Антон Де?икин

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Антон Де?икин
Антон Де?икин (1918?1919)
Лични подаци
Пуно име Антон Иванович Де?икин
Датум ро?е?а ( 1872-12-16 ) 16. децембар 1872.
Место ро?е?а Влоцлавек , Руска Импери?а
Датум смрти 8. август 1947. ( 1947-08-08 )  ( 74 год. )
Место смрти Ен Арбор , Мичиген , САД

Антон Иванович Де?икин ( рус. Анто?н Ива?нович Дени?кин ; Влоцлавек , 16. децембар 1872 ? Ен Арбор , 8. август 1947 ) ?е био генерал-пуковник руске царске во?ске и ?едан од воде?их генерала Беле гарде за време Руског гра?анског рата .

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у тада руском, а сада по?ском граду Влоцавеку као син нижег официра. Де?икинова вештина и амбици?а прокрчили су му пут. Образовао се у ки?евско? во?но? школи и Академи?и генералштаба. По први пут ?е активно учествовао у Руско-?апанском рату 1905 . године.

Први светски рат [ уреди | уреди извор ]

Када ?е избио Први светски рат , Деникин ?е био генерал-ма?ор и командант ки?евског во?ног округа. Био ?е у саставу 8. арми?е као заменик начелника штаба и у септембру 1914 . послан ?е у Галици?у . Током 1916 . командовао ?е 8. корпусом у Румуни?и за време успешне Брусилов?еве офанзиве . Након Фебруарске револуци?е и свргава?а цара постао ?е начелник штаба Миха?ла Алексе?ева , па онда Алексе?а Брусилова и коначно Лева Георгевича Корнилова . Де?икин ?е подржао покуша? државног удара ?еговог команданта, што ?е познато као Корнилов?ева афера . Због тога ?е био ухапшен и утамничен са Левом Корниловом. Након тога главнокоманду?у?и ?е постао Михаил Алексе?ев .

Командант Белих [ уреди | уреди извор ]

Након Октобарске револуци?е Де?икин и Корнилов су побегли до Новочеркаска у ?ужно? Руси?и и за?едно са царистичким официрима створили су доброво?ачку во?ску, ко?ом ?е на?пре командовао Лавр Корнилов . Када ?е Корнилов уби?ен у априлу 1918 . близу Краснодара, Де?икин ?е преузео заповедништво над доброво?ачком арми?ом. Посто?ала ?е иде?а да великог кнеза Николу поставе као главног команданта, али Де?икин ни?е желео да дели власт. Доброво?ачка арми?а ?е 8. ?ануара 1919 . ушла у састав Оружаних снага ?уга Руси?е. Признао ?е 12. ?уна 1919. адмирала Колчака за главнокоманду?у?ег руске во?ске и за преми?ера руске владе. Почетком 1919, Де?икин ?е успео да на северном Кавказу савлада бо?шевички отпор и да потчини себи во?ске донских и кубанских козака. Одстранио ?е и пронемачког генерала Краснова, па ?е преко црноморских лука доби?ао велику количину оруж?а од Антанте.

Када ?е уследила комунистичка контраофанзива повукао ?е сво?е снаге према Дону. Де?икин ?е предводио напад ?ужних белих снага када су покушали коначно да лета 1919. заузму Москву. Током септембра и октобра 1919, остварио ?е велики успех, тако да су 6. октобра заузели Воро?еж , а 13. октобра Орел и почели су угрожавати Тулу . [1] Бо?шевици су тада били близу катастрофе и све су снаге бацили у борбу против Де?икина. Арми?а му ?е била прерастегнута, тако да су беле снаге претрп?еле одлучан пораз код Орела у октобру 1919. на око 400 километара ?ужно од Москве. После тога беле снаге су биле у сталном повлаче?у док нису дотеране до Крима марта 1920 . године. [1] Као главнокоманду?у?и, Де?икин ?е насто?ао да врати ред, законе и гра?анске слободе на подруч?има, ко?а су била под ?еговом контролом. Ме?утим ни?е имао дово?но времена да спроведе очекивану реформу зем?ишног поседа, што ?е било нужно да би се придобили мали поседници.

Бели под командом Де?икина су направили доста зла руским ?евре?има [ тражи се извор ] . Иако ?е Де?икин издао изричите наредбе различите беле снаге (посебно козаци ) су на?вероватни?е одговорни за погроме против ?евре?а у Укра?ини и Руси?и. Погроми су изазвани ?евре?ском подршком бо?шевицима и ?иховом учеш?у у репресивним организаци?ама црвених, а посебно Чеки. Снаге под Де?икиновим заповедништвом су често били ван ?егове контроле. Као во?а Белих, Де?икин ?е био критикован да ни?е успоставио одговара?у?у дисциплину и контролу над сво?ом во?ском. Де?икин ?е и сам то сматрао сво?ом на?ве?ом грешком. У хаотичним условима гра?анског рата ни?е било лако контролисати во?ску. Де?икин ?е поднио оставку и предао ?е команду Врангелу , а сам ?е отишао бродом у Константинопо?.

Срби?а га ?е одликовала Кра?евским орденом Белог орла . [2]

У изгнанству [ уреди | уреди извор ]

Провео ?е неколико месеци у Енглеско?, затим ?е био у Белги?и и касни?е у Ма?арско?. Од 1926 . живео ?е у Француско?. Иако ?е остао жесток противник руске комунистичке власти остао ?е дискретан у политици, па ?е ве?ину времена проводио у писа?у и у предава?има. Када ?е Хитлер окупирао Француску 1940 , Де?икин ?е напустио Париз. Када ?е био зароб?ен одбио ?е да га нацисти користе за противсов?етску пропаганду. ?егови дневници из ратног периода су показали да ?е био ужаснут нацистичким антисемитизмом. Након завршетка Другог светског рата насто?ао ?е да увери савезнике да дозволе останак сов?етских ратних зароб?еника, ко?и не желе да се врате у Сов?етски Савез. У томе углавном ни?е успео. Од 1945. до 1947. живео ?е у САД. ?егова ?ерка Марина Де?икина добила ?е 2005 . руско држав?анство.

Пренос у Руси?у [ уреди | уреди извор ]

Дана 3. октобра 2005 , са одобре?ем к?ерке Мари?е Де?икине, посмртни остаци Де?икина су пренесени у Донски манастир .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Де?икин, Антон Иванович” . Енциклопеди?а . Приступ?ено 20. 1. 2019 .  
  2. ^ Acovi?, Dragomir (2012). Slava i ?ast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima . Belgrade: Slu?beni Glasnik. стр. 364.  

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]