радови у к?изи ?Кроз к?иге и к?ижевност“.

Морална посрнулост београдске ?златне младежи“ после Првог светског рата, насликана ?е у ?Врзином колу“. Романом ?Два царства“, ?оси? истиче конвенционалну хриш?анску тезу о борби добра и зла, ко?у ?е спровести до кра?а са моралистичким завршетком: несмотрени млади? се за?уб?у?е у удату жену, али под утица?ем манастира и калу?ера, он се одриче грешне ?убави и вра?а се у Београд.

Под непосредним утица?ем политичких дога?а?а у зем?и, а нарочито после 1929. године, догодиле су се знача?не измене у ?оси?евим схвата?има и у к?ижевном ствара?у. Новинарски позив ко?и га ?е све чеш?е суочавао са налич?ем живота и ?уди, подстицао га ?е на критичко сагледава?е политичких и друштвених проблема. Све више ?е бивао незадово?ан оним што ?е до тада створио, па ?е 1930. године спалио рукопис романа ?Безимени“, драме Вир, комеди?е Медвед и дневника во?еног од 1921 . до 1924 . године. Са изме?еним животним увере?ем, приступио ?е ствара?у свог на?бо?ег дела, романа ?Покошено по?е“. Овим делом, српска ме?уратна к?ижевност ?е добила истински добар роман о животу Београда.

Дела [ уреди | уреди извор ]

Приповетке

  • Приче о Бошкови?у (1924)
  • Егип?анка и друге романтичне приче (1927)
  • Као протекле воде (1933)

Романи

Збирка интерв?уа

  • Десет писаца-десет разговора

Критичко-публицистички радови

  • Кроз к?иге и к?ижевност

Личну библиотеку Бранимира ?оси?а, поклонила ?е ?егова ма?ка Даринка, након ?егове смрти, 1934. године. [2] Библиотека Бранимира ?оси?а налази се у Универзитетско? библиотеци ?Светозар Маркови?“ у Београду. [7] Ту су к?иге из дома?е и стране к?ижевности, око 1300 свезака. Ве?ином су то к?иге из к?ижевности, к?ижевне критике, истори?е, културне истори?е, економи?е, социологи?е, етнологи?е.

Легат Бранимира ?оси?а налази се у Музе?у града Београда, [7] заоставштина ?е у музе? предата 1947 . године и садржи 2.284 предмета а чине га документи, рукописи и фотографи?е, а на?знача?ни?и део овог легата чини ?оси?ева преписка. [2]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 125?126.  
  2. ^ а б в ?Branimir ?osi?: Tragovima od ?titara do ?Poko?enih polja “ ” . distrikt.rs . Приступ?ено 22. 1. 2022 .  
  3. ^ читу?а у листу "Правда", Београд 7. децембар 1905.
  4. ^ Бранимир ?оси?: "Покошено по?е", Београд 1982.
  5. ^ "Правда", Београд 1. фебруар 1934.
  6. ^ "Мисао", Београд 1922.
  7. ^ а б ?ДАНАС ?Е ДАН УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ” . palankadanas.com . Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г . Приступ?ено 22. 1. 2022 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранимир_?оси?&oldid=26829802 ”