Абхази?а

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Република Абхази?а
А?сны А??ын??арра    ( абхаски )
Республика Абхазия    ( руски )
Химна:  Победа (химна)
Положај Абхазије
Главни град Сухуми
Службени ?език абхаски
руски
Владавина
Председник Аслан Бзханиа
Председник Владе Александар Анкваб
Истори?а
Независност 26. новембар 1994 . (од Грузи?е ):
Устав 2. октобра 1999 [1] [2] [3]
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 8,600 [4] km 2   ( 121 )
 ? вода (%) 0
Становништво ‍
 ?  2012 . [5] [6] 242.862   ( 181 )
 ?  густина 64 ст./km 2
Економи?а
Валута Руска руб?а
 ? стоти део валуте ‍RUB‍
Остале информаци?е
Временска зона UTC  +3 до +4
Интернет домен ‍ .ge .ru ‍
Позивни бро? +995 [7] [8]

Абхази?а ( абх. А?сны , рус. Абха?зия ), [9] [10] званично Република Абхази?а ( абх. А?сны? А??ын??а?рра , рус. Республика Абхазия ), ?е ?еднострано проглашена, делимично призната држава на Кавказу . Прогласила ?е независност почетком деведесетих година 20. века , након распада Сов?етског Савеза и рата са Грузи?ом . [11] [12] [13] [14] Власти Абхази?е сматра?у Абхази?у независном републиком, док ?е власти Грузи?е сматра?у аутономном републиком у саставу Грузи?е и оспорава?у ?о? независност. После рата у ?ужно? Осети?и 2008 . године, независност Републике Абхази?е признало ?е седам држава: Руска Федераци?а (призна?е Абхази?у од 26. августа 2008 . године), Никарагва , Венецуела , Науру , Вануату , Тувалу и Сири?а [15] Абхази?а се граничи са Грузи?ом и Руси?ом, а има површину од 8.600 km² и 242.862 становника.

Упркос споразуму о прекиду ватре из 1994. и дугогодиш?им преговорима, спор оста?е нерешен. Дуготра?но присуство посматрачке миси?е У?еди?ених наци?а и мировних снага За?еднице независних држава предво?ених Руси?ом у неколико наврата ни?е успело да спречи разбуктава?е наси?а. У августу 2008. године, абхаске и руске снаге су водиле рат против грузи?ских снага, што ?е довело до формалног призна?а Абхази?е од стране Руси?е, пониште?а споразума о прекиду ватре из 1994. и оконча?а миси?е УН. Парламент Грузи?е ?е 28. августа 2008. прогласио Абхази?у територи?ом ко?у ?е окупирала Руси?а, што ?е став ве?ине држава чланица У?еди?ених наци?а. [16]

Име [ уреди | уреди извор ]

Абхази сво?у домовину назива?у А?сны ( Apsny , A?sny ), популарно етимологизовано као ?зем?а/зем?а душе“, [17] а буквално значи ?зем?а смртника (смртних би?а)“. [18] Вероватно се први пут по?авио у седмом веку у ?ерменском тексту као Psin(oun) , што се можда односи на древне Апси?ане . [19] Израз ? Apkhazeti “ се први пут по?авио у Грузи?ским аналима , ко?и ?е мингрелског порекла ?Apkha“ што значи ле?а или рамена, [20] [21] [22] довео ?е до имена Абхази?а . Назив ?е кориш?ен за означава?е саме Абасги?е и целе Западне Грузи?е у оквиру Кра?евине Грузи?е . У раним муслиманским изворима, термин ?Абхази?а“ се углавном користио у значе?у Грузи?е. [23] [24] Руска Абхазия ( Abkhaziya ) ?е адаптирана од грузи?ског ???????? ( Apkhazeti ). Назив Абхази?е у ве?ини ?езика потиче директно из руског.

Држава ?е формално означена као ?Република Абхази?а“ или ?Апсни“. [25] Уобича?ени правопис у енглеском ?езику пре 20. века био ?е Abhasia . [26] [27]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Кавказ на северу и североистоку зем?е дели Абхази?у од Руси?е. На истоку и ?угоистоку Абхази?а се граничи са грузи?ском реги?ом Самегрело-Земо Сванети а на ?угу и ?угозападу излази на Црно море .

Геологи?а и ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Абхази?а ?е изразито планинска зем?а.

Воде [ уреди | уреди извор ]

Кроз зем?у протиче неколико река од ко?их су на?ве?е: Кодори , Бзуб , Гхалидзга , Гумиста , Псоу и Ингури . Река Псоу одва?а Абхази?у од Руси?е а Ингури чини границу са Грузи?ом.

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима погоду?е производ?и дувана , ча?а , вина и разног во?а .

  • Положај Абхазије на карти Кавказа
    Положа? Абхази?е на карти Кавказа
  • Детаљна мапа Абхазије
    Дета?на мапа Абхази?е

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Кра?евина Абхази?а око 1000. године

У сред?ем веку, Абхази?а ?е била независна кра?евина, а касни?е независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, посто?ала ?е Соци?алистичка Сов?етска Република Абхази?а , као ?една од административних ?единица Сов?етског Савеза .

1931 . године, статус Абхази?е ?е деградиран на ниво аутономне сов?етске соци?алистичке републике и Абхази?а улази у састав Грузи?ске ССР. Почело ?е насе?ава?е Абхази?е грузи?ским становништвом, а од 1937 . до 1944 . ?е тешко раздоб?е Бери?ине страховладе, када се укида абхаски ?език и затвара?у абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989 . године Абхази?а прогласила независност од Грузи?е. Те године независност проглашава и ?ужна Осети?а .

Грузи?а и Абхази?а ратовале су од 1992. до 1993. године, а ма?и сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматра?у то сво?им победама ?ер су de facto одбранили територи?у сво?е, тада непризнате, државе.

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Абхази?а ?е поде?ена на 7 реги?а (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Етнички Абхази 1864. године

Према попису из 2011. године, Абхази?а ?е имала 240.705 становника, од чега: [28]

Етнички Абхази према попису 2011, чине ве?ину у главном граду Абхази?е (67,3%), као и у дистриктима Гудаута (81,9%), Очамчира (77,7%) и Гулрипш (44,4%), етнички ?ермени чине апсолутну ве?ину у дистрикту Сухум (56,8%) и релативну ве?ину у дистрикту Гагра (38,35%), док етнички Грузини чине апсолутну ве?ину у дистрикту Гали (98,2%) и ве?ину у дистрикту Ткварчал (62,3%). [28]

Абхази су староседелачки народ Кавказа и спада?у у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини , Кабардинци , Черкези и Адиге?ци .

Религи?а [ уреди | уреди извор ]

Главна религи?а у Абхази?и ?е хриш?анство , у облику православне и ?ерменске апостолске цркве . [29]

Религи?е у Абхази?и (По попису из 2001) ‍ [30]
хриш?анство
  
0 60,0%
ислам
  
0 16,0%
паганизам
  
0 8,0%
ни?една
  
0 8,0%

Градови [ уреди | уреди извор ]

Сухуми

Градови Абхази?е (са приказом бро?а становника 2011. године): [31]

Привреда и економи?а [ уреди | уреди извор ]

Упркос контроверзном статусу територи?е и оште?ене инфраструктуре , туризам у Абхази?и порастао ?е након руског призна?а независности Абхази?е 2008. године због доласка руских туриста. У 2009. години бро? руских туриста у Абхази?и порастао ?е за 20%, а укупан бро? руских туриста ?е достигао милион долара. Ниске цене и непотребна виза привлаче руске туристе, посебно оне ко?и не могу себи да приуште одмор у Турско?, Египту, Бугарско? и другим популарним руским туристичким дестинаци?ама. Након туристичког бума многа руска предузе?а почела су да улажу новац у абхаско? туристичко? инфраструктури. Са главним аутопутем зем?а се обнав?а 2014. године, многи оште?ени хотели у Гагри се или обнав?а?у или руше.

У 2014. години, Абхази?у ?е посетило преко милион руских туриста.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Site programming: Denis Merkushev. ?Акт о государственной независимости Республики Абхазия” . Abkhaziagov.org. Архивирано из оригинала 20. 5. 2008. г . Приступ?ено 22. 6. 2010 .  
  2. ^ ?Апсныпресс ? государственное информационное агенство Республики Абхазия” . Apsnypress.info. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г . Приступ?ено 22. 6. 2010 .  
  3. ^ ?Abkhazia: Review of Events for the Year 1996” . UNPO. 31. 1. 1997. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г . Приступ?ено 22. 6. 2010 .  
  4. ^ Hoiberg, Dale H., ур. (2010). ?Abkhazia” . Encyclopedia Britannica . I: A-ak Bayes (15th изд.). Chicago, IL: Encyclopedia Britannica Inc. стр.  33 . ISBN   978-1-59339-837-8 .  
  5. ^ Абхази?ска агенци?а за статистику http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html
  6. ^ ?Государственный комитет Республики Абхазия по статистике” . ugsra.org . Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г . Приступ?ено 25. 8. 2020 .  
  7. ^ ?Abkhazia remains available by Georgian phone codes” . today.az. 6. 1. 2010. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г . Приступ?ено 20. 1. 2010 .  
  8. ^ ?World Telephone Numbering Guide” . wtng.info . Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г . Приступ?ено 23. 6. 2014 .  
  9. ^ ?Abkhazia | Meaning of Abkhazia by Lexico” . Lexico Dictionaries | English (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2020. г . Приступ?ено 2020-03-25 .  
  10. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Longman. ISBN   978-1-4058-8118-0 .  
  11. ^ Olga Oliker; Thomas S. Szayna (2003). Faultlines of Conflict in Central Asia and the South Caucasus: Implications for the U.S. Army . Rand Corporation. ISBN   978-0-8330-3260-7 .  
  12. ^ Clogg, Rachel (?ануар 2001). ?Abkhazia: ten years on” . Conciliation Resources. Архивирано из оригинала 2. 3. 2008. г . Приступ?ено 31. 5. 2016 .  
  13. ^ Karagiannis, Emmanuel (2002). Energy and Security in the Causasus . Psychology Press. ISBN   978-0-7007-1481-0 .   .
  14. ^ The Guardian . Georgia up in arms over Olympic cash
  15. ^ ?"Tuvalu becomes sixth state to recognize Abkhazia".” . Архивирано из оригинала 26. 09. 2011. г . Приступ?ено 6. 12. 2011 .   RIAN.
  16. ^ ?Территориальная целостность Грузии опирается на твердую международную поддержку” . golos-ameriki.ru . Архивирано из оригинала 19. 9. 2018. г . Приступ?ено 4. 10. 2018 .  
  17. ^ ?Contested Borders in the Caucasus : Chapter I (3/4)” . vub.ac.be . Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г . Приступ?ено 10. 2. 2014 .  
  18. ^ Ozgan, Konstantin (1998). ?Abkhazia: Problems and the Paths to their Resolution” . Ур.: Ole Høiris, Sefa Martin Yurukel. Contrasts and Solutions in the Caucasus . Aarhus University Press. стр. 184. ISBN   978-87-7288-708-1 . Архивирано из оригинала 27. 2. 2015. г . Приступ?ено 27. 2. 2015 . ? [...] Apsny , which when translated, means 'Land of the Abkhazians [Mortals]' [...] See Chirikba (1991) for the etymology deriving the Abkhazian native ethnonym from the root 'die' in the sense of 'mortal being'. The popular belief that the toponym is etymologisable as 'Land of the Soul' is demonstrated by Chirikba to be no longer tenable. ”  
  19. ^ Hewitt, George B. (2013). Discordant Neighbours: A Reassessment of the Georgian-Abkhazian and Georgian-South Ossetian Conflicts . BRILL. стр. 9. ISBN   978-90-04-24893-9 . Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г.  
  20. ^ ?TITUS Texts: Megrelian-Georgian Dictionary Kajaia: Frame” . titus.fkidg1.uni-frankfurt.de . Приступ?ено 2021-05-09 .  
  21. ^ ????? (?????) ? ??????-??????? ?????????” . www.nplg.gov.ge . Приступ?ено 2021-05-09 .  
  22. ^ Kodua, Harry. ??????? ??????? ?????????” . www.megrulad.ge (на ?езику: грузи?ски) . Приступ?ено 2021-05-09 .  
  23. ^ Prof. Lordkipanidze M. The Abkhazians and Abkhazia
  24. ^ For all practical purposes the term Abkhdz or Afkhdz, in early Muslim sources covers Georgia and Georgians Barthold, Wasil ; Minorsky, Vladimir (1960). ?Abkhaz”. The Encyclopaedia of Islam .  
  25. ^ ?Constitution of the Republic of Abkhazia (Apsny)” . Abkhazworld.com. 22. 10. 2008. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г . Приступ?ено 31. 5. 2016 .  
  26. ^ The British and Foreign Review: Or, European Quarterly. 1838, p. 422.;
  27. ^ Edmund Ollier. Cassell's illustrated history of the Russo-Turkish. 1885
  28. ^ а б ?население абхазии” . Ethno-kavkaz.narod.ru . Приступ?ено 08. 11. 2010 .  
  29. ^ http://www.portal-credo.ru/site/print.php?act=fresh&id=188 Александр Крылов. ЕДИНАЯ ВЕРА АБХАЗСКИХ ?ХРИСТИАН“ И ?МУСУЛЬМАН“. Особенности религиозного сознания в современной Абхазии.
  30. ^ ?Population by religion, by province and territory (2001 Census)” . 0.statcan.gc.ca. 25. 01. 2005. Архивирано из оригинала 14. 01. 2011. г . Приступ?ено 08. 11. 2010 .  
  31. ^ ?World Gazetteer: population figures for cities, towns and places” .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абхази?а&oldid=27798099 ”