한국   대만   중국   일본 
?ор? Смут ? Википеди?а Пре?и на садржа?

?ор? Смут

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?ор? Смут
?ор? Смут
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1945-02-20 ) 20. фебруар 1945.   ( 79 год. )
Место ро?е?а ?укон , Флорида , САД
Образова?е Масачусетски технолошки институт
Научни рад
По?е физика
Награде E. O. Лоренс (1994)
Алберт А?ншта?н меда?а (2003)
Нобелова награда за физику (2006)
Оерстедова меда?а (2009)

?ор? Фиц?ералд Смут III ( енгл. George Fitzgerald Smoot III ; ?укон , 20. фебруар 1945 ) амерички ?е астрофизичар , космолог , нобеловац, и добитник милион долара на ТВ квизу Да ли сте паметни?и од ?ака 5-тог разреда? ( енгл. Are You Smarter than a 5th Grader? ). 2006 ?е добио Нобелову награду за физику за рад на Космичком позадинском Експлореру са ?оном Мадером ко?и ?е довео до ?откри?а облика црног тела и анизотропи?у космичког микроталасног позадинског зраче?а”. [1]

Ова? рад, користе?и космички Позадински Експлорер (COBE) сателит, ?е помогао да?ем разво?у Теори?е Великог праска. [2] Према комитету за Нобелове награде, "COBE про?екат се може посматрати као почетна тачка космологи?е као прецизне науке." [3] Смут ?е донирао сво? део новца од Нобелове награде добротворно? фондаци?и. [4]

?ор? Смут ?е тренутно професор физике на универзитету Беркли у Калифорни?и, виши научник у Лоренс Беркли Национално? Лаборатори?и, а од 2010 професор физике на Париском Дидро универзитету у Француско?. 2003, награ?ен ?е А?ншта?новом меда?ом, а 2009 Оерстед меда?ом.

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Смут ?е ро?ен у ?укону, на Флориди . Завршио ?е сред?у школу у Гор?ем Арлингтону (Оха?о), 1962. Студирао ?е математику пре него што се пребацио на МИТ где ?е добио дво?ну диплому за бечелора математике и физике 1966. Докторирао ?е физику честица 1970. [5]

Иако ?е Смут поха?ао МИТ, то ни?е исти Смут ко?и ?е измерио Харвардски мост изме?у Кембри?а и Бостона од почетка до кра?а. [6] [7] То ?е, у ствари, ?егов ро?ак Оливер Р. Смут, алумнус МИТ-а, ко?и ?е касни?е био председник америчког Националног института за стандарде. [7] [8]

Кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Почетно истражива?е [ уреди | уреди извор ]

?ор? Смут се пребацио на космологи?у и почео са радом у Лоренс Беркли Национално? Лаборатори?и на експерименту о честицама на високо? надморско? висини у сарад?и са Луисом Волтером Алварезом. Стратосферски временски балон диза?ниран ?е да детекту?е антиматери?е у Зем?ино? гор?о? атмосфери, присутност ко?а ?е предви?ена за сада дискредитованом теори?ом стабилног ста?а космологи?е.

Онда се заинтересовао за космичко микроталасно позадинско зраче?е (ЦМБ), ко?е су открили Арно Алан Пензиас и Роберт Вудро Вилсон 1964. Тада су посто?ала нека отворена пита?а у вези ове теме ко?а су директно повезана са основним пита?има о структури универзума . Одре?ени модели су предви?али да се универзум као целина ротира, а то би утицало на CMB: ?егова температура би зависила од смера и посматра?а. Уз помо? Алвареза и Ричарда А. Милера, Смут ?е развио диференци?ални радиометар ко?и мери промену температуре ЦМБ-а изме?у 2 смера ко?а се разлику?у за угао од 60 степени. Инструмент ко?и ?е монтиран на Локхед У-2 авион, омогу?ио ?е да се утврди да ?е укупна ротаци?а универзума нула, а то ?е било изван граница тачности инструмента. Ме?утим, инструмент ?е детектовао вари?аци?у температуре различитих врсти ЦМБ-а. ЦМБ изгледа да ?е на вишо? температури на ?едно? страни неба него на супротно? страни (дипол образац), што ?е об?аш?ено као Доплеров ефекат Зем?иног крета?а у односу на област емиси?е ЦМБ, ко?а се зове послед?а расе?ана површина. Такав Доплеров ефекат наста?е зато што Сунце , у ствари, Млечни пут као целина, ни?е статичан, ве? се кре?е скоро 600 km/s у односу на послед?у расе?ану површину. То ?е вероватно због гравитационог привлаче?а изме?у наше галакси?е и концентраци?е масе попут Великог Атрактора.

ЦОБЕ [ уреди | уреди извор ]

Мапа ЦМБ флуктуаци?а откривених ЦОБЕ-ом.

У то време, чини се да ЦМБ савршено униформа иск?учу?у?и дисторзи?е изазване Доплеровим ефектом као што ?е поменуто. Ова? резултат противречи посматра?у универзума, са различитим структурама, као што су галакси?е и ?ата галакси?а ко?и указу?у да ?е свемир био релативно хетероген на малом обиму. Ме?утим, ове структуре су формиране полако. Дакле, ако ?е свемир хетероген данас, био би хетероген и у време емиси?е ЦМБ и могу? за посматра?е данас преко слабих вари?аци?а у температури ЦМБ. То ?е открива?е ових анисотропиес на ко?им Смут ради касних 1970-их. Он ?е затим предложио НАСА-и про?екат ко?и ук?учу?е сателит опрем?ен са детектором ко?и ?е био сличан оном постав?еном на У-2, али ?е осет?иви?и и не под утица?ем зага?е?а ваздуха. Предлог ?е прихва?ен и регистрован као ?едан од инструмената сателитске миси?е ЦОБЕ, ко?а кошта 160 милиона долара. ЦОБЕ ?е покренута 18. новембра 1989, после одлага?а услед униште?а Спе?с Шатл Чален?ер-а. После више од две године посматра?а и анализе, истраживачки тим ЦОБЕ саопштио ?е 23. априла 1992 да ?е сателит детектовао мале флуктуаци?е у ЦМБ, продор у проучава?у раног универзума. [9] Запажа?а су "докази ра?а?а универзума". Смут ?е рекао о знача?у ?еговог откри?а да "ако сте религиозни, то ?е као да гледате Бога." [10] [11]

Смут прослав?а доби?а?е Нобелове награде у Лоренс Беркли Национално? Лаборатори?и, 3. октобра 2006.

Успех миси?е ЦОБЕ био исход огромно? тимског рада ко?и ук?учу?е више од 1.000 истраживача, инже?ера и других учесника. ?он Матхер координирао ?е цео процес и тако?е имао примарну одговорност за експеримент ко?и ?е открио форму црног тела преко ЦМБ мереног у миси?и ЦОБЕ. ?ор? Смут ?е имао главну одговорност за мере?е малих вари?аци?а у температури зраче?а. [12]

Смут ?е сара?ивао са новинарком Хронике Сан Франциска, Киа? Де?видсон, да би написала к?игу за општу-публику "Боре временом", ко?а ?е забележила напоре ?еговог тима. [13] У к?изи Веома Прво светло, ?он Матхер и ?он Бослу допу?у?у и проширу?у причу о ЦОБЕ, [14] и указу?у да ?е ?ор? Смут прекршио тимску политику тиме што ?е вест о ЦОБЕ откри?има процурела у штампи пре формалног расписива?а НАСА-е, цуре?а ко?е, по Матхеру, мирисала на самопромоци?у и изда?у. Смут на кра?у извинио за непра?е?е договореног плана публицитета и Матхер ?е рекао да су тензи?е попустиле на кра?у. Матхер ?е признао да ?е "?ор? донео ЦОБЕ светско? ?авности", про?екат ко?и можда ни?е био нормално прим?ен. [15]

Остали про?екти [ уреди | уреди извор ]

Након ЦОБЕ, Смут ?е учествовао у другом експерименту ко?и ?е обухватао метеоролошки балон,Millimeter Anisotropy eXperiment IMaging Array, ко?и ?е побо?шан у односу на угаону резолуци?у ЦОБЕ и рафинисао мере?а тих анизотропи?а у ЦМБ. Смут ?е наставио ЦМБ посматра?а и анализе и тренутно ?е сарадник тре?е генераци?е ЦМБ Планк сателита за анизотропи?у. Он ?е тако?е сарадник диза?на Supernova/Acceleration Probe, сателита ко?и ?е предложен за мере?а сво?ства тамне енерги?е. [16] Он ?е тако?е помогао у анализи података из свемирског телескопа Спитзер у вези са мере?ем позадинског високог инфрацрвеног зраче?а. [17]

Смут ?е заслужан за инспиратиса?е Мики Хартовог албума Mysterium Tremendum, ко?а се заснива, у делу о "звуковима" ко?и се могу издво?ити из позадинског печата Великог праска.

?авни наступи [ уреди | уреди извор ]

Убрзо након што ?е обавештен о доби?а?у Нобелове награде, Смут се по?авио као гост диригент маршира?у?ег бенда Универзитета у Калифорни?и ?ер ?е представ?ена кореографска заступ?еност Великог праска на полувремену ?едне фудбалске утакмице. Пратио ?е сво? рад слав?еничком шет?ом дуж Мемори?ал Стади?ума, поздрав?ен ?е ред по ред и део по део таласима аплауза. Назива се "само у Беркли?у" приликом.

Публикаци?е [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?The Nobel Prize in Physics 2006” . NobelPrize.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 25. 12. 2018 .  
  2. ^ Horgan, J. (1992) Profile: George F. Smoot - COBE's Cosmic Cartographer , Scientific American 267 (1), 34?41.
  3. ^ ?The Nobel Prize in Physics 2006” (Саопште?е). The Royal Swedish Academy of Sciences. 3. 10. 2006. Архивирано из оригинала (.PDF) 15. 8. 2010. г . Приступ?ено 5. 10. 2006 .  
  4. ^ ?Berkeley Nobel laureates donate prize money to charity” (PDF) . Associated Press. 22. 3. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г . Приступ?ено 8. 6. 2014 .  
  5. ^ ?Nobelists' work supports big-bang theory” (Саопште?е). MIT Press Office. 3. 10. 2006 . Приступ?ено 3. 10. 2006 .  
  6. ^ Smoot, George. ?The SMOOT as unit of Length” . Приступ?ено 7. 10. 2006 .  
  7. ^ а б Talk of the Nation (6. 10. 2006). ?Winning the Nobel Prize” . National Public Radio . Архивирано из оригинала 7. 10. 2006. г . Приступ?ено 7. 10. 2006 .  
  8. ^ All Things Considered (7. 12. 2005). ?Smoot, Namesake of a Unit of Length, Retires” . National Public Radio . Приступ?ено 7. 10. 2006 .  
  9. ^ Smoot, G.F.; et al. (септембар 1992). ?Structure in the COBE differential microwave radiometer first-year maps”. Astrophysical Journal . 396 (1): L1?L5. Bibcode : 1992ApJ...396L...1S . doi : 10.1086/186504 .  
  10. ^ Press, Associated (24. 4. 1992). ?U.S. Scientists Find a 'Holy Grail': Ripples at Edge of the Universe”. International Herald Tribune . стр. 1.  
  11. ^ Maugh,, Thomas H. II (24. 4. 1992). ?Relics of Big Bang, Seen for First Time”. Los Angeles Times . стр. A1, A30.  
  12. ^ ?Pictures of a Newborn Universe” (Саопште?е). Royal Swedish Academy of Sciences. 3. 10. 2006 . Приступ?ено 5. 9. 2007 .  
  13. ^ Smoot, George; Davidson, Keay (1993). Wrinkles in Time . New York: W. Morrow. ISBN   978-0-688-12330-7 .  
  14. ^ Mather, John; Boslough, John (1997). The Very First Light: The True Inside Story of the Scientific Journey Back to the Dawn of the Universe . New York: Basic Books. ISBN   978-0-465-01575-7 .  
  15. ^ Yarris, Lynn (26. 10. 2006). ?After the Phone Call” . Science@Berkeley Lab . Архивирано из оригинала 06. 05. 2008. г . Приступ?ено 5. 9. 2007 .  
  16. ^ ?Supernova/Acceleration Probe (SNAP)” . Lawrence Berkeley National Laboratory . Приступ?ено 5. 9. 2007 .  
  17. ^ ?Spitzer Cosmic Far-IR Background Project” . Lawrence Berkeley National Laboratory . Приступ?ено 5. 9. 2007 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=?ор?_Смут&oldid=27594052 ”