Бор
Pinus peuce - молика, терци?ерни реликт и ендемит Балканског полуострва
Научна класификаци?а
Царство:	Plantae
Дивизи?а:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Потпородица:	Pinoideae
Род:	Pinus L.
Подродови
Подрод Strobus Подрод Pinus
Распростра?еност борова у свету

Бор ( лат. Pinus ) ?е род зимзеленог четинарског дрве?а , ре?е жбу?а из породице Pinaceae . ^[1] Pinus ?е ?едини род у подфамили?и Pinoideae . Списак би?ака ко?и су саставили Кра?евски ботанички врт К?у и Ботаничка башта Мисури?а прихвата 126 врста борова као тренутно посто?е?е, за?едно са 35 неразврстаних врста и многим другим синонимима. ^{[2] [3]} Бор се тако?е може односити на дрвену гра?у доби?ену из борових стабала; бор ?е ?една од широко заступ?ених врста дрвета ко?а се користи као резана гра?а.

Таксономи?а [ уреди | уреди извор ]

Род Pinus обихвата око 111 посто?е?ег дрве?а и грмова , у подродовима:

• Pinus (тврди борови) и
• Strobus (меки борови). Сваки од подродова има неколико секци?а заснованих на секвенцира?у хлоропласт не ДНК . Стари?е класификаци?е род су делиле у три подрода: Pinus , Strobus и Ducampopinus . ^[4] ? на бази особености шишарке, семенки и листова (иглица). Филогени?а , након ДНК анализе, показао ?е да бивши подрод Ducampopinus примада подроду Strobus , тако да термин Ducampopinus више ни?е у таксономско? употреби. ^[5]

Врсте подрода Ducampopinus сматране су посредницима изме?у два друга подрода. У модерно? класификаци?и, сврставане су у подрод Strobus, али се ни у ?едан нису добро уклопиле, те су класификоване у тре?и подрод. Године 1888, калифорни?ски ботаничар ?он Гил Лемон ставио их ?е у подрод Pinus. Генерално, ова класификаци?а истицала ?е морфологи?у шишарке, семенки и ?уски листова, а врсте у сваком подроду обично су биле препознат?иве по свом општем изгледу. Бор са ?едним фиброваскуларним снопом по листу (бивши подродови ?Strobus“ и ?Ducampopinus“) били су познати као ?хаплоксилонски борови“, док су борови са два фиброваскуларна снопа по листу, (подрод ?Pinus“) називани ?диплоксилонски борови“. Диплоксилонски има?у твр?е дрво и ве?у количину смоле од борова хаплоксилонских.

Неколико сво?става се користи за разликова?е подродова, секци?а и подсекци?а борова: бро? листова (игалица) по скупно? честици, бро? фиброваскуларних снопова иглицее, положа? смоластих канала у иглицама, присуство или облик семенских крила и положа? умба (грбице), те присуство бод?и на на ?ускама семенских чешера. ^[6]

Распростра?еност [ уреди | уреди извор ]

Борови су распростра?ени у шумским подруч?има умереног по?аса, ве?ином на северно? полулопти , од поларног круга до Гватемале , западне Инди?е , северне Африке и Индонези?е . ^[7]

Борови живе под врло различитим еколошким условима. Отпорни су према мразу и изразито су светло?убиве врсте. Добро успева?у и на слаби?им, каменитим, пешчаним и сувим зем?иштима. Размножава?у се генеративно и вегетативно. ^[3]

Борови у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

У шумама Срби?е расте пет аутохтоних врста борова:

• Црни бор - Pinus nigra ,
• Бели бор или сребрни бор - Pinus silvestris ,
• Бор криву? или планински бор - Pinus mugo ,
• Муника - Pinus heldreichii и
• Молика - Pinus peuce .

Молика и муника су терци?ерни реликти и ендемске врсте Балканског полуострва .

Друге интересантне врсте борова [ уреди | уреди извор ]

Интересантне су и друге врсте борова, знача?не због сво?их декоративних или употребних особина:

• Химала?ски бор - Pinus wallichiana , врста изузетне лепоте, честа на зеленим површинама,
• Ва?мутов бор , боровац - Pinus strobus , прилагод?ива врста, знача?на за пошум?ава?е голети,
• Пи?ол , пини?а - Pinus pinea , врста ко?а осим изузетне лепоте има и ?естиво семе,
• Алепски бор - Pinus halepensis , приморска врста изузетне лепоте и
• Pinus longaeva , врста борова ко?а се убра?а у на?дуговечни?е живе организме на планети.

Изглед [ уреди | уреди извор ]

Четине се разви?а?у на краткорастима, по 2, 3 или 5 у за?едничком прозрачном рукавцу. ^[7]

Мушке цвасти су висе?е и разви?а?у се у скупинама на врху овогодиш?их изданака. Поленова зрнца има?у два ваздушна мехури?а. Опрашива?е се врши ветром, али процес оплод?е обав?а се тек годину дана касни?е, а за то време у семеном заметку разви?а ембрионска вре?ица и примарни ендосперм са ?а?ним ?ели?ама. ^{[3] [7]}

Женске цвасти, ко?е уобича?ено зовемо шишарке , обично се разви?а?у под вршним пупо?ком . Стерилне ?успе су врло мале и ситне, а касни?е закрж?але. Фертилне ?успе при врху има?у задеб?али део - апофизу , на ко?о? ?е грбица - умбо . Шишарке су зреле у друго? или тре?о? години. Семе ?е са криоцетом. ^[7]

• Ботанички цртежи различитих врста борова
• 
  Pinus pinea
  двоигличасти бор
• 
  Pinus mugo
  двоигличасти бор
• 
  Pinus jeffreyi
  троигличасти бор
• 
  Pinus strobus
  петоигличасти бор
• 
  Pinus wallichiana
  петоигличасти бор

Употреба [ уреди | уреди извор ]

Дрво многих врста борова углавном ?е це?ено у столарству, гра?евинарству, бродоград?и, али и у резбарству. Код неких врста се користи и за доби?а?е смоле - смоларе?е. ^[7]

Младе четине борова садрже витамин Ц, па се од ?их могу справ?ати ча?еви и витамински напици. У неким зем?ама од мушких цвасти праве се посластице, тако што се оне кандира?у умака?ем у густи, вру?и сируп. Семе борова ?е по правилу ?естиво, али су углавном веома ситне и неиздашне, осим семена врста са крупним семеном, ме?у ко?има ?е пи?ол ( Pinus pinea ) на?познати?и. ?егово семе ?е укусно и користи се као зачин, или се ?еде сирово попут орашастог во?а, дуж целог Медитерана. ^[8]

Више о употреби борова код сваке врсте по?единачно.

Знача? у озеле?ава?у [ уреди | уреди извор ]

У пе?зажно? архитектури род борова ?е изузетно це?ен. Многе врсте борова користе се као украсне у озеле?ава?у урбаних предела. Посебно су знача?ни за постиза?е колорита зелене површине током зимских месеци. Обзиром да су углавном прилаго?ени суровим климатским условима и сиромашним зем?иштима неке врсте борова (попут црног бора) користе се као пионирске врсте за пошум?ава?е голети. ^[7]

Бор у народно? традици?и [ уреди | уреди извор ]

У народно? традици?и бор ?е сматран светим дрветом, чак отелотворе?ем божанства. Ово верова?е у нашем народу потиче ?ош од старих Словена. Тако се и данас у неким кра?евима може чути заклетва "бора ми". Стари борови и данас често представ?а?у записе , стабла ко?а се не сме?у се?и нити на други начин оштетити.. У прошлости су се под ?иховим крош?ама организовали сабори и друга народна окуп?а?а. Нарочито су била це?ена стара стабла, попут бора кра?а Милутина, или бора цара Уроша у Урошевцу ко?и ?е жив и данас и зашти?ен као споменик природе . ^[9] Тако?е на Камено? Гори надомак При?епо?а расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. И ова? бор ?е ?едан од древних борова ко?и су под заштитом државе, као споменици природе .

Бор ?е поштован код многих народа, па се тако може на?и на поштанским маркама, грбовима и заставама многих зема?а.

• 
  Грб града Хвоздец ( Hvozdec ), Округ Чешке Буд?е?овице , Чешка
• 
  Грб Кетовског реона ( Кетовский район ), Курганска област , Руси?а
• 
  Грб града Гвадалахара , Мексико
• 

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Четинари
• Шуме Срби?е
• Дрво (матери?ал)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Борови на Викимеди?ино? остави .

Викиврсте има?у више информаци?а о чланку Борови (род) .

• Класификаци?а борова
• Arboretum de Villardebelle Слике шишарки
• Gymnosperm families - scroll down to the Pinaceae
• 40 Pine Trees From Around the World by The Spruce
• Jepson eFlora , The Jepson Herbarium , University of California, Berkeley , covers Californian species
• Pinus in Flora of North America
• Pinus in the USDA Plants Database