Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Атанаси?е Сто?кови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1773-09-20 ) 20. септембар 1773.
Место ро?е?а	Рума , Хабзбуршка монархи?а
Датум смрти	2. ?ун 1832. ( 1832-06-02 )  ( 58 год. )
Место смрти	Харков , Руска Импери?а

Атанаси?е Сто?кови? ( Рума , 20. септембар 1773 ? Харков , 2. ?ун 1832 ) био ?е српски писац и научник, руски академик , професор и ректор универзитета у Харкову, писац прве к?иге из физике на српском ?езику, писац првог романа у нови?о? српско? истори?и, као и преводилац Новог завета на славеносербски .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Атанаси?е ?е ро?ен у Руми 1773. године, од оца ?ована Сто?кови?а и ма?ке Ане Грозди?. У родном месту ?е пошао у школу и после основне, био ?е послат да учи кожарски трговачки занат у Пешти. Оданде 1787. године побегне и смести се код неког уни?атског свештеника у Трнави (Словачко?), где ?е певао у цркви. После смрти доброчините?а Словака 1789. године, вратио се ку?и, где га ?е чекала ма?ка удовица. Прихватио га ?е зем?омер Ра?и? у Илоку за практиканта, ко?и ?е радио на изради зем?ишних к?ига. ^[1] Млади Сто?кови? се затим вратио у Руму и прихватио да буде српски народни учите?. Али септембра 1793. године уз подршку при?ате?а, кренуо ?е на више школе. После приватног припрема?а, завршио ?е сред?у ?граматикалну латинску школу” у Шопрону , а затим и логику у сегединском Лице?у. Школске 1795/1796. године слушао ?е физику у Пожуну , али до марта 1797. године посветио се ту и уче?у права. Намеравао ?е да (по доби?а?у стипенди?е) настави студи?е у Саксони?и. У ме?увремену бавио се пола године у Бечу, уче?и аустри?ско право и грчки ?език. Затим ?е отишао у Гетинген на студи?е природних наука, где ?е 1799 . године стекао зва?е доктора филозофи?е, и постао први Србин ко?и ?е докторирао на том универзитету ^[2] и члан Гетингенског и ?енског ученог друштва. Током те 1799. године дружио се са многим ученим ?удима у ?ени, Ла?пцигу и Гетингу. Кра?ем 1799. године вратио се као доктор филозофи?е у завича?ни Срем. Иако ?е у Гетингу завршио по други пут Богослови?у ни?е прихватио монашки чин по савету архимандрита Ра?и?а. Вратио се у Пешту и ту ?е неколико година радио истражива?а и писао српске к?иге. Од писа?а се чак као мало ко и обогатио, али му ?е капитал проневерио ?едан купац у Бечу. На наговор Досите?а Обрадови?а од 1801. до 1803. у Будиму ?е писао к?игу "Фисика, простим ?езиком списана за род славено-сербски?" у три тома, ко?а ?е прво такво дело на српском ?езику, и обухвата не само физику ве? и метеорологи?у, астрономи?у, минералоги?у па чак и ботанику и зоологи?у. Овим се Сто?кови? сврстао у ред српских просветите?а, уз Досите?а и Павла Солари?а .

Захва?у?у?и свом образовном раду, 1803 . године био ?е позван за првог редовног професора на новоотворени универзитет у Харкову . Али све ?е почело тако што ?е сво?у к?игу "Физику", послао на поклон руском цару Александру. Руски владар му ?е узвратио са два похвална писма, захва?у?у?и ко?има су му у Руси?и отворена сва врата. Са досто?анством императорског придворног саветника дошао ?е у Харков 1804. године, у друштву ма?ке и ?едног синовца. ^[1] Он ?е био ?едан од учених Срба ко?е ?е царска Руси?а позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигори?а Трла?и?а , Саву Петрови?а , ?ор?а Коритара . Прво ?е предавао на катедри теори?ске и експерименталне физике, али ?е убрзо постао декан оде?е?а физичких и математичких наука. Сто?кови? ?е касни?е постао и ректор и оснивач харковског Ученог друштва.

Тако?е ?е стекао многе почасти и привилеги?е, постао члан Царске академи?е наука, добио од цара Александра I Орден Светог Владимира тре?ег степена, ^[3] а добио ?е и матери?алне привилеги?е и постао државни саветник. Након што ?е 1815. године постао ректор Харковског универзитета оженио се. Руски цар му ?е 1815. године поклонио 25.000 ?утара зем?е у Херсонско? губерни?и, у ?елисаветоградском ?езду. Напустио ?е потом универзитетску катедру и постао државни саветник, угледник са више ордена и меда?а. Има?е ?е касни?е предао синовима Аркади?у и Хонори?у ^[1] , и споко?но умро 1832. године у Харкову.

?егов просветите?ски рад обухвата и превод Новог завета у славеносербско? редакци?и што прилично отежава Вуку Кара?и?у да на?е разумева?е и подршку ме?у ученим Србима за ?егов превод на народни српски ?език. Ме?утим, ?егов роман ?Аристид и Натали?а“ из 1801 . године представ?а први роман у нови?о? српско? к?ижевности. По узору на Волтеров ?Кандид“ написао ?е дело необичног назива - ?Кандор или открива?е египетских таин“, роман филозофско поучних намера са доста мистичних елемената.

Дела [ уреди | уреди извор ]

Ово су наслови осталих дела насталих за време док ?е Сто?кови? био професор физике у Харкову:

• ?Фисика” (1801?1803) ? тротомно дело, прво овакве врсте код Срба ^[4]
• О ?авлени?ах городов и прочего в воздух, назива?емих фата моргана (О по?авама градова и осталог у ваздуху названог фатаморгана) 1808.
• Начални?а основани?а умозрително? и опитно? физики по нове?шим открити?ам (Почетне основе апстрактне и експ. физике до на?нови?их проналазака) 1809.
• О преохранени?и себи?а от ударов молни? во всех случа?ах жизни (О личном чува?у од удара грома у свим животним приликама) 1810.
• О причинах ?ела?ушчих воздух неспособним д?а дихани?а и о средствах предохра?а?ушчих от совершено? порчи (О узроцима ко?и чине ваздух неупотреб?ивим за диса?е и о средствима ко?а зашти?у?у од потпуних оште?е?а) 1811.
• Система физики (Систем физике ) 1813.
• Начални?а основани?а физическо? географи?и (Почетне основе физичке географи?е) 1813.
• Начални?а основани?а физическо? астрономи?и (Почетне основе физичке астрономи?е) 1813.
• О саранче и способах истреб?ени?а ?е?а (О скакавцима и начину ?иховог истреб?е?а) 1825.
• О отводах молни? и града (О одво?е?у ? дериваци?и му?е и града) 1826.
• Зашчишчени?е градових отводов (Заштита противградних средстава) 1826.
• Систематическо?е изложени?е обезвод?ени?а мокро? почви (Систематско излага?е о одвод?ава?у подводног зем?ишта) 1827.
• Теоретическо-практическо?е настав?ени?е о винодели?и (Теоретско ? практичне поуке о винарству) превод са француског, 1830.
• О воздушних кам?ах и ?их происхождени?и ? прва к?ига о метеорима на свету
• Кандор или откровени?е Египетских таин (1800)
• Аристид и Натали?а (1801) ? први роман српске к?ижевности
• Сербски секретар (1802)
• Стихи каковим образом ?убов у браку сохранити можно(1802)
• На смерт бесмртнаго ?ована Ра?ича ”(1802).

Преводи

• ? Нови завет “

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

• Када ?е ?едном приликом дошао до неких заним?ивих метеорита, написао ?е к?игу О ваздушном каме?у и ?иховом пореклу (прво изда?е 1807, на руском ?езику). Данас се сматра да ?е то прва к?ига о метеоритима на свету. На руском ?е Сто?кови? публиковао и ?Основе теори?ске и експерименталне физике“ (из 1809).
• У Тунгуско? области (где ?е 30. ?уна 1908. године експлодирао метеорит и изазвао огромна разара?а) посто?и брдо висине 150 m ко?е се зове Сто?кови?ево брдо управо по овом научнику.
• На сцени Народног позоришта у Београду играла се представа Вожд Кара?ор?е и кнез Милош у ко?о? лик Атанаси?а Сто?кови?а глуми Борис Комнени? .
• Слабо ?е познато да ?Физика“ (односно, ?Фисика“) А. Сто?кови?а не представ?а у?беник из физике у данаш?ем смислу те речи. Наиме, у складу са влада?у?им миш?е?ем свога времена, Сто?кови? ?е под овим називом подразумевао општу науку о природи, животу и свету (према Аристотеловом по?му ?фисис“, т?. ?природа“), ко?а ?е у то време била позната и као ??естаственица“. Дело А. Сто?кови?а ни?е, према томе, посве?ено проучава?у физике, ве? проучава?у и разумева?у животних по?ава у целини.
• По ?ему се зове Градска библиотека ?Атанаси?е Сто?кови?” Рума .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Сандра Бекавац: ?Атанаси?е Сто?кови? - живот и дело“, ПМФ у Новом Саду, дипломски рад (Ризница српска - к?ижевност) Архивирано на са?ту Wayback Machine (2. октобар 2017)
• [1] или [2] чланак ?Српско име за сибирску пустош“ (?Дневник“, 4. октобар 2004.)
• О Атанаси?у Сто?кови?у
• Аутор првог српског романа
• Сто?кови?, Атанаси?е (1834). Нови? зав?ет Господа нашего Исуса Христа . V tip. Karla Taukhnit?s?a.  
• Фонд Атанаси?е Сто?кови? Архивирано на са?ту Wayback Machine (30. март 2013)