Битка код Хероне?е
Део Четврти свети рат
Битка код Хероне?е (оде?е?е истори?е америчке во?не академи?е)
Време 2. август 338. п. н. е. Место Хероне?а, Беоти?а Исход Македонска победа
Сукоб?ене стране
Македони?а	Атина Теба
Команданти и во?е
Филип II Македонски Александар Велики	Харес из Атине Лисиклес из Атине Тегенес из Беоти?е
?ачина
32.000 [ тражи се извор ]	30.000-35.000 [ тражи се извор ]
Жртве и губици
непознати	1.000 Ати?ана уби?ено непознат бро? Тебанаца уби?ен

Битка код Хероне?е из 338. п. н. е. ?е представ?ала на?ве?у во?ну победу македонског кра?а Филипа . Битка ?е била кулминаци?а Филипових послед?их похода 339?338. п. н. е. и резултирала ?е одлучу?у?ом победом Македонаца и ?ихових савезника.

Филип ?е донео мир ратом разорено? Грчко? 346. п. н. е., окончавши Тре?и Свети рат и завршио ?е десетогодиш?и сукоб са Атином за превласт у северном Еге?у , склапа?ем сепаратног мира. Филипово знатно проширено кра?евство, мо?на во?ска и обилни ресурси сада су га учинили дефакто во?ом Грчке. За многе независне градове-државе, Филипова мо? после 346. п. н. е. дожив?авана ?е као прет?а, посебно у Атини, где ?е политичар Демостен предводио напоре да се отцепи од Филиповог утица?а. Године 340. п. н. е. Демостен ?е убедио атинску скупштину да усво?и план акци?а против Филипових територи?а и да се удружи са Ахеменидима у Византи?и , са ко?има ?е Филип ратовао. Ове акци?е биле су против услова ?ихових заклетви у уговору и представ?але су об?аву рата. У лето 339. п. н. е., Филип ?е стога повео сво?у во?ску према ?ужно? Грчко?, што ?е довело до формира?а савеза неколико ?ужних грчких држава ко?е су му се супротстав?але, предво?ене Атином и Тебом.

После неколико месеци засто?а, Филип ?е коначно напредовао у Беоти?у у покуша?у да маршира на Тебу и Атину. Савезничка во?ска му ?е блокирала пут код Хероне?е и била ?е сличне величине и заузимала ?е ?ак положа?. Дета?и о бици ко?а ?е уследила су оскудни, али су Македонци после дуге борбе разбили оба бока противничке лини?е, ко?а се потом распала.

Битка ?е описана као ?една од преидних у античком свету. Снаге Атине и Тебе биле су уништене, а да?и отпор ?е био немогу?; рат ?е стога нагло прекинут. Филип ?е могао да наметне насе?е ?ужно? Грчко?, што су све државе прихватиле, са изузетком Спарте . Коринтска лига , настала као резултат, учинила ?е све учеснике савезницима Македони?е и ?едни друге, са Филипом као гарантом мира. Заузврат, Филип ?е изабран за стратегоса (генерала) у пан-хеленском рату против Ахеменидског царства , ко?и ?е дуго планирао. Ме?утим, пре него што ?е успео да преузме контролу над походом, Филип ?е уби?ен, а Македонско кра?евство и одговорност за рат са Перси?ом прешли су уместо ?ега на ?еговог сина Александра .

Почетне позици?е [ уреди | уреди извор ]

Битка ?е била класична битка атинских и тебских фаланги против македонске фаланге.

Код савезничких снага Ати?ани су држали лево крило, а Тебанци десно крило, с тиме да ?е ко?ица била на оба крила, а тебска и атинска фаланга према средини. Дотад непобедиви, тебски такозвани свети бата?он ?е чувао кра??е десно крило.

На македонско? страни Филип II Македонски команду?е десним крилом, а Александар Македонски левим крилом. Ипак Александра надгледа?у на?бо?и Филипови команданти. Чувена елитна тешка македонска ко?ица ?е била постав?ена у позадину македонских лини?а.

Стратешка поставка [ уреди | уреди извор ]

Савезничка во?ска Атине и Тебе заузела ?е положа? у близини Хероне?е, на главном путу. ^[1] На левом крилу, савезничка лини?а ?е лежала преко поднож?а планине Турион, блокира?у?и споредни пут ко?и ?е водио до Ливади?е , док ?е на десном крилу лини?а била насло?ена на реку Кефис, близу истуреног огранка планине Актион. ^[1] Савезничка лини?а, дуга око 4 километара, ?е тиме била осигурна на оба бока. Штавише, чини се да ?е савезничка лини?а нагнута ка североистоку преко равнице изме?у, тако да ни?е била потпуно окренута ка правцу македонског напредова?а. ^[1]

То ?е спречило Филипа да покуша да концентрише сво?е снаге на савезничко десно крило, пошто би напредни положа? левог крила тада угрозио Филипово десно. Иако ?е Филип могао да покуша да концентрише сво?е снаге против левице ?ужне Грчке, тамош?е трупе су заузеле висок положа? и сваки напад би био тежак. ^[2] Пошто су ?ужни Грци могли да остану у дефанзиви и само да спрече Филипово напредова?е, ?ихова позици?а ?е била стратешки и тактички веома ?ака. ^[2]

Бро? снага [ уреди | уреди извор ]

Према Диодору, македонска во?ска ?е бро?ала отприлике 30.000 пешадинаца и 2.000 ко?аника, што ?е цифра ко?у савремени историчари генерално прихвата?у као тачну. ^{[3] [4]} Филип ?е преузео команду над десним крилом македонске во?ске и поставио ?е свог осамнасестогодиш?ег сина Александра (буду?ег осва?ача Перси?ског царства ) за команданта левог крила, а са ?им ?е била група Филипових искусних генерала. ^[4]

Савезничка во?ска ук?учивала ?е контингенте из Ахе?е , Коринта , Халкиде , Епидаура , Мегаре и Троезена , при чему су ве?ину трупа снабдевале Атина и Теба. Атински контингент су предводили генерали Харес и Лизикле , а Тебанце ?е преводио Теагенс од Тебе. Ни?едан извор не да?е тачне бро?еве за савезничку во?ску, иако ?устин сугерише да су ?ужни Грци били ?далеко супериорни?и у бро?у во?ника“. ^[5] Савремени став ?е да ?е бро? снага градова-држава био ?еднак бро?у Македонаца. ^[6]

Ати?ани су заузели положа?е на левом крилу, Тебанци на десном, а остали савезници у центру. ^[7]

Битка [ уреди | уреди извор ]

Дета?и о само? бици су оскудни, а Диодор ?е оставио ?едини формални извешта?. Он каже да ?е ? ... битка била дуга и жестока и многи су пали на обе стране, тако да ?е борба ?едно време дозво?авала наду у победу и ?еднима и другима“. ^[8] Затим приповеда о младом Александру, ?био ?е свим срцем решен да покаже свом оцу сво?е ?унаштво“, успео ?е да прекине савезничку лини?у уз помо? сво?их пратилаца и на кра?у ?е бацио десно крило противника у бекство; у ме?увремену, Филип ?е лично напредовао против левог крила и тако?е ?е приморао кррило у бекство. ^[8]

Ова? кратак извешта? се може попунити, ако ?е веровати Поли?еновом извешта?у о бици. Полиаенус ?е сакупио многе исечке информаци?а о ратова?у у сво?им Strategems ; неки су познати из других извора као поуздани, док су други очигледно лажни. ^[9] Поли?ен сугерише да ?е Филип упао у леву страну савезничких трупа, али ?е потом повукао сво?е снаге; Ати?ани са леве стране су их пратили и, када ?е Филип држао узвише?е, престао ?е да се повлачи и напао Ати?ане и на кра?у их ?е разбио. ^{[9] [10]}

У друго? ?стратагеми“, Поли?ен сугерише да ?е Филип намерно продужио битку, да би искористио сировост атинских трупа (?егови ветерани су више навикли на умор) и одложио сво? главни напад док Ати?ани нису били исцрп?ени. ^[11] Ова послед?а анегдота се тако?е по?ав?у?е у рани?им Фронтинусовим Stratagems . ^[12]

Полиаенусови извешта?и су навели неке модерне историчаре да провизорно предложе следе?у синтезу битке. Након неког времена, Филип ?е натерао сво?у во?ску да изведе маневар окрета?а, при чему се десно крило повлачи, а цела лини?а се окре?е око свог центра. ^[13] У исто време, окре?у?и се напред, македонско лево крило ?е напало Тебанце са ?ихове десне стране и пробило рупу у савезничко? лини?и. ^[13] Са савезничке леве стране, Ати?ани су пратили Филипа, ?ихова борбена лини?а ?е поста?ала растегнута и неуре?ена; ^[13] Македонци су се затим окренули, напали и разбили уморне и неискусне Ати?ане. ?ужно грчко десно крило ?е тада претрпело напад македонских трупа под Александровом командом чиме ?е битка окончана. ^[13]

Многи историчари, ук?учу?у?и Хамонда и Коквел, сматра?у да ?е Александар водио елитну ко?ице током битке. ^[14] Ме?утим, ни у ?едном античком извешта?у о бици нема помена о ко?ици, нити се чини да ?е било простора да она делу?е на боку ?ужногрчке во?ске. ^[14] Ме?утим, неке македонске ко?ичке ескадроне у клинасто? формаци?и, тактички распоред ко?и ?е Филип диза?нирао за сво?у ко?ицу управо за такву сврху, могли су да продру у празнине ко?е су се отвориле усред грчких лини?а, празнине ко?е споми?е Диодор у свом кратком извешта?у. Плутарх наводи да ?е Александар ?први разбио редове Свете тебанске чете , елитне тебанске пешади?е, ко?а ?е била смештена на кра??о? десно? страни борбене лини?е. ^[15] Ме?утим, он тако?е каже да се света чета ?лицем у лице сусрела са коп?има [македонске] фаланге“. ^[16] Ово, за?едно са малом вероватно?ом да ?е директна ко?ичка ?уриш против Тебанаца са коп?ем наоружаних, навело ?е Гебела и друге да сугеришу да ?е Александар сигурно командовао делом македонске фаланге код Хероне?е. ^[14]

Диодор каже да ?е у бици погинуло више од 1.000 Ати?ана, док ?е ?ош 2.000 зароб?ено, а да су и Тебанци прошли на сличан начин. ^[17] Плутарх сугерише да ?е свих 300 припадника Свете чете уби?ено у бици, а да су се рани?е сматрали непобедивим. ^[18] У римском периоду веровало се да ?е 'Лав из Хероне?е', загонетни споменик на месту битке, означавао место одмора Свете групе. ^[19] Савременим ископава?има испод споменика прона?ени су остаци 254 во?ника; стога ?е општеприхва?ено да ?е ово заиста био гроб припадника Свете чете, ?ер ?е мало вероватно да су сви чланови били уби?ени током битке. ^[20]

Резултат битке [ уреди | уреди извор ]

Историчар Коквел сугерише да ?е ово била ?една од на?важни?их битака у античко? истори?и. ^[21] Пошто ни?е било во?ске ко?а би могла да спречи Филипово напредова?е, рат ?е практично окончан. ^[21] У Атини и Коринту, записи показу?у оча?ничке покуша?е да се поново изграде градски зидови, док су се припремали за опсаду. ^[22] Ме?утим, Филип ни?е имао намеру да опседа или осва?а било ко?и град. Желео ?е ?ужне Грке као сво?е савезнике за планирани поход против Перси?анаца, и желео ?е да остави стабилну Грчку у позадини када крене у поход; да?е борбе су стога биле супротне ?еговим ци?евима. ^[22] Филип ?е први кренуо у Тебу, ко?а му се предала; протерао ?е тебанске во?е ко?и су му се супротставили, вратио ?е промакедонски ори?ентисане Тебанце ко?и су претходно били прогнани и поставио ?е македонски гарнизон. ^[23] Тако?е ?е наредио да се поново осну?у градови Плате?а и Теспи?а , ко?е ?е Теба уништила у претходним сукобима. Уопштено говоре?и, Филип се строго понашао према Тебанцима, тера?у?и их да плате за повратак сво?их зароб?еника, па чак и да сахра?у?у сво?е мртве; али ни?е распустио Беотску конфедераци?у. ^[23]

Насупрот томе, Филип се према Атини понашао веома благо. Иако ?е Друга атинска лига распуштена, Ати?анима ?е дозво?ено да задрже сво?у колони?у на Самосу , а ?ихови затвореници су ослобо?ени без откупнине. ^[24] Филипови мотиви нису сасвим ?асни, али ?едно вероватно об?аш?е?е ?е да се надао да ?е употребити атинску морнарицу у свом походу на Перси?у, пошто Македони?а ни?е поседовала знача?ну флоту; стога ?е требало да остане у добрим односима са Ати?анима. ^[24]

Филип ?е тако?е склопио мир са осталим зара?еним странама, Коринтом и Халкидом, ко?и су контролисали важне стратешке локаци?е, и оба су примила македонске гарнизоне. ^[25] Затим ?е решио да се обрачуна са Спартом, ко?а ни?е учествовала у сукобу, али ?е било вероватно да ?е искористити ослаб?ено ста?е других грчких градова да покуша да нападне сво?е суседе на Пелопонезу. ^[26] Спартанци су одбили Филипов позив да се упусте у расправе, па ?е Филип опустошио Лакони?у , али ни?е напао саму Спарту. ^[26]

Чини се да се Филип био доста у покрету у месецима након битке. Склапао ?е мир са државама ко?е су му се супротстав?але, обрачунава?у?и се са Спартанцима и постав?а?у?и гарнизоне. ?егово крета?е ?е вероватно послужило и као демонстраци?а силе осталим градовима, да не покушава?у да му се супротставе. ^[27] Средином 337. п. н. е., чини се да се Филип улогорио близу Коринта и започео рад на успостав?а?у савеза градова-држава, ко?и би гарантовао мир у Грчко?, и пружио му во?ну помо? против Перси?е. ^[27] Као резултат, Коринтска лига ?е формирана у друго? половини 337. п. н. е. на конгресу ко?и ?е организовао Филип. Све државе су желеле да буду део Лиге, са изузетком Спарте. ^[28]

Основни услови споразума били су да се сви чланови ме?усобно повезу?у и са Македони?ом и да се свим чланицама гаранту?е слобода од напада, слобода пловидбе и слобода немеша?а у унутраш?е ствари. ^[29] Филип и постав?ени македонски гарнизони би деловали као чувари мира . ^[29] По Филиповом налогу, синод савеза ?е тада об?авио рат Перси?и и изгласао Филипа за Strategos за предсто?е?у кампа?у. ^[30]

Македонске снаге су послате у Перси?у почетком 336. п. н. е., а Филип ?е требало да им се придружии касни?е током године. ^[31] Ме?утим, пре него што ?е могао да оде, Филипа ?е убио ?едан од ?егових телохраните?а. ^[32] Александар ?е стога постао кра? Македони?е и у низу похода ко?и су тра?али од 334. до 323. п. н. е. он ?е осво?ио цело Перси?ско царство.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Античка Грчка

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]