?угословенски народни покрет Збор ?угословенски народни покрет Здружена борбена организаци?а рада
Во?а	Димитри?е ?оти?
Генерални секретар	Велибор ?они? Милорад Мо?и?
Оснивач	Димитри?е ?оти?
Први потпредседник	др ?ура? Корени?
Други потпредседник	др Франк Кондоре
Слоган	Нови дух ? нова снага
Основана	6. ?ануар 1935 .
Распуштена	1945 . (10 год.)
Наследник	Српски народни покрет Збор
Седиште	Смедерево   Кра?евина ?угослави?а
Новине	Ота?бина
Млади огранак	Бели орлови
Идеологи?а	?угословенски фашизам [1] ?угословенство светосавски национализам конзерватизам корпоративизам монархизам антикомунизам Антикапитализам анти-семитизам
Политичка позици?а	Кра??а десница

?угословенски народни покрет ?Збор“ ?е био ?угословенски националистички , конзервативни и монархистички покрет ко?и ?е у ?уб?ани 6. ?ануара 1935. основао Димитри?е ?оти? . Збор ?е под ?оти?евим во?ством заступао интегрално ?угословенство , национализам , ауторитарност, монархизам , антикомунизам , антикапитализам , антисемитизам , антимасонство , анти- индивидуализам , анти- либерализам , антидемократске ставове, српску православну етику и српски се?ачки патернализам и аграризам . ^[2]

Странка никада ни?е уживала велику популарност у Кра?евини ?угослави?и, осво?ивши око 1% гласова на двема предратним изборима. Збор ?е покушао да ступи у савез са Немачком пре почетка Другог светског рата . Немачка ?е финансирала Збор на?касни?е од 1937. Странку ?е 1940. на кратко забранила Цветкови?ева влада 1940. Након пораза Кра?евине ?угослави?е у Априлском рату , странка се потпуно ставила у службу немачких окупационих снага и убрзо основала сво?у во?но крило Српски доброво?ачки корпус за борбу против првенствено прокомунистичких партизана . СДК ?е био ?езгро во?них снага Владе народног спаса на територи?и Територи?е во?ноуправног команданта Срби?е .

Оснива?е [ уреди | уреди извор ]

Када ?е кра? Александар I Кара?ор?еви? увео Шесто?ануарску диктатуру 6. ?ануара 1929. ко?им ?е распуштена Народна скупштина и све странке, окупио ?е присталице династи?е. Димитри?е ?оти? ?е потицао из породице ко?а ?е имала чврста монархистичка убе?е?а, па га ?е кра? Александар поставио за министра правде у влади Петра Живкови?а . ?оти? ?е 28. ?уна 1931. поднео кра?у нацрт новог устава. Предлог устава предви?ао ?е да народ бира сво?е заступнике општим та?ним гласа?ем, док би кандидатуре одре?ивали представници професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организаци?а, а не политичке странке. Кра? ?е одбацио ова? предлог устава, па ?е ?оти? поднео оставку. Током опрошта?не ауди?енци?е 2. септембра 1931. кра? се сложио са ?оти?евом иде?ом да отпочне рад на шире?у сво?их ставова, чи?е основе кра? иначе ни?е усво?ио, и замолио га да га извештава о резултату тог рада. ^[3]

У кра?евини су у то време деловали покрети одушев?ени итали?анским фашизмом и немачким нацизмом као што су ?угословенска акци?а и Удруже?е бораца ?угослави?е (Бо?овници). Сличних погледа била ?е и група у Херцеговини ко?а се окуп?ала око листа ?ЗБОР“, а у коме су главну улогу имали Ратко Парежанин и Радмило Гр?и? . Парежанин ?е об?аш?авао смисао речи ?ЗБОР“ на следе?и начин: ?ЗБОР ?е наша стара народна реч. Она ?е нешто слично што и сабор. У?едно, представ?а крилатицу од по?мова ко?и изражава?у битне тачке програма, делатности и теж?и покрета. Према томе З значи здружена, Б значи борбена, О значи организаци?а и Р значи рада (ЗБОР)." ^[4] У то време почео ?е у Петровграду (данаш?и Зре?анин ) да излази лист под именом ?Бу?е?е“. Сво?у иде?у о окуп?а?у истомиш?еника ?оти? ?е спровео у дело писа?ем у листовима ?Ота?бина“, ?Бу?е?е“ и ?ЗБОР“. Први бро? ?Ота?бине“ по?авио се 25. фебруара 1934 . године. Око ?Ота?бине“ су се окупили многи ви?ени?и ?уди попут лекара Стевана Ивани?а, др Чедомира Мар?анови?а, адвоката Милана А?имови?а и инже?ера Андри?а ?о?а. ^[5]

На састанку у Загребу , 4. децембра 1934. године, воде?у улогу у покрету добила ?е група око Димитри?а ?оти?а . Сам покрет званично ?е био створен 6. ?ануара 1935 . године у стану др Винка Зорца у ?уб?ани . ?егово име било ?е ?угословенски народни покрет ЗБОР (?НП ЗБОР). Председник покрета постао ?е Димитри?е ?оти? , први потпредседник др ?ура? Корени?, лекар из Загреба, други потпредседник др Франк Кондоре, адвокат из ?уб?ане и генерални секретар Велибор ?они?, професор из Београда .

Мада ?е програмским начелима био сличан итали?анским фашистима (сталешко уре?е?е), Збор ?е увек наглашавао да ?е он самосво?ан покрет ко?и нема узоре ни у нацизму ни у фашизму. Никола? Велимирови? се сматра духовним инспиратором ЗБОР-а.

Основна начела [ уреди | уреди извор ]

Основна начела ?угословенског народног покрета Збор била су:

Статут покрета усво?ен ?е 14. ?улa 1935 . године. Према статуту, органи ?НП ЗБОР били су: сабор, председник покрета, бановински одбори, организациона подруч?а, врховни одбор, среске скупштине и срески одбори и месне скупштине и месни одбори. ?угословенски народни покрет ЗБОР добио ?е и сво? грб. На ?ему су били штит са класом и мачем. Покрет ?е усво?ио и химну ко?а се звала ?Во?ска смене“. ?едни друге су ослов?авали са ?друже“. На?чеш?а парола била им ?е: ?Са вером у Бога и победу Збора“. Званични орган покрета постао ?е лист ?Ота?бина“, чи?и ?е тираж пове?ан.

У?еди?ен и организационо припрем?ен, ЗБОР-а ?е кренуо у политички живот ондаш?е ?угослави?е .

Збор и избори 1935. [ уреди | уреди извор ]

За више информаци?а о изборима погледа?те Избори за народне посланике Кра?евине ?угослави?е 1935.

У исто време када ?е у ?уб?ани званично основан ?НП ЗБОР расписани су избори за народне посланике и заказани за 5. ма? 1935 . године. Руководство ?НП ЗБОР ?е донело одлуку о учествова?у на изборима првенствено из процене да ?е народ дубоко незадово?ан тренутним ста?ем у зем?и. У круговима ЗБОР-а веровало се у добар изборни пласман. Формиран ?е Акциони одбор ЗБОР-а ко?и ?е имао задатак да води предизборну кампа?у. Акциони одбор ЗБОР-а се у предизборно? кампа?и углавном позивао на ауторитет Димитри?а ?оти?а , ?егове везе са династи?ом Кара?ор?еви?а и ?егово политичко поште?е за време ?еговог учеш?а у влади Петра Живкови?а . И поред великог заузима?а и агитаци?е ЗБОР ?е имао великих потешко?а око истица?а сво?е листе. Изборни закон ?е фаворизовао влада?у?у ?угословенску националну странку ( ?НС ). По ?ему ?е свака листа морала имати на?ма?е 30 предлагача из ?едне половине административних срезова с тим да су ти срезови на?ма?е две тре?ине бановина. Зема?ска листа морала ?е имати у сваком изборном срезу на?ма?е онолико кандидата колико се бира посланика. Мандат ?е доби?ао носилац зема?ске листе ко?а ?е добила преко 50.000 гласова у цело? зем?и, а листа ко?а ?е имала на?ве?и бро? гласова добила би три петине посланичких мандата. Како ?е ?НП ЗБОР био ?ош у фази оснива?а, крупан недостатак представ?ао му ?е ма?ак организационог апарата.

У законском року, 19. априла 1935. године, предата ?е на потврду Касационом суду у Београду зема?ска листа Димитри?а ?оти?а ко?а ?е имала посланичке кандидате и заменике у 234 среза у свих девет бановина са 8.190 предлагача, а у осталим срезовима су били само посланички кандидати и ?ихови заменици. У главном бирачком одбору зема?ске листе Димитри?а ?оти?а били су др ?ура? Корени?, лекар из Загреба , и Аугуст Крамер, управник у индустри?и из ?уб?ане , а ?ихови заменици др Стеван Ивани?, директор Централног хиги?енског завода из Београда и др Антун Новакови?, управник Зема?ског савеза за по?опривредни кредит из Београда. Касациони суд ?е 21. априла 1935. године потврдио зема?ску листу Димитри?а ?оти?а.

Иако ?е Бошко ?евти?, носилац листе влада?у?е ?НС, био ?оти?ев ратни друг и кум, ?егов режим ?е одмах почео са прогонима ЗБОР-а. Предизборне скупове ЗБОР-а ометали су и представници власти и комунисти. Притисак против ЗБОР-а био ?е ве?и него на листу Удружене опозици?е.

На изборима 5. ма?а 1935. године листа Димитри?а ?оти?а добила ?е 25.705 гласова или 0,84%, што ни?е било дово?но ни да Димитри?е ?оти? као носилац листе доби?е мандат. ?оти?ева листа ?е по бановинама добила следе?и бро? гласова:

• у Дравско? 2.503
• у Савско? 2.351
• у Врбаско? 128
• у Приморско? 1.049
• у Дринско? 1.482
• у Зетско? 1.683
• у Моравско? 805
• у Вардарско? 968
• у Дунавско? 14.349
• у изборно? ?единици Београд- Земун - Панчево 387 гласова.

Што се тиче избора уопште од укупно 3.908.313 уписаних у бирачке спискове гласало ?е 2.881.915 бирача или 73,72%. Од тога ?е за владину листу ?НС Бого?уба ?евти?а гласало 1.748.024 гласача или 60,64% за листу Удружене опозици?е др Влатка Мачека 1.075.389 гласача или 37,36% и за листу Божидара Максимови?а 32.797 гласача или 1,16%. На изборне резултате имали су примедбу Акциони одбори и Удружене опозици?е и ЗБОР-а. Акциони одбор ЗБОР-а ?е тврдио да ?е ЗБОР на изборима добио ?ош 35.000 гласова (укупно око 60.000 гласова), да су многи гласови оп?ачкани, а да су многи гласачи спречени да да?у сво? глас. Велики бро? злоупотреба забележен ?е у Београду. Удружена опозици?а ?е тврдила да ?е на изборима било много злоупотреба и решила да не узме учеш?а у раду изабране Скупштине. Изборни резултати су, ипак, показали да ?е ЗБОР Димитри?а ?оти?а добио релативно мало гласова, осим у Дунавско? бановини (посебно у околини Смедерева ) и Дравско? бановини где ?е у народу почео да пушта корене БО?. У осталим бановинама ни?е било ни уста?ених локалних одбора ЗБОР-а, па се бо?и резултати нису ни могли очекивати. ^[6]

Збор и Конкордатска криза [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е Бого?уб ?евти? однео победу на изборима одржаним 5. ма?а 1935 . године, он се ни?е ?ош дуго задржао на челу Владе. На том месту га ?е 24. ?уна 1935. године заменио Милан Сто?адинови? . Изме?у Сто?адинови?а и ?оти?а посто?ала ?е ?ака нетрпе?ивост. Она ?е кулминирала када ?е Милан Сто?адинови? на седници Скупштине 23. ?ула 1937 . године успео да протури ратификаци?у Конкорадата . ( Конкордат представ?а уговор изме?у одре?ене зем?е и Ватикана ко?и регулише статус римокатолика у то? зем?и.)

Ова? уговор са Ватиканом изазвао ?е у ?угословенско? ?авности опште приговоре због повлаш?ива?а католичког клера и дава?а Ватикану нарочитих предности према државно? власти. Конкордат ?е подржала влада?у?а ?угословенска радикална за?едница ( ?РЗ ), ко?а ?е настала од дела ?угословенске народне странке, Словенске ?удске странке и ?угословенске муслиманске организаци?е , Римокатоличка црква у ?угослави?и и ма?и део Хрватске се?ачке странке . Против Конкордата ста?ала ?е Српска православна црква ( СПЦ ), представници удружене опозици?е ( Хрватска се?ачка странка , Самостална демократска странка , део Радикалне странке и Зем?орадничка странка), ?угословенска национална странка и Комунистичка парти?а ?угослави?е . Против ратификаци?е споразума био ?е и ?НП ЗБОР. Димитри?е ?оти? ?е овом проблему прилазио као узорни православац и интегрални ?угословен . Као верник Српске православне цркве ?оти? се ни?е слагао да ?една конфеси?а у исто? држави има ве?а права него остале. Ова? став подударао се са ставом СПЦ да су ?ени витални интереси овим уговором угрожени. То никако ни?е значило да ?е ?НП ЗБОР сво?у политику подре?ивао интересима СПЦ. У редовима ЗБОР-а било ?е доста римокатолика ко?и су тако?е сматрали да потписива?е Конкордата хрватски народ у ?угослави?и клерикализу?е и да ?е ова? чин у супротности са интересима Хрвата у ?угослави?и.

Када се у ма?у 1937. године спремао Сто?адинови? да иде у Рим и Берлин да проучи Мусолини?ево и Хитлерово дело ?оти? ?е писао: ?Ми нисмо фашисти . Ни наша мисао фашизам . Сто пута смо то казали и доказали. Иако Сто?адинови? иде у Рим да копира фашизам, или у Берлин да копира хитлеризам , он нашу мисао не узима, ве? ту?у."

У тим супротностима око Конкордата заталасала се ?авност, нарочито у Београду. На глас да Сто?адинови?ева влада припрема ратификаци?у Конкордата у Скупштини, дошло ?е на више места до демонстраци?а против владе и клерикалних акци?а у вези са Конкордатом. Против Конкордата ?е устао и врх Српске православне цркве. За главног предводника борбе врха СПЦ сматрао се тадаш?и патри?арх Варнава. Како ?е он управо усред на?жеш?их сукоба око Конкордата оболео, у ?авности су кружиле гласине да ?е отрован по налогу владе. У таквим околностима, врх СПЦ ?е одржао молебстви?е за патри?архово оздрав?е?е 19. ?ула 1937. поворка предво?ена епископима СПЦ кренула ?е ка средишту Београда. Ту се лити?и прик?учило више хи?ада Београ?ана. Чланови ?НП ЗБОР учествовали су у ово? лити?и као гра?ани и као православци. По налогу тадаш?ег министра унутраш?их дела Антуна Корошеца, католичког свештеника, жандармери?а ?е потиснула лити?у према Саборно? цркви. При ово? интервенци?и жандармери?е дошло ?е до жестоке туче изме?у гра?ана, учесника у лити?и, и жандарма, ко?и су сурово батина?у?и гра?ане претукли и неколико епископа СПЦ, од ко?их ?е на?горе прошао епископ шабачки Симеон Станкови?. Више црквених бар?ака, рипида и митри страдало ?е у овом обрачуну. Нови талас огорче?а изазвала ?е вест да ?е сутрадан умро патри?арх Варнава. Димитри?е ?оти? се, на вест о ?крваво? лити?и“ обратио верницима у цркви Светог ?ор?а у Смедереву. У свом обра?а?у оштро ?е осудио употребу силе према свештенству и гра?анима и ?ош ?едном позвао посланике у Скупштини да не ратифику?у Конкордат. И поред огромног притиска ?авног м?е?а Скупштина ?е усво?ила предлог ратификаци?е Конкордата и послала га на коначну ратификаци?у Сенату. Када ?е влада почетком 1938. године покушала да ратифику?е Конкордат у Сенату, поново ?е избило незадово?ство у ?авности, па ?е Сто?адинови? коначно био прину?ен да 21. ?ануара 1938. обавести Архи?ере?ски сабор да ?е ?ова? и овакав законски предлог дефинитивно скинут са дневног реда“. Овакав след дога?а?а допринео ?е да?ем хла?е?у односа изме?у Димитри?а ?оти?а и Милана Сто?адинови?а, ко?и ?е завршити ?оти?евим хапше?ем.

Збор против Милана Сто?адинови?а [ уреди | уреди извор ]

Долазак Милана Сто?адинови?а на чело владе Кра?евине ?угослави?е 24. ?уна 1935. године значио ?е недвосмислено приближава?е ?угословенске политике и дипломати?е силама Осовине. Када ?е дошао на власт Сто?адинови? ?е обе?авао да ?е решити ?хрватско пита?е“ и лошу економску ситуаци?у у зем?и. Иако ?е као политичар припадао десно? опци?и, Сто?адинови? се ни?е слагао са ?оти?ем ни по ?едном од тадаш?их к?учних политичких пита?а. Шта више, од првог дана сво?е владавине Сто?адинови? се свом жестином свога апарата бацио на ЗБОР и на ?егове чланове. У сво?о? брошури ?Порука фашистичком шегрту“ (Милану Сто?адинови?у) ?оти? ?е писао: ?ЗБОР-у се, заиста, ве? рад не да. У месецу ?уну и ?улу, од при?ав?ених 212 зборова дозво?ена су свега два, док су сви остали забра?ени. Наши листови, да би могли излазити, мора?у да се штампа?у ха?дучки. Ништа нас не?е изненадити ако Сто?адинови? испуни сво?у реч па нам и сам рад забрани." Да ?е Милан Сто?адинови? имао намеру да забрани рад ЗБОР-а види се из ?едне из?аве у ко?о? каже: ?ЗБОР ?е излишан. И да знате: кад бисте испунили све законске формалности, и више од тога, рад вам не?е бити одобрен. ЗБОР мора бити забра?ен! Сви други могу радити. Може Удружена опозици?а: то су стара господа ко?у пуштам да раде слободно, наре?у?ем да мо?и листови о ?иховим састанцима пишу, па кад интересова?е код света порасте, а ?а само боцнем иглом, а оно цео ?ихов рад спласне наочиглед света, као деч?и балон кад се пробуши. Али ЗБОР не може, ?ер то што ЗБОР хо?е ? и ?а хо?у, а отуда ЗБОР-у нема места. ?а ?у на?есен имати омладину униформисану и во?нички обучену. А потом на изборе." Димитри?е ?оти? ?е исцрпно доказивао и показивао да Милан Сто?адинови? нити може нити хо?е оно што ?е ЗБОР хтео. Сто?адинови? ?е покушавао да подржава фашизам и националсоци?ализам, али са погрешном проценом, пошто они нису наста?али, као покрети, декретима одозго, него су израсли и ?ачали одоздо. Када се у ма?у 1937. године спремао Сто?адинови? да иде у Рим и Берлин да проучи Мусолини?ево и Хитлерово дело ?оти? ?е писао: ?Ми нисмо фашисти. Ни наша мисао фашизам. Сто пута смо то казали и доказали. Иако Сто?адинови? иде у Рим да копира фашизам, или у Берлин да копира хитлеризам, он нашу мисао не узима, ве? ту?у“. Сто?адинови? ?е, у ме?увремену, преко режимске штампе, ?оти?а етикетирао као човека ко?и на скуповима глуми фирера и, како он каже, ?када би ?ош само имао политичку униформу са ременом и знаком ??“ потпуно би имитирао Хитлера“. ?оти? му ?е на сво?им зборовима узвра?ао назива?у?и га во?ом ненародне владе и оптужу?у?и га да ?е и он учествовао у завери против кра?а Александра. Прогони ЗБОР-а су настав?ени, вршена су хапше?а. Ухапшен ?е био и Димитри?е ?оти?, али рад и активност ЗБОР-а ни?е замрла. У фебруару 1938. године, док су ?ош тра?али прогони ЗБОР-а, писао ?е Димитри?е ?оти? на адресу Милана Сто?адинови?а: ?О, Милане Сто?адинови?у, како си пак мала памет! Сва власт ко?у имаш и сва средства ко?има располажеш не могу нас спречити да идемо сво?им путем ? путем ЗБОР-а. Забра?ивао си нам зборове и листове. Хвала ти. Сам те Бог учи да нас оштриш. ?ер нема ништа без преоштра мача. И ти нам га ку?еш на ватри огромне борбе и оштриш на тврдим препрекама ко?е нам постав?аш на сваком кораку. Поручио си нам да ?еш нам забранити рад, да ?еш растурити ЗБОР. Ко ?е то ?ош стихи?е могао свести у мала кориташца? Мисао ЗБОР-а ?е израсло из природе ствари, развила се пред тво?им очима, пустила гране на све стране, нарочито ме?у омладином. И све тво?е забране не?е бити у ста?у спречити вихор наше младости надахнуте искуством. А растурити ЗБОР? Ти ниси у ста?у да растуриш бивше политичке организаци?е, ко?е по закону не посто?е, и ко?е животаре ту и тамо, а како мислиш да ЗБОР растуриш! Дана 10. октобра 1938. године распуштена ?е Народна скупштина, а нови избори расписани су за 11. децембар исте године. Ови избори требало ?е да покажу колика ?е стварна политичка снага Милана Сто?адинови?а, али истовремено и колико ?е народ имао повере?а у ?егове опоненте, ко?и су указивали на све недостатке и грешке ?егове политике.

Збор и избори 1938. [ уреди | уреди извор ]

За више информаци?а о изборима погледа?те Избори за народне посланике Кра?евине ?угослави?е 1938.

Након што ?е 10. октобра распуштена Народна скупштина, расписани су избори за 11. децембар 1938. године. На самом почетку предизборне кампа?е Милан Сто?адинови? ?е 18. октобра издао налог за хапше?е руководства ЗБОР-а на челу са Димитри?ем ?оти?ем. Органи Управе града Београда упали су 26. октобра на састанак руководства ЗБОР-а у ?егошево? улици бр.1 и ухапсили 32 збораша, ме?у ко?има и Димитри?а ?оти?а. Присталице ЗБОР-а одмах су штампале летак у коме ?е писало: ?Не заборавите да ?е крвави и п?ачкашки режим ратног забушанта Милана Сто?адинови?а бацио у тамницу ?едног од на?поштени?их гра?ана ?угослави?е, народног борца и мученика, ратника, носиоца листе ?НП ЗБОР друга Димитри?а ?оти?а." Због овог поступка праве предизборне кампа?е ЗБОР-а скоро да ни?е било. Ипак, под притиском ?авности, Димитри?е ?оти? и руководство ЗБОР-а ускоро су пуштени. Представници Удружене опозици?е понудили су изборну сарад?у ЗБОР-у. Ова понуда значила ?е да га политичари из Удружене опозици?е не сматра?у фашистом. Након дужег колеба?а, ?оти? ?е одлучио да поднесе самосталну листу.

Сво?у предизборну кампа?у ?оти? ?е базирао на критици Милана Сто?адинови?а. У ?едном предизборном летку ЗБОР ?е оптужио Милана Сто?адинови?а за потписива?е Конкордата, смрт патри?арха Варнаве, распад Мале Антанте и убиство кра?а Александра. У ?едном другом летку Димитри?е ?оти? ?е бирачима поручио: ?Самостално иступам зато што ?едини ?а хо?у:

1. да уведем у Народну скупштину више од двеста се?ака и седамдесет радника и занатли?а по еснафима као народне посланике
2. да са овим ?удима на чи?им раменима почива ова држава донесем на?бо?е законе за сироти?у и на?шире народне сло?еве
3. да извршимо правилну расподелу пореза ?ер ?е ово неправилно реше?е коштало имовине и живота толико наших синова
4. да обезбедимо што сваки се?ак и радник мора?у имати за живот а да му се не сме запленити за разне дажбине као што ?е до сада чи?ено да скапава од глади
5. да ограничимо докле се може и?и у бога?е?у и да капитал дозволимо само у дома?о? индустри?и као неопходност за разво? исте
6. да извршимо пренос капитала у дома?е руке
7. да вратимо у државу народни капитал
8. да укинемо министарске пензи?е на 518 министара колико их сада народ пла?а
9. да изведемо на суд и осудимо свакога ко?и ?е оштетио народну и државну имовину
10. да се ?едаред зацари правда и поште?е у ово? држави. Ко хо?е права честитог човека, доброг кра?а и неде?ивост ?угослави?е, нека приступи нашем покрету“.

На изборе 11. децембра 1938. године изашле су три листе: Листа ?угословенске радикалне за?еднице са Миланом Сто?адинови?ем као носиоцем листе, Листа Удружене опозици?е са Влатком Мачеком као носиоцем и Листа ЗБОР-а са Димитри?ем ?оти?ем као носиоцем. Од 4.080.256 бирача на изборе ?е изашло 3.039.041 гласач (74,48%). Према званичним подацима листа ?угословенске радикалне за?еднице добила ?е 1.643.783 гласа (54,09%). Листа Удружене опозици?е 1.364.524 гласа (44,9%) и Листа ЗБОР-а осво?ила ?е 30.734 гласа (1,01%). Према тадаш?ем изборном закону владина листа ?е добила 306 посланика у Скупштини, док ?е Листа Удружене опозици?е добила 67 посланика. Листа ЗБОР-а остала ?е без посланика у Народно? скупштини.

Листа ?НП ЗБОР добила ?е по бановинама: у Дравско? 1.132 гласа, у Дринско? 3.806, у Врбаско? 1.071, у Приморско? 2.387, у Вардарско? 133 гласа, у Савско? 2.137, у Моравско? 802, у Зетско? 1.041, у Дунавско? 17.291 и у изборно? ?единици Београд, Земун, Панчево 510 гласова.

И представници Удружене опозици?е и представници ЗБОР-а имали су велике примедбе на ток избора, а посебно на резултате. И поред тога што ?е однео изборну победу Милан Сто?адинови? ни?е остао на власти ?ер ?е осво?ио релативно мало гласова у односу на оно што се очекивало. Сме?ен ?е 4. фебруара 1939. године, а нову владу ?е формирао Драгиша Цветкови?. Смернице ?егове политике биле су решава?е ?хрватског пита?а“ и тачно одре?ива?е курса спо?не политике ?угослави?е. И по ?едном и по другом пита?у Димитри?е ?оти? опонирао ?е ново? влади као и старо?.

Решава?е хрватског пита?а [ уреди | уреди извор ]

За више информаци?а погледа?те Бановина Хрватска

Договором изме?у Драгише Цветкови?а и Влатка Мачека 26. августа 1939. године дошло ?е до склапа?а такозваног ?хрватско-српског“ споразума. У овом споразуму договорено ?е ствара?е бановине Хрватске, ко?а би обухватала територи?е дотадаш?их бановина Савске и Приморске, као и део Зетске, Врбаске, Дринске и Дунавске бановине. За првог бана Хрватске бановине изабран ?е доктор Иван Шубаши?. За узврат, представници Хрватске се?ачке странке ушли су у владу Кра?евине ?угослави?е а Влатко Мачек ?е постао ?ен потпредседник.

Два дана касни?е, 28. августа ?НП ЗБОР ?е издао саопште?е по овоме пита?у. У саопште?у ?е речено: ?Ни овим споразумом господин Мачек ни?е могао бити натеран да призна ?угослави?у за сво?у зем?у, нити да ?о? призна судбински карактер, нити да призна судбинску повезаност Хрвата са Србима и Словенцима. На?више што ?е пристао да каже ?есте да ?е ?угослави?а ?на?бо?и ?емац независности и напретка Срба, Хрвата и Словенаца“. Истина пак ко?а сваком разумном би?у мора пасти у очи ?есте да ?е ?угослави?а ?едино, а не на?бо?е спасе?е наше. ?ер без ?е Хрвати и Словенци сигурно и потпуно, а Срби делимично губе сво?у независност. Али то господин Мачек ни?е хтео или могао признати, ?ер би онда самим тим престала динамичност хрватског пита?а, а на то тешки хрватски грех не?е и не може пристати. Колико пак вреди споразум ра?ен под таквим околностима, о томе не?емо говорити: то ?е сутраш?ица да каже“.

Пошто у штетност споразума од 26. августа ни?е успео да убеди владу, Димитри?е ?оти? се окренуо намеснику кнезу Павлу. Затражио ?е ауди?енци?у у ко?о? би кнеза Павла упозорио на опасност у ко?о? се налазила ?угослави?а. Пошто ?е кнез Павле три пута одбио да га прими, Димитри?е ?оти? му ?е у току 1940. године упутио три отворена писма, ко?а су изазвала велико интересова?е у ?авности. Ова писма су у?едно била пуна критике на рачун кнеза Павла, што ?е имати велике последице по буду?ност ЗБОР-а. У првом отвореном писму послатом 22. фебруара 1940. године ?оти? ?е критиковао тада у народу наговештавану смену курса политике у правцу Француске и У?еди?еног Кра?евства. Образложе?е за ова? став ?оти? ?е правдао чи?еницом да ове зем?е нису заштитиле ни По?ску ни Финску, а ни Срби?у 1915. године, иако су ?о? за то биле дово?не само три дивизи?е. Друга критика односила се на р?аво ста?е унутар монархи?е. Сама иде?а монархи?е ?е, по ?оти?у, била у кризи, па се налазила у дефанзиви са малим бро?ем бранилаца. За то ?е превасходно кривио споразум од 26. августа. Предлагао ?е да се у во?ним оперативним ?единицама налазе само Срби и хрватски и словеначки доброво?ци, а да остали буду само у радним четама.

Пошто ?е кнез Павле поново одбио да га прими, ?оти? ?е отпочео жестоку политичку кампа?у против ?ега. Оптуживао га ?е да попушта федерализму. У писму се да?е каже: " Више сте учинили за бо?шевизира?е ?угослави?е, Височанство, него ?осиф Висарионович ?угашвили звани Ста?ин. Данас народ луду?е за ?Руси?ом ". Држава му ?е дала за пример. Предложио ?е кнезу Павлу да уради следе?е:

1. да пресече пут бо?шевизаци?и и расулу
2. да прекине одмах са хрватским експериментом
3. да изврши ново формира?е оперативне во?ске.

?едан од првака Збора у Загребу, адвокат др. Здравко Ленац, уби?ен ?е 10. априла 1940.

При нападу Итали?е на Грчку октобра 1940. године ?оти? ?е инсистирао на заузима?у става дубоке неутралности. На?вероватни?е под ?еговим утица?ем, арми?ски генерал Милан Неди?, ко?и ?е тада био на дужности министра во?ске и морнарице, предао ?е 1. новембра 1940. године влади Цветкови?-Мачек такозвани меморандум о ста?у у ?угословенско? Кра?евско? Во?сци. Тако?е ?е тражио од владе политику дубоке неутралности. Кнез Павле ?е брзо реаговао. Ве? 8. новембра Милан Неди? ?е био прину?ен да поднесе оставку на сво? министарски положа?, а став?ен ?е и под присмотру. Следио ?е нови потез ?угословенских власти, повучен 24. октобра, када ?е одлуком председника владе и заступника министра унутраш?их послова Драгише Цветкови?а, забра?ено посто?а?е ?НП ЗБОР, а при томе ?е одобре?е од 8. 11. 1935. године о начелном допушта?у за оснива?е овог покрета став?ено ван снаге. За повод ?е искориш?ен сукоб изме?у студената збораша и комуниста на Техничком факултету у Београду 23. октобра 1940. године.

Забрана Збора [ уреди | уреди извор ]

За упознава?е прилика у ко?има се све ово одиграва, неопходно ?е поменути неколико чи?еница. Итали?анска ави?аци?а ?е 5. новембра бомбардовала Бито?. Тиме се зем?а нашла пред вратима рата. У такво? ситуаци?и и тензи?и, ко?а ?е последица изби?а?а рата изме?у Итали?е и Грчке, група англофилски ори?ентисаних ?угословенских политичара (др Михаило Константинови?, др Бранко Чубрилови? и др Ср?ан Будисав?еви?) извршила ?е притисак на принца намесника Павла (тако?е англофила) да елиминише све евентуалне пронемачке елементе. И пре дога?а?а на Техничком факултету државне власти су сво?им среским надлештвима наложиле да провере аутентичност потписа при оснива?у општинских организаци?а ЗБОР-а. У случа?у да ови потписи нису у складу са законом или их се потписници одричу, општинске организаци?е требало ?е да буду забра?ене. Управа Града Београда извршила ?е претрес Главног та?ништва покрета ЗБОР у ?егошево? улици 3. новембра. Избацила ?е из простори?а све чланове и без икаквог писменог реше?а запечатила простори?е и испред ?их поставила жандарме.

У току октобра и новембра 1940. године полици?ске власти похапсиле су више од 160 чланова ЗБОР-а. Изме?у осталих, ухапшени су: Ратко Живанови?, старешина Омладине ЗБОР-а, инг Сименон Керечки и Владимир Ленац, чланови Врховног старешинства ?Белих орлова“, др Велимир Данилови?, председник Месног одбора ЗБОР-а у Београду, и други. ?угословенске власти нису се усудиле да ухапсе и самог Димитри?а ?оти?а, али су помно пратиле ?егово крета?е. ^[7] Ускоро ?е забра?ена свака посета Димитри?у ?оти?у, а у ?егов стан уселили су се агенти. Када ?е ?оти? протесту?у?и тражио да му се саопшти да ли ?е ухапшен или ни?е, одговорено му ?е да ?е слободан, али да се по наре?е?у тако мора поступати. ?оти? ?е одмах напустио сво? стан и отишао у Смедерево. Агенти полици?е су га и тамо пратили. Ме?утим, по извешта?у агената управнику Града Београда, ?оти? ?е ве? пре 15. новембра ?нашао начина да се изненада изгуби у непознатом правцу." По причи сведока, полици?ске агенте ко?и су вршили надзор над ?оти?евом ку?ом успео ?е да заговори ?едан збораш, тадаш?и познати фудбалер. Док су се они одушев?авали догодовштинама са утакмица репрезентаци?е, ?оти? ?е изашао. Уточиште ?е нашао у ?едном женском манастиру у Срему. Управник Града Београда ?е 15. новембра послао радио-телеграм свим банским и полици?ским управама и обавестио их да се Димитри?е ?оти? уда?ио у непознатом правцу: ?Умо?авате се да наредите подручним властима да се за именованим енергично трага. У случа?у проналаска, ставите га под ?аку стражу и о томе на?хитни?е обавестите Управу Града Београда“. Разлог свога бекства ?оти? ?е правдао информаци?ом да ?е ?угословенски режим желео да га се реши тако што ?е га послати у душевну болницу на посматра?е.

Пошто ?е у судском поступку доказано да не посто?и никаква законска форма ко?ом би били, због дога?а?а на Техничком факултету, збораш били осу?ени (?ер су се борили против припадника ?едне забра?ене странке) оптужба ?е преформулисана. ЗБОР ?е оптужен за велеизда?ничко делова?е. Против овог покрета формулисане су три оптужбе: 1) да ?е у сарад?и са министром Во?ске Миланом Неди?ем припремао државни удар да би се оборио тадаш?и режим и завео десничарски режим ко?и би се насла?ао на силе Осовине, 2) да ?е радио на отцеп?е?у дела државне територи?е, 3) да ?е примао новац из Немачке. ^[8]

Ме?утим, због неозби?ног доказног матери?ала до процеса ни?е ни дошло. Збораши су у затворима малтретирани и тучени, а пошто ни?е доказана превратничка завера збораши су делом протерани а делом упу?ени у концентрациони логор Брус (власти су то називале принудним боравком). Тамо су провели три месеца и на?зад отерани у концентрационе логоре ?радних бата?она“ у Сребреницу, Ива?ицу и Смедеревску Паланку. Послед?и од збораша пуштен ?е на слободу тек 1. априла 1941. године.

Заним?иво ?е да се, и поред забране, билтен ?НП ЗБОР штампао и био достав?ан лично кнезу Павлу, члановима владе и Управи Града Београда. У време на?ве?ег прогона збораша Димитри?е ?оти? ?е 25. децембра 1940. године упутио кнезу Павлу и тре?е писмо пуно горчине због поступа?а власти према ЗБОР-у. И ово писмо ?е остало без икаквог утица?а на став кнеза Павла. Прогон збораша ?е тра?ао све до пуча 27. марта 1941. године.

27. март [ уреди | уреди извор ]

Пошто ?е Крунски савет 23. марта овластио председника владе Драгишу Цветкови?а да потпише приступа?е Тро?ном пакту, ова? ?е то и учинио 25. марта у Бечу.

Димитри?е ?оти? изнео ?е том приликом сво?е миш?е?е везано за ова? дога?а?: ?Спо?на политика ?угословенске владе водила ?е зем?у низбрдицом, а та низбрдица завршила ?е амбисом. На ивици овога амбиса израсло ?е дрво што се зове Пакт. И Кнез, ко?и ?е крив што ?е зем?а била на низбрдици, у послед?ем тренутку ухватио се за дрво ко?е се зове Пакт. И сада он за?едно са нама виси над провали?ом и прима честита?а што ни?е пао у провали?у. Они ко?и раде против Пакта лако ?е то дрво престругати, али и кнез ?е онда пасти у провали?у, али и сви ми, и ви сви, за?едно са ?им. Политичка последица тога би?е расуло државе“.

У писму ко?е ?е Димитри?е ?оти? 26. марта упутио епископу жичком др Никола?у Велимирови?у и епископу далматинском др Ирине?у ?ор?еви?у (обо?ица су лично били против приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту) ?оти? их моли и опоми?е: "... Према томе ?а вас молим и прекли?ем да се са ваше стране не чине овакве ствари ко?е ?е нас све бацити у пропаст. Када ?е ве? Пакт потписан, тражите од Кнеза да одмах до?е на чело ?една права, пуна чврстине и ауторитета влада ко?а ?е са ?едне стране Пакт поштовати, а са друге народу улити повере?е да ?е слобода и независност бити сачуване. Ако се о ову молбу оглушите па продужите антипактовски рад, онда ?ете на сво?а ле?а натоварити сву одговорност за слом државни и народни, и пред Богом ?ете испасти као они ?уди ко?и траже славу не код Бога него код ?уди“.

Када ?е ова? апел био у рукама епископа, у Главно? команди ваздухопловства у Земуну, довршаване су послед?е припреме за изврше?е пуча. Група ?угословенских официра ?е у но?и изме?у 26. и 27. марта извршила преврат. Влада и намесништво су свргнути, а на престо ?е доведен малолетни Петар II Кара?ор?еви?. У преврат ?е активно била умешана британска обавешта?на Управа за специ?алне операци?е (СОЕ), и то углавном преко пробритански ори?ентисаних политичара ко?и су партиципирали у тадаш?о? власти. Димитри?е ?оти? ?е, на почетку, сматрао да ?е пуч усмерен иск?учиво против Кнеза Павла, па се оваквом следу дога?а?а ни?е противио. Ношен таквим размиш?а?ем представник ЗБОР-а, пензионисани пуковник Милош Масалови? , дошао ?е у простори?е нове владе и, у име ЗБОР-а, честитао ступа?е на престо ?еговог Величанства Кра?а. Влада ?е Масалови?а одмах реактивирала и поставила за команданта пешади?ског пука Кра?еве гарде. ?оти? ?е у први мах прихватио савет епископа др Никола?а Велимирови?а да у?е у нову владу. Позив на улазак у владу упутио му ?е и генерал Бого?уб Или?.

Ни ?оти?, ни други чланови ЗБОР-а нису првога дана били упознати са намером ме?а?а политичког курса од стране генерала Душана Симови?а. Када ?е пуч добио ново и стварно значе?е промене курса политике, ?оти? ?е повукао сво?е одобре?е око уласка у нову владу. Други разлог ?еговог не уласка у владу било ?е енергично против?е?е пробритански ори?ентисаних политичара у ново? влади (Бранка Чубрилови?а и Михаила Константинови?а). Касни?е су истакнути припадници ЗБОР-а давали различите из?аве о 27. марту. Збораш Станислав Краков говорио ?е да ?е пуч од 27. марта био непотребан, кобан, чак и злочиначки. Други ?оти?евац др Димитри?е На?данови? рекао ?е да нема чудни?ег датума у нашо? истори?и од 27. марта: ?Чудан ?е по глупости сво?о?, политичко? глупости. Политичка глупост ?е ограниченост политичког видика и одсуство политичке визи?е“.

Политичке последице пуча 27. марта 1941. године постале су кобне за Кра?евину ?угослави?у. На ?ену судбину датум 27. март ударио ?е завршни печат.

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

За време немачке окупаци?е Срби?е, Збор ?е била ?едина странка ко?о? ?е дозво?ен рад. ^[9] Кад ?е 30. априла 1941 . шеф Управног штаба Харалд Турнер образовао Комесарску владу “, на челу са Миланом А?имови?ем , два од десет ?комесара“ (инж. Милосав Васи?еви? и др Стеван Ивани? ) били су чланови Збора ^[10] . Сам ?оти? ?е био сива еминенци?а ко?а ни?е учествовала у влади, мада ?е био ?изванредни комесар за обнову Смедерева“ разрушеног у експлози?и муници?е . Када ?е избио устанак у Срби?и ко?и ?е организовала КП?, ?една од првих одлука Владе народног спаса Милана Неди?а ?е била да се образу?у во?ни одреди од чланова и присталица Збора, претече Српског доброво?ачког корпуса , у ?ачини од 120 ?уди. ^[11] Припадници ових формаци?а су називани ??оти?евцима“ ?ер ?е Димитри?е ?оти? имао ?ак утица? на мобилизаци?у, формира?е и борбени дух, и мада ни?е био командант, био ?е иде?ни во?а и главни официр за морал. Неколико збораша ?е учествовало у раду Неди?еве владе, у Специ?ално? полици?и и другим органима квислиншке власти.

Истакнути чланови [ уреди | уреди извор ]

• Димитри?е ?оти? , оснивач и идеолог
• др ?ура? Корени?, загребачки лекар, потпредседник
• др Фран Кондоре, ?уб?ански адвокат, потпредседник
• Велибор ?они? , генерални секретар, министар просвете и вера у Влади народног спаса
• Михаило Ол?ан , министар народне привреде у Влади народног спаса
• Ратко Парежанин , новинар и к?ижевник
• Митрофан Мишули? , монах у манастиру Хиландар
• ?ован Радо?ичи? , монах у манастиру Хиландар
• Димитри?е На?данови? , теолог и к?ижевник
• Добриво?е ?илер?и? , православни свештеник, отац епископа Андре?а ?илер?и?а
• Марисав Петрови? , командант другог пука Српског доброво?ачког корпуса , носилац изборне листе у Срезу крагу?евачком

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Вукашин Макси? - ?Идеологи?а ?оти?евог Збора; апостоли фашизма“