Ова? чланак можда захтева чиш?е?е и/или прера?ива?е како би се задово?или стандарди квалитета Википеди?е. Проблем : ? . Ако сте у могу?ности, побо?ша?те ова? чланак. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Боети?е ( лат. Anicius Manlius Severinus Boethius ; Рим 480 - Пави?а 524 . или 525 ) ?е био хриш?ански филозоф с почетка 6. века . Надимак ?послед?и Рим?анин“ ?е добио због изузетне привржености антици.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Боети?е ?е ро?ен у римско? племи?ко? породици ко?а ?е прешла у хриш?анство ?ош много пре ?еговог ро?е?а. Када му ?е отац, римски конзул, 487 . године умро, дечака ?е подигао утица?ни старате? чи?ом се ?ерком оженио и тако остварио брз напредак у римско? државно? администраци?и. Познава?е грчког ни?е више било уобича?ено ме?у римским вишим класама, али ?е Боети?е некако успео да научи ?език. ?егово легендарно влада?е грчким створило ?е мит о томе да ?е до осамнаесте године учио у Атини. Рано сазрели Боети?е побо?шао ?е Теодорикове односе са варварским кра?евима. Управ?ао ?е изград?ом воденог и сунчаног сата за бургундског кра?а и изабрао харфисту за франачки двор кра?а Клодовика.

До 510, са само тридесет година, унапре?ен ?е у зва?е конзула; дванаест година касни?е доживео ?е да ?егови млади синови постану конзули, а ве? следе?е године као magister officiorum успео се на положа? повер?ивог саветника кра?а Теодорика.

У ме?увремену Боети?е ?е некако нашао времена да створи библиотеку енциклопеди?ског обима - делом сачи?ену од сопствених списа, делом од превода са грчког. Он ?е измислио име quadrivium (првобитно quadruvium) за ?едну врсту образовног програма. Четири ?математичке“ дисциплине (аритметика, музика, геометри?а и астрономи?а) представ?але су пут ка познава?у нумеричких ?суштина“ ко?е су неоплатонисти називали ?единим правим об?ектима сазна?а. Боети?е ?е написао расправу о свако? од математичких дисциплина. ?егови списи Аритметика и Музика (прво дело музичке теори?е за ко?е се зна на хриш?анском Западу) одржали су се и постали стандардни текстови сред?ег века. Тако ?е за читаоца са латинског, ученог човека сред?ег века, Боети?е сачувао ?основне елементе уметности и науке Грчке“. По аналоги?и са quadriviumom за математичке дисциплине, сред?и век ?е за вербалне дисциплине (граматика, реторика и логика) произвести trivium.

Quadrivium и trivium су за?едно обухватали седам слободних уметности. Боети?е ?е тако?е обезбедио базичне текстове за проучава?е аристотеловске логике у сред?ем веку. У сво?а четири теолошка трактата о природи Бога и Христово? личности обезбедио ?е модел сре??овековног схоластицизма, прототип за светог Тому Аквинског, и тако стекао зва?е Првог схоластичара. Боети?е ?е користио ?теологи?у“, за ко?ом се као што смо видели трагало барем ?ош од Фила у првом веку, да опише филозофско истражива?е природе Бога. Он му ?е, исто тако, дао строги аристотеловски карактер ко?и ?е седам векова касни?е уродити плодом у делу Summa Theologica св. Томе Аквинског (отприлике изме?у 1265. и 1293).

Учени Касиодор, Теодориков државни секретар, упутио ?е похвале двадесетпетогодиш?ем Боети?у. ?Кроз тво?е преводе Итали?ани чита?у Питагору музичара, Птолеме?а астронома, Никомаха аритметичара, Еуклида геометра, док теолог Платон и логичар Аристотел воде расправу римским гласовима; ти си механичара Архимеда вратио Сицили?анцима на латинском." Боети?е ?е ?ош као млади? обзнанио да?е ?егов животни подухват да ?обича?е наше Државе подучи уме?у грчке мудрости“.

Боети?ев кобни пад у кра?еву немилост, сасвим по моделу аристотеловског трагичног херо?а, начинио га ?е творцем класичног дела пуног утехе за касни?е векове. Лична несре?а, затворска изолаци?а и одво?еност од к?ига подста?и ?е нову, сасвим оригиналну визи?у. Он ?е успео да преведе и преобрази истанчаности Платона и Аристотела у популарну филозофи?у. Боети?ева лична трагеди?а представ?ала ?е симптом несигурности онога доба, супарништва Источног и Западног царства. Теодорик Велики постизао ?е у почетку спектакуларне успехе у унапре?е?у продуктивне коегзистенци?е изме?у Гота и Рим?ана. Прогласивши све (ук?учу?у?и сво?е готске саплеменике) правно подре?еним римском праву, инсистирао ?е на толеранци?и ортодоксних католика и сигурности за незашти?ене ?евре?е. Ме?утим, стишава?е шизме изме?у Источне и Западне цркве потхранило ?е Теодорикове страхове да ?е се римски поданици одре?и ?егове владавине у корист источног православног цара. Када ?е римски сенатор Албини?е оптужен за писа?е изда?ничких писама цару ?устини?ану, Боети?е ?е импулсивно протестовао. ?Сенат, и ?а сам, криви смо за исти злочин. Ако смо ми невини, Албини?е има под?еднако право на заштиту закона." Сматра?у?и ово призна?ем кривице и налазе?и потврду у фалсификованом писму Боети?а источном цару, несигурни Теодорик ухапсио ?е Боети?а под сум?ом да ?е починио велеизда?у.

Чека?у?и у затвору на погуб?е?е због велеизда?е, римски сенатор створио ?е средство преко кога се кроз сред?и век преносила античка култура и класично дело пуно утехе у немирним вековима. Кобну доколицу ко?а ?е проузроковала настанак овога дела наметнуо ?е Боети?у неписмени али просве?ени кра? Теодорик Велики у чи?о? се служби налазио. Боети?е ?е тада, 523 . године, чамио заточен у ?ели?и у Пави?ско? кули у близини Милана као жртва сум?ичавог кра?а и завид?ивих дворана. Годинама се припремао за ово ма?сторско остваре?е затворске к?ижевности.

Заточеништво ко?е му ?е пружило неже?ени одмор од службених дужности присилило ?е Боети?а да се усредсреди на пита?а коби и судбине, а ?егово тра?но вредно дело Утеха филозофи?е представ?ало ?е творевину ове две послед?е бедне године Боети?евог живота. Гибон, увек непри?ате?ски настро?ен према метафизици, сматра га ?злата вредним делом... ко?е исказу?е неупоредиве одлике независно од варварства онога времена и ситуаци?е аутора“. У затворско? ?ели?и и без сво?е библиотеке, Боети?е ?е морао да се ослони на високо култивисану мемори?у, главни извор за научнике у данима пре по?аве штампарске машине. Да ?е био окружен сво?им к?игама, тешко да би успео да напише тако концизно или толико популарно дело. После Библи?е на латинском, ?егова к?ига била ?е можда на?читани?а к?ига европског сред?ег века.

Дело [ уреди | уреди извор ]

Ако ?е сре?а на?ве?е добро би?а, ко?е живи по разуму, и ако оно, што се на било ко?и начин може одузети, ни?е на?ве?е добро, ?ер се пред ?им истиче оно, што се не може уграбити, очито ?е да несталност удеса не може потпомагати стица?е сре?е. Притом она?, ко?ег вуче та непосто?ана сре?а, или зна да ?е она непромен?ива, или не зна. Ако не зна, како ли може бити сретан удес заснован на заслеп?ености незна?а? Ако пак зна, нужно ?е да се бо?и, да не би изгубио оно, за што не сум?а да се може изгубити, па му зато непрекидан страх не допушта, да буде сретан. Или пак, ако то изгуби, држи да не мора за то марити? И по томе ?е оно добро, чи?и се губитак може равнодушно подносити, заиста врло незнатно.

?  Утеха филозофи?е (124?125) ^[1]

На први поглед, Боети?ево ома?е дело, од неких стотинак страна, са наизменичним кратким пасажима прозе и стихова, личи на пуку колекци?у списа других аутора. Али све ?е одиста Боети?ева творевина, антологи?а ?егових сопствених болних класичних се?а?а. Nam in omni adversitate fortunae infelicissimum genus est ifortunii, fuisse felicem. (?ер у сваком непово?ном обрту судбине, на?гора несре?а састо?и се у томе што смо некада били сре?ни.) У ово мало страна ?егово огромно познава?е античких филозофа постало ?е рафинирано, украшено и по?едностав?ено. Кроз драматичан ди?алог боги?а Филозофи?а, Боети?ева саговорница, води нас од самосажа?е?а кроз ?блажи лек“ (разумева?е хирова Судбине) до ??ачег лека“ (ума?ива?е знача?а зема?ских добара ко?а зависе од Судбине). Човеков грех представ?а пука заборавност, замаг?ено се?а?е на душу. ?ер, како ?е то Платон об?аснио, пре ро?е?а свака душа'?е чиста, посве?ена Богу. Филозофи?а обнав?а то се?а?е. Али како у свету у коме Бог представ?а Добро а истори?ом управ?а божанско Прови?е?е, може да посто?и зло? Свакодневни заокрети судбине не ремете божански план, ?непокретну тачку у стално промен?ивом свету“. Што се више приближимо то? средиш?о? тачки, одступа?у?и од ротира?у?е непосто?аности света, утолико ?емо бити слободни?и. ?убав нас држи на окупу и помаже свакоме од нас да поврати се?а?е на сво?у првобитну душу.

Али ако ?е Бог све ве? унапред одредио, како можемо бити слободни да бирамо? Филозофи?а, боги?а пуна утехе, разлику?е Божи?и начин разумева?а ствари од човековог. Та разлика своди се на ?ихов различит однос према времену. Ум непролазног Бога ?обухвата у себи целину вечног живота у ?едно? ?едновремено? садаш?ости“. ?Све што живи у времену посто?и у садаш?ости и напреду?е од прошлости ка буду?ности, и нема ничега у времену што може ?едновремено да обухвати читав опсег свога живота: оно ?е у позици?и да ?ош увек не поседу?е сутра а ве? ?е изгубило ?уче. У овом садаш?ем животу не живиш ништа потпуни?е него у том несталном и пролазном тренутку." Ово об?аш?ава зашто бож?е предзна?е не пориче човекову моралну одговорност.

Утеха филозофи?е представ?а дело затворске к?ижевности. Побожни затвореник мора да на неки начин ?пред човеком оправда бож?е путеве“. Он не може да умакне проблему теодице?е, пита?у како добростиви Бог може да трпи зло. Ово пита?е ?е мучити и друге ауторе затворске к?ижевности, сер Томаса Мора ко?и ?е написао Утешни разговор (1534) и ?она Ба?ана у ?еговом Поклониковом путова?у (1676).

За генераци?е ко?е нису могле да чита?у грчки и ко?е су изгубиле контакт са мудрош?у античких народа, форма и стил Боети?еве Утехе пружали су помо?. Мада пуна помног логичког расу?ива?а, ?егова кратка поглав?а у ко?има су се сме?ивали проза и стихови, бодрила су случа?ног читаоца. Ди?алог изме?у оптимистичне Господарице Филозофи?е и неутешног затвореника настав?а забринути лаик.

К?ига ко?о? ?е било су?ено да постане класично дело хриш?анског сред?ег века очито ни?е представ?ала дело ?едног хриш?анина, иако ?е само неколико од ?егових становишта изразито не-хриш?анско. Боети?е ?е желео да нас подстакне да ?понудимо скрушене молитве“ личном Богу, ?суди?и ко?и све види“, али он не нуди изразито хриш?анску доктрину, нити цитира Библи?у. Он се придржавао обе?а?а из свог наслова, Утеха филозофи?е, тако сто?е помагао сваком усам?еном заточенику да досегне Бога сопственом разборитош?у.

Несклон теологи?и, Гибон се дивио Боети?у ?ер ?мудрац ко?и у истом делу може да весто комбину?е богатства филозофи?е, поези?е и елоквенци?е, мора да ?е ве? поседовао та? неустрашиви споко? за ко?им ?е тобож трагао. Неизвесност, на?горе од свих зала, напокон су окончали ?елати... Они су везали чврсту омчу око Боети?евог врата и снажно стезали док му очи скоро нису искочиле из дуп?и; можда се у блажем муче?у, кад су га тукли то?агама док ни?е издахнуо, може открити извесна самилост. Али ?егов гени? ?е преживео и ширио светлост зна?а кроз на?мрачни?е раздоб?е латинског света..."

Касни?е генераци?е одале су почаст Боети?у и ?егово дело наставило ?е богат живот у годинама ко?е су уследиле. Врховни преводилац Боети?е коначно ?е и сам уживати погодности ко?е доносе на?еминентни?и и на?вешти?и преводиоци. Кра? Алфред Велики (849?899) начинио ?е на староенглеском слободну верзи?у Утехе са сопственим додатним коментарима и прогласио Боети?еву к?игу ?едном од четири златне ?к?иге ко?е ?е неопходно да позна?е сваки човек“. У наредном веку, шва?царски бенедиктинац из манастира Сен Гал превео ?е к?игу на стари црквено-немачки. Неко ?у ?е превео на провансалски. Жан де Менг, аутор другог дела Романа о ружи из тринаестог века, превео ?е читаву Утеху на француски. То ?е вероватно била верзи?а ко?а ?е привукла Чосера да Утеху преведе у енглеску прозу и утка Боети?еву филозофи?у у поетичност ?Витезове приче“ и Троила и Кресиде. Данте ?е уврстио Боети?а у дванаест зрака на сунчевом небу:

≪Ту гледа?у? све добро душа света ужива ко?а сваком, тко к ?о? пута на?е, све варке разоткрива сви?ета.≫ (Dante Alighieri, Raj, preveli Mihovil Kombol i Olinko Delorko, Matica hrvatska Zagreb 1961, Deseto pjevanje 124-126.)

Чосеров покуша? био ?е само први од многих покуша?а ?поенглеже?а“ Утехе. На?славни?и и на?знача?ни?и био ?е она? кра?ице Елизабете I (1533?1603). Године 1593, уцве?ена због вести да се протестантски предводник Анри Наварски (1553?1610) одрекао протестантске ствари и прихватио католичку веру у Сен Дени?у, она ?е покушала да стиша сво?у ?дубоку жалост“ чита?ем Библи?е и Светих отаца и честим саветова?има са надбискупом. Потом се свакодневно тешила преводе?и Боети?а при чему ?е посрамила споре научнике тако што ?е на сваких пола сата завршавала по ?едну страницу. Стихове ?е писала властитом руком, а прозу диктирала своме секретару и читаву Утеху завршила за отприлике двадесет четири до двадесет седам часова. Научници се слажу да ?е успела да очува узвишеност латинског оригинала уз извесну ?грубу раскош“.

Уз Утеху филозофи?е, Боети?ева збирка текстова о музици (око 505) тешила ?е читаве генераци?е хармони?ом свемира. Осла?а?у?и се на Питагору, Платона и Никомаха - ко?е ?е преводио, и са ко?има ?е га представ?ати на сред?овековним цртежима - он ?е помогао великим Грцима да обезбеде математичку основу за музичку теори?у на Западу.

Боети?е ?е учинио бесмртним ?ихов грандиозни концепт музике. Он ?е об?аснио да ?е ?музика повезана не само са размиш?а?ем ве? и са моралнош?у... Душа свемира слива се у ?единствену целину у складу са музичким саглас?ем“. Проучава?у?и универзално саглас?е, musicus ?е био космолог. ?егов однос према композитору, певачу или свирачу био ?е исти као однос архитекте према зидару. Или, како ?е то исказао Гвидо д'Арецо (око 1000) ?она? ко?и ствара и компону?е музику дефинише се као бесвесно би?е ?ер он не разуме“. Боети?ева расправа обилато ?е користила сваки дета? грчких теори?а и завршавала се Птолеме?овом сопственом теори?ом о поделама тетракорда. Упркос сво?о? стручности, или управо захва?у?у?и ?о?, Боети?ево дело очувало се у 137 рукописа и тако постало ?едно од првих штампаних дела о музици (Венеци?а, 1491-1492).

Први и на?знача?ни?и Боети?ев биограф био ?е Касиодор (Cassiodorus) ко?и му ?е био колега као сенатор. Остале биографске податке углавном црпимо из Боети?евих дела. Боети?е ?е припадао римско? породици из Анци?а. Били су хриш?ани ве? око сто година пре ро?е?а Беоти?а, када им ?е члан био и владар Олибри?е (Olybrius). Боети?ев отац ?е био конзул 487. године, али ?е кратко после тога умро, тако да ?е бригу о Беоти?у водио Quintus Aurelius Memmius Symmachus, са чи?ом се ?ерком Рустиканом (Rusticiana) касни?е оженио. Под остроготским кра?ем Теодориком постао ?е сенатор 510. године. Мало се зна о Боети?евом образова?у, али ?е неспорно да ?е савршено познавао грчки. Рани?и радови о аритметици и музици базира?у се на делима палестинског математичара из првог века не. Никомаха (Nicomachus) из Герасе. Веома мало ?е сачувано о Беоти?ево? геометри?и, а ништа о ?егово? астрономи?и, што не чуди, ?ер ?е он далеки претходник Галиле?а и Бруна. Око 520. Беоти?е поста?е magister officiorum (управите? свих владиних и дворских служби) под Теодорихом. Оптужен ?е да ?е комуницирао са византи?ским царем ?устином I, ко?и ?е био православне вере, док ?е Теодорих био ари?анац. Повод за оптужбу ?е покуша? одбране Албини?а (Albinius) сенатора, ко?и се писмено жалио ?устину на владавину Теодориха. Чак ?е био оптужен и за бав?е?е маги?ом и богоху?е?е. Након хапше?а егзекуци?а ?е вероватно извршена у Пави?и. Остаци су му касни?е пребачени у цркву San Pietro in Ciel d'Oro у Пави?и. Посто?и могу?ност да ?е ту дошло до неке збрке са име?аком Светим Северином из Норика, али су обо?ица опевани као мученици од Дантеа.

(биографски подаци по James Shiel-у, остали коментари по Дани?елу ?. Борстину)

• Дела:
• De consolatione philosophiae
• Peri hermeneias
• KatAgoriai

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• The Philosophical Works of Boethius. Editions and Translations
• Boethius' Logic and Metaphysics. An Annotated Bibliography

Боети?е на Викимеди?ино? остави .