?ури? II Всеволодович
,
Георги? II Всеволодович
или
?ор?е II Всеволодович
(
26. новембар
1188
,
Сузда?
?
4. март
1238
,
Сит
), ?е био пети велики кнез Владимира (1212?1216 и 1217?1238) из династи?е
Р?урковича
. Отац му ?е био
Всеволд III
, а ма?ка Мари?а Шварновна. ?ури? II Владимирски био ?е велики кнез
Владимира-Сузда?ског
у време
монголске инвази?е на Руси?у
. Погинуо ?е 4. марта 1238. у бо?у против Монгола
на реци Сити
По смрти Всеволода, ?егово многобро?но потомство ? због кога су га назвали
Многородни Всеволод
? завадило се, те се ?егове државе цепка?у на неколико кнежевина. ?ури?, на?стари?и кнез Сузда?а задржава титулу великога кнеза, али губи сваку власт над мла?ом бра?ом, ко?а се у сво?им покра?инама понаша?у као самостални господари.
Против ?ури?а се диже нови непри?ате? Мстислав Мстиславич звани ?унак (
Удалой
), кнез торопски, праунук Мономахов,
анархиста
сво?е врсте, вечити борац против апсолутизма великих кнежева владимирских, савезник Новгородске Републике. Мстислав ?е склопио савез и са Константином, стари?им Всеволдовим сином, коме ?е ?ури? одузео право насле?а након саветова?а са духовништвом и
свима ?удима
(то ?е била нека врста зема?ског сабора). Изгубивши знача?ну Липецку битку (1216) ?ури? ?е изгубио и кнежевску столицу
[1]
.
После Константинове смрти (1217) ?ури? се вратио на столицу великог кнеза владимирског, држао ?е у сво?о? власти и Новгород, те ?е мирно владао, посредно и непосредно, над великим делом Руси?е. Године 1221. он ?е саградио град
?иж?и Новгород
[1]
.
И тако, са опада?ем Ки?евске велике кнежевине и ствара?ем нових политичких центара, живот руских покра?ина, почев од XIII века, поста?е ме?усобно различит. Ове супротности ?ош се по?ачава?у после ?едне нове несре?е,
на?езде Татара
.
Татаре ко?и лута?у по Монголи?и кра?ем XII и почетком XIII столе?а у?единио
Тему?ин
(1154?1227), ко?и се назвао ?ингис-кан т?. велики кан (1206). О Татарима пише ?едан кинески писац, савременик ?ингисканов, следе?е
[1]
:
Татари се ра?а?у и расту у седлу и на ко?у; они се сами уче во?ничко? борби, ?ер цели сво? живот проводе у лову. Зато нема?у пешади?е, него само ко?ицу. Во?ске се може прикупити код ?их неколико стотина хи?ада. Готово нема код ?их службеног дописива?а, али сви, почев од врховног заповедника па до начелника хи?аде, стотине и десетине управ?а?у лично. Сваки пут кад они хо?е да заузму велики град, они прво нава?у?у на ма?а места, па, заробивши ?ихове становнике, гоне их на опсаду. Зато изда?у наредбу да сваки ко?аник зароби десет ?уди; кад ?е ова? бро? попу?ен, сваки човек узима извесну количину траве или дрва, зем?е, камена; ?их тера?у дан и но?, уби?а?у?и заостале. Приликом опсаде не штеде ни десетине хи?ада жртава, и зато градови бива?у увек заузети. По заузе?у ?иховом уби?а?у, не штеде?и, све, без обзира на то, да ли су стари или млади, лепи или ружни, сиромаси или богати, да ли се ?има противе или не; никаква знаменита личност не може да избегне смртну казну ако им се она одупирала. После заузе?а града деле плен сразмерно бро?у учесника у нападу изме?у виших и нижих. Татарска зем?а богата ?е водама и травом, згодна ?е за ко?е и овце ко?е им служе за храну; само коби?е млеко (кумис) дово?но ?е да подмири глад и же?.
?ингис-кан
?е постао владар целе
Монголи?е
, са сво?им хордама ?е продро у
Северну Кину
и 1219. год. ве? ?е осво?ило
Бухару
у
сред?о? Ази?и
. Гоне?и испред себе бухарског емира татарски одреди прошли су кроз Северну
Перси?у
,
Грузи?у
,
Кавкаске планине
, па су се по?авили у ?ужноруским степама где су онда лутали
Кумани
или Половци. Кумани позваше у помо? руске кнежеве
Ки?ева
,
Чер?ихова
,
Галича
и других ?ужних области, ко?и су се у великом бро?у одазвали том позиву бо?е?и се да ?е и они бити нападнути ако Половци буду побе?ени, иако су, према извешта?у летописа, татарске во?е Чепе и
Субуда? Богодур
поручивали руским кнежевима
[1]
:
Дошли смо во?ом бож?ом на наше робове и ко?ушаре, на гадне Кумане; с нама пак ви склопите мир, немамо рата са вама.
Руси сакуп?а?у велику во?ску и полазе у сусрет Татарима. На реци Калци (сада Калмиусу), ко?а се улива у
Азовско Море
, дошло ?е до
одлучне битке
, у ко?о? су Руси, 1223. године
[2]
, потучени до ногу, а руски кнежеви ко?и су остали живи и зароб?ени подвргнути су нечовечним муче?има. Али Татари, не искориш?у?у?и сво?у победу, окре?у се назад и ишчезава?у у степама. Руси, ко?и чак нису могли ни да увиде какви су ?ихови победиоци, виде у овоме дога?а?у само ?едну кратку и пролазну буру; али се татарска опасност поново ?ав?а после неколико година.
Године 1227. ?ингис-кан умире, и ускоро потом ?егов наследник
Огата?
ша?е свог не?ака
Бату-кана
, или Бати?а, у заво?евачки поход на запад. Са Бати?ем ?е упутио и оног од рани?е познатога
Субуда?а
. Године 1235. и 1236. Бати?еве хорде по?ав?у?у се на лево? обали
Волге
и под?арм?у?у
Бугаре са Волге
. У зиму 1237 оне прелазе зале?ену реку и приближу?у се области
Р?аза?а
од ко?е траже да се покори и да им пла?а данак; а кад ?е она то одбила, оне ?е опко?ава?у и пустоше, врше поко? становништва или га одводе у ропство. Р?аза?ски кнежеви долазе журно, али се не усу?у?у да нападну тако бро?ног непри?ате?а, ?ер ни?едан од руских кнежева ни?е се одазвао позиву р?азанских кнежева, да им помогне, и скла?а?у се у сво?е утвр?ене вароши, ко?е Татари помо?у справа за разби?а?е зидова заузима?у на ?уриш. Из Р?аза?ске области Бати? продире у област
Сузда?а
и заузима ?едно за другим
Москву
,
Владимир
и
Сузда?
, док ?егове трупе, растурене по читаво? зем?и, заузима?у и пустоше остале градове
[3]
.
Ме?утим, велики кнез ?ури? Всеволодович напушта сво?у престоницу, скуп?а во?ску и сусре?е Татаре
на реци Сити
4. марта
1238
. године, али ?е погинуо и ?егова во?ска ?е уништена
[3]
.
Ова ?е татарска на?езда била од великог знача?а за Руси?у
[1]
.