АНТК Антонов
Врста	државна компани?а
Основано	31. ма? 1946. ; пре 78 година  ( 1946-05-31 )
Оснивач	Олег Антонов
Седиште	Ки?ев , Укра?ина
Руководиоци	Александар До?ец ( председник )
Производи	Путнички и транспортни авиони, свемирске летелице.
Веб-са?т	www .antonov .com /,%20www .antonov .com /en

Државно предузе?е Антонов ( укр. Держа?вне п?дпри??мство ≪Анто?нов≫ ), рани?е Ави?аци?ски научно-технички комплекс Олега Константиновича Антонова ( укр. Ав?ац?йний науково-техн?чний комплекс ?мен? Олега Костянтиновича Антонова ) или АНТК Антонов , организаци?а ?е за научно-истраживачки рад и производ?у авиона у Укра?ини , основана 1946 . године под називом ОКБ-153 ( рус. опытно-конструкторское бюро ). Након смрти оснивача и дугогодиш?ег главног конструктора Олега Антонова 1984 , организаци?а ?е добила име по ?ему. Укупно ?е разви?ено и произведено више од сто типова и вари?анти авиона различитих класа и намена. Ме?у на?познати?има су Ан-2 ?Кукурузник” , са 18 000 произведених примерака, Ан-22 ?Анте?” , Ан-124 ?Руслан” и Ан-225 ?Мри?а” .

Данас АНТК Антонов чини колектив са великим искуством, с конструкционим бироом, лаборатори?ама за разне области, верификационим и оперативним испитива?има у лету, као и са оперативно-експлатиционом подршком, за све типове авиона. Као компани?у под управом државе, укра?инска влада покушала ?е неколико пута да неуспешно реструктурира. Раздво?ена су предузе?а Конструкциони биро Антонова, фабрика авиона ?Авиант” из Ки?ева и Харковска фабрика авиона. ^[1] 26. ?ануара 2016 . године по?авила се званична информаци?а Министарства привреде Укра?ине да ?е концерн АНТК Антонов распуштен, а сва производ?а пребачена ≫Укроборонпрому≪ (Наменско? индустри?и Министарства одбране Укра?ине). ^{[2] [3]}

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Почеци 1930-е [ уреди | уреди извор ]

Олег Константинович Антонов ?е имао сери?у произведених ?едрилица за основну обуку и пре него што ?е завршио Ле?инградски политехнички институт 1930 . ?егова прва ?едрилица ?е добила име ОКА-1 Голуб ( рус. Голубь ), а ?авности ?е представ?ена на другом савезном такмиче?у ?едрилица на Криму у лето 1924 . ?ен ?е конструктор имао свега 18 година и сасвим ?е разум?иво да су биле потребне извесне поправке да би могла уопште да полети. ^[4] По завршетку студи?а, Антонов се придружио московско? фабрици ?едрилица као главни инже?ер , а касни?е и главни конструктор и у том периоду констуисао ?е сво?у прву ?едрилицу са помо?ним мотором за полета?е ОКА-33, ко?а се производила у току 1937 . године.

Фабрика ?едрилица у Москви ?е затворена 1938 . године, а након што ?е Антонов одби?ен за при?ем у Во?ну ваздухопловну академи?у Жуковски , почео ?е да ради, за тада ве? познатог сов?етског конструктора А. С. ?аков?ева. Први му ?е задатак био копира?е немачког авиона Физелер Fi 156 Шторх ко?и се производио по лиценци у Литвани?и. Касни?е ?е, у току Другог светског рата , победио на конкурсу за лаки транспортни авион са сво?им предлогом РФ-8, ко?и ?е почетком 1941. почео да се производи под називом А-7. Тако?е ?е као инже?ер конструкционог бироа ?аков?ева имао прилику да надгледа производ?у неких од на?успешни?их сов?етских ловаца у том периоду, ?ак-3 и ?ак-9 , а након завршетка рата ?е радио на ?едном од првих сов?етских млазних ловаца ?ак-15 . ^[5]

?едрилице конструисане од стране О. К. Антонова. ^{[6] [7]}

Оснива?е 1946. [ уреди | уреди извор ]

Биро ?е формиран 31. ма?а 1946 , с резолуци?ом Централног комитета Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза и Савета министара Сов?етског Савеза у Новосибирску , под називом ОКБ-153 ( рус. опытно-конструкторское бюро ), а за главног конструктора постав?ен ?е О. К. Антонов. Главни задатак овог конструкционог бироа ?е био разво? и производ?а по?опривредног авиона. Реализован ?е под називом Ан-2 , с првим изведеним летом 31. августа 1947 . Према концепци?и двокрилца и платнено? оплати, приме?ено? на авиону, струч?аци института ЦАГИ су имали велику резерву. Чак су одбили да верифику?у прорачуне за аеродинамику и структуру. ^[а] Струч?аци на западу су тако?е прве слике овог двокрилца гледали и коментарисали с неверицом, ?ер ?е доба авиона двокрилаца за ?их ве? била давна прошлост. Ме?утим, разво? дога?а?а их ?е све за?едно демантовао. Авион Ан-2 ?е током наредних десетина година постао на?бро?ни?и транспортни авион на свету након Другог светског рата . ^[4] Уз то, ова? ?едномоторни двокрилни авион има простор за терет и носивост скоро исту као и двомоторни Даглас DC-3 , са изузетно кратком стазом полета?а и слета?а и на обично? ?иви.

По оснива?у, фирма ?е имала ма?ак капацитета за масовну производ?у авиона, што ?е била последица сов?етске индустри?ске стратеги?е да се во?на постро?е?а поделе у више региона унутар Сов?етског Савеза. Оваква расподела ?е уведена како би се минимизирали губици у случа?у потенци?алне ратне опасности. Као резултат тога, Антонови авиони су се разви?али и производили и у фабрикама у Харкову (Укра?ина), Новосибирску (Руси?а) и Ташкенту (Узбекистан).

Ки?ев 1952. [ уреди | уреди извор ]

У лето 1952 . ОКБ се преселио у Ки?ев и кра?ем 1953 . ?е добио тежак задатак да разви?е во?ни транспортни авион с два турбо-елисна мотора. У решава?у тога задатка ?е произашао авион Ан-8 , ко?и ?е полетео 11. фебруара 1956 . године. Разво?и авиона Ан-10 и Ан-12 су започети 1955 . Антонов ?е про?ектовао Ан-10, за замену авиона Ан-8, ко?и ни?е задово?ио потребе наручиоца, па ?е произведен у мало? сери?и. За разлику од ?ега авион Ан-10 ?е имао труп с потпуно кружним пресеком, што ?е у технолошком погледу било много пово?ни?е. Опрем?ен ?е са четири мотора од по 2 983 kW (4000 КС ), а у кабинама за посаду и путнике, под притиском, ?е било места за посаду од 5 чланова и 84 путника. Прототип ?е полетео 7. марта 1957 . Авион Ан-12 ?е превезао сво? први транспорт терета децембра исте године.

По налогу Владе СССР-a ОКБ-153 ?е 1956. године почео да разви?а авион Ан-14 , ко?и ?е полетео 14. марта 1958 . Током периода, од 1957. до 1959 . ра?ено ?е и на разво?у путничког авиона Ан-24. 1959. Производ?а авиона ?е започела у Гостомелу поред Ки?ева , где ?е направ?ен и центар за испитива?е у лету. За 30 година изра?ен ?е комплекс об?еката, са могу?ностима упоредивим са воде?им центрима европских држава. Кра?ем 1960 . године, покренут ?е разво? авиона Антонов Ан-22 ?Анте?“ ко?и ?е у?едно и први светски широкотрупни авион. Први лет ?Анте?а“ ?е изведен 27. фебруара 1965 . Ова? велики теретни авион ко?и има распон крила од 64,40 m, дужину 57,8 m, опрем?ен ?е с четири турбо-елисна мотора Куз?ецов од по 11 185 kW (15 000 КС) с двоструким елисама што му ?е омогу?авало постиза?е максималне брзине од 740 km/h и долет од око 5 000 km, носивост око 80 тона. Био ?е предви?ен за во?ни транспорт, с могу?нош?у превоза свих врста тенкова и ракета у сов?етском наоружа?у. Поставио ?е неколико, паж?е вредних, светских рекорда признатих од Ме?ународне ваздухопловне федераци?е . ^[4] Три године рани?е, 1962 . про?ектанти авиона Ан-12 су награ?ени Орденом Ле?ина , а Олег Константинович Антонов ?е унапре?ен у генералног конструктора.

Седамдесете и осамдесете [ уреди | уреди извор ]

Седамдесетих година 20. века, ?е отпочет про?екат вишенаменског авиона Ан-28 , чи?и ?е прототип полетео 29. ?ануара 1973 . Биро ?е почео и разво? свог првог авиона опрем?еног с мотором на турбо-млазни погон Ан-72 , чи?и ?е прототип полетео 31. августа 1977 . На исто? основи ?е разви?ен и Ан-74 , ко?и ?е полетео шест година касни?е, 29. септембра 1983 . У овом периоду, од 1971 , започет ?е разво? транспортног авиона великог долета, за превоз великог терета, авион Ан-124 ?Руслан“, тада на?ве?ег авиона на свету. На ?еговом разво?у ?е ра?ено од 1977, а полетео ?е тек 26. децембра 1982 . Први сери?ски авиони Ан-124 ?Руслан“ су се почели уводити у оперативну употребу, у ?единице транспортне ави?аци?е сов?етског ваздухопловства, средином 1986. Ова? див , са четири турбо-вентилаторска мотора Лотар D-18T (потиска 240 kN), изузетних ?е димензи?а, масе и перформанси. Распон крила ?е 73,3 m, дужина 69,5 m, а висина 22 m, док на?ве?а маса у полета?у, с корисним теретом од 150 тона, износи 405 тона, а брзина у хоризонталном лету од 800-850 km/h. ^[4]

Средином девете декаде 20. века, 4. априла 1984 . умро ?е главни конструктор Олег Антонов, али ?е ?егов конструкторски биро сачувао то име, из кога ?е и да?е излазити авиони антонов ко?и изазива?у див?е?е широм света. На ?егово место, главног конструктора, дошао ?е Петар Васи?евич Балабуев.

Исте године, компани?а ?е почела са израдом универзалног транспортног авиона Ан-225 ?Мри?а“, ко?и ?е првобитно разви?ан за потребе сов?етског свемирског програма, првенствено за транспорт орбитера спе?с-шатла Буран и компонената сов?етске ракете носача ?Енерги?а“. Ова? авион ?е произведен само у ?едном примерку, а полетео ?е 21. децембра 1988 . Лет са Бураном ?е изведен ма?а наредне године у Ба?конуру , а у ?уну ?е носе?и Буран, учествовао на ме?ународном аеро-митингу у Буржеу, покра? Париза , Француска . Данас, услуге комерци?алног транспорта великих количина терета с авионом Ан-225 нуди авио-транспортно предузе?е АНТК - Антонов, ко?е ?е основано 1989 . године.

Деведесете [ уреди | уреди извор ]

Деведесете године су године распада Сов?етског Савеза . Укра?ина ?е постала независна држава и за?едно с тиме се променила и судбина компани?е. Формално ?е укинут и програм спе?с-шатла ?Буран“, 1993 . године. Како ?е Ан-225 имао првенствену намену у свемирском програму, потреба за наставком производ?е овог огромног авиона ?е престала да посто?и. Антонов Ан-225 Мри?а (на руском ?езику ?Сан“), авион ко?и ?е уписан у Гинисову к?игу рекорда пошто држи 240 ФАИ рекорда, провео ?е осам година испред хангара у Ки?еву. Да би се тек средином 2001 . поново вратио у употребу превоза екстра великих терета. У ме?увремену се за ?ега по?авио и нови интерес. Заинтересовала се Европска свемирска агенци?а - ЕСА, за задатке у оквиру почетне ?егове намене, авиона носача свемирских летелица. ^[13]

Током деведесетих година, АНТК Антонов ?е разви?ао транспортне авионе сред?ег долета Ан-70 , вишенаменске лаке авионе Ан-38 и нови авион за регионални саобра?а? Ан-140 . Прототипови ових авиона су полетели, током 90-их година, редом 16. децембра и 23. ?уна , 1994 . и 17. септембра 1997 . Почетком новог милени?ума, започет ?е разво? новог регионалног путничког авиона, с турбо-млазним погоном, Ан-148 , чи?и ?е прототип полетео 17. децембра 2004 . године.

У свом веку посто?а?а организаци?а ?е променила неколико назива ^[14] :

• Огранак ОКБ-115 А. С. ?аков?ева у Новосибирску (1945)
• ОКБ-153 (1946 ? 1952)
• ГСОКБ-473 у Ки?еву (1952 ? 1966)
• Ки?евски МЗ (1966 ? 1983)
• ОКБ им О. К. Антонова (1983 ? 1989)
• АНТК Антонов (од 1989)

Авиони [ уреди | уреди извор ]

Списак авиона конструкционог бироа Антонов. ^[6]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Антонов А-15, ?едрилица сликана 1999. године.
• 
  Антонов А-40,
  ?Лете?и тенк“.
• 
  Антонов Ан-2 , ?едан од на?распростра?ени?их авиона на свету. Познат као Кукурузник .
• 
  Антонов Ан-12 , авион за ко?и су про?ектанти награ?ени с орденом Ле?ина 1962.
• 
  Ан-28, вари?анта авиона Антонов Ан-14 . Вишенаменски авион из 1973.
• 
  Антонов Ан-24 авио-компани?е ?Волга Авиа“.
• 
  Антонов Ан-26 , српског ратног ваздухопловства сликан на аеро-митингу 13. септембра 2009 . год, на аеродрому Бата?ница .
• 
  Антонов Ан-72 , први Антонов?ев авион на млазни погон из 1977.
• 
  Антонов Ан-74 , наследник Ан-72 разви?ен 1983.
• 
  Антонов Ан-70 , транспортни сред?ег долета из 1990-их.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Олег Антонов
• Антонов Ан-2
• Антонов Ан-3
• Антонов Ан-12
• Антонов Ан-22
• Антонов Ан-26
• Антонов Ан-32
• Антонов Ан-70
• Антонов Ан-72
• Антонов Ан-124
• Антонов Ан-140
• Антонов Ан-148
• Антонов Ан-178
• Антонов Ан-225

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

АНТК Антонов на Викимеди?ино? остави .

• Званични веб-са?т