Азовско море

Координате : 46° С; 37° И  /  46° С; 37° И  / 46; 37
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Азовско море
Обала Азовског мора код ?алте , До?ецка област
Азовско море, горе десно
Координате 46° С; 37° И  /  46° С; 37° И  / 46; 37
46° С; 37° И  /  46° С; 37° И  / 46; 37
Притоке Дон and Кубан
Зем?е  басена Руси?а , Укра?ина
Макс.  дужина 360 km (220 mi) [1]  km
Макс.  ширина 180 km (110 mi) [1]  km
Површина 39.000 km 2 (15.000 sq mi) [1] [2]  km 2
Прос.  дубина 7 m (23 ft) [1]  m
Макс.  дубина 14 m (46 ft) [1]  m
Запремина 290 km 3 (240 × 10 ^ 6  acre?ft) [1]  km 3
Азовско море на карти Црно море
Азовско море
Азовско море
Азовско море на карти Европе
Азовско море
Азовско море
Водена површина на Викимеди?ино? остави

Азовско море ?е на?пли?е море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на ?угу. На северу ?е окружено Укра?ином , а на западу, ?угу и истоку Руси?ом . [3] [4] [5]

Пли?е Азовско море се ?асно издва?а од дуб?ег Црног мора.
Азовско море.

Популарно верова?е ?е да ?е име мора дошло од имена куманског кнеза по имену Азум или Асуф, ко?и ?е погинуо бране?и град у ово? области 1067 . Ве?ина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи ?низак“, што се односи на ?егов положа?. Према ?ош ?едно? непотвр?ено? теори?и име мора ?е дошло од значе?а назива првог слова (букве) старословенског ?езика "Аз". Слово "Аз" ?е прво слово у старословенско? азбуци и има значе?е првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматра?у?и континентални део насеобине словенског жив?а ово ?е било "Прво" море после кога би се ре?ала остала мора: Црно море, Мраморно море, Еге?ско море, Средоземно море итд. Азовско море по то? логици означава одредницу првог мора ко?а ?е на?ближе копну а са копна се кре?е у пловидбу. Дакле по ово? теори?и топографски термин ?е словенског назива а не турског а Турци су населили Малу Ази?у нешто касни?е него што ?е име мора ве? егзистирало.

Море ?е дугачко 340 km и широко 135 km. [3] Главне реке ко?е се улива?у су Дон и Куба? [3] , ко?е обезбе?у?у да вода мора има нижи салинитет , а тако?е уносе велике количине му?а. На западу лежи 113 km дуга Арабатска превлака или Арабатски гребен [3] и врло слани Сивашки залив . Азовско море ?е на?пли?е море на свету са просечном дубином од 13 m и на?ве?ом дубином од 15,3 m. На местима са великим наносима му?а, просечна дубина ?е ма?а од 1 метра. Преовла?у?у?а морска стру?а ?е у смеру супротном од каза?ке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поре?е?у са океанских 30-40 промила) у зависности од места и годиш?ег доба. [6] Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзава?е. Формира?е морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садаш?им климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до кра?а 1970-их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара. [7]

Азовско море ?е у велико? мери под утица?ем улива Дона , Кубана и других река ко?е доносе песак, му? и шко?ке, ко?е заузврат формира?у бро?не заливе, лимане и уске косе . Због ових наслага, морско дно ?е релативно глатко и равно, а дубина се постепено пове?ава према средини. Због дотока реке, вода у мору има низак салинитет и велику количину биомасе (као што су зелене алге ) ко?а утиче на бо?у воде. Обилни планктон резултира необично високом продуктивнош?у рибе. Морске обале и спрудови су ниски; богати су вегетаци?ом и колони?ама птица. Азовско море ?е на?пли?е море на свету, са дубином ко?а варира изме?у 0,9 and 14 m (3 and 46 ft). [1] [8] [9] [10] [11] Посто?и стални одлив воде из Азовског мора у Црно море.

Геологи?а и батиметри?а [ уреди | уреди извор ]

Сателитски снимак Азовског мора. Плитко Азовско море се ?асно разлику?е од дуб?ег Црног мора. Бро?еви: 1. Река Д?епар , 2. Акумулаци?а Каховка , 3. Река Молочна , 4. Молочни Лиман , 5. Арабатска превлака , 6. Систем лагуна Сиваш , 7. Залив Каркинит , 8. Каламитски залив, 9. Крим , 10. Федоси?ски Залив, 11. Керчки мореуз, 12. Црно море , 13. Азовско море, 14. Река Дон (Руси?а), 15. Таганрошки залив, 16. ?е?ск Лиман, 17. Бе?суг Лиман

Ме?ународна хидрографска организаци?а дефинише границу Азовског мора у Керчком мореузу , као ?границу Црног мора“, ко?а ?е и сама дефинисана као ?лини?а ко?а спа?а рт Такил и рт Панаги?а (45°02'С).” [12]

Ово море се сматра унутраш?им морем Руси?е и Укра?ине, а ?егово кориш?е?е ?е регулисано споразумом изме?у ових зема?а ратификованим 2003. године. [13] Море ?е дугачко 360 km (220 mi) и широко 180 km (110 mi) и има површину од 39.000 km 2 (15.000 sq mi); то ?е на?ма?е море унутар зема?а бившег Сов?етског Савеза. [14] Главне реке ко?е се улива?у у ?ега су Дон и Куба? . Оне обезбе?у?у да воде мора има?у релативно низак салинитет и да су на местима скоро свеже, а тако?е уносе огромне количине му?а и песка. Акумулаци?а песка и шко?ки резултира глатком и ниском обалом, као и бро?ним пешчаним спрудовима. [1] [15]

Азовско море ?е на?пли?е море на свету са просечном дубином од 7 m (23 ft) и максималном дубином од 14 m (46 ft); [1] у заливима, где се нагомилао му?, просечна дубина ?е износила. око 1 m (3 ft). Морско дно ?е тако?е релативно равно са дубином ко?а се постепено пове?ава од обале ка центру. [16] Азовско море ?е унутраш?е море са пролазом у Атлантски океан кроз Црно, Мраморно , Еге?ско и Средоземно море. Са Црним морем ?е повезанo Керчким мореузом, ко?и на свом на?ужем делу има ширину од 4 km (2,5 mi) и максималну дубину од 15 m (49 ft). [1] Ускост Керчког мореуза ограничава размену воде са Црним морем. Као резултат тога, салинитет Азовског мора ?е низак; на отвореном мору ?е 10?12 psu , око ?едне тре?ине сланости океана; чак ?е и нижи (2?7 psu) у заливу Таганрог на североисточном кра?у мора. Дугорочне вари?аци?е салинитета су унутар неколико psu и углавном су узроковане променама у влажности и падавинама. [17] [18]

Садаш?и вертикални профил Азовског мора показу?е оксигенисане површинске воде и аноксичне воде дна, при чему се аноксичне воде формира?у у сло?у деб?ине од 0,5 to 4 m (1,6?13,1 ft). По?ава аноксичног сло?а се припису?е сезонским дога?а?има еутрофикаци?е повезаним са пове?аним уносом седимента из река Дон и Куба?. Ова? седиментни унос стимулише биотичку активност у површинским сло?евима, у ко?има организми фотосинтетишу у аеробним условима. Када ?ихов животни век про?е, мртва органска матери?а тоне на дно мора где бактери?е и микроорганизми , користе?и сав расположиви кисеоник, троше органску матери?у, што доводи до аноксичних услова. Студи?е су показале да у Азовском мору тачна вертикална структура зависи од ?ачине ветра и температуре површине мора, али типично 'зона стагнаци?е' лежи изме?у оксидног и аноксичног сло?а. [19]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д ? е ж з и Kostianoy , стр. 65
  2. ^ ?Marine Litter Report” . www.blacksea-commission.org . Приступ?ено 29. 7. 2022 .  
  3. ^ а б в г Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 21. ISBN   86-331-2075-5 .  
  4. ^ ?Sea of Azov” . Encyclopædia Britannica . Приступ?ено 2015-11-26 .  
  5. ^ ?Map of Sea of Azov” . worldatlas.com . Приступ?ено 2015-11-26 .  
  6. ^ ?Climatological Atlas of the Sea of Azov” . National Oceanographic Data Centre . Приступ?ено 6. 1. 2008 .  
  7. ^ Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre
  8. ^ The New Encyclopædia Britannica . 1 . 2005. стр. 758. ISBN   978-1-59339-236-9 . ? With a maximum depth of only about 46 ft (14 m), the Azov is the world's shallowest sea ”  
  9. ^ Academic American encyclopedia . 1 . Grolier. 1996. стр. 388. ISBN   978-0-7172-2064-9 . ? The Azov is the world's shallowest sea, with depths ranging from 09 to 14 m (30 to 46 ft) ”  
  10. ^ ?National Geographic” . National Geographic Society . 185 : 138. 1994.  
  11. ^ ?Earth from space” . NASA. Архивирано из оригинала 2011-05-10. г.  
  12. ^ ?Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г . Приступ?ено 28. 12. 2020 .  
  13. ^ Treaty between the Russian Federation and Ukraine on cooperation in the use of the Sea of Azov and Kerch Strait , December 24, 2003, kremlin.ru
  14. ^ Kapitonov, V. I. Borisov and E. I. (1973). Sea of Azov (на ?езику: руски). KKI. Архивирано из оригинала 2010-09-17. г.  
  15. ^ ?Азовское море” [Sea of Azov] . Great Soviet Encyclopedia (на ?езику: руски).  
  16. ^ Zalogin, A. D. Dobrovolsky and B. S. (1982). Seas of USSR (на ?езику: руски). Moscow University.  
  17. ^ Kostianoy , стр. 69?73
  18. ^ ?Climatological Atlas of the Sea of Azov” . National Oceanographic Data Centre . Приступ?ено 2008-01-06 .  
  19. ^ Debolskaya, E. I.; Yakusheva, E.V.; Kuznetsov, I.S. (2008). ?Analysis of the hydrophysical structure of the Sea of Azov in the period of the bottom anoxia development”. Journal of Marine Systems . 70 (3?4): 300. Bibcode : 2008JMS....70..300D . doi : 10.1016/j.jmarsys.2007.02.027 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Азовско море на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азовско_море&oldid=27554479 ”