Бор
(
лат.
Pinus
) ?е род
зимзеленог
четинарског
дрве?а
, ре?е
жбу?а
из породице
Pinaceae
.
[1]
Pinus
?е ?едини род у
подфамили?и
Pinoideae
. Списак би?ака ко?и су саставили
Кра?евски ботанички врт К?у
и
Ботаничка башта Мисури?а
прихвата 126 врста борова као тренутно посто?е?е, за?едно са 35 неразврстаних врста и многим другим синонимима.
[2]
[3]
Бор се тако?е може односити на дрвену
гра?у
доби?ену из борових стабала; бор ?е ?една од широко заступ?ених врста дрвета ко?а се користи као резана гра?а.
Род
Pinus
обихвата око 111 посто?е?ег
дрве?а
и
грмова
, у подродовима:
- Pinus
(тврди борови) и
- Strobus
(меки борови). Сваки од подродова има неколико
секци?а
заснованих на секвенцира?у
хлоропласт
не
ДНК
. Стари?е класификаци?е род су делиле у три подрода:
Pinus
,
Strobus
и
Ducampopinus
.
[4]
? на бази особености шишарке, семенки и
листова
(иглица).
Филогени?а
, након
ДНК
анализе, показао ?е да бивши подрод
Ducampopinus
примада подроду
Strobus
, тако да термин
Ducampopinus
више ни?е у таксономско? употреби.
[5]
Pinus
|
Подрод
Pinus
|
Секци?а
Trifoliae
|
|
Подсекци?а
Contortae
|
|
|
|
Подсекци?а
Ponderosae
|
|
|
Подсекци?а
Australes
|
|
|
|
|
|
Секци?а
Pinus
|
|
Подсекци?а
Pinus
|
|
|
Подсекци?а
Pinaster
|
|
|
|
|
|
Подрод
Strobus
|
Секци?а
Quinquefoliae
|
|
Подсекци?а
Gerardianae
|
|
|
|
Подсекци?а
Krempfianae
|
|
|
Подсекци?а
Strobus
|
|
|
|
|
|
Секци?а
Parrya
|
|
Подсекци?а
Cembroides
|
|
|
|
Подсекци?а
Balfourianae
|
|
|
Подсекци?а
Nelsoniae
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Врсте подрода Ducampopinus сматране су посредницима изме?у два друга подрода. У модерно? класификаци?и, сврставане су у подрод Strobus, али се ни у ?едан нису добро уклопиле, те су класификоване у тре?и подрод. Године 1888, калифорни?ски ботаничар
?он Гил Лемон
ставио их ?е у подрод Pinus. Генерално, ова класификаци?а истицала ?е морфологи?у шишарке, семенки и ?уски листова, а врсте у сваком подроду обично су биле препознат?иве по свом општем изгледу. Бор са ?едним фиброваскуларним снопом по листу (бивши подродови ?Strobus“ и ?Ducampopinus“) били су познати као ?хаплоксилонски борови“, док су борови са два фиброваскуларна снопа по листу, (подрод ?Pinus“) називани ?диплоксилонски борови“. Диплоксилонски има?у твр?е дрво и ве?у количину смоле од борова хаплоксилонских.
Неколико сво?става се користи за разликова?е подродова, секци?а и подсекци?а борова: бро? листова (игалица) по скупно? честици, бро? фиброваскуларних снопова иглицее, положа?
смоластих канала
у иглицама, присуство или облик семенских крила и положа? умба (грбице), те присуство бод?и на на ?ускама
семенских
чешера.
[6]
Борови су распростра?ени у шумским подруч?има умереног по?аса, ве?ином на
северно? полулопти
, од
поларног круга
до
Гватемале
, западне
Инди?е
,
северне Африке
и
Индонези?е
.
[7]
Борови живе под врло различитим еколошким условима. Отпорни су према мразу и изразито су светло?убиве врсте. Добро успева?у и на слаби?им, каменитим, пешчаним и сувим зем?иштима. Размножава?у се генеративно и вегетативно.
[3]
У шумама Срби?е расте пет аутохтоних врста борова:
Молика и муника су
терци?ерни
реликти
и
ендемске
врсте
Балканског полуострва
.
Друге интересантне врсте борова
[
уреди
|
уреди извор
]
Шишарке различитих врста борова: алепски бор, планински бор и пи?ол.
Интересантне су и друге врсте борова, знача?не због сво?их декоративних или употребних особина:
- Химала?ски бор
-
Pinus wallichiana
, врста изузетне лепоте, честа на зеленим површинама,
- Ва?мутов бор
, боровац -
Pinus strobus
, прилагод?ива врста, знача?на за пошум?ава?е голети,
- Пи?ол
, пини?а -
Pinus pinea
, врста ко?а осим изузетне лепоте има и ?естиво семе,
- Алепски бор
-
Pinus halepensis
, приморска врста изузетне лепоте и
- Pinus longaeva
, врста борова ко?а се убра?а у на?дуговечни?е живе организме на планети.
Четине
се разви?а?у на краткорастима, по 2, 3 или 5 у за?едничком прозрачном рукавцу.
[7]
Мушке
цвасти
су висе?е и разви?а?у се у скупинама на врху овогодиш?их изданака.
Поленова
зрнца има?у два ваздушна мехури?а. Опрашива?е се врши ветром, али процес оплод?е обав?а се тек годину дана касни?е, а за то време у семеном заметку разви?а ембрионска вре?ица и примарни ендосперм са ?а?ним ?ели?ама.
[3]
[7]
Женске цвасти, ко?е уобича?ено зовемо
шишарке
, обично се разви?а?у под вршним
пупо?ком
. Стерилне ?успе су врло мале и ситне, а касни?е закрж?але. Фертилне ?успе при врху има?у задеб?али део -
апофизу
, на ко?о? ?е грбица -
умбо
. Шишарке су зреле у друго? или тре?о? години. Семе ?е са криоцетом.
[7]
- Ботанички цртежи различитих врста борова
-
Pinus pinea
двоигличасти бор
-
Pinus mugo
двоигличасти бор
-
Pinus jeffreyi
троигличасти бор
-
Pinus strobus
петоигличасти бор
-
Pinus wallichiana
петоигличасти бор
?естиво семе пи?ола
Дрво многих врста борова углавном ?е це?ено у столарству, гра?евинарству, бродоград?и, али и у резбарству. Код неких врста се користи и за доби?а?е смоле - смоларе?е.
[7]
Младе четине борова садрже витамин Ц, па се од ?их могу справ?ати ча?еви и витамински напици. У неким зем?ама од мушких цвасти праве се посластице, тако што се оне кандира?у умака?ем у густи, вру?и сируп. Семе борова ?е по правилу ?естиво, али су углавном веома ситне и неиздашне, осим семена врста са крупним семеном, ме?у ко?има ?е
пи?ол
(
Pinus pinea
) на?познати?и. ?егово семе ?е укусно и користи се као зачин, или се ?еде сирово попут орашастог во?а, дуж целог Медитерана.
Више о употреби борова код сваке врсте по?единачно.
У
пе?зажно? архитектури
род борова ?е изузетно це?ен. Многе врсте борова користе се као украсне у озеле?ава?у урбаних предела. Посебно су знача?ни за постиза?е колорита зелене површине током зимских месеци. Обзиром да су углавном прилаго?ени суровим климатским условима и сиромашним зем?иштима неке врсте борова (попут црног бора) користе се као пионирске врсте за пошум?ава?е голети.
[7]
Свети бор са Камене горе
У народно? традици?и бор ?е сматран светим дрветом, чак отелотворе?ем божанства. Ово верова?е у нашем народу потиче ?ош од старих Словена. Тако се и данас у неким кра?евима може чути заклетва "бора ми". Стари борови и данас често представ?а?у
записе
, стабла ко?а се не сме?у се?и нити на други начин оштетити.. У прошлости су се под ?иховим крош?ама организовали сабори и друга народна окуп?а?а. Нарочито су била це?ена стара стабла, попут бора кра?а Милутина, или бора цара Уроша у
Урошевцу
ко?и ?е жив и данас и зашти?ен као
споменик природе
.
[9]
Тако?е на
Камено? Гори
надомак
При?епо?а
расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. И ова? бор ?е ?едан од древних борова ко?и су под заштитом државе, као
споменици природе
.
Бор ?е поштован код многих народа, па се тако може на?и на поштанским маркама, грбовима и заставама многих зема?а.
- Ча?канови?, Веселин (1994).
Речник српских народних верова?а о би?кама
. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 34?36.
ISBN
978-86-379-0283-6
.
- GRLI?, Ljubi?a (1986).
Enciklopedija samoniklog jestivog bilja
. Zagreb: "August Cesarec". стр. 37?39.
- Вуки?еви?, Емили?а (1982).
Декоративна дендрологи?а
. Београд: Привредно финанси?ски водич. стр. 101?102.
- Gernandt, D. S.; Lopez, G. G.; Garcia, S. O.; Liston, A. (2005). ?Phylogeny and classification of
Pinus
”.
Taxon
.
54
(1): 29?42.
JSTOR
25065300
.
doi
:
10.2307/25065300
.
- McKown, A.D.; Stockey, R.A.; Schweger, C.E. (2002).
?A New Species of
Pinus
Subgenus
Pinus
Subsection
Contortae
From Pliocene Sediments of Ch'Ijee's Bluff, Yukon Territory, Canada”
(PDF)
.
International Journal of Plant Sciences
.
163
(4): 687?697.
doi
:
10.1086/340425
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
2008-02-21. г
. Приступ?ено
2011-05-16
.
- Stockey, R.S. (1983). ?
Pinus driftwoodensis
sp.n. from the early Tertiary of British Columbia”.
Botanical Gazette
.
144
(1): 148?156.
JSTOR
2474678
.
doi
:
10.1086/337355
.
- Zeb, Umar; Dong, Wan-Lin; Zhang, Ting-Ting; Wang, Ruo-Nan; Shahzad, Khurram; Ma, Xiong-Feng; Li, Zhong-Hu (25. 3. 2019). ?Comparative plastid genomics of Pinus species: Insights into sequence variations and phylogenetic relationships”.
Journal of Systematics and Evolution
(об?ав?ено март 2020).
58
(2): 118?132.
ISSN
1759-6831
.
doi
:
10.1111/jse.12492
.
- Farjon A (2005).
Pines
(2nd изд.). Leiden: E. J. Brill.
ISBN
90-04-13916-8
.
- Little Jr EL, Critchfield WB (1969). Subdivisions of the Genus Pinus (Pines).
Misc. Publ. 1144 (Superintendent of Documents Number: A 1.38:1144)
(Извешта?). US Department of Agriculture.
- Richardson DM, ур. (1998).
Ecology and Biogeography of Pinus
. Cambridge, England: Cambridge University Press. стр.
530
.
ISBN
0-521-55176-5
.
- Sulavik, Stephen B. (2007).
Adirondack; Of Indians and Mountains, 1535-1838
. Fleischmanns, NY: Purple Mountain Press. стр. 244 pages.
ISBN
978-1-930098-79-4
.
- Mirov NT (1967).
The Genus Pinus
. New York, NY: Ronald Press.
- ?Classification of pines”
. The Lovett Pinetum Charitable Foundation.
- Mirov NT, Stanley RG (1959). ?The Pine Tree”.
Annual Review of Plant Physiology
.
10
: 223?238.
doi
:
10.1146/annurev.pp.10.060159.001255
.
- Philips, Roger (1979).
Trees of North America and
Europe
. New York, NY: Random House, Inc.
ISBN
0-394-50259-0
.
- Villar, Rafael; Ruiz-Robleto, Jeannete; Ubera, Jose Luis; Poorter, Hendrik (октобар 2013). ?Exploring variation in leaf mass per area (LMA) from leaf to cell: An anatomical analysis of 26 woody species”.
American Journal of Botany
.
100
(10): 1969?1980.
PMID
24107583
.
doi
:
10.3732/ajb.1200562
.
- Poorter, Hendrik; Jagodzinski, Andrzej M.; Ruiz-Peinado, Ricardo; Kuyah, Shem; Luo, Yunjian; Oleksyn, Jacek; Usoltsev, Vladimir A.; Buckley, Thomas N.; Reich, Peter B.; Sack, Lawren (2015).
?How does biomass distribution change with size and differ among species? An analysis for 1200 plant species from five continents”
.
New Phytologist
.
208
(3): 736?749.
PMC
5034769
.
PMID
26197869
.
doi
:
10.1111/nph.13571
.