Бранимир ?оси?
(
Штитар
,
13. септембар
1903
?
Београд
,
29. ?ануар
1934
) био ?е српски к?ижевник и новинар.
[1]
Ро?ен ?е
1903
. године у
Мачви
, у Штитару, у учите?ско? породици.
[2]
Породица ?е затим живела у хомо?ском месту
Лазници
, где ?е отац Драгомир службовао - био учите? и управите? лазничких школа. Бранимир ?е прерано остао без оца (1905)
[3]
, па ?е читаво дети?ство и младост провео уз ма?ку Даринку. Ма?ка ?е пратила сваки ?егов интелектуални и мисаони корак. То ?е имало трагова у ?оси?евом иде?ном одре?ива?у према прогресивним к?ижевним и политичким стру?а?има ?еговог времена. Веома рано оболео ?е од
туберкулозе
, што га ?е ?ош више везивало за ма?чине моралне назоре. Након пресе?е?а у
Београд
, ту ?е завршио 1918. године основну школу и
гимнази?у
(1922),
[4]
а потом ?е ?едно време студирао права. Ме?утим, врло брзо ?е променио одлуку и определио се за
к?ижевност
. Болест га ?е отргла од студи?а и везала за болесничку посте?у. Извесно време ?е провео у ?едном санатори?уму у
Шва?царско?
, али матери?алне неприлике су му онемогу?иле тра?ни?е лече?е. Вратио се у
Срби?у
и почео да ради као коректор културне рубрике београдске ?Правде“;
[1]
сара?ивао у готово свим београдским листовима. На том послу га ?е и смрт затекла, 29. ?ануара
1934
. године, у тридесет прво? години живота.
[5]
Иза ?ега су остали ма?ка и вереница - ?егова породица.
?оси? ?е за живота об?авио три к?иге
приповедака
и три
романа
, као и збирку
интерв?уа
са истакнутим писцима свога времена. Он припада групи писаца ко?и су стварали у ме?уратном периоду. Ме?уратна к?ижевност ?е стварана са наглашеном, тенденциозном осе?а?нош?у према животу обесправ?ених ?уди. ?оси? припада оно? групи писаца ко?а ?е дозревала у данима окупаци?е у
Првом светском рату
, а ко?а ?е сво?е идеале ни?е видела у друштвено-политичком животу верса?ске
?угослави?е
. ?оси? ?е сво?е к?ижевне узоре првенствено налазио у страно? к?ижевности: ту су сва
Стендалова
дела, дела
Пруста
, ?ихове монографи?е, као и монографи?е о
Досто?евском
,
Жиду
и
Флоберу
.
У к?ижевности се огласио 1922. године
[6]
причом ?Убица сенке госпо?ице Мари?е“. Прве збирке приповедака ?Приче о Бошкови?у“ (прва к?ига, изашла 1924) и ?Егип?анка и друге романтичне приче“, обележене су почетничким слабостима и к?ишком исконструисанош?у. Ме?утим, тре?а збирка приповедака ?Као протекле воде“ (1933), показу?е сазрева?е ?оси?евог талента. ?оси?ево к?ижевно дело показу?е колико ?е он напора улагао да, као
писац
, схвати пут свог иде?ног одре?ива?а у односу на
живот
и ?егова крета?а.
Издао ?е и три романа у ко?има ?е сликао престонички живот свога времена. То су ?Врзино коло“ (1925), ?Два царства“ (1928) и ?
Покошено по?е
“ (1933).
Тако?е ?е об?авио и збирку интерв?уа са истакнутим писцима свога времена ?Десет писаца-десет разговора“. Након ?егове смрти, издати су и ?егови критичко-публицистички радови у к?изи ?Кроз к?иге и к?ижевност“.
Морална посрнулост београдске ?златне младежи“ после Првог светског рата, насликана ?е у ?Врзином колу“. Романом ?Два царства“, ?оси? истиче конвенционалну хриш?анску тезу о борби добра и зла, ко?у ?е спровести до кра?а са моралистичким завршетком: несмотрени млади? се за?уб?у?е у удату жену, али под утица?ем
манастира
и калу?ера, он се одриче грешне ?убави и вра?а се у Београд.
Под непосредним утица?ем политичких дога?а?а у зем?и, а нарочито после 1929. године, догодиле су се знача?не измене у ?оси?евим схвата?има и у к?ижевном ствара?у. Новинарски позив ко?и га ?е све чеш?е суочавао са налич?ем живота и ?уди, подстицао га ?е на критичко сагледава?е политичких и друштвених проблема. Све више ?е бивао незадово?ан оним што ?е до тада створио, па ?е 1930. године спалио рукопис романа ?Безимени“,
драме
Вир,
комеди?е
Медвед и дневника во?еног од
1921
. до
1924
. године. Са изме?еним животним увере?ем, приступио ?е ствара?у свог на?бо?ег дела, романа ?Покошено по?е“. Овим делом, српска ме?уратна к?ижевност ?е добила истински добар роман о животу Београда.
Приповетке
- Приче о Бошкови?у (1924)
- Егип?анка и друге романтичне приче (1927)
- Као протекле воде (1933)
Романи
Збирка интерв?уа
- Десет писаца-десет разговора
Критичко-публицистички радови
Личну библиотеку Бранимира ?оси?а, поклонила ?е ?егова ма?ка Даринка, након ?егове смрти, 1934. године.
[2]
Библиотека Бранимира ?оси?а налази се у
Универзитетско? библиотеци ?Светозар Маркови?“
у Београду.
[7]
Ту су к?иге из дома?е и стране к?ижевности, око 1300 свезака. Ве?ином су то к?иге из к?ижевности, к?ижевне критике, истори?е, културне истори?е, економи?е, социологи?е, етнологи?е.
Легат
Бранимира ?оси?а налази се у Музе?у града Београда,
[7]
заоставштина ?е у
музе?
предата
1947
. године и садржи 2.284 предмета а чине га документи, рукописи и фотографи?е, а на?знача?ни?и део овог легата чини ?оси?ева преписка.
[2]
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|