Државе ко?е насе?ава?у ?ужни Словени
Етничко подруч?е ?ужних Словена у
Панонско? низи?и
изме?у 16. и 18. века (према
?овану Цви?и?у
и др
Душану ?. Попови?у
)
?ужни Словени
су група
словенских
народа
ко?и су се настанили на
Балкану
(?ужно од
Саве
и
Дунава
), у
Панонско? низи?и
(северно од Саве и Дунава) и на источним
Алпима
. Државе у ко?има ?ужни Словени чине ве?ину становништва су
Словени?а
,
Хрватска
,
Босна и Херцеговина
,
Срби?а
,
Црна Гора
,
Северна Македони?а
и
Бугарска
.
?ужни Словени су се населили на просторе ко?е данас насе?ава?у током 6. и 7. века. У сред?ем веку су формирали низ сво?их држава, ко?е су често биле под притиском сво?их несловенских суседа,
Византинаца
,
Немаца
,
Млетака
и
Ма?ара
, а касни?е и
османских Турака
.
Турци
?е постепено осво?ити готово све ?ужнословенске државе и територи?е, са изузетком подруч?а данаш?е
Словени?е
и делова данаш?е
Хрватске
, ко?е ?е бити под влаш?у
Хабзбурга
и Млетака. Изузетак ?е бити и независна ?ужнословенска
Дубровачка република
. Кра?ем 17. и у прво? половини 18. века, Хабзбурзи ?е успоставити сво?у власт на делу ?ужнословенских зема?а ко?има су пре тога владали Турци.
У 19. веку, државност
Срби?е
,
Црне Горе
и
Бугарске
би?е обнов?ена, али ?е остатак ?ужнословенских зема?а остати под турском и хабзбуршком влаш?у. Коначно избацива?е Турака из ?ужнословенских зема?а деси?е се завршетком
Првог балканског рата
(1912?1913. године), а коначно избацива?е Хабзбурга завршетком
Првог светског рата
(1918. године).
Ствара?ем
Кра?евства Срба, Хрвата и Словенаца
(касни?е ?угослави?е) 1918. године, борба ?ужних Словена за обнову сво?е државности би?е заокружена, али ?е ме?усобни политички и верски спорови ?ужнословенских народа утицати да се ова држава два пута распадне, први пут 1941. а потом и
1991
?
1992
. године. Распад за?едничке ?угословенске државе завршен ?е раздва?а?ем Срби?е и Црне Горе 2006. године, као и ?едностраним проглаше?ем независне
Републике Косово
2008. године, у ко?о? су ве?ински народ несловенски
Албанци
, али у ко?о? су и
Срби
признати као државни народ.
?ужнословенски народи и етничке групе
[
уреди
|
уреди извор
]
?ужни Словени су поде?ени у
верском
смислу. Тако су Срби, Црногорци, Бугари и Македонци претежно
православни хриш?ани
, Хрвати и Словенци су претежно
католички хриш?ани
, док су Бош?аци претежно
муслимани
. Ма?е ?ужнословенске етничке групе су тако?е поде?ене на ове три вероисповести.
Словени
су по доласку на
Балкан
, затекли врло разви?ену
црквену
организаци?у и врло брзо су били изложени ?ако? акци?и христи?анизаци?е. Познато ?е да ?е прва српска независна држава створена акци?ом многобожачког елемента, око
850
, али се исто тако зна да се владарска породица званично покрстила око
870
. године. Ме?утим познато ?е да се тек доласком
Нема?и?а
затире ?авно
многобоштво
ме?у
Србима
, око
1180
.
ССВ
се на Балкану ни?е развила до размера организоване цркве и храмова, али сигурно можемо тврдити да су на Балкану посто?али
идоли
и на неки начин уре?ен простор око ?их, да ли су то били свети га?еви, зидана светилишта или нешто тре?е не можемо ре?и без археолошких истражива?а, за ко?а данас, нажалост, нема интересова?а. ССВ се на Балкану одржала кроз народне обича?е и
православ?е
ко?и чине и готово ?едине изворе за реконструкци?у ССВ и локалних Врховних Богова на Балкану.
Пантеон
?ужних Словена
на?теже ?е реконструисати, ?ер су они рано потпали под непосредни утица?
византи?ске
цивилизаци?е и
хриш?анства
. Ве? ?е напоменуто да су Словени у време насе?ава?а
Балканског полуострва
веровали, према Прокопи?евом сведоче?у, у ?едног врховног бога, и то бога му?е, коме су била подре?ена божанства нижег реда. Како су у топономастици ?ужно од
Дунава
многи трагови имена
Перуна
, са доста вероватно?е може се претпоставити да ?е код ?ужних, као и код
Источних Словена
, Перун био врховни бог. У топонимима има трагова и о
Велесу
, о чи?ем се лику и функци?ама код ?ужних Словена може индиректно судити по описима
Св. Саве
, ко?и ?е, по српском народном преда?у, првенствено покровите? и заштитник стоке. ?ему би био близак и
Дабог
из српских прича, црно и хромо божанство до?ег света, господар мртвих, заштитник стада, али и вукова, ко?и ?е називан и Даба, Дабо или Хроми Даба. Дабог ?е истовремено и бог
племенитих метала
,
злата
и
сребра
, проналазач и заштитник
ковачке
вештине. После прихвата?а хриш?анства, функци?е Дабога пренесене су на велике хриш?анске свеце (Св. ?ована, Св. Саву, Св. Архан?ела, Св. ?ор?а, Св. Николу, Св. Мрату), а ?егов лик ?е преображен у сотону и Хромог Дабу. ?една од хипостаза Дабогових ?е вероватно и
Вид
, божански видар чи?е ?е име сачувано у великом српском празнику
Видовдану
.
Цар Тро?ан
са три главе, ко?и се поми?е у ?едно? скаски, вероватно ?е божанство блиско
Триглаву
?ер ?е описан као но?ни ко?аник. Како се у ?едно? словеначко? ба?ци поми?е чаробница Мокоши, могу?но ?е да ?е боги?а
Мокош
некада била позната ?ужним Словенима.
Код ?ужних Словена до сада нису археолошки посведочена светилишта нити идоли, а у истори?ским изворима не поми?е се свештенство нити има података о култовима и ритуалима. Жртве су приносили боговима ?едино као молитву за сво? спас.