Бечки конгрес ?е био скуп амбасадора великих сила ко?им ?е председавао аустри?ски државник Клеменс Метерних . Одржан ?е у Бечу од 1. септембра 1814 . до 9. ?уна 1815 . године. ^[1]

Сврха конгреса ?е исцртава?е политичке мапе Европе након Наполеоновог пораза. ^[2] Скуп ?е био настав?ен иако се током рада конгреса Наполеон вратио на власт у Француско? у марту 1815. године. Коначни документ конгреса потписан ?е девет дана након Наполеонова пораза у бици код Ватерлоа 18. ?уна 1815. године. ^[3] Технички говоре?и може се приметити да конгрес никад ни?е одржавао пленарне сеси?е, него се ве?ина дискуси?а дешавала кроз неформалне састанке великих сила.

Бечки конгрес се бавио одре?ива?ем целокупног политичког облика Европе након Наполеонових ратова . ?едини изузетак ?е била Француска , са ко?ом ?е потписан Париски мировни споразум 30. ма?а 1814. године.

Учесници [ уреди | уреди извор ]

• Велику Британи?у ?е представ?ао министар спо?них послова виконт Кестлере? (Castlereagh), од фебруара 1815. во?вода од Велингтона, а зад?их седам дана и гроф од Кланкарти?а. ^[2]
• Аустри?у ?е представ?ао кнез Клеменс фон Метерних и ?егов заменик барон Весенберг ^[2]
• Пруску ?е представ?ао канцелар Карл Аугуст фон Харденберг и дипломата и научник Вилхелм фон Хумболт . ^[2]
• Француску ?е представ?ао министар спо?них послова Шарл Морис де Талеран ^[2]
• Руси?у ?е службено представ?ао министар спо?них послова гроф Неселрод, али цар Александар I Романов ?е сам деловао. ^[2]

Представници 4 велике силе победнице насто?али су да иск?уче Француску из озби?них преговора, али Та?еран ?е вешто успео да се убаци у унутраш?е кругове саветова?а у првим неде?ама преговора. Представници 4 велике силе били су неодлучни како да спроводе преговоре, а да не изазову за?еднички протест ма?их сила. Због тога су 30. септембра 1814 . на прелиминарну конференци?у о протоколу позвали Та?ерана и шпанског представника Маркиза од Лабрадора.

Ве?ину рада на конгресу урадиле су 4 велике силе ( Велика Британи?а , Руси?а , Пруска, Аустри?а ) и Француска . По неким пита?има сара?ивали су са

• Шпани?ом , ко?у ?е представ?ао маркиз од Лабрадора
• Португали?ом
• Шведском
• По пита?има Немачке разговарало се са Хановером , Баварском и Виртембергом

Територи?алне промене [ уреди | уреди извор ]

• Руси?а ?е добила ве?ину Варшавског во?водства као Конгресну По?ску и дозво?ено ?е да задржи Финску , ко?у ?е анектирала 1809 . од Шведске (Финска ?е остала у саставу Руси?е до 1917)
• Пруска ?е добила 40% Саксони?е , делове Варшавског во?водства ( Позна? ), Данциг ( Гда?ск ), Пора??е и Вестфали?у .
• Немачка конфедераци?а ?е створена од 39 немачких држава (од претходних 300) под председништвом аустри?ског цара. Само су делови Пруске и Аустри?е били у конфедераци?и.
• Династи?и Ора?е-Насау доде?у?е се Низоземска република и Аустри?ска Низоземска (приближно данаш?а Белги?а ) да би тим подруч?ем владала као Низоземским кра?евством . Доде?у?е им се и Велико во?водство Луксембург (са Луксембургом као делом Немачке конфедераци?е)
• Норвешка ?е припала Шведско? (у персонално? уни?и)
• Шведска Померани?а ?е припала Пруско?
• Шва?царско? се гаранту?е независност
• Во?водство Лауенберг (дотад у саставу Хановера) припада Данско? , а Хановер поста?е кра?евство и компензира се територи?ама Минстерске бискупи?е и пруске Источне Фризи?е
• Призна?е се ве?ина територи?алних добитака Баварске , Виртемберга , Бадена , Хесен-Дармштата и Насауа . Баварска тако?е доби?а Ра?нски Палатинат и делове во?водства Вирцбург и великог во?водства Франкфурт. Хесен-Дармштат ?е Пруско? предао во?водство Вестфали?у, па ?е добио град Ма?нц .
• Аустри?а ?е добила Тирол и Салцбург , бивше Илирске провинци?е и Ломбарди?а-Венеци?у у Итали?и. Бивше аустри?ске територи?е у ?угозападно? Немачко? остале су под контролом Виртемберга и Бадена, а Аустри?а ?е изгубила и аустри?ску Низоземску.
• Хабзбурзи су добили и велико во?водство Тоскану и во?водство Модену
• Во?водство Парме , П?аченце и Гуастеле преда?е се Мари?и Лу?зи , Наполеоново? жени из породице Хабзбурга.
• Папска држава ?е повратила сво? некадаш?и опсег, са изузетком Ави?она и Комтат Венесена
• Британи?и ?е потвр?ена контрола над ?ужном Африком, колони?ом Ке?п, Тобагом, Це?лоном и различитим колони?ама Африке и Ази?е. Друге колони?е, а посебно Холандска источна Инди?а и Мартиник вра?а?у се претходним власницима
• кра? Сардини?е поново доби?а Пи?емонт , Ницу и Саво?у и контролу над ?еновом
• Бурбонац Фердинанд IV , кра? Две Сицили?е доби?а поново Напу?ско кра?евство
• укида се трговина роб?ем
• Слобода пловидбе уводи се за многе реке, ук?учу?у?и Ра?ну

По?ско-саксонска криза [ уреди | уреди извор ]

На?теже пита?е конгреса ?е била По?ско-саксонска криза. Руси и Пруси су предложили да пруски и аустри?ски део при деоби По?ске припадне Руси?и, ко?а ?е створити независно по?ско кра?евство у персонално? уни?и са Руси?ом са Александром I Романовом као кра?ем. Као компензаци?у Пруска ?е требало да доби?е Саксони?у . Аустри?анци, Французи и Британци нису се слагали са тим планом па су на наговор Талерана потписали та?ни споразум 3. ?ануара 1815 . да рату?у, ако ?е потребно, да би спречили руско-пруски план. Иако ни?една од три силе ни?е била спремна за рат, Руси су мало попустили и створен ?е компромис. Руси?а ?е добила ве?ину Наполеоновог Варшавског во?водства као " Конгресну По?ску ", али нису добили Велико во?водство Позна? , ко?е ?е припало Пруско?, а нису добили ни Краков , ко?и ?е постао слободан град. Пруска ?е добила 40% Саксони?е, а остатак ?е вра?ен кра?у Фридрику Аугусту I од Саксони?е.

Друге промене [ уреди | уреди извор ]

Главни резултати конгреса: ^[2]

• потврда да Француска губи све територи?е осво?ене од 1795 . до 1810 .
• Уве?а?е Руси?е , ко?а ?е добила ве?ину Варшавског во?водства
• Уве?а?е Пруске , ко?а ?е добила Вестфали?у и северну Ра?нску област
• Консолидаци?а Немачке конфедераци?е од 39 држава, ко?ом ?е било много лакше управ?ати него са претходних 300 држава. Немачком конфедераци?ом су управ?але Аустри?а и Пруска .

Представници на конгресу су се сложили са бро?ним територи?алним променама. Норвешка , ко?а ?е дотад била део Данске улази у персоналну уни?у са Шведском. Аустри?а ?е добила Ломбарди?у-Венеци?у у северно? Итали?и, док ?е ве?ина северне средиш?е Итали?е припала Хабзбуршко? династи?и (Велико во?водство Тоскана, во?водство Модена и во?водство Парма). Папа ?е поново успоставио Папску државу . Кра?евина Пи?емонт-Сардини?а ?е повратила сво?е копнене поседе, а добило ?е и контролу над ?еновом . У ?ужно? Итали?и Жоашен Мира ?е на?пре добио право на Напу?ско кра?евство, али пошто ?е подржао Наполеона у Сто дана био ?е свргнут, а на престо ?е вра?ен Фердинанд IV. Створена ?е велика У?еди?ена Кра?евина Низоземска . Велика Британи?а ?е добила протекторат над ?онским острвима и над Се?шелима по одлуци Париског мировног споразума из 1814. године.

Касни?а критика [ уреди | уреди извор ]

Конгрес у Бечу ?е често критикован у 19. веку, а и од стране нови?их историчара, да ?е занемарио националне и слободарске теж?е. Сматрало се да ?е Бечки конгрес интегрални део конзервативног реда, у коме се примат став?а на мир и стабилност на рачун слобода и гра?анских права, ко?и асоцира?у на америчку и француску револуци?у.

У 20. веку многи историчари су се почели дивити државницима Бечког конгреса, ко?и су за око 100 година (1815?1914) спречили ?едан општи европски рат. Ме?у таквима се налази и Хенри Кисин?ер , чи?а докторска теза ?е била о Бечком конгресу.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Берлински конгрес

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Бечки конгрес на Викимеди?ино? остави .

• Animated map Europe and nations, 1815?1914
• Final Act of the Congress of Vienna
• Map of Europe in 1815
• Congress of Vienna (1814?1815) Search Results at Internet Archive