?удмила Алексе?ева
?удмила Алексе?ева, 2005.
Датум ро?е?а	( 1927-07-20 ) 20. ?ул 1927.
Место ро?е?а	?евпатори?а ,  Сов?етски Савез
Датум смрти	8. децембар 2018. ( 2018-12-08 )  ( 91 год. )
Место смрти	Москва ,  Руси?а
Држав?анство	Сов?етски Савез (1927?1977) С?еди?ене Америчке Државе (1982?2018) Руси?а (1991?2018)
Универзитет	Московски државни универзитет Ломоносов
Занима?е	Руски историчар активиста за ?удска права
Супружници	Никола? Вили?амс
Веб-са?т	lm-alexeeva .livejournal .com

?удмила Алексе?ева ( енгл. Lyudmila Alexeyeva ; ?евпатори?а , 20. ?ул 1927 ? Москва , 8. децембар 2018 ) ^[1] била ?е руска историчарка и активистки?а за ?удска права ко?а ?е оснивач групе Московске Хелсинске групе , ^[2] и ?една од послед?их сов?етских дисидената ко?и су били активни у модерно? Руси?и. ^[3]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Сов?етски период [ уреди | уреди извор ]

У априлу 1968. године Алексе?ева ?е иск?учена из Комунистичке парти?е и отпуштена са посла, у издавачко? ку?и. ^[4] Ипак, наставила ?е са активностима у одбрани ?удских права . Од 1968. до 1972. године та?но ?е радила као дактилографки?а првог подземног билтена Хроника актуелних дога?а?а посве?еног крше?у ?удских права у Сов?етском Савезу . ^[5]

У фебруару 1977, Алексе?ева ?е побегла из СССР-а у С?еди?ене Америчке Државе , након што су сов?етске власти насилно зауставиле припаднике Хронике . ^[6] У САД Алексе?ева ?е наставила да се залаже за унапре?е?е ?удских права у Руси?и и радила ?е на Ради?у Слободне Европе / Гласу Америке . ^[6] Постала ?е америчка држав?анка 1982. ^[7] Редовно ?е писала о сов?етском покрету дисидената и за публикаци?е на енглеском и руском ?езику у САД и другим местима, а 1985. об?авила ?е прву свеобухватну монографи?у о истори?и покрета, Сов?етско дисидентство . ^[8] Поред тога, након пресе?е?а у С?еди?ене Америчке Државе, Алексе?ева се бавила слободним радио новинарством за Радио Слободне Европе и оде?е?ем за руски ?език Глас Америке . Године 1990. об?авила ?е енгл. The Thaw Generation ; аутобиографи?у ко?а ?е описала формира?е сов?етског покрета за дисиденте, а писала ?е за?едно са Полом Голдбергом . ^[9]

Повратак у Руси?у [ уреди | уреди извор ]

Године 1989. поново ?е покренула Московске Хелсинске групе , након ?еног распада 1982. ^[10] Године 1993, после распада Сов?етског Савеза , вратила се у Руси?у, а онда ?е постала председава?у?и Московске Хелсинске групе 1996. ^[6] Придружила се 2000-их комиси?и ко?а ?е основана ради саветова?а председника Владимира Путина о пита?има ?удских права, што ?е покренуло критике неких других активиста за права. ^[3]

Алексе?ева ?е била критична према московским крем?ским евиденци?ама о ?удским правима и оптужила ?е владу за бро?на крше?а ?удских права, ук?учу?у?и редовне забране ненасилних састанака и демонстраци?а и охрабрива?е екстремиста сво?ом националистичком политиком, попут масовних депортаци?а Грузи?анца 2006. године и полици?ских раци?а против странаца ко?и раде на уличним пи?ацама. ^[11] Тако?е, критиковала ?е понаша?е полици?ских снага у Ингушети?и и упозорила да се све ве?е наси?е у републици може проширити на целу Руску Федераци?у. ^[12] Руске власти су ?е 2006. оптужиле за умешаност у британске обавешта?не службе и примала ?е прет?е од националистичких група. ^{[11] [13]}

Стратеги?а 31 [ уреди | уреди извор ]

Од 31. августа 2009. године, Алексе?ева ?е била активни учесник у Стратеги?и 31 ? редовни протест гра?ана на московском Три?умфалном тргу , у одбрани 31. члана (о слободи окуп?а?а) из руског устава . ^[14] Током ?едног од ових протеста, 31. децембра 2009. године, Алексе?еву ?е полици?а ухапсила ( ОМОН ) и одвела са гомилу других у полици?ску станицу. Ова? дога?а? изазвао ?е снажне реакци?е у Руси?и и иностранству. ?ерзи Бузек , председник европског парламента , био ?е ?дубоко разочаран и шокиран" поступа?ем Алексе?еве, као и полици?е. ^[15] Савет за националну безбедност С?еди?ених Америчких Држава изразио ?е ?негодова?е“ због притвора. ^[16] ?у?орк та?мс об?авио ?е чланак на насловно? страни о протестном скупу Испитивани од стране многих непри?ате?а, страсти руског дисидента . ^[17]

Алексе?еву ?е 30. марта 2010. године напао мушкарац на станици парк Културе , пошто ?е одавала поштова?е жртвама бомбашких напада у московском метроу 2010. године. ^{[18] [19]} У омладинском логору на ?езеру Селигер , ^{[20] [21] [22] [23] [24]} омладински покрет Наши назвао ?у ?е ?нацистки?ом" и непри?ате?ем руског народа. ^[25]

Алексе?ева се успротивила руско? анекси?и Крима 2014. године рекавши ?одузима?е Крима срамоти мо?у зем?у". ^[25] На ?ен деведесети ро?ендан посетио ?у ?е руски председник Владимир Путин (у прат?и камермана), упркос дугогодиш?о? критици према ?ему. ^[25]

Умрла ?е у московско? болници 8. децембра 2018. из непознатих разлога. ^[26] Послед?е речи Алексе?еве об?ав?ива?е и написане су на прослави седамдесете годиш?ице Универзалне деклараци?е о ?удским правима , иако ?е умрла два дана пре те годиш?ице. Она ?е жалила за слаб?е?ем цивилног друштва државном пропагандом и манипулаци?ама и скренула ?е паж?у на слабост правне културе и демократских институци?а у савремено? Руси?и, као и на политички цинизам и популизам ко?и, не само у Руси?и, непаж?иво третира?у системе и институци?е неопходне за подршку ?удским вредностима. ^[27]

Награде и призна?а [ уреди | уреди извор ]

Алексе?ева ?е добила следе?е награде и призна?а за сво? рад у области ?удских права:

• 2004 ? Награда Улоф Палме ^[28]
• 2005 ? Награда за особу године Федераци?е ?евре?ских за?едница Руси?е ^[29]
• 2007 ? Национални орден Леги?е части ( енгл. Legion of Honour ) ^[30]
• 2009 ? Орден заслуга Савезне Републике Немачке ( енгл. Order of Merit of the Federal Republic of Germany ) ^[31]
• 2009 ? Награда Сахаров ^[32]
• 2012 ? Орден крста Тер е Мари?ане , 3 реда ^[33]
• 2015 ? Награда Вацлав Хавел за ?удска права ^[34]
• 2017 ? Државна награда Руске Федераци?е ^[35]

К?иге, чланци и интерв?уи [ уреди | уреди извор ]

• ?Statement of Lyudmila Alekseeva and Lidia Voronina, accompanied by Edward Kline” (PDF) . Basket III: implementation of the Helsinki Accords. Hearings before the Commission on Security and Cooperation in Europe. Ninety-fifth congress. First session on implementation of the Helsinki Accords . Vol. IV. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. 1977. стр. 29?39. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г . Приступ?ено 24. 04. 2020 .  
• Alexeyeva, Ludmilla (?есен 1977). ?The human rights movement in the USSR”. Survey . 23 (4): 72?85. ISSN   0039-6192 .  
• Alexeyeva, Lyudmila; Bukovsky, Vladimir; Amalrik, Andrei; Voikhanskaya, Marina; Plyushch, Leonid; Elina, Emilia; Voronina, Lidia; Bresenden, Yevgeniy (новембар 1977). ?The Orlov tribunal”. Index on Censorship . 6 (6): 52?60. doi : 10.1080/03064227708532716 .  
• Alexeyeva, Lyudmila; Grigorenko, Pyotr; Amalrik, Andrei; Kaminskaya, Dina; Simes, Konstantin; Williams, Nikolai; Litvinov, Pavel; Litvinova, Maya; Sadomskaya, Natalya; Chalidze, Valery; Shragin, Boris; Stain, Yuri (2013) [1978]. ?В защиту Анатолия Марченко” [In defense of Anatoly Marchenko]. Kontinent (на ?езику: руски). 152 .  
• Alekseeva, Liudmila (1980). The diversity of Soviet dissent: ideologies, goals and direction, 1965?1980 .  
• Алексеева, Людмила (2013) [1979]. ?Путеводитель по аду психиатрических тюрем” [The guidebook to the hell of psychiatric prisons]. Kontinent (на ?езику: руски) (152).  
• Alexeyeva, Lyudmila (децембар 1982). ?USSR: prisoners' rights denied”. Index on Censorship . 11 (6): 31?33. doi : 10.1080/03064228208533458 .  
• Alexeeva, Ludmilla; Chalidze, Valery (1985). Mass rioting in the USSR . Silver Spring. Foundation for Soviet Studies.  
• Alekseeva, Liudmila (септембар 1986). US broadcasting to the Soviet Union (A Helsinki watch report) . Human Rights Watch . ISBN   978-0938579878 .  
• Shcharansky, Anatoly; Bonner, Yelena; Alexeyeva, Ludmilla (26. 6. 1986). ?The tenth year of the Watch” . The New York Review of Books .  
• Alexeyeva, Ludmilla (1987). Soviet dissent: contemporary movements for national, religious, and human rights . Wesleyan University Press . ISBN   978-0-8195-6176-3 .  
• Alekseeva, Liudmila (1987). Cruel & unusual punishment: forced labor in today's U.S.S.R . AFL-CIO Dept. of International Affairs. ASIN   B00073BWLG .  
• Landy, Joanne; Alexeyeva, Ludmilla; Bastian, Gert; Daneker, Gail; Duncan, Polly; et al. (18. 2. 1988). ?Release Juris Bumeisters” . The New York Review of Books .  
• Alexeyeva, Ludmilla; Arutunyan, Shagan; Arutunyan, Marzpet; Aristanyan, Vartan; Borisov, Vladimir; et al. (21. 7. 1988). ?An Armenian in prison” . The New York Review of Books .  
• Alexeyeva, Ludmilla; Goldberg, Paul (1990). The thaw generation: coming of age in the post-Stalin era . Pittsburgh : University of Pittsburgh Press . ISBN   978-0822959113 .  
• Alekseeva, Liudmila (фебруар 1990). Civil society in the USSR (A Helsinki watch report) . Helsinki Watch. ISBN   978-0929692425 .  
• Alexeyeva, Lyudmila (март 1990). ?Unrest in the Soviet Union” . The Washington Quarterly . 13 (1): 63?77. doi : 10.1080/01636609009477532 .  
• Bayefsky, Anne; Alexeyeva, Ludmilla; Kampelman, Max; Tabory, Mala; Maresca, John; Henkin, Alice (28?31. март 1990). ?Human rights: the Helsinki process”. Proceedings of the Annual Meeting (American Society of International Law) . 84 : 113?130. JSTOR   25658533 .  
• Алексеева, Людмила (1992). История инакомыслия в СССР: новейший период . Вильнюс?Москва: Весть. ISBN   9785984400268 .   (The Russian text of the book in full is available online on the Memorial website by click Архивирано на са?ту Wayback Machine (20. март 2017))
• Alexeyeva, Ludmilla (1998). ?Mustafa Dzhemilev, his character and convictions”. Ур.: Allworth, Edward. Tatars of the Crimea. Return to the homeland . Durham: Duke University Press. стр.  210?211 . ISBN   978-0822319948 .  
• Alexeeva, Lyudmila (2000). ?Private measures by which to ensure fundamental rights in present-day Russia: a view from inside”. Helsinki Monitor . 11 (2): 23?32. doi : 10.1163/157181400X00292 .  
• Alexeyeva, Lyudmila (10. 6. 2004). ?Is this Putin's definition of democracy?” . The Moscow Times .  
• Alexeyeva, Ludmilla (13. 10. 2010). ?Article by Ludmila Alexeeva” . OSCE Magazine .  
• Alexeyeva, Lyudmila (15. 12. 2010). ?The rise and fall of Putinism” . The Moscow Times .  
• Alexeeva, Lyudmila (24. 5. 2013). ?Vladimir Putin's goal is to destroy Russian civil society” . The Guardian .  
• Alexeyeva, Lyudmila; Schepp, Matthias; Thaler, Claudia (17. 7. 2013). ?Interview: Putin turning Russia 'into a police state ' ” . Der Spiegel .  
• Alekseeva, Lyudmila (2013). ?Interview with Melanie Ilick and Emilia Kosterina, 29 July 2011” . Ур.: Ilic, Melanie. Life stories of Soviet women: the interwar generation . Routledge. стр. 14?32. ISBN   978-1135094713 .  
• Гальперович, Данила (4. 8. 2014). ?Западные санкции: стоит ли загонять Кремль в угол? Людмила Алексеева, Владимир Буковский и Мария Липман рассуждают об этом в интервью "Голосу Америки " ” [Western sanctions: Should the Kremlin be forced into a corner? Lyudmila Alexeyeva, Vladimir Bukovsky and Mariya Lipman discuss that in their interview to Voice of America] (на ?езику: руски). Voice of America . Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г . Приступ?ено 24. 04. 2020 .  
• Гальперович, Данила (10. 12. 2015). ?Людмила Алексеева: у нас ? плохо управляемое государство, в котором люди мучаются” [Lyudmila Alexeyeva: we have a poorly managed state in which people suffer] (на ?езику: руски). Voice of America . Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г . Приступ?ено 24. 04. 2020 .  
• Зубов, Михаил (28. 4. 2015). ?Как Владимир Буковский победил карательную психиатрию. Людмила Алексеева: "Вряд ли эта легендарная фигура занимается детским порно " ” [How Vladimir Bukovsky defeated punitive psychiatry. Ludmilla Alexeyeva, "This legendary figure is hardly engaged in child pornography"]. Moskovskij Komsomolets (на ?езику: руски).  
• ?Ludmilla Alexeeva: 'Russia is moving away from Europe ' ” . Deutsche Welle .  

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?удмила Алексе?ева на Викимеди?ино? остави .

• ?удмила Алексе?ева на са?ту IMDb   (?език: енглески)  
• ?удмила Алексе?ева на LiveJournal
• Архива националне безбедности, 20. ?ул 2012
• ?удмила Алексе?ева Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. септембар 2020) на Шпигел -у