Македони?а Μακεδον?α
Грб
Географи?а
Престоница		Аигиа , после Пела .
Друштво
Службени ?език		старомакедонски ?език старогрчки ?език
Религи?а		грчко многобоштво
Облик државе		монархи?а
Истори?а
Дога?а?и
? Основана		808. п. н. е.
? Укинута		168. п. н. е.
Географске и друге карактеристике
Валута		тетрадрахма
Зем?е претходнице и наследнице Античке Македони?е
Претходнице:		Наследнице:
	мрачно доба	Ди?адоси
	Римска република

Античка Македони?а ( стмак. Μακεδον?α ), била ?е античка грчка кра?евина са центром у североисточном делу данаш?е Грчке , а граничила се са античким Епиром на западу, античком Пеони?ом на северу, Траки?ом на истоку и Тесали?ом на ?угу. ^[1] Успон Македони?е, од малог периферног кра?евства до доминаци?е у хеленском свету догодио се за време Филипа II , а током владавине Александра Великог постала ?е на??ача држава у тадаш?ем свету. ^[2]

Македони?а пре Филипа Македонског [ уреди | уреди извор ]

Сматра се да ?е у овом периоду Македони?а углавном обухватала простор северно од Тесали?е , углавном до Охридског и Преспанског ?езера, паралелно до реке Стримон (Струма) , што ?е чинило ?ену северну и источну границу, где се налазила Траки?а . Са запада, углавном описаном лини?ом данаш?е границе са Албани?ом , граничила се са илирским и епирским територи?ама. ^[3]

Плодне долине Аксиоса , Стримона, од на?рани?их времена, биле су погодне за разво? зем?орад?е. Тако?е од на?рани?их времена, веома ?е било заступ?ено и сточарство, нарочито га?е?е ко?а, чему ?е погодовало оби?е планинских паш?ака. Први становници су се бавили рударством, као и обрадом дрвне гра?е, ко?а се извозила, а заступ?ена ?е била и производ?а катрана и смоле. До данас се поуздано не зна каква ?е била етничка припадност првих Македонаца. То очигледно ни?е било ?асно ни античким Хеленима ? Грцима , ко?и су по овом пита?у износили различита нага?а?а. Тако ?е Демостен сматрао да су варвари , а за старе Грке , варвари су били сви ко?и нису говорили грчким ?езиком или су живели под кра?евима. Тако?е и Тукидид , као и Херодот , сматра?у их варварима (ова? други условно), али указу?у на грчко порекло кра?евског рода Македони?е. ^[4]

"... За време кра?а Деукалиона , становали су (Лакедемонци ? Спартанци) у зем?и Фти?отиди , а за време Дора сина Хеленова , у зем?и испод Осе и Олимпа , звано? Хисти?еотида . Кад су их Кадме?ци протерали, настанили су се у области Пинда под именом Македонци..." . ^[5]

"... Сви су ови, сем Хермиована, били пореклом Дорани и Македонци и доселили се из Ерине?а, са Пинда и на?зад из Дриопиде..." ^[6] .

Ови Херодотови подаци говоре о блиско? етничко? вези изме?у Македонаца и грчких Дораца. Вероватно су Македонци били мешавина Грка са северним не-грчким народима (Трачанима и у ма?о? мери Илирима...). ?език античких Македонаца, тако?е нам углавном ни?е познат нити реконструисан. Утвр?ено ?е да преовла?у?у грчке властите именице, грчки географски називи, као и грчки називи месеци у македонском календару. Ме?у влада?у?им родовима, ко?и су организовали народне скупштине, ко?има су присуствовали сви Македонци способни да носе оруж?е, постепено се истакао род Арги?ада, ко?и успостав?а превласт над великим делом тадаш?е Македони?е. Током времена, иако ни?е посто?ала институци?а наследне власти, Арги?ади ствара?у монархи?у. ^[7]

У време кра?а Аминте I, што ?е период Грчко-перси?ских ратова , Македони?а призна?е власт Перси?анаца , али се убрзо ослоба?а перси?ске превласти. ^[8] Први истакнути?и кра? из ку?е Агреада, био ?е Аминтин син Александар (498?454. п. н. е.). Он се не сукоб?ава са Перси?анцима, али шири територи?у државе осва?а?у?и суседне независне области, учврш?у?у?и сво?у власт. Он ?е први кога Хелени призна?у за сродника и дозво?ава?у му учеш?е на Олимпи?ским играма . ?егови наследници учврш?у?у државу и проширу?у територи?у.

Кра? Архела? I (419?399. п. н. е.), спроводи низ реформи како би о?ачао централну власт. Он ?е градио утвр?е?а, просецао путеве, о?ачао во?ску, а нарочито ко?ицу, усавршивши ?о? наоружа?е... По реду, он ?е девети кра?. Премешта престоницу из града Еге у град Пелу . Нарочито добре односе, одржавао ?е са Атином , што се испо?авало и у неколико за?едничких во?них похода, као и гуше?а устанака и у Македони?и и у Атини. Уби?ен ?е 399. п. н. е. , а после ?ега се у кратком временском периоду (399?390. п. н. е.), ме?а?у три кра?а: Архела? II , Амнита II и Паусани?а.

Аминта III (390?369. п. н. е.), успева да сузби?е унутраш?е немире. Водио ?е рат са Илирима протеравши их из зем?е уз помо? грчких градова са Халкидика . Са ?има склапа уговор ко?и брзо бива нарушен од стране града Олинта , ко?и покре?е акци?у против Македони?е. Уз помо? Спарте , Олинт бива поражен 379. п. н. е. У страху од Спарте, Аминта се обра?а Атини и са ?ом склапа уговор о савезништву. После ?егове смрти, 369. п. н. е. , у Македони?и ?е поново анархи?а и борба за власт. 365. п. н. е. , на престо ступа мла?и Амнитин син Пердика III (стари?и син Александар II, уби?ен ?е 368. п. н. е.), ко?и поново заводи ред у зем?и. За време Пердике III (365?360. п. н. е.), забележена ?е велика дипломатска активност. Он склапа и раскида уговоре са грчким савезима и градовима, док се са другима сукоб?ава. Гине 360. п. н. е. , у борби са Илирима.

Класична античка Македони?а [ уреди | уреди извор ]

(период Филипа и Александра Македонског 359 - 323. п. н. е. )

За период Филипа Македонског , поседу?емо ве?и бро? извора. Иако су често ме?у собом контроверзни, непотпуни, често засновани на разним легендама, или пак оптере?ени политичким приликама датог времена, ипак морамо признати да нам да?у одре?ену слику овог периода, за разлику од претходних, за ко?е смо прину?ени да се служимо разним нага?а?има и конструкци?ама.

Од Теопомпа , остали су нам разни одломци из ?егове ?Истори?е“. На основу ?ега пише Диодор са Сицили?е у XVI к?изи сво?е ?Истори?ске библиотеке“. За ово дело се сматра да ?е пуно нетачности, матери?алних грешака (нарочито хронолошких), готово без унутраш?е истори?е, углавном опису?е спо?но-политичке односе. Но, и поред свих наведених недостатака, ово ?е незаобилазно штиво ?ер ?едино оно да?е како-тако повезану истори?у Македони?е и Грчке у време Филипа. На основу Теопомпа пише и учени граматичар Дидим (I век п. н. е.). Он тумачи неке од Демостенових говора. Сачувани су нам само одломци са папирусима из Египта . Тако?е на основу Теопомпа, пише и Плутарх , користе?и га за сво?у биографи?у о Демостену. Теопомпа користи и римски писац Помпе? Трог (I век п. н. е.), у сво?о? ?Истори?и Филипа“. Позната нам ?е само на основу кратког излага?а ?устина. Тако?е ?е познато да ?е и Теопомпов савременик Ефор (III век п. н. е.), писао о Филипу, али та? рад ни?е сачуван. ?ега ?е делимично користио Диодор са Сицили?е. У другу групу извора, спада?у говори беседника Есхина, Демостена, као и беседника публицисте Исократа (IV век п. н. е.). Овде ?е потребно напоменути ?ош и то, да Демостен Филипа у сво?им ?Филипикама“ назива варварином.

Филип II [ уреди | уреди извор ]

Долазак на власт Филипа II, означава велики преокрет у истори?и Македони?е и Хеленског света уопште. Македони?а поста?е на?мо?ни?а држава на Балкану . На самом почетку сво?е владавине, Филип ослоба?а Македони?у од притиска северних варвара. Он побе?у?е Илире и одузима им зем?е све до Охридског ?езера . Укида локалне династи?е на северу зем?е и тиме учврш?у?е ?единство државе. Филип Други реорганизу?е дотадаш?у во?ску се?ака и ствара чувене фаланге, одред пешака распоре?ених у зби?еним и дубоким редовима, наоружаних са око 5 метара дугим коп?има (сариси). Овако распоре?ен одред пешака сада наступа као ?една целина, борбена и дисциплинована, а нарочито увежбана сталном обуком и ратовима.

Владавина Александра Великог Македонског (336?323. године п. н. е.) [ уреди | уреди извор ]

Извори ко?и су нам на располага?у за период живота и владавине Александра Македонског, представ?а?у остатак богате литературе ко?а се бавила овом, ?едном од на?знача?ни?их личности целокупне истори?е човечанства. Може се ре?и да до данас ни?е сачувано ни ?едно дело у сво?о? целини. Остали су само фрагменти, расе?ани по делима других аутора ко?и су их наводили и користили. ^[9]

Традици?а о Александру ?е пуна противречности. Сачувани литерарни извори су како непотпуни, тако и не?еднаке вредности, нарочито ?е ово очигледно у покуша?у сагледава?а целе епохе, а не само Александрове личности. Александар ?е толико засенио и опчинио сво?е савременике, да ?е сва паж?а ?егових историчара била посве?ена иск?учиво ?ему, док ?е мало тога забележено, а да ни?е имало непосредне везе са ?им. Ме?утим, без обзира што ?е о ?ему написано много, тешко ?е об?ективно сагледати ?егову личност, управо због обимности матери?ала, ко?и ?е сав у противречностима.

Човек ко?и ?е како самоме себи, тако и сво?о? да?о? и ближо? околини и готово свим савременицима деловао као натчовек, био ?е предмет разноразних измиш?ених прича и легенди. Проглашен ?е богом , а ве? наредно поколе?е га сматра легендарном личнош?у, херо?ем какав се од ?ега ни?е родио на овоме свету и слично...

Све су то разлози ко?и су допринели разним размиш?а?има, ствара?у разноразних легенди и прича везаних за ?егову личност. То ?е главни разлог зашто ?е данас веома тешко одво?ити реално од нереалног. Обимност приповести и разно-разног матери?ала о Александру, разним истраживачима ве? више од век и по, не дозво?ава да донесу ?еднодушан и коначан суд о ?ему. Све зависи од тога, коме ?е извору истраживач поклонити више повере?а. Тако ?е настало, а тако ?е и дан-данас ста?е по пита?у проучава?а Александра Великог и ?егове епохе.

Донекле, за превладава?е ових проблема, од помо?и би могао бити и богати документарни матери?ал, тако?е расе?ан по разним делима, сачуван у фрагментима, али ипак од користи ?ер попу?ава многе празнине, нарочито у дета?има ко? нису у директно? вези са самим Александром или ?еговом ближом околином.

Пре?имо сада на наво?е?е неких од битни?их извора за епоху о ко?о? говоримо.

• Калистен , Грк, родом из Олинта , ученик и сарадник Аристотела , по чи?о? га препоруци Александар води са собом на поход у Ази?у, како би био ?егов историчар. Први ?е писао о Александровом ратова?у у Ази?и . Пратио ?е Александра у свим походима до Бактри?е, где ?е 328/27. п. н. е. осум?ичен да ?е учествовао у завери против Александра, те као такав и уби?ен. Написао ?е Истори?у Александрових похода , ко?а ?е препуна заноса и искреног одушев?е?а према Александру. Ме?утим, ?егов чврст карактер и опира?е Александру у к?учним тренуцима, када му ?е и живот био у опасности, откла?а сум?у у неистинитост онога о чему ?е писао, ?ер на?ма?е што ?е био то ?е удварач, што га ?е касни?е коштало и живота. Сматра се да ?е Калистеново дело основа свих касни?их дела о Александру и ?еговом времену.
• Онесикирт из Астипале?е, историчар-филозоф, ученик Диогена киничара, тако?е ?е пратио Александра у ?еговом походу и то у послед?им годинама овога похода, у Инди?и . Био ?е командант ратног брода у учествовао у Неархово? експедици?и приликом повратка из Инди?е по Инди?ском океану . Дета?но ?е описивао флору и животи?ски свет, као и ?уде из тада непознатих кра?ева. Ве?ина сачуваних фрагмената ?еговог дела се односи на Инди?у. Мешао ?е реално са фантастичним и измиш?ао неке дога?а?е.
• Птолеме? , син Лагов, оснивач династи?е Птолеме?а-Лагида у Египту. За ?егово дело Анабаза ? Повратак сазна?емо ?едино на основу Ари?ана, коме ?е он послужио као главни извор. Како ?е Ари?аново дело другачи?е од свих дела, зак?учу?е се да ?е Птолеме?ево морало бити другачи?е у односу на сво?е савременике. Птолеме? ?е био ?едан од на?истакнути?их Александрових команданата, у стопу га прате?и кроз целокупан поход, до саме смрти Александрове. Због свега овога, Ари?ан га сматра веродосто?ним, као и због тога што ?е водио многе повер?иве миси?е. ?егово ?е дело настало после ?еговог проглаше?а за кра?а Египта 306. п. н. е. , када ?е Александар био ве? 17 година мртав, те ни?е имао потребу да измиш?а и да се улагу?е.

• Аристобул иза Касандре?е, Александров официр, написао ?е: Истори?у АЛександрових ратова . Сматра се да ?е ово дело написао у дубоко? старости, свакако после 301. п. н. е. и то не на основу сопственог се?а?а ве? на основу других аутора.
• Клитарх из Александри?е , написао ?е Истори?у Александра , дело ко?е ?е у сво?е време било веома популарно. Тако?е се сматра да ?е ово дело имало велики утица? на касни?у историографи?у, те да од ?ега, у кра??о? лини?и потиче на?распростра?ени?а традици?а о Александру позната под називом вулгата , сачувана у делима Диодора са Сицили?е, ?устина, као и Курци?а Руфа . О Клитархово? личности не знамо много, но сматра се да ?е он на?рани?и Александров историчар те да ?е писао пре Проломе?а и Аристобула. Из ?еговог дела се не може зак?учити да ?е учествовао у Александровим походима, те се не може знати на основу чега ?е написао сво?е дело.

Пребро?ане личности, сматра?у се на?знача?ни?им по пита?у извора за Александров лик и ?егову епоху, пре свега ?ер су били ?егови савременици. Наравно, списак ни?е исцрп?ен, ?ер ?е било и других ?уди ко?и су пратили Александра и писали о ?ему, но, данас се сматра?у ма?е знача?ним. На?ве?и део онога што су писали, ни?е се сачувао. За ?ихова дела сазна?емо тек из радова познати?их аутора ко?и су их користили.

Сада бисмо прешли на личности и ?ихова дела, ко?и су живели много касни?е од Александра, а ко?и су важни из неколико разлога. На?важни?и ?е та?, што су нам ?ихова дела углавном сачувана, а тако?е и то, што су они били ти ко?и су користили дела напред побро?аних аутора, за ко?е без ових других не бисмо ни сазнали да их ови нису поменули.

• Ари?ан Флави?е, написао ?е Истори?у Александрових ратова , ко?а се сматра на?бо?ом. Он ?е био Грк из Никомиди?е у Битини?и. За време владавине цара Хадри?ана, био ?е конзул и царски легат у провинци?и Кападоки?и, а после Хадри?анове смрти, повукао се у Атину, где се бавио к?ижевним радом. Користио ?е као изворе Птолеме?а и Аристобула, ко?и су му се чинили на?веродосто?ни?има. Сматра се да Ари?ан ни?е ништа сам измиш?ао нити додавао, те се стога ?еговом делу и изворима покла?а пуно повере?е.
• Курци?е Руф, сенатор за време Августа и ?егових наследника, написао ?е дело: Истори?а Александра Великог у десет к?ига, од ко?их су прве две изгуб?ене, а остале делимично сачуване. Данас ни?е могу?е утврдити да ли су и у ко?о? мери говори, писма, разговори ко?е цитира, верно пренети из извора, или су пак ?егова интерпретаци?а и творевина. Стога се увек давала предност Ари?ану, но неки други су сматрали управо ?ега за на?поуздани?и извор.
• Диодор са Сицили?е (I век п. н. е.), у сво?о? Истори?ско? библиотеци , обрадио ?е и истори?у Александра Македонског. Као извора за ова? период сматра се да ?е користио Клитарха.
• Помпе? Трог, римски писац из Августовог времена, за кога сазна?емо из кратког извода ?устина, тако?е излаже истори?у Александра у делу: "Historiarum Philippicarum Epitomae", ко?а ?е сачи?ена у III веку п. н. е. Он ?е могао бити важан извор за владавину Филипа, Александровог оца, о чему ?е напред тако?е нешто речено.
• Плутарх из Хероне?е (II в. пне), написао ?е: Биографи?у Александра Великог у оквиру сво?их Упоредних биографи?а . Плутарх ни?е био ни историчар, нити пак филозоф, тако да ?е ?егово дело пре свега окренуто моралу. ?ега пре свега интересу?е човек са сво?им врлинама и манама. У том смислу, он ?е неизбежан за познава?е реални?ег карактера Александра Македонског. Он ?е био велики познавалац извора и литературе, тако да му се може поклонити повере?е.

Ово су углавном на?важни?и секундарни, познати?и извори о Александру и ?еговом времену, тако?е, (баш као и извори ко?има су се служили) веома противуречни. Као што смо видели, управо на основу ?ихових дела, а не оригиналних извора (на?ве?им делом изгуб?ених), гра?ена ?е слика о Александру и ?еговом времену. Ова слика до данас ни?е довршена, нити ?е пак коначан суд донесен. Разлог ?е, како видесмо, с ?едне стране недостатак оригиналних извора, а са друге пак стране непоузданост доступних нам извора.

Овде треба додати ?ош и то, да ?е извесно да ?е на Александровом двору посто?ао огроман архивски матери?ал, ме?утим, ни он нам ни?е сачуван. Многобро?ни ?уди из ?егове околине су, извесно били задужени да скуп?а?у и сре?у?у званична акта, писма, извешта?е официра, наредбе и слично. Главни секретар, архиграматус, био ?е Грк Еумен из Карди?е, ко?и се поми?е за?едно са непознатим Диодотом из Еретри?е као састав?ач: Александровог дневника , ко?и се поми?е код више писаца, а од кога су сачувана само два ве?а фрагмента, у ко?има се опису?у послед?и дани и смрт Александрова (налазимо им помена код Ари?ана и Плутарха), познати?и као Ефемериде . Аутентичност и карактер овог Дневника се и дан-данас сматра?у спорним.

Из литературе сазна?емо тако?е за око стотину писама, што Александрових, што оних ?ему упу?ених, тако?е несачуваних. За ве?ину оних за ко?е смо сазнали, сматра се да нису аутентична. За нека од ?их се сматра да су аутентична по томе што су имала широк публицитет у грчком свету. Тако се на пример за Александрову посланицу политичким емигрантима, окуп?еним на Олимпи?ским играма 324. п. н. е. , где им саопштава одлуку да их врати у родне градове, (Диодор, Ист. Библ. ), сматра да ?е због садржа?а вероватно аутентична, ?ер се ово стварно десило.

Нека од Александрових писама, сачувана су у виду натписа и представ?а?у документе од прворазредног знача?а. Тако ?е на пример, Александрово писмо При?ени из 334. п. н. е. , где При?е?анима ко?и живе у Наулоху проглашава аутономи?у.

Тако?е, знача?ни су и египатски хи?ероглифски, као и вавилонски клинописни споменици тога времена.

Посебну и веома знача?ну групу извора чини новац, на коме се поред одсликава?а привредног разво?а и трговачких веза тога времена, понекад бележе и неки важни?и дога?а?и. На новцу се често може видети и политичка слика, као и схвата?а и верова?а тога времена. Александар ?е прихватио атински систем за сребрни и златни новац и укинуо дотадаш?и перси?ски биметализам. Завео ?е ?единство новца на цело? територи?и царства. Производ?а новца ?е доживела процват захва?у?у?и пушта?у блага из перси?ских ризница у оптица?. Отвара?у се нове ковнице. Све у свему, новац одсликава велики замах ко?и ?е доживела привреда ?еговог времена.

Овим заокружу?емо причу о изворима из Александровог времена. Она ?е била неопходна да би се видело на основу чега почива изгра?ена слика за овога, заиста ?едног од на?ве?их ?уди истори?е човечанства. Ме?утим, иако се чини да ?е о ?ему све познато, због великог дела изгуб?ених оригиналних докумената, морамо констатовати да права слика о ?ему и ?еговом времену ?ош ни?е коначно уобличена, због свега што смо горе ве? поменули. Да би се ова констатаци?а разумела, било ?е потребно да се мало дета?ни?е позабавимо овим пита?ем, ко?е ?е извесно ?е, ?ош за дуго остати нерешени проблем у науци.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Roisman, Joseph; Worthington, Ian (7. 7. 2011). A Companion to Ancient Macedonia . John Wiley & Sons. стр. 342. ISBN   978-1-4443-5163-7 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Оригинал на изворном са?ту Српски Деспот