Александар Опарин
Опарин средином 1970-их
Датум ро?е?а	( 1894-03-02 ) 2. март 1894.
Место ро?е?а	Уг?ич ,  Руска Импери?а
Датум смрти	21. април 1980. ( 1980-04-21 )  ( 86 год. )
Место смрти	Москва ,  СССР

Александар Иванович Опарин ( рус. Алекса?ндр Ива?нович Опа?рин ; Уг?ич , 2. март 1894 ? Москва , 21. април 1980 ) био ?е руски биохемичар , познат по теори?и абиогенезе , ^[1] а тако?е ?е познат и по сво?о? к?изи " Порекло живота ". ^[2] Проучавао ?е ензимске процесе у би?ним ?ели?ама и допринео разво?у индустри?ске биохеми?е у Сов?етском Савезу . ^[3]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 1894 . године у Уг?ичу , а дипломирао ?е 1917 . године на Московском Државном Универзитету и ту ?е постао професор биохеми?е 1927 . године. Први ?егови радови су били везани за би?не ензиме и ?ихову улогу у метаболизму би?ака. ^[4] Године 1924 . први пут ?е об?авио сво?у теори?у постанка живота на Зем?и, ко?а се базирала на хеми?ско? еволуци?и органских молекула у такозвано? приморди?ално? супи . ^[4] За?едно са Алексе?ем Бакхом ?е 1935 . године основао Институт биохеми?е у склопу Сов?етске академи?е наука . Постао ?е дописни члан Сов?етске Академи?е Наука 1939 . године, а 1946 . године и пуноправни члан. 1970 . године ?е изабран за председника Ме?ународног удруже?а за проучава?е порекла живота. Опарин ?е умро 21. априла 1980 . године у Москви .

Добитник ?е многобро?них награда за допринос науци, а неке од ?их су: 1969 . ?е постао Херо? соци?алистичког рада , 1974 . ?е примио Ле?инову награду , а 1979 . му ?е доде?ена Ломоносов?ева Златна меда?а за "изванредна достигну?а у биохеми?и". Пет пута ?е награ?иван Орденом Ле?ина . ^[4]

Теори?а порекла живота [ уреди | уреди извор ]

Према биолошким и хеми?ским сазна?има тог доба, Опарин ?е за?едно са британским научником ?. Б. С. Халде?ном развио теори?у хеми?ског почетка живота ( абиогенезе ) и описао ?е у сво?о? к?изи "Порекло живота" 1924 . године. ^[1]

Полазио ?е од следе?их претпоставки:

• Не посто?и битна разлика изме?у живих би?а и неживе матери?е. Сложеност живих би?а ?е само последица хеми?ске, а затим и биолошке еволуци?е матери?е.
• Након откри?а метана око ?упитера и других великих планета, Опарин ?е претпоставио да ?е првобитна Зем?ина атмосфера била редуку?у?а и садржала ?е метан , водоник , амони?ак и водену пару . У овакво? редуку?у?о? атмосфери ни?е било кисеоника .
• Под утица?ем електричних праж?е?а и ултра?убичастих зракова , атмосферски гасови су реаговали с врелом водом и стварали прве органске молекуле ко?и су се поступно концентрисали у ма?им воденим запреминама. Опарин ?е том процесу дао назив "прасупа" или "првобитна супа".

На теме?у радова других хемичара и сопствених експеримената, Опарин ?е доказао да ?е с пове?а?ем сложености органских молекула долазило до формира?а структура коацервата , кугластих хидрофобних агрегата, ко?и су се састо?али од колоидног раствора органских молекула. Уро?ени у водени раствор, коацервати су могли да формира?у ?ош сложени?е структуре с двоструком липидном мембраном , ко?е су биле способне за процес осмозе . Опарин их ?е назвао протобионтима, структурама ко?е су могле да расту, деле се и имале су прве назнаке метаболизма . Он их ?е сматрао првим правим претходницима живих би?а.

Полазе?и од Опаринових и Халданеових иде?а, Стенли Милер и Харолд ?ури су 1953 . године извели експеримент у ком су доказали да ?е могу?е ствара?е органских молекула из гасова присутних у првобитно? редуку?у?о? атмосфери. ^[5] Милер-?ури?ев експеримент ?е први у низу сличних експеримената ко?и су дали ?ош чврш?е потврде теори?и абиогенезе .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Александар Опарин на Викимеди?ино? остави .

• Биографи?а Опарина на са?ту Britannica