Погуб?е?е Роберта Блума
Бечка револуци?а
потресла ?е Беч 1848. године.
Фебруарска револуци?а 1848.
године у Француско? заталасала ?е и феудално-апсолутистичку
Аустри?у
, нарочито престоницу
Беч
, чи?е ?е гра?анство тражило политичке, соци?алне и привредне реформе. Револуци?а се одви?ала у четири фазе.
У Бечу ?е 13. марта уличним демонстраци?ама студената и гра?ана ко?и су захтевали уставне реформе почела мартовска револуци?а. Против демонстраната во?ска ?е употребила ватрено оруж?е, пале су прве жртве. Окрутан поступак во?ске раз?арио ?е целокупно становништво, раднике и буржоази?у ко?и су ?еднодушно устали против омрзнуте владе, напали складиште оруж?а, поставили барикаде и разорили неке творнице. Двор ?е, после тродневних борби, морао да попусти захтевима гра?анства, смени свемо?ном канцелара
Клеменса Метерниха
, обе?а слободу штампе и укида?е цензуре, одобри ствара?е Народне гарде и
Академске леги?е
за одржава?е реда у граду.
Влада, ме?утим, ни?е испунила дата обе?а?а. Ускра?ива?е изборног права радницима и против?е?е председника владе да се Академска леги?а и Народна гарда искористе за одржава?е ?авног реда и сигурности изазвало ?е незадово?ство. Гра?ани су 15. ма?а продрли у двор и изнудили призна?е Народне гарде као политичког тела, сазив уставотворне скупштине, опште и ?еднако право гласа. Дворска камарила склонила ?е 16. ма?а попуст?ивог цара
Фердинанда II
у
Инзбрук
. Кад су власти покушале да укину Академску леги?у и затворе Универзитет, избили су 26. ма?а нови нереди; радници и Народна гарда похитали су у помо? студентима ко?е ?е у аули Универзитета била опколила во?ска и подигли на улицама барикаде. Влада ?е била приморана да прихвати народне захтеве, а реакционарни председник владе
Франц Пилерсдорф
сме?ен ?е 7. ?ула.
Бечка буржоази?а, сматра?у?и да ?е двор после три узастопна пораза безопасан противник, показала ?е знаке заморености и апати?е. То ?е двор искористио за противудар. Прва мера било ?е укида?е помо?и незапосленим радницима. То ?е изазвало демонстраци?е радника. Буржоаска Народна гарда, упу?ена да заведе ред, напала ?е 23. августа ненаоружане раднике и знатан бро? побила.
На ова? начин су слом?ени ?единство и мо? револуционарних снага, класна борба изме?у буржоази?е и пролетари?ата довела ?е и у Бечу до крвопроли?а
(Карл Маркс).
Министар рата
Теодор Ла Тур
наредио ?е да се ?елачи?ева контрареволуционарна акци?а против бунтовне Ма?арске о?ача расположивим снагама из Беча. Сматра?у?и да ?е рат против Ма?арске у?едно и рат против принципа уставне владавине, Академска леги?а, Народна гарда и народ дижу се 6. октобра на устанак. ?има се придружу?е побу?ени немачки бата?он Рихтер. На северно? железничко? станици дошло ?е до оружане борбе изме?у устаника и трупа ко?има ?е наре?ено да побу?ени бата?он присиле да напусти град (6. октобар). Устанички одреди гра?ана, о?ачани радницима из фабрика, упали су затим у Министарство рата, убили Ла Тура, посели градске капи?е, поставили барикаде, заузели складиште оруж?а и наоружали гра?анство. Цар, ко?и се 12. августа вратио у Беч, побегао ?е 7. октобра у
Оломоуц
. Устаници су овладали унутраш?им делом града.
Бан ?елачи?
, сазнавши у Унгариш-Алтенбургу за те дога?а?е кренуо ?е 8. октобра на Беч с хрватским трупама. Здруживши се 12. октобра са остатком бечког гарнизона под генералом
Готфридом Ауерспергом
, ?елачи? ?е заузео положа? код Швехата према ?угоисточним предгра?има Беча, да би сачекао по?ача?е из Чешке, и према
Ла?ти
, ради обезбе?е?а од Ма?ара. Рачуна?у?и управо на ма?арску помо?, устаници су се организовали за одбрану. Запосели су бастионе унутраш?ег града, а у предгра?у бедеме и барикаде. Уз Народну гарду и Академску леги?у образовали су од радника и Мобилну гарду, у чи?и су састав ушли побу?ени гренадири, неколико доброво?ачких одреда, по?ска и итали?анска страначка леги?а. Имали су 72 топа. За врховног команданта изабран ?е
Вензел Месенхаузер
, а за начелника штаба Е. Хаук. Организаци?у одбране на бедемима преузео ?е искусни по?ски генерал
?ожеф Бем
ко?и ?е 15. октобра примио и команду над Мобилном гардом. Угушива?е устанка поверено ?е фелдмаршалу, кнезу Виндишгрецу ко?и ?е располагао са 3 корпуса - укупно 80.000 во?ника. Завршивши опко?ава?е града, ове су трупе у уводним борбама 24-26. октобра стегле обруч и уз жестоке борбе осво?иле Бригитенау, До?и Пратер, Шмелц и Херналс. Нападом 28. октобра на Леополдштат, Ердбергер и Ландштрасе слом?ен ?е огорчен отпор побу?еника на барикадама. До но?и су снаге Виндишгреца избиле на Дунавски канал и бедеме унутраш?ег града.
Увидевши безизгледност да?ег отпора, руководство одбране и управа града ?е 29. октобра затражила 12-часовно примир?е. У ме?увремену, 28. октобра ?е ма?арска во?ска прешла Ла?ту и кренула у помо? бечким устаницима. Вест о наступа?у Ма?ара охрабрила ?е устанике, па се отпор наставио под командом Фердинанда Фенеберга ко?и ?е заменио помир?ивог Месенхаузера. ?елачи? ?е одбацио Ма?аре 30. октобра у
бици код Швехата
. Ипак су побу?еници, предво?ени пролетерима Мобилне гарде, упорно наставили одбрану унутраш?ег дела града све до 31. октобра увече, када су царске трупе уз ?аку арти?ери?ску подршку продрле кроз порушену дворску капи?у и овладале унутраш?им делом града. Тиме ?е угушена Бечка револуци?а. Сви одреди устаника су разоружани и распуштени, а во?е побуне Месенхаузен и
Блум
стре?ани.
Бем
, Фенеберг и Хаук успели су да се проби?у из града и спасу.