Битка у Жутом мору
Део Руско-?апанског рата
?апански адмиралски брод, бо?ни брод Микаса.
Време 10. август 1904 . Место Жуто море Узрок Покуша? руске флоте да се из Порт Артура проби?е у Владивосток Исход одлучу?у?а ?апанска победа
Сукоб?ене стране
?апанско царство	Руска Импери?а
Команданти и во?е
адмирал Того	адмирал Вилхелм Витгефт   † адмирал Павел Ухтомски
?ачина
5 бо?них бродова 4 оклопна крсташа 8 крстарица 18 разарача 30 торпедних чамаца	6 бо?них бродова 4 крстарице 14 разарача
Жртве и губици
226 мртвих и ра?ених 2 бо?на брода тешко оште?ена	340 мртвих и ра?ених 1 бо?ни брод тешко оште?ен више бродова интернирано у неутралним лукама

Битка у Жутом Мору ( енгл. Battle of the Yellow Sea ), 10. августа 1904, била ?е одлучу?у?а ?апанска победа у руско-?апанском рату. ^[1]

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Када ?е послед?их дана ?ула 1904 . године ?апанска 3. арми?а избила на пред?е положа?е руске одбране, извукла бродске топове на копно и отпочела бомбардова?е луке и непосредну опсаду твр?аве Порт Артур , били су директно угрожени и бродови руске Прве тихоокеанске ескадре , чи?е су оште?ене ?единце оправ?ене средином ?уна. Адмирал Алексе?ев , главноманду?у?и руских оружаних снага на Далеком истоку, наредио ?е команданту Прве тихоокеанске ескадре адмиралу Вилхелму Карловичу Витгефту да са основним снагама изврши пробо? за Владивосток и тамо сачека долазак Друге тихоокенске ескадре , ко?е ?е бити упу?ена из Балтичког мора . ^[1]

Упркос веома добро организовано? ?апанско? блокади, адмирал Витгефт ?е испловио без разра?еног оперативног плана и посебних припрема. Поред тога, ни?е ни сазвао сво?е потчи?ене команданте да их обавести о смеру пута и да им достави смернице за случа? битке. ^[1]

Руски пробо? [ уреди | уреди извор ]

Руска ескадра, у чи?ем саставу ?е било шест бо?них бродова , четири крстарице , осам разарача и ?едан санитетски брод , напустила ?е унутраш?у портартурску луку у?утро 10. августа и после разминирава?а пловног пута, у 10:30 часова, запловила ?угоисточним курсем у правцу Коре?ских врата . ?едина смерница адмирала Витгефта била ?е сигнал ко?и ?е дигао након исплов?е?а и ко?им ?е саопштио наре?е?е за пут у Владивосток. ^[1]

Благовремено обавештен од сво?их лаких крстарица у изви?а?у око луке Порт Артур, адмирал Хе?хачиро Того (1847 ? 1934. г.), командант ?апанске тзв. Комбиноване флоте ? шест бо?них бродова, четири ве? застарела бо?на брода , четири крстарице и око 30 разрача и торпедних чамаца , по?авио се на видику ве? око 11:30 часова. Руси су возили у формаци?и бразде са адмиралским бродом ? Цесаревич “ на челу, док ?е ?апанска флота била поде?ена у две ескадре. Непун час касни?е ?апански бродови отвара?у ватру с уда?ености од преко 14.000 метара, на ко?у Руси узвра?а?у тек када ?е уда?еност износила 10.500 метара. У намери да без ве?их губитака врати руску ескадру у Порт Артур, адмирал Того маневрише тако да ?о? обухвати чело укршта?ем на ?T“, али не успева. Убрзо, после 13:00 часова, да?ина изме?у две флоте пада на 7.000 до 8.000 метара. У 14:30 часова, због ?апанског све лоши?ег маневриса?а и руске истра?не теж?е да се избегне битка, борбени додир бива прекинут; руска ескадра настав?а пловидбу ка ?угоистоку, а ?апанска почи?е да заоста?е. ^[1]

Битка [ уреди | уреди извор ]

Увидевши да руска ескадра жели пробо? по сваку цену, адмирал Того наре?у?е поступни окрет ка ?угоистоку и прелази у одлучно го?е?е. Предност у брзини за око три чвора омогу?ава му да после нешто више од два часа сустигне Русе. У 16:45 часова руски зачелни бо?ни брод са уда?ености од 8.000 метара отвара ватру на ?апнско чело; ?апанци концентришу ватру на руски адмиралски брод ? Цесаревич “ и бо?ни брод ? Пересвет “, а Руси на на командни брод адмирала Тога , бо?ни брод ?Микаса “ . Арите?ери?ска борба у паралелним курсевима с промен?ивим успехом потра?ала ?е око ?едан час, током кога ?е бо?ни брод ?Микаса “ био веома тешко оште?ен, са преко 20 пуних погодака, ?ер ?е на ?ега била концентрисана ватра са свих руских бродова, мада ни други ?апански бродови нису били бо?е сре?е. Због тога, али и због великог утрошка муници?е, адмирал Того ?е ве? био пред одлуком да прекине борбу и да се повуче, али се тада десио неочекивани преокрет. Руски адмиралски бо?ни брод ?Цесаревич“ ?е добио директан погодак у командни мост при чему ?е погинуо адмирал Витгефт са комплетним штабом. Поред тога други погодак ?е изазвао хавари?у кормила и бо?ни брод ?е почео да се окре?е улево и да кружи. Ови дога?а?и су битно изменили ситуаци?у и пореметили руски борбени поредак. ^[1]

Други бродови су одмах пожурили да заклоне бо?ни брод ?Цесаревич“ окруживши га. То ?е пружило с?а?ну прилику ?апанско? флоти ко?а одмах одуста?е од прекида борбе и сву ватру усмерава на мешавину руских бродова, где због велике велике густине ватре и велике концентраци?е бродов?а готово свако зрно пога?а. ?едино ?е маневар бо?ног брода ? Ретвизан “, ко?и се упутио у сусрет противнику, у намери да употреби к?ун, олакшао донекле тежак положа? комплетне ескадре. Но, бо?ни брод ?Ретвизан“ ?е одустао од удара к?уном након погиби?е команданта брода. Након 45 минута кормило бо?ног брода ?Цесаревич“ бива оспособ?ено, а команду над ескадром ?е примио конраадмирал Ухтомски (рус. Ухтомский) ко?и ?е донео одлуку за повлаче?е у Порт Артур. ^[1]

Руска ескадра ни?е више представ?ала хомогено борбено тело: ве?ина бродова се самоиници?ативно повлачила, а две крстарице због пада мрака нису приметиле сигнал за повратак у Порт Артур, но су наставиле пут приметивши тек сутрадан у зору да су остале одво?ене. Око 20:00 часова адмирал Того ?е напустио бо?иште, упутивши у напад око 50 разарача и торпедних чамца . Током целе но?и разарачи и торпедни чамци непрекидно су нападали руску ескадру, али нису постигли ни ?едан погодак. ^[1]

Последице [ уреди | уреди извор ]

У луку Порт Артур се вратило пет бо?них бродова, ?една крстарица, три разарача и санитетски брод. У страним лукама били су интернирани: бо?ни брод ?Цесаревич“, три разарача у ?ингдау , крстарица ?Аско?д “ (рус. Аскольд) и ?едан разарач у Шанга?у а крстарица ?Ди?ана“ у Са?гону . Крстарицу ?Новик“ потопила ?е сопствена посада код ?ужне обале острва Сахалин , након битке са две ?апанске крстарице, а ?едан разарач ?е био изгуб?ен услед насукива?а. ^[1]

Тако се битка у Жутом мору завршила потпуним неуспехом руске ратне морнарице, иако ?е у првом делу битке изгледало да ?е руска ескадра успети да се проби?е, ?ер се ?апанска флота у сумрак спремала да прекине борбу. Иако ?е случа? са униште?ем командног тор?а и кваром кормила на бо?ном броду ?Цесаревич“ помогао ?апанцима, ипак ?е ?ихова победа логични?а с обзиром на солидну припрему, док ?е пораз руске ескадре у складу са потуним занемарива?ем припрема од старне командног кадра. ^[1]

Руски Владивосточки одред, одре?ен да саде?ству?е Прво? тихоокенско? ескадри током изврше?а пробо?а, по?авио се у Коре?ским вратима тек 14. августа и у бици ко?а се одиграла изгубио ?е ?едан оклопни крсташ . Одред се након битке повукао у Владивосток. На та? начин ?апанци су постигли потпуну превласт у Жутом мору. ^[1]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke . Beograd: Tehni?ka knjiga .  
• Во?на енциклопеди?а , Жуто море