?ужночешки регион (1960?2020) Jiho?esky kraj
Држава	Чешка
Чешке зем?е	?угозападна Чешка
Админ. центар	Чешке Буд?е?овице
Површина	11.348 km 2
Становништво	2019.
? бро? ст.	714.359
? густина ст.	62,95 ст./km 2

?ужночешки регион био ?е ?едан од седам чешких региона ко?и ?е функционисао у периоду од 1960 до 2020. године, према Закону о територи?ално? подели државе. Основан ?е 11. априла 1960. године Седиште региона био ?е законом прописани град Чешке Буд?е?овице . Регон се простирао на површини од преко 11 000 km² и имао ?е преко 700.000 становника. ^[1] ?ужночешки регион ?е престао да посто?и 1. ?ануара 2021. у складу са новим Законом о територи?ално? административно? подели Републике Чехословачке.

Основне информаци?е [ уреди | уреди извор ]

Реги?а ?е дефинисана територи?ом осам округа:

1. Округ Чешке Буд?е?овице - средиште Чешке Буд?е?овице ,
2. Округ Чешки Крумлов - средиште Чешки Крумлов .
3. Округ ?индрихув Храдец - средиште ?индрихув Храдец ,
4. Округ Пелхримов ,
5. Округ Писек - средиште Писек ,
6. Округ Прахатице - средиште Прахатице ,
7. Округ Страко?ице - средиште Страко?ице ,
8. Округ Табор - средиште Табор ,

Сви окрузи у овом територи?алном региона су део територи?е а не територи?алне самоуправе ?единице са истим именом основане 2000. године, под називом Буде?овички регион до 30. ма?а 2001. године, са изузетком округа Пелхримов ко?и ?е део самоуправног регион Височина (до 30. ма?а 2001. регион ?ихлава ). ^[2]

Површина региона од 11.348 km² представ?а 12,8% површине државе. Реги?а имала 714.359 (2019) становника, што резулту?е на?нижом густином насе?ености у Чешко? од само 64,03 становника по км². ^[1]

?ужночешки кра? као виша територи?ална самоуправна ?единица Чешке Републике основана ?е 2000. године. До ма?а 2001. године звала се Буде?овички регион . Регистарске таблице регистроване у ?ужночешком региону су означене словом Ц.

Истори?ат управне поделе [ уреди | уреди извор ]

Подела на кра?еве посто?ала ?е у чешким зем?ама ?ош у сред?ем веку. У нови?е доба региони су успостав?ени одмах по осамоста?е?у Чехословачке 1919. године и ова управна подела државе се задржала до после Другог светског рата . ^[3]

После пада комунизма и ствара?а независне Чешке Републике указала се потреба за успостав?а?ем више нових управних ?единица. Тада ?е зем?а поново поде?ена на кра?еве. Заним?иво ?е и то да ?е истоветно и Словачка Република тада поде?ена на кра?еве .

Према стари?о? подели, из 1960. године (?ош из времена Чехословачке , ко?а ?е обухватала и Словачку Републику ), на подруч?у данаш?е Чешке Републике образовано ?е 7 административних региона (плус осми, ко?и чини главни град Праг ):

7 административних региона		седиште кра?а
Сред?очешки регион	Праг
?ужночешки регион	Чешке Буд?е?овице
Западночешки регион	Плзе?
Северночешки регион	Усти на Лаби
Источночешки регион	Храдец Кралове
?ужноморавски регион	Брно
Северноморавски регион	Острава

?ихов бро? и величина су се неколико пута ме?али током друге половине 20. и с почетка 21. века.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Поред ?ужне Чешке, регион ?е обухватао и мали део ?угозападне Моравске са градовима Дачице и Славо?ице . ?ужночешки регион се граничио, на:

• западу са Западночешком реги?ом,
• северу са Централном бохеми?ом,
• североистоку са Источном Чешком
• истоку са ?ужноморавском реги?ом,
• ?угоистоку са аустри?ском савезном државом До?а Аустри?а,
• ?угу са аустри?ском савезном државом Гор?а Аустри?а,
• ?угозападу са немачком савезном државом Слободна покра?ина Баварска .

На?виша тачка региона ?е врх планине Плецхы (1.378 м), а на?нижа ниво бране Орлицка (350 м). Просечна надморска висина ?е 400-600 м.

Реке [ уреди | уреди извор ]

Десет на?дужих река у реги?и ?ужночешком региону су:

• Влтава 430,2 км
• Лужнице 153 км (у ЦР, ?Ч)
• Отава 113 км
• Бланице 93,3 км
• Малше 89,5 км (у Чешко?)
• Нежарка 56,2 km
• Ломнице 59,5 км
• Плафон 54 км
• Скалице 52,5 км
• Волинка 49,1 km

Водене акумулаци?е [ уреди | уреди извор ]

У ?ужночешко? реги?и има укупно 11 акумулаци?а. На?важни?а од ?их ?е акумулаци?а Липно , ко?и ?е у?едно и туристичка атракци?а.

На Влтави

• Липно на Влтави
• ?уна II
• Х?евковице
• Коренско (протеже се до Лужнице)
• Орлик

На осталим рекама

• Римов (Малше)
• Хусинец (Бланице)
• Ландште?н (Пструховец)
• ?ордан (Кошинскы поток)
• Собенов (црна)
• Хуменице (Стропнице)

Риб?аци [ уреди | уреди извор ]

У ?ужночешко? реги?и има много бара , ко?е тако?е спада?у у зашти?ена подруч?а (попут ?езера Жаежабинец).

Ме?у десет на?ве?их риб?ака у ?ужночешко? реги?и по воденом подруч?у спада?у:

• Росенберг 489 ха
• Хорусицкы риб?ак 416 ха
• Бездрев 394 ха
• Двориште 337 ха
• Велкы Тисы 317 ха
• Риб?ак Заблатскы 305 ха
• Катран 246 ха
• Стаковско ?езеро 241 ха
• Велка Холна 230 ха
• Сви?ет 201.5 ха
• Аспен

Екологи?а [ уреди | уреди извор ]

На?ве?е зашти?ено природно подруч?е ?е Шумава, као зашти?ено и као зашти?ено пе?зажно подруч?е и и национални парк. Ово подруч?е ?е и део прекограничног резервата биосфере Шумава - Баварска шума.

Други важан резерват биосфере ?е регион Требош.

Ма?е познати резервати природе су Новохрадске планине и зашти?ени предео шуме Бланскы .

Посто?е и многа друга подруч?а у ?ужно? Чешко? ко?а су зашти?ена, али су то ве?им делом мале површине.

Два века промена културног пе?зажа [ уреди | уреди извор ]

На основу истражива?а спроведеног у ?ужночешко? реги?и у ?ужном делу Чешке, установ?ено ?е да ?е током послед?их скоро два века посто?е знача?не разлике у културном пе?зажу ко?е су делимично упоредив са зем?ама у окруже?у, у сред?оевропском региону. Уназад скоро два века на овом простору долази до опада?а површина ко?е се користе за по?опривредну производ?у, посебно у областима ко?е су непово?ни?е за по?опривреду. Ова? тренд ?е тако?е изражен иако у ма?о? мери и у областима са бо?им природним условима, али су разлози веома различити. ^[4]

У регионима за узго? крмива, посто?ао ?е притисак да се ма?е приступачне површине претворе у површине за ма?е интензивну употребу, ко?а се огледа у стварном кориш?е?у зем?ишта. Локаци?е некадаш?их ораница биле су административно пренете у друга подруч?а и потом препуштена спонтано? сукцеси?и или затрав?ава?у, па се не користи да?е. Ова? феномен ?е ?единствен у поре?е?у са другим зем?ама у окруже?у. ^[4]

Преостале обрадиве површине на крмним површинама неста?але су постепено, посебно око 2000. године, када су многе површине претворене у трав?аке под субвенци?ама. Оне су стабилни?е у подруч?а са интензивни?ом по?опривредом (површине за производ?у кромпира и житарица). Ме?утим, на овим подруч?има ?е тако?е, евидентан стабилан тренд ка сма?е?у удела интензивно обра?иваних обрадивих површина. Пад ?е последица све ве?е урбанизаци?е подруч?а и стабилизаци?е делова виших предела у виду прошире?а шумског покривача, као и водених површине, на пример, наме?ених за борбу против суше. ^[4]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

?ужночешки регион ?е имао на?ма?у густину насе?ености од свих региона Чешке Републике. Почетком 2019 године регион ?е имао 714.359 становника, односно 63 становника по км2. На?много?удни?и округ ?е округ Ческе Буд?е?овице, у ко?има живи скоро 30% становништва региона (195 хи?ада), што ?е углавном последица концентраци?е у самом граду Ческе Буд?е?овице, где живи 94 хи?аде ?уди.  Супротно томе, на?ма?е насе?ен ?е округ Прахатица (са 50 хи?ада становника).

На?ве?и градови [ уреди | уреди извор ]

Градови са више од 5.000 становника:

Град	Становништво (1.1.2020)
Чешка Буде?овице	94 463
Камп	34 277
Песак	30 415
Страконице	22 646
?индрицхув Храдец	21 419
Чешки Крумлов	12 981
Працхатице	10 840
Милевско	8 280
Требон	8 217
Тын над Влтавоу	7 960
Вимперк	7 440
Дачице	7 288
Капеле	7 282
Сезимово Усти	7 221
Воднани	7 028
Собеслав	6 907
Блатна	6 573
Весели над Лужници	6 361
Хлубока над Влтавоу	5 419
Маркет Пигс	5 207
Бецхине	5 016

Привреда [ уреди | уреди извор ]

?ужночешки регион ни?е превише богат минералима. Преовла?у?е ш?унак, гра?евински камен, цигласрка глина и, у ограничено? мери, керамичка глина, креч?ак и графит. Знача?ни природни ресурси су шуме ко?е заузима?у више од тре?ине површине региона (37%). Стога су у прошлости шумарство и дрвна индустри?а имали велику важност за ?ужночешком региону. Због наслага кварца и кварцног песка овде ?е успостав?ена и индустри?а стакла. Други важан сектор био ?е рибарство и по?опривреда. Ме?утим, природни услови и уда?еност нису дозволили ствара?е дово?не транспортне инфраструктуре, што ?е ометало да?и раст посто?е?их индустри?а и кочило разво? нових индустри?а (папирна индустри?а). Недово?ни услови за разво? индустри?е са собом су донели и заоста?а?а у другим областима - попут образова?а. Ова ситуаци?а се променила по?авом електричне енерги?е и могу?нош?у ?ене масовне употребе. Индустри?а ?е почела више да се разви?а. На?више индустри?ске производ?е концентрисано ?е у околини Ческе Буде?овице, Страконице и града Писек. Преостали део ?ужночешке реги?е остао ?е по?опривредно ори?ентисан.

Незапосленост у региону износила ?е 1,89% (зак?учно са 30. септембром 2019. године).

Индустри?а [ уреди | уреди извор ]

После 1948. ?ужночешки регион ?е почео да гради компани?е усредсре?ене првенствено на машинску индустри?у (Мотор Ческе Буде?овице, ЗВВЗ Милевско, ЧЗ Страконице, ...). Изград?а индустри?е и наставио локалне традици?е, посебно у разво?у обраду дрвета (?ИТОНА Собеслав, ?ихоческе древарске заводи), текстилна (?итекс Писек, Отаван Требон, Шумаван Вимперк, ?итка в ?индрицхув Храдец, Фезко Страконице) и прехрамбено? индустри?и (?ихоческе млекарни).

На дистрибуци?у индустри?ских и комерци?алних подруч?а у ?ужночешко? реги?и тренутно утиче традици?а индустри?ске производ?е у урбаним центрима. Недавно ?е улогу одиграо и географски положа? у близини економски разви?ених зема?а - Аустри?е и Немачке. Индустри?ска производ?а концентрисана ?е углавном у агломераци?и Ческе Буде?овице и у  окрузима Табор и Страконице. Превладава прера?ивачка индустри?а (производ?а транспортне опреме, машина, опреме и електротехнике, производ?а прехрамбених производа и пи?а, текстила и оде?е). Нови енергетски центар ?е нуклеарна електрана Темелин .

По?опривреда [ уреди | уреди извор ]

Упркос врло снажним индустри?ским утица?има, примарни сектор (по?опривреда, шумарство и рибарство) и да?е игра важну улогу - ?ужночешка реги?а има други на?ве?и удео запослености у по?опривреди после Височине (8,9%). По?опривреда ?ужночешке реги?е усредсре?ена ?е на узго? житарица, у?арица (у?ане репице), кромпира и во?а (треша?а, ?абука, рибизла, ш?ива). Узго? говеда, живине и сви?а важан ?е у животи?ско? производ?и. Узго? риб?ака има дугу традици?у у ?ужночешко? реги?и. Узго? рибе на 25.000 ха водених површина представ?а половину производ?е у цело? Чешко?. Знача?на ?е производ?а дрвета, нарочито смрче, али и бора (Требонско).

Туризам [ уреди | уреди извор ]

?ужночешки регион поста?е важно туристичко и рекреаци?ско подруч?е. Послед?их година туризам бележи на?ве?и пораст удела пословних активности у региону. ?ужночешка реги?а има 2. на?ве?и смешта?ни капацитет после Прага (47.929 кревета) и четврта ?е на?посе?ени?а реги?а у Чешко? од стране туриста (после Прага, ?ужноморавске реги?е и реги?е Храдец Кралове).

Туристичка за?едница ?ужне Чешке (?ЦЦР) као доприносна организаци?а?ужночешки регион игра важну улогу у координаци?и и управ?а?у туризмом у региону. ?егов разво? започео ?е 1994. године, када су градови Ческе Буде?овице, Працхатице, Табор и Требон основани као интересно удруже?е градова за подршку туризму на ?угу Чешке. Од 2009. године делу?е као сарадничка организаци?а ?ужночешке реги?е и користи субвенци?е, доприносе и грантове из различитих извора за подршку туризму, кроз ко?и ствара туристичке производе, разви?а туристичку инфраструктуру, културу у региону и сарад?у са пограничним регионима Гор?е и До?е Аустри?е. Баварска. ?ЦЦР представ?а регион на дома?им туристичким изложбама и са?мовима, управ?а званичним информационим системом за туризам реги?е ?ужне Чешке и непрестано га проширу?е тренутним подацима. Од ?уна 2015. године директор ?ЦЦР-а ?е Инг. ?аромир Полашек.

Истори?ски споменици и туристичка места [ уреди | уреди извор ]

У ?ужночешко? реги?и посто?и низ истори?ски вредних споменика и свеобухватних урбаних подруч?а заштите. Центар Чески Крумлов Чак ?е уписан на Листу св?етске природне и културне баштине Лист .

Тако?е посто?е многи дворци и дворци. Туристе привлаче и манастир у Виши Броду и манастир Милевскы, ко?и ?е на?стари?и манастир у ?ужно? Чешко?.

На селу можете прона?и бро?на живописна села са типичним цигланим зградама ?ужночешке народне архитектуре - такозваним сеоским бароком. У ?ужночешко? реги?и посто?и 16 сеоских резервата . ?една од ?их, Холашовице, тако?е ?е уписана на списак Унеска.

Урбана зашти?ена подруч?а [ уреди | уреди извор ]

• Чешка Буд?е?овице
• Чешки Крумлов
• ?индрицхув Храдец
• Працхатице
• Славонице
• Собеслав
• Камп

Замкови [ уреди | уреди извор ]

• Бецхине
• Блатна
• Цервена Лхота
• Чешки Крумлов
• Дачице
• Хлубока над Влтавоу
• ?индрицхув Храдец
• Кози Храдек
• Пастиме
• Ландште?н
• Нове Хради
• Орлик над Влтавоу
• Рожмберк над Влтавоу
• Стадлец над Лужници
• Страконице
• Страж над Нежаркоу
• Требон
• Вимперк
• Звиков

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Саобра?а?на инфраструктура ?е дуго била ?една од слабости реги?е ?ужночешког региона. Мало ?е квалитетних путева и аутопутева (због чега много ?уди страда у саобра?а?ним несре?ама) и ефикасног железничког транспорта.

Кроз регион пролазе:

• важни ме?ународни пут и железнички коридор север-?уг од  Прага до Аустри?е;

• магистрална пруга Ческе Буд?е?овице - Плзен .

Истори?ски разво? [ уреди | уреди извор ]

Пре по?аве региона [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е ?ужне Чешке, ко?е се у велико? мери поклапа са територи?ом данаш?е ?ужночешког кра?а , разви?ало се од праистори?е до раног сред?ег века (због природних услова) релативно независно, па су се култура и живот становника разликовали од околног света . ?едан од типичних карактеристика ?е хумка за сахране, ко?а и да?е посто?и чак и са променом култура .

Економске активности ко?е су утицале на насе?ава?е подруч?а углавном су биле трговина и ва?е?е сировина - на пример, злата. На по?у код Модлешовица откривени су на?стари?и трагови ?удског присуства, ко?и потичу из времена културе Кновиз .

О посто?а?у на?стари?их насе?а мезолитских ловаца и рибара сведоче археолошки налази, с кра?а мла?ег каменог доба и сред?ег каменог доба (9000?6000. п. н е.), када ?е подруч?е западне капи?е Чешке Буд?е?овице био врло густо насе?ено.  Остала насе?а била су углавном дуж река Влтаве , Малше , Отаве и Лужнице, ?ер ?е у друге пределе углавном било тешко продрети, због непрегледних шума и прашума, а реке и стазе ко?е воде кроз речне долине били су на?лакши транспортни пут.

Револуционарне промене десиле су се у 6. милени?уму пре нове ере, када ?е успостав?ена по?опривреда, утицале и на ?ужночешки басен. У мла?ем каменом добу (4000?2000. п. н. е.) ?ужна Чешка ?е била слабо насе?ена.  

Почетком бронзаног доба ?езгро ?ужне Чешке (као и део западне Чешке) насе?авали су ?уди са хумском културом, ко?и су у то време насе?авали и Подунав?е .  Мештани су учествовали у транспорту бакра из рудника у Алпима, преко Дунава и дуж Влтаве да?е ка северу. На уш?у река Малше у Влтаву вероватно ?е била жариште овог трговинског пута (1908. године у Сухом Врбном ?е откривен депо са 230?240 бакарних ингота).  

Током културе Кновиз (1200?700. п. н. е.), тежиште насе?а ?ужне Чешке померило се у централни Поотави, у до?у Бланицу и у до?у Лужницу.  ?ужни делови Чешке (као и западна Чешка) били су део реги?е Келта (са ?езгром у Северним Алпима и Гор?ем Подунав?у), а у 5. веку пре нове ере) тако?е су постали део ране латенске културе .  У 2. и 1. века пре нове ере било ?е и Селтик опида Трисов, Звиков, Невезице. На кра?у века, келтско друштво ко?е ?е постепено пропадало заме?ено ?е шире?ем германских племена .

Од 6. до 7. века Словени су почели да продиру на територи?у данаш?е ?ужночешке реги?е. Насе?ава?е се постепено одви?ало на такав начин да ?е продор Словена на територи?у данаш?е ?ужночешке реги?е онемогу?авао неплодни шумовити предео.

Од друге половине 8. века Словени су изградили утвр?ена упоришта, од ко?их су многа изгра?ена на месту некадаш?их келтских упоришта - Литорадлице, Нузице, Болетице, Боуди, Цхрештовице, ?ама, Храдиште у Либетиц, Храдец у Неметиц или Скочице .

Замак Звиков изнад бране Орлик ?едан ?е од многих замкова ко?и се налазе у региону. Према Космино? хроници, у 10. веку утвр?е?а Ч?енов, Доудлеби и Нетолице нашла су се на територи?и чешке кнежевске породице Славниковец. Ме?утим, због непоузданости овог извора, такав обим има?а Славник се доводи у пита?е (вероватно им ?е припадало само подруч?е Либицко - Малинска). У сваком случа?у, на?касни?е од кра?а 10. века, територи?а данаш?е ?ужночешке реги?е припадала ?е сфери утица?а кнежевске породице Премислид. У 12. веку Премислид-ови сапутници Витковци стекли су бро?не државе у ?ужно? Чешко? као феуд од монарха... Витковци (посебно Рожмберкови) убрзо су изградили такву мо? да ?е током владавине Премисл Отакар Другог ушли у сукобе са самим кра?ем, ко?и ?е насто?ао да искористи немачку колонизаци?у (ко?у су започели ?егови претходници) и да повеже сво?е посто?е?е државе у Чешко? са новостеченим територи?ама у Аустри?и и зато успостав?а нова упоришта у до тада ретко насе?еном подруч?у на Чешко?- Аустри?ско? граница.

У 13. веку настала су од првобитних насе?а и насе?а на?стари?их градова: Писек, ?индрицхув Храдец, Нетолице, Ческе Буд?е?овице, Нове Хради, Требон и Волине, чи?е су сачувана истори?ска ?езгре данас у ве?ини случа?ева зашти?ене као споменици културе.

Хуситска револуци?а у 15. веку донела ?е са собом бро?не губитке, како ?удске тако и матери?алне. Ипак, због дога?а?а (успостав?а?е града Табора, Битка код Судомера) повезаних са Хуситима ова? период се може описати као ?едан од на?важни?их периоди у истори?и данаш?е ?ужночешке реги?е.

Подруч?е модерне Соутх Бохемиан Регион постигнут велики знача? у 16. веку, углавном захва?у?у?и мо?ним породицама Рожмберкс, у Господара Храдец и Господара Ландште?н. Други фактор био ?е разво? трговине, ко?и ?е био повезан са разво?ем многих градова. Працхатице и Вимперк на Златно? стази, као и Ческы Крумлов, Требон, ?индрицхув Храдец и Славонице, имали су користи од саобра?а?ног положа?а и трговине. У овом веку ?е тако?е цветало и риб?ак, захва?у?у?и ко?ем ?е формиран коначни облик ?ужночешког културног пе?зажа. Мочварни неплодни предео ?ужночешких басена претворен ?е у опсежни систем бара. То ?е довело до побо?ша?а микроклиме и економског и стамбеног разво?а.

После пропада?а у 17. веку (Тридесетогодиш?и рат), у 18. и 19. веку догодили су се готово пионирски дога?а?и. Ме?утим, осим ве?их градова, економи?а ?е прилично стагнирала. Тада ?е Влтава каналом Шварценберг била повезана са Дунавом. У 1832, први Ко?ски пруга са ?авног саобра?а?а ?е покренут на европском континенту. Прва електрификована лини?а у Чешко? (од Табора до Бечи?е) започела ?е са радом 1903. године .

Први светски рат и пораз Аустроугарске донели су са собом независност Чешке и 1918. године успостав?а?е Чехословачке Републике. Тридесетих година 20. века до данаш?ег економског разво?а реги?е ?ужне Чешке и широм бивше Чехословачке негативно се одразила економска криза пореклом из САД ко?а ?е погодила читаву Европу. Кра? 1930-их значио ?е за Чехословачку републику губитак Судетине у корист нацистичке Немачке и касни?е ствара?е Протектората Чешке и Моравске .

Други светски рат и наредни дога?а?и знача?но су допринели савременом разво?у данаш?е ?ужночешке реги?е. Неколико векова ?ужни део територи?е насе?авали су углавном ?уди немачког порекла. Током година 1945 - 1947, ово становништво ?е расе?ено. Пресе?е?е ?е проузроковало депопулаци?у многих подруч?а на чешко-аустри?ским и чешко-немачким границама. Као резултат недово?ног пресе?е?а и по?аве Гвоздене завесе након наступа комунистичког режима, известан бро? малих општина, посебно у областима Працхатице и Ческы Крумлов, нестао ?е . 1. ?ануара 1949. године, у исто време, ступила ?е на снагу комунистичка административна реформа у Чехословачко?Укинуте самоуправне зем?е и ствара?е региона под централном управом, ко?и са изузетком моравско- словачке и шлеско- словачке границе више нису поштовали посто?е?е истори?ски успостав?ене границе зема?а. Ве?ина територи?е данаш?е ?ужночешке реги?е била ?е инкорпорирана у реги?у Ческе Буде?овице, посебно моравски део у реги?у ?ихлава, а периферна подруч?а у реги?у Плзен и Праг. Педесете године 20. века негативно су утицале на начин живота у руралним подруч?има широм државе. Насилна колективизаци?апо?опривреда ?е у сво?им последицама значила претвара?е у велику по?опривредну производ?у са врло негативним ефектима на пе?заж и тло. Ово ?е пра?ено великим одливом становништва са села у градове. 1. ?ула 1960. године на снагу ?е ступила ?ош ?една комунистичка административна реформа ко?ом се сма?ио бро? региона. Новостворени региони више нису доби?али имена по сво?им центрима, ве? према делу истори?ске државе на коме се налазила ве?ина територи?а региона. Стога су укинуте реги?е Ческе Буде?овице, ?ихлава, Плзен и Праг, а читава територи?а данаш?ег региона ?е инкорпорирана у ?ужночешки регион, ко?и ?е, ме?утим, обухватао и читаву територи?у округа Пелхримов .. Категоризаци?а насе?а са собом ?е довела да?е исе?ава?е ма?их општина, ко?е су у основи биле осу?ене на постепену трансформаци?у у викенд насе?а без основних гра?анских погодности. Изнад свега, могле би се развити централне општине или такозвана насе?а ко?а нису од централног тра?ног знача?а. Изград?а по?опривредних зграда великог капацитета и архитектонски потпуно неприкладних стамбених и културних ку?а негативно се одразила на изглед ве?ине општина. Овакав разво? дога?а?а пратио ?е губитак односа ве?ине сеоског становништва према зем?и и распада?е сеоске за?еднице са ?еним обича?има. ^[5]

У периоду после новембра 1989штета ко?а се овде догодила послед?их децени?а постепено се санира на селу. Укида?ем категоризаци?е насе?а долази до постепеног повратка живота у ма?а села. Упркос недостатку средстава, лице општина се постепено ме?а набо?е, ку?е и путеви се поправ?а?у, обнав?а се зеленило, гасифику?у насе?а, обнав?а?у изворни народни обича?и итд. Ме?утим, ово ?е дуго процес и окруже?е и потенци?ал ?уди ко?и овде живе. На кра?у, али не на?ма?е важно, тако?е ?е важна способност да се извуку субвенци?е из програма ко?и посто?е и ко?и ?е бити доступни. Чи?еница да посто?и постепено удружива?е општина у микрореги?е и успостав?а?е партнерстава са општинама у суседним зем?ама повезано са разменом искустава тако?е може помо?и. Због чи?енице, да се ?ужночешка област граничи са Аустри?ом и Савезном Републиком Немачком, током хладног рата сматране су више заштитном зоном. Током овог периода, бро?на подруч?а су била релативно густо распоре?ена на територи?и данаш?е ?ужночешке реги?ево?ни гарнизони. Становници подруч?а у непосредно? близини границе расе?ени су или пресе?ени, а многа мала села срав?ена су са зем?ом.

Током 1990-их во?ни гарнизони су постепено прекидани. Многе бивше во?не зграде пренете су у власништво градова или општина. Прекид рада посада донио ?е губитак могу?ности за посао. Због ове чи?енице градови у ко?има ?е требало укинути посаде развили су активности усмерене на очува?е тих посада. Због присуства во?них гарнизона у градовима, створена су читава панелна насе?а за во?нике и ?ихове породице. Тренутно су нека од ових стамбених насе?а дуже од радног века, неопходно ?е реконструисати их у блиско? буду?ности.

Оснива?е кра?ева [ уреди | уреди извор ]

Реги?а Чешке Буд?е?овице основана ?е за?едно са осталим самоуправним регионима на основу члана 99. и да?е Устава Чешке Републике Уставним актом бр. 347/1997. Кра?еви су дефинитивно основани 1. ?ануара 2000. године, и стекли су самоуправне надлежности на основу Закона бр. 129/2000, О регионима (регионална управа), 12. новембра 2000. године, када су одржани први избори за ?ихова новооснована ве?а.

Ова регионална подела слична ?е регионим поделама у периоду 1948?1960., ко?а ?е била Успостав?ена Законом бр. 280/1948. Изменом Уставног закона бр. 176/2001 Регион Буд?е?овице преименован ?е у ?ужночешки кра?, а истовремено су преименована ?ош три региона. Садаш?и назив самоуправне ?ужночешки кра? ?е, према томе, идентичан називу територи?алне ?ужночешке реги?е, ко?а ?е, ме?утим, била ве?а по површини.

Према ново? подели, из 2000. године Чешка Република ?е поде?ена на 13 кра?ева и ?едан главни град ( чеш. hlavni m?sto ).

Ред	Назив кра?а	Чешки назив	Бро? ст. 2004. год.	Површина у км²	Густина нас.	Главни град
1.	Град град Праг	Hlavni m?sto Praha	1.170.571 1.170.571	2.360 2.360	496 496	Праг
2.	Сред?очешки кра?	St?edo?esky kraj	1.144.071 1.144.071	11.015 11.015	104 104	Праг
3.	?ужночешки кра?	Jiho?esky kraj	625.712 625.712	10.057 10.057	62 62	Чешке Буд?е?овице
4.	Плзе?ски кра?	Plze?sky kraj	549.618 549.618	7.561 7.561	73 73	Плзе?
5.	Карловарски кра?	Karlovarsky kraj	304.588 304.588	3.315 3.315	92 92	Карлове Вари
6.	Устечки кра?	Ustecky kraj	822.133 822.133	5.335 5.335	154 154	Усти на Лаби
7.	Либеречки кра?	Liberecky kraj	427.563 427.563	3.163 3.163	135 135	Либерец
8.	Краловехрадечки кра?	Kralovehradecky kraj	547.296 547.296	4.758 4.758	115 115	Храдец Кралове
9.	Пардубички кра?	Pardubicky kraj	505.285 505.285	4.519 4.519	112 112	Пардубице
10.	Кра? Височина	Kraj Vyso?ina	517.153 517.153	6.926 6.926	75 75	?ихлава
11.	Оломоуцки кра?	Olomoucky kraj	635.126 635.126	5.159 5.159	123 123	Оломоуц
12.	Моравскошлески кра?	Moravskoslezsky kraj	1.257.554 1.257.554	5.535 5.535	227 227	Острава
13.	?ужноморавски кра?	Jihomoravsky kraj	1.123.201 1.123.201	7.067 7.067	159 159	Брно
14.	Злински кра?	Zlinsky kraj	590.706 590.706	3.964 3.964	149 149	Злин

Извори [ уреди | уреди извор ]