Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Алберт Шпер
Алберт Шпер на Нирнбершком процесу
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1905-03-19 ) 19. март 1905.
Место ро?е?а	Манха?м , Немачко царство
Датум смрти	1. септембар 1981. ( 1981-09-01 )  ( 76 год. )
Место смрти	Лондон , У?еди?ено Кра?евство
Уметнички рад
По?е	архитектура

Бертолд Конрад Херман Алберт Шпер ( нем. Berthold Konrad Hermann Albert Speer ), познат као Алберт Шпер ( нем. Albert Speer ,   слуша?   ( помо? · инфо ) ; Манха?м , 19. марта 1905 ? Лондон , 1. септембар 1981 ) био ?е немачки архитекта и ?едан од петорице на?виших званичника нацистичке владе ( Химлер , Гебелс , Геринг , Борман и Шпер). Понекад ?е називан првим архитектом Тре?ег ра?ха .

Шпер ?е по много чему одударао од слике човека у врху нацистичке странке и блиског Хитлеровог сарадника. Био ?е то високо образован човек, угла?ених манира и господског понаша?а. Хитлер и он имали су ?едну за?едничку страст, готово опсеси?у - архитектуру .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е као син тако?е архитекте у Манха?му . Архитектуру ?е студирао у Минхену и Берлину , а диплому добио 1927 .

Кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Као млади берлински архитекта 1931 . године, 27 година ?е ступио у НСДАП . Амбициозан и способан какав ?е био, убрзо ?е побудио Хитлерову паж?у и задобио ?егово повере?е. Временом, ?Фирер“ ?е све више био импресиониран Шперовим замислима и плановима. Хитлер ?е и сам желео да постане архитекта, али му то ни?е пошло за руком.

Само годину дана након што ?е Шпер приступио странци добио ?е задатак да организу?е велики нацистички слет на аеродрому Темпелхоф . Показао ?е велику вештину у побу?ива?у емоци?а помпозним приредбама са заставама и рефлекторима ко?е су касни?е постале саставни део Хитлеровог мита.

Жетвене свечаности у Бакебергу , прославе у Таненбергу и велики нацистички слетови у Нирнбергу били су ?егово дело. Поврх свега, Шпер ?е поставио инсценаци?у и режирао Хитлерове говоре уз помо? свог доброг познава?а психологи?е маса.

За?едно са Шпером Хитлер ?е планирао да преуреди Берлин и друге ве?е немачке градове граде?и велике зграде у стилу староримских и других класичних гра?евина ко?е су обо?ица ?ако волели. Величина и помпозност била им ?е главна мисао води?а у плановима изград?е нове Немачке .

Следи део описа зграда ко?е ?е требало да буду изгра?ене у буду?о? престоници света:

Купола над двораном требало би да буде виша од 30 m како би у ?у стало 100.000 ?уди. Ме?у страначким зградама ко?е су про?ектоване да буду вечно обележ?е града Нирнберга била би дворана за 60.000 ?уди, стадион какав свет ?ош ни?е видио, као и по?е за параде ко?има би могло да присуству?е милион ?уди.

Неке од ових иде?а су и спроведене у дело.

Рат [ уреди | уреди извор ]

Шперова заслуга да буде у самом врху НСДАП-а до послед?их дана ?есте првенствено у томе што ?е, почетком Другог светског рата , добио место министра наоружа?а Тре?ег ра?ха . Уметник и архитекта тада ?е сво? талент преори?ентисао на организова?е ратне производ?е. Успех ?е био феноменалан. Насупрот савезничким бомбардова?има производ?а борбених авиона, тенкова и граната порасла ?е за више од три пута. Био ?е одличан организатор производ?е, али ?е, да би постигао такве резултате, немилосрдно искориштавао ?уде.

Шпера ни?е било брига одакле страни радници долазе и у каквим условима живе све док добро раде за Немачку . Ни?е се обазирао на ме?ународну етику и конвенци?е када ?е ратне зароб?енике приси?авао на робовски рад. У Химлеровим логорима радници су радили и до сто сати неде?но. Шпер се несум?иво понашао робовласнички што га ?е на кра?у и довело пред суд.

Ипак на су?е?у ни?е доказано да ?е икад издао неку нечовечну заповест. Као министар наоружа?а био ?е врло мо?ан и утица?ан, могао ?е, да ?е то хтео, да почини многе злочине. Ме?утим, поставио се другачи?е од многих сво?их колега министара. Могао ?е себи допустити да критику?е Ка?тела или Франка, чак се и одупирао гестаповском хапше?у радника и обично износио победе у таквим сукобима. Био ?е недодир?ив и важио ?е за човека од изузетног Хитлеровог повере?а због чега ?е имао доста непри?ате?а у врху странке.

Су?е?е у Нирнбергу [ уреди | уреди извор ]

?егова савест га ?е нагло пробудила пред кра? рата. Био ?е на рубу отказива?а послушности свом во?и када ?е било неоспорно да ?е рат изгуб?ен. Ипак, никад га се ни?е одрекао иако ?е касни?е тврдио да ?е озби?но размиш?ао о организова?у атентата на Хитлера.

Током су?е?а у Нирнбергу понашао се лукаво, додворавао се суди?ама, показивао искрено ка?а?е и постао готово антифашиста. Наравно, не зна се да ли ?е то радио да спаси властиту главу или ?е стварно тако мислио. Има знакова ко?и иду у прилог и ?едном и другом. Ево шта ?е из?авио о сво?им бившим колегама током су?е?а:

Ни ?едан од ?их не сме у?и у истори?у као човек вредан и на?ма?ег поштова?а. Нека цео проклети нацистички систем и сви ко?и су у ?ему учествовали, ук?учу?у?и и мене, нестане са свом срамотом и презиром ко?и заслужу?у. Треба ?уде пустити да забораве и да почну градити нов живот на разборитим и демократским теме?има

Геринг се силно на?утио на ?ега, назвао га ?е изда?ником и беснео како би га на?ради?е сам одмах ликвидирао.

Шпер ?е знао шта ради, оставио ?е добар утисак на суди?е. Докази против ?ега су посто?али али су били слаби. Признао ?е да ?е крив за искориштава?е радника и ратних зароб?еника, али ?е стално истицао сво?е дубоко ка?а?е и намеру да уби?е Хитлера 1945 .

Ни?е проглашен кривим по прве две тачке оптужбе, оне за агресорски рат и заверу, што му ?е спасило главу. Осу?ен ?е на 20 година затвора иако се надао да ?е бити ослобо?ен свих оптужби.

У затвору и након ?ега издао ?е неколико к?ига попут: ?Спандау: Та?ни дневници“ и ?Унутар тре?ег ра?ха“.

Алберт Шпер умро ?е 1. септембра 1981 .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Главни град света Германи?а

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Bedurftig, Friedemann: T?eti ?i?e a druha sv?tova valka - Lexikon n?meckeho nacionalniho socialismu 1933-1945, Praha 2002.
• Knopp, Guido: Hitlerovi pomocnici, Praha 1998.
• Speer, Albert: V srdci T?eti ?i?e, Brno 1996.

Монографи?е [ уреди | уреди извор ]

• Albert Speer: Erinnerungen (Albert Speer)|Erinnerungen. Ullstein. . Berlin. 1969. ISBN 978-3-549-07184-7 .  
• Albert Speer: Spandauer Tagebucher. Propylaen, 2002 [1975]. ISBN 978-3-549-07158-8 .

Биографи?е [ уреди | уреди извор ]

• Adelbert Reif: Albert Speer. Kontroversen um ein deutsches Phanomen. 1978.
• Schmidt, Matthias (2005). Albert Speer: das Ende eines Mythos : aktualisiertes Vorwort "Albert Speer und die geniale Manipulation der Geschichte" . Netzeitung. ISBN   978-3-938941-00-3 .  

Архитектура и урбанизам [ уреди | уреди извор ]

• Joachim Petsch: Baukunst und Stadteplanung im Dritten Reich. Munchen, Hanser. 1976.  ISBN 978-3-446-12279-6 .
• Heinrich Schwendemann: "Drastic Measures to Defend the Reich at the Oder and the Rhine…" A forgotten Memorandum of Albert Speer of 18 March 1945. In: Journal of Contemporary History , 38. Jahrgang 2003, pp. 597?614.
• Susanne Willems: ^[1] Der entsiedelte Jude. Albert Speers Wohnungsmarktpolitik fur den Berliner Hauptstadtbau. Edition Hentrich. . Berlin. 2002. ISBN 978-3-89468-259-0 .  
• Lars Olof Larsson: Die Neugestaltung der Reichshauptstadt. Albert Speers Generalbebauungsplan fur Berlin. Stuttgart. 1978.  ISBN 978-3-7757-0127-3 .
• Dietmar Arnold: Neue Reichskanzlei und ?Fuhrerbunker“. Legenden und Wirklichkeit. Berlin. 2005.  ISBN 978-3-86153-353-5 .
• Lars Olof Larsson, Ingolf Lamprecht: ?Frohliche Neugestaltung“ oder: Die Gigantoplanie von Berlin 1937?1943. Albert Speers Generalbebauungsplan im Spiegel satirischer Zeichnungen von Hans Stephan. Ludwig, Kiel. 2009.  ISBN 978-3-937719-69-6 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Биографи?а (?език: енглески)
• BBC - BBC Four - Аудио интерв?уи - Алберт Шпер Архивирано на са?ту Wayback Machine (20. фебруар 2003)
• Са?т посве?ен Шперово? архитектури

1. ^ Homepage Susanne Willems