Балтичко море

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Балтик
Сателитски снимак Балтика

Балтичко море , налази се на северу Европе и са Северним морем [1] повезано ?е тесним мореузима : Сунда , Велики Белт , Мали Белт , Скагерак , Категат и Килским каналом . Назива се и као Источно море и Западно море . Оно зап?уску?е обале Скандинавског полуострва , ве?ег бро?а зема?а источне , северне и централне Европе . [2] Због ?егове велике површине (422.300 km² ) и лоше повезаности са Северним морем-што онемогу?ава размену воде , а великог прилива слатке воде ово море ?е ?едно од мора са на?нижим салинитетом на свету .

На?ве?а дубина Балтичког мора износи 459 m . Велики заливи су: Ботнички залив , Фински залив , Ришки залив , Куронски залив , Гда?ски залив , Ш?е?ински залив , Либечки залив и Килски залив .

Дефиници?е [ уреди | уреди извор ]

Дански теснаци и ?угозападно Балтичко море

Администраци?а

Хелсиншка конвенци?а о заштити морске средине подруч?а Балтичког мора обухвата Балтичко море и Категат , без назива?а Категата делом Балтичког мора, ?За потребе ове конвенци?е ?подруч?е Балтичког мора” ?е Балтичко море и улаз у Балтичко море, ограничено паралелом Скава у Скагераку на 57° 44,43'С.” [3]

Истори?а саобра?а?а

Истори?ски Данско кра?евство ?е напла?ивало бродовима пролаз кроз теснаце на граници изме?у океана и копном окруженог Балтичког мора. Наплата ?е вршена у Ересунду код Кронборшког дворца у близини Хелсингер , у Великом Белту код Ниборга . У Малом Белту , место наплате ?е било премештено у Фредерици?у , након израд?е утвр?е?а. На?ужи део Малог Белта ?е ?Миделфарт Сунд” у близини Миделфарта . [4]

Океанографи?а

Посто?и широко прихва?ена конвенци?а ме?у географима да ?е преферентна физичка граница Балтика лини?а ко?а ?е повучена преко ?ужних данских острва, Дрогден-Сил и Лангелан . [5] Дрогден Сил ?е смештен северно од Кеге Бурт и повезу?е Драгер ?ужно од Копенхагена са Малмеом ; ово острво се користи као улаз на Ересундски мост с ?едне стране, и Дрогденски тунел с друге. По то? дефиници?и, Дански пролази су део улаза, док су Мекленбуршки залив и Килски залив делови Балтичког мора. ?ош ?една необична граница ?е лини?а изме?у Фалстербоа , Шведска и Стевнс Клинта , Данска, ко?а ?е ?ужна граница Ересунда . То ?е исто тако граница изме?у плитког ?ужног Ересунда (са типичном дубином од само 5?10 m) и знатно дуб?е воде.

Хидрографи?а и биологи?а

Дрогденски канал (дубине 7 m) одре?у?е границу Ересунда, а Дарски канал (дубине 18 m) гранцу Белтског мора. [6] Плитки силови су препрека за проток тешке слане воде из Категата у базен око Борнхолма и Готланда .

Категат и ?угозападно Балтичко море су добро оксигенисани и има?у богату биологи?у. Остатак мора ?е сланкаст, сиромашан у кисеонику и биолошким врстама. Стога, статистички, што ?е више улаза ук?учено у ?егову дефиници?у, то здрави?е Балтик изгледа, и што ?е уже дефинисан, то угрожени?е ?егова биологи?а изгледа.

Олу?не поплаве [ уреди | уреди извор ]

Сматра се да до олу?них поплава генерално долази кад ?е ниво воде више од ?едног метра изнад нормалног. У Варнеминду ?е дошло до око 110 поплава у периоду од 1950 до 2000, просеку нешто више од две годиш?е. [7]

У истори?и ?е забележена поплава Свих светаца из 1304. Поплаве знатних размера су се збиле и година 1320, 1449, 1625, 1694, 1784 и 1825. Релативно мало дета?а ?е познато о ?има. [8] Од 1872. године, доступни су редовни и поуздани записи нивоа воде у Балтичком мору. На?виши ниво ?е био током поплаве из 1872 кад ?е вода у просеку била 2,43 m изнад нормалног нивоа мора у Варнеминду, а максимални ниво ?е био 2,83 m изнад нормалног нивоа мора на истом месту. У веома тешким поплавама из ближе прошлости просечни нови воде су досегли 1,88 m изнад нормалног морског нивоа 1904, 1,89 m 1913, 1,73 m ?ануара 1954, 1,68 m током 2?4. новембара 1995 и 1,65 m дана 21. фебруара 2002. [9]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Географски подаци [ уреди | уреди извор ]

Балтички дренажни слив (сливно подруч?е), са дубином, елеваци?ом, главним рекама и ?езерима
Курска превлака у Кали?инградско? области , Руси?а

Као део Северног Атлантског океана , Балтичко море ?е окружено Шведском и Данском на западу, Финском на североистоку, балтичким зем?ама на ?угоистоку, и Северноевропском равницом на ?угозападу.

Оно ?е око 1600 km дуго, у просеку ?е 193 km широко, и у просеку ?е 55 m дубоко. Максимална дубина ?е 459 m што се ?ав?а на на шведско? страни центра. Површина ?е око 349.644 km² [10] и запремина мора ?е око 20.000 km 3 (4.800 cu mi). На перифери?и море има 8000 km дугу обалу. [11]

Балтичко море ?е ?едно од на?ве?их брактичних копнених мора по површини, и заузима базен ( zungenbecken ) формиран путем глечерске ерози?е током зад?их неколико ледених доба .

Физичке карактеристике Балтичког мора, ?егових главних подрегиона, и транзиционе зоне у област Скагерака / Северног мора [12]

Подобласти Област Запремина Максимална дубина Просечна дубина
km² km 3 m m
1. Балтик, отворено море 211,069 13,045 459 62.1
2. Ботни?ски залив 115,516 6,389 230 60.2
3. Фински залив 29,600 1,100 123 38.0
4. Ришки залив 16,300 424 > 60 26.0
5. По?асно море/ Категат 42,408 802 109 18.9
Укупно Балтичко море 415,266 21,721 459 52.3

Опсег [ уреди | уреди извор ]

Ме?ународна хидрографска организаци?а дефинише границе Балтичког мора на следе?и начин: [13]

Ограничен обалама Немачке, Данске, По?ске, Шведске, Финске, Руси?е, Естони?е, Летони?е и Литвани?е, он се протеже северно и источно од следе?их лимита:

Потподеле [ уреди | уреди извор ]

Реги?е и басени Балтичког мора: [14]
1 = Ботни?ски залив
2 = Ботни?ско море
1 + 2 = Ботни?ски залив , делом исто тако 3 & 4
3 = Архипелашко море
4 = Аландско море
5 = Фински залив
6 = Северни Балтик, отворено море
7 = Западни Готландски базен
8 = Источни Готландски базен
9 = Ришки залив
10 = Гда?ски залив /Гда?ски базен
11 = Борнхолмшки базен и Нанебуктен
12 = Арконски базен
6?12 = Балтик
13 = Категат , ко?и ни?е интегрални део Балтичког мора
14 = По?асно море ( Мали и Велики по?ас )
15 = Ересунд (Сунд)
14 + 15 = Дански пролази , ко?и ни?е интегрални део Балтичког мора

Северни део Балтичког мора ?е познат као Ботни?ски затон, ко?и ?е на?северни?и део Залива Ботни?е или Ботни?ског залива . Заокужени?и ?ужни базен залива се назива Ботни?ским морем и непосредно на ?угу од ?ега лежи Аландско море . Фински залив повезу?е Балтичко море са Санкт Петербургом . Ришки залив лежи изме?у латви?ске престонице Риге и естонског острва Сарема .

Северно Балтичко море лежи изме?у Стокхолмске области, ?угозападне Финске и Естони?е. Западни и источни Готландски базени формира?у главни део централног Балтичког мора или отвореног Балтика. Борнхолмшки базен ?е област источно од Борнхолма, а пли?и Арконски базен протеже се од Борнхолма до данских острва Фалстер и Селанд .

На ?угу, Гда?ски залив лежи источно од полуострва Хел на по?ско? обали и западно од Самби?ског полуострва у Кали?инградско? области . Померански залив лежи северно од оства Уседом и Волин , источно од Ригена . Изме?у Фалстера и немачке обале леже Мекленбуршки и Либешки залив. На?западни?и део Балтичког мора ?е Килски залив. Три данска пролаза , Велики по?ас , Мали по?ас и Ересунд ( Oresund / Øresund ), повезу?у Балтичко море са Категатом и мореузом Скагерак у Северном мору .

Температура и лед [ уреди | уреди извор ]

Путова?е Балтичким морем и ледом

Температура воде Балтичког мора знатно варира у зависности од локаци?е, сезоне и дубине. У Борнхолмском базену, ко?и ?е лоциран директно источно од истоименог острва, површинска температура типично пада до 0?5 °C (32?41 °F) током врхунца зиме и подиже се на 15?20 °C (59?68 °F) током врхунца лета, са годиш?им просеком од око 9?10 °C (48?50 °F). [15] Сличан образац ?е уоч?ив у Готландском базену , ко?и ?е лоциран изме?у острва Готланд и Латви?е . У дубоко? води тих базена температурне вари?аци?е су мале. На дну Борнхолмског базена, на дубинама ве?им од 80 m, температура ?е типично 1?10 °C (34?50 °F), а на дну Готландског базена, на дубинама ве?им од 225 m, температура ?е типично 4?7 °C (39?45 °F). [15]

Балтичке државе [ уреди | уреди извор ]

Ве?е реке [ уреди | уреди извор ]

На?важни?е реке ко?е се улива?у у Балтичко море су:

Острва Балтичког мора [ уреди | уреди извор ]

Данска Немачка Немачка и По?ска По?ска Естони?а Руси?а Финска Шведска
Селанд Ферман Узедом Волин Хи?ума Кронштат Оландска острва Готланд
Фин Риген Сарема Еланд
Лоланд
Фалстер
Борнхолм

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 101. ISBN   86-331-2075-5 .  
  2. ^ ?Coalition Clean Baltic” . Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г . Приступ?ено 5. 7. 2013 .  
  3. ^ ?Text of Helsinki Convention” . Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г . Приступ?ено 01. 11. 2017 .  
  4. ^ Pierers Universal-Lexikon, (a German encyclopedia from 1857?1865, automatic transcription of little quality): Sundzoll (Sound Dues )
  5. ^ Leibniz-Institut fur Ostseeforschung Warnemunde: "Gehort das Kattegatt noch zur Ostsee" (Is the Kattegat a part of the Baltic Sea?)
  6. ^ ?Swedish Chemicals Agency (KEMI): The BaltSens Project ? The sensitivity of the Baltic Sea ecosystems to hazardous compounds” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 10. 01. 2017. г . Приступ?ено 01. 11. 2017 .  
  7. ^ Sztobryn, Marzenna; Stigge, Hans-Joachim; Wielbi?ska, Danuta; Weidig, Barbel; Stanisławczyk, Ida; Ka?ska, Alicja; Krzysztofik, Katarzyna; Kowalska, Beata; Letkiewicz, Beata; Mykita, Monika (2005). ?Sturmfluten in der sudlichen Ostsee (Westlicher und mittlerer Teil)” [Storm floods in the Southern Baltic (western and central part)]. Berichte des Bundesamtes fur Seeschifffahrt und Hydrographie (на ?езику: German) (39): 6.  
  8. ^ ?Sturmfluten an der Ostseekuste ? eine vergessene Gefahr?” [Storm floods along the Baltic Sea coastline ? a forgotten threat?]. Informations-, Lern-, und Lehrmodule zu den Themen Kuste, Meer und Integriertes Kustenzonenmanagement . EUCC Die Kusten Union Deutschland e. V. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г . Приступ?ено 2. 7. 2012 .   Citing Weiss, D. ?Schutz der Ostseekuste von Mecklenburg-Vorpommern”. Ур.: Kramer, J.; Rohde, H. Historischer Kustenschutz: Deichbau, Inselschutz und Binnenentwasserung an Nord- und Ostsee [ Historical coastal protection: construction of dikes, insular protection and inland drainage at North Sea and Baltic Sea ] (на ?езику: German). Stuttgart: Wittwer. стр. 536?567.  
  9. ^ Tiesel, Reiner (октобар 2003). ?Sturmfluten an der deutschen Ostseekuste” [Storm floods at the German Baltic Sea coasts]. Informations-, Lern-, und Lehrmodule zu den Themen Kuste, Meer und Integriertes Kustenzonenmanagement (на ?езику: German). EUCC Die Kusten Union Deutschland e. V. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г . Приступ?ено 2. 7. 2012 .  
  10. ^ ?EuroOcean” . Архивирано из оригинала 15. 4. 2014. г . Приступ?ено 14. 4. 2014 .  
  11. ^ ?Geography of the Baltic Sea Area” . Архивирано из оригинала 21. 4. 2006. г . Приступ?ено 27. 8. 2005 .   at envir.ee. (archived) (2006-04-21). Приступ?ено 23 June 2011.
  12. ^ p. 7
  13. ^ ?Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF) . International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г . Приступ?ено 6. 2. 2010 .  
  14. ^ ?Baltic Sea area clickable map” . www.baltic.vtt.fi . Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г . Приступ?ено 11. 4. 2008 .  
  15. ^ а б ?Our Baltic Sea” . HELCOM. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г . Приступ?ено 27. 7. 2018 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Alhonen, Pentti (1966). ?Baltic Sea”. Ур.: Fairbridge, Rhodes. The Encyclopedia of Oceanography . New York: Van Nostrand Reinhold Company. стр. 87?91.  
  • Aarno Voipio (ed., 1981): "The Baltic Sea." Elsevier Oceanography Series, vol. 30, Elsevier Scientific Publishing, 418 p. ISBN 978-0-444-41884-5 .
  • Ojaveer, H.; Jaanus, A.; MacKenzie, B. R.; Martin, G.; Olenin, S.; et al. (2010). ?Status of Biodiversity in the Baltic Sea” . PLoS ONE . 5 (9): e12467. Bibcode : 2010PLoSO...512467O . PMC   2931693   Слободан приступ. PMID   20824189 . doi : 10.1371/journal.pone.0012467   Слободан приступ.  
  • Peter, Bruce (2009). Baltic Ferries . Ramsey, Isle of Man: Ferry Publications. ISBN   9781906608057 .  
  • The BACC II Author Team, et.al (2015). Second Assessment of Climate Change for the Baltic Sea Basin . Regional Climate Studies. Springer. ISBN   978-3-319-16006-1 . S2CID   127011711 . doi : 10.1007/978-3-319-16006-1 .  
  • Norbert Gotz. “Spatial Politics and Fuzzy Regionalism: The Case of the Baltic Sea Area.” Baltic Worlds 9 (2016) 3: 54?67.
  • Bogucka, Maria. “The Role of Baltic Trade in European Development from the XVIth to the XVIIIth Centuries.” Journal of European Economic History 9 (1980): 5?20.
  • Davey, James. The Transformation of British Naval Strategy: Seapower and Supply in Northern Europe, 1808?1812 (Boydell, 2012).
  • Fedorowicz, Jan K. (2008). England's Baltic Trade in the Early Seventeenth Century: A Study in Anglo-Polish Commercial Diplomacy . Cambridge University Press.   .
  • Frost, Robert I. The Northern Wars: War, State, and Society in Northeastern Europe, 1558?1721 (Longman, 2000).
  • Grainger, John D. The British Navy in the Baltic (Boydell, 2014).
  • Kent, Heinz S. K (1973). War and Trade in Northern Seas: Anglo-Scandinavian Economic Relations in the Mid Eighteenth Century . Cambridge University Press. ISBN   9780521085793 .   .
  • Koningsbrugge, Hans van. “In War and Peace: The Dutch and the Baltic in Early Modern Times.” Tijdschrift voor Skandinavistiek 16 (1995): 189?200.
  • Linblad, Jan Thomas. “Structural Change in the Dutch Trade in the Baltic in the Eighteenth Century.” Scandinavian Economic History Review 33 (1985): 193?207.
  • Lisk, Jill (1967). The Struggle for Supremacy in the Baltic, 1600?1725 . U of London Press.   .
  • Roberts, Michael (1968). The Early Vasas: A History of Sweden, 1523?1611 . Cambridge University Press.   .
  • Rystad, Goran, Klaus-R. Bohme, and Wilhelm M. Carlgren, eds. In Quest of Trade and Security: The Baltic in Power Politics, 1500?1990. Vol. 1, 1500?1890. . Stockholm: Probus. 1994.  
  • Salmon, Patrick, and Tony Barrow, eds. Britain and the Baltic: Studies in Commercial, Political and Cultural Relations . . Sunderland University Press. 2003.   .
  • Stiles, Andrina. Sweden and the Baltic 1523?1721 (1992).
  • Thomson, Erik (2011). ?Beyond the Military State: Sweden's Great Power Period in Recent Historiography”. History Compass . 9 (4): 269?283. doi : 10.1111/j.1478-0542.2011.00761.x .   .
  • Tielhof, Milja van. The “Mother of All Trades”: The Baltic Grain Trade in Amsterdam from the Late 16th to Early 19th Century. . Leiden, The Netherlands: Brill. 2002.  
  • Warner, Richard. “British Merchants and Russian Men-of-War: The Rise of the Russian Baltic Fleet.” In Peter the Great and the West: New Perspectives. Edited by Lindsey Hughes, 105?117. . Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan. 2001.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Балтичко море на Викимеди?ино? остави .
Wikisource has the text of the 1879 American Cyclopædia article Baltic Sea .
Викизворник има текст из Енциклопеди?е Британике (1911) , чланак Baltic Sea .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балтичко_море&oldid=27783123 ”