?ован VI Кантакузин
(
1292
?
15. ?ун
1383
) ?е био византи?ски цар (1347?1354) и
историчар
.
[1]
Био ?е оже?ен
Ирином Асен
са ко?ом ?е имао шесторо деце, а ?егова праунука (унука ?еговог сина
Мати?е
и ?ерка ?еговог унука
Димитри?а
(1383) била ?е супруга
?ур?а Бранкови?а
(1427?1456)
Ирина Кантакузин
, позната као
Проклета ?ерина
.
?ован Кантакузин ?е ро?ен у
Цариграду
у иму?но? породици
Кантакузина
. Породица ?е припадала во?но? аристократи?и и ?ен први познати члан био ?е генерал василевса
Алекси?е I Комнина
. У младости ?ован ?е добио одлично образова?е, што му ?е уз
аристократско
порекло омогу?ило да буде у прат?и и на двору
Миха?лa IX Палеологa
. Веома млад, око
1318.
године оженио се са
Ирином Асен
, ?ерком
Андроника Палеолога
и унуком бугарског цара
?ована Асена III
и
Ирине Палеолог
, на?стари?е ?ерке
Миха?лa VIII Палеологa
.
Као на?бо?и при?ате?
Андроника III
(1328?1341) и ?егов главни сарадник у
династичким сукобима
ко?и су потресаоли Византи?у у периоду изме?у 1321. и 1328. године, бива награ?ен награ?ен титулом
великог доместика
(1328), одбивши том приликом да постане савладар новом цару.
Андроник III га
1330
. године одре?у?е за регента свог буду?ег сина
?ована (V)
(ро?ен
1332
, владао 1341?1376) и он ту дужност преузима по Андрониково? смрти 1341. године. Током ?едног ?еговог одсуства из престонице царица ма?ка
Ана Саво?ска
и
Алекси?е Апокавк
уз подршку
васе?енског патри?арха
?ована, Кантакузина проглашава?у изда?ником и развлаш?у?у, а за новог регента имену?у самог патри?арха. У баштини Кантакузина
Димотици
, ?ован се
26. октобра
1341. године прогласио за цара и тако ?е у Византи?и отпочео нови
династички сукоб
у коме се Кантакузин представио као бранилац Византи?е против Латина (оличених у царици ма?ци).
Године
1347
. Кантакузин ?е заузео Цариград и наметнуо себе за владара. Владао ?е све до
1354
. ?егова владавина ?е била испу?ена унутраш?им борбама. У тим борбама Кантакузин се напослетку у велико? нево?и ослонио на помо?
Османли?а
, ко?и су се тада први пут учврстили у Европи, на
Балканском полуоству
.
У новом династичком рату ко?и ?е избио
1352
. године, Турци су као ?егови на?амници у
бици код Дидимотике
потукли удружену српску, бугарску и во?ску Кантакузиновог противника ?ована (V).
Сво?у ?ерку ?е удао за Султана
Орхана
. Борба изме?у два цара ?ош више се распламсала 1352. када ?е почео нови династички рат у
Византи?и
. Победа ?е на кра?у припала ?овану V Палеологу.
Пошто ?е 1354. године приморан да се одрекне престола, закалу?ерио се у манастиру Светог Георги?а Манганског у Цариграду, а касни?е отишао на
Атос
и прихватио калу?ерско име ?оасаф чиме ?е испоштовао традици?у да му духовно име почи?е на исто слово као и световно. Тамо ?е под псеудонимом Христодулос написао четири к?иге истори?е (?στορ?αι) лат. ?Historia libri IV“ (
Истори?а у четири к?иге
) у ко?има ?е, у намери да оправда сво?у владавину, дао у лепим бо?ама, али углавном ипак поуздане податке и опис времена изме?у
1320
. и
1356
. године, и при томе се с времена на време позивао и на касни?е дога?а?е - све до
1362
. године.
[4]
За време боравка у манастиру, Кантакузин ?е наставио сво?у политичку делатност и учествовао ?е у свим знача?ним дога?а?има у Византи?и.
Превратом из августа 1376. године на царски престо у Цариграду попео се Андроник IV Палеолог, на?стари?и син ?ована V, ко?и ?е у октобру исте године у затвор послао свога оца и бра?у. ?оасаф ?е у овим дога?а?има стао на страну свог зета а не унука, на кога ни?е имао никакав утица?. Када ?е почетком лета 1379. године побегао у Галату, код сво?их при?ате?а ?енов?ана, Андроник IV ?е као таоце повео ма?ку ?елену, тетке Мари?у и Теодору и деду ?оасафа, ко?и ?е тада увелико прешао осамдесету годину живота. Они су готово две године провели у заточеништву, у не?удским условима. Ослобо?ени су по склапа?у споразума изме?у ?ована V и Андроника IV. Само што се докопао слободе, ?оасаф ?е морао хитно да оде на Пелопонез, наиме, у априлу 1380, преминуо ?е Мано?ло а власт ?е преузео Мати?а Кантакузин, према коме ?е ?ован V с правом га?ио неповере?е, па ?е ?осаф требало да надгледа влада?е свог на?стари?ег сина. Врше?и ту дужност, у дубоко? старости 15. ?уна 1383. године, на исти дан када и ?егов велики при?ате? Андроник III Палеолог, умро ?е монах ?оасаф.
[5]
Дело ?е нарочито важно и за период српске државе за време цара Душана Нема?и?а, ?ер се Кантакузин неколико пута обра?ао цару
Душану
за помо? у династичком рату, да би на кра?у, кад ?е Душан подржао ?ована V, за?едно са Турцима ратовао против српске државе.
Осим тога, док ?е био цар, написао ?е парафразу првих пет к?ига
Аристотелове
Никомахове етике
, као и низ теолошких списа, од ко?их ?е на?важни?и обимно поби?а?е дела Παλαμιτικα? παφαβ?σει?
?ована Кипарисиота
. Написао ?е ?ош и списе у одбрану паламизма против Прохора Кидона, Исака Аргира, латинског патри?арха у Цариграду Павла и др. Треба споменути и обимно замиш?ену апологи?у хриш?анства у поре?е?у с исламом, као и спис против ?евре?а.
У браку са
Ирином Асен
, ?ован ?е имао шесторо деце:
- Мати?а
, савладар
1353
?
1357
. и море?ски деспот
- Мано?ло
,
море?ски деспот
- Андроник
,
- Мари?а, супруга
епирског деспота
Ни?ифора II Орсини?а
(1335?1337,
1356
?
1359
)
- Теодора
, супруга
султана
Орхана
(1326?1362)
- ?елена
, супруга ?ована V
- Бариши?, Фра?о;
Фер?анчи?, Божидар
, ур. (1986).
Византи?ски извори за истори?у народа ?угослави?е
.
6
. Београд: Византолошки институт.
- Благо?еви?, Милош
(1981).
?Иде?а и стварност Душановог царева?а”
.
Истори?а српског народа
.
1
. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 524?540.
- Живо?инови?, Мир?ана
(1982).
??ован V Палеолог и ?ован VI Кантакузин од 1351. до 1354. године”
.
Зборник радова Византолошког института
.
21
: 128?141.
- Nicol, Donald M.
(1984) [1957].
The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages
(2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M.
(1968).
The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: A Genealogical and Prosopographical Study
. Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Nicol, Donald M.
(1993) [1972].
The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453
(2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M.
(1991).
A Biographical Dictionary of the Byzantine Empire
. London: Seaby.
- Nicol, Donald M.
(2002) [1996].
The Reluctant Emperor: A Biography of John Cantacuzene, Byzantine Emperor and Monk, c. 1295-1383
(2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Острогорски, Георги?е
(1969).
Истори?а Византи?е
. Београд: Просвета.
- ?иркови?, Сима
;
Миха?чи?, Раде
(1981).
?Осва?а?а и одолева?а: Душанова политика 1346-1355”
.
Истори?а српског народа
.
1
. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 541?556.
- Фер?анчи?, Божидар
(1960).
Деспоти у Византи?и и ?ужнословенским зем?ама
(PDF)
. Београд: Научно дело.
- Фер?анчи?, Божидар
(1981).
?Осва?ачка политика кра?а Душана”
.
Истори?а српског народа
.
1
. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 511?523.
- Fine, John Van Antwerp Jr.
(1994) [1987].
The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest
. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|