?ован Ристи?
?ован Ристи?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1831-01-16 ) 16. ?ануар 1831.
Место ро?е?а	Крагу?евац , Кнежевина Срби?а
Датум смрти	4. септембар 1899. ( 1899-09-04 )  ( 68 год. )
Место смрти	Београд , Кра?евина Срби?а
Држав?анство	Кнежевина Срби?а , касни?е и Кра?евина Срби?а
Народност	Србин
Политичка кари?ера
Политичка странка	Либерална странка
Мандати Преми?ер Срби?е Претходник Или?а Гарашанин Наследник Никола Христи? Преми?ер Срби?е Претходник Миливо?е Петрови? Блазнавац Наследник ?ован Маринови? Преми?ер Срби?е Претходник Стевча Михаилови? Наследник Милан Пиро?анац Преми?ер Срби?е Претходник Милутин Гарашанин Наследник Сава Гру?и?
Потпис

?ован Ристи? ( Крагу?евац , 4. ?ануар (?ули?ански)/ 16. ?ануар (грегори?ански) 1831 ? Београд , 23. август (?ули?ански)/ 4. септембар (грегори?ански) 1899 ) био ?е српски државник, дипломата, историчар и академик. ^[1]

Уз Или?у Гарашанина и Николу Паши?а спада у ред на?ве?их државника Срби?е 19. века. Био ?е оснивач и во?а Либералне странке . Постао ?е ?едан од на?мо?ни?их ?уди у српско? политици од 1868 . до 1893 . Зато ?е имао много к?учних улога у Срби?и, практично, он ?е имао мо?, био ?е сива еминенци?а . Ристи? ?е два пута намесник у име малолетних владара, прво у име кнеза Милана Обренови?а , а касни?е и у име ?еговог сина кра?а Александра Обренови?а . Успео ?е да искористи Миланово малолетство и политичко неискуство других намесника да се усво?и Намеснички устав . Био ?е представник Кнежевине Срби?е на Берлинском конгресу ко?им ?е призната независност Срби?е.

Био ?е редовни члан Српске кра?евске академи?е (данас САНУ) и ?едно време ?ен председник 1899.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 1831. у Крагу?евцу, у сиромашно? породици, од оца Ристе и ма?ке Мари?е. Рано ?е остао без оца, a у свом ?Тестаменту“ Ристи? ?е писао: ?Изнад свега сам осе?ао потребу да се повину?ем Бож?ем прови?е?у, захвалан што ме ?е извукао из сиромаштва и извео на пут на ко?ем сам у гра?анском животу и државним положа?има могао да заузмем одре?ено место и под тешким околностима зара?у?ем за живот.“ ^[2] Одличан успех Ристи?а у основно? школи ?е убедило породичног при?ате?а да га поша?е у сред?у школу у Београду. ^[3] У Београду ?е Ристи? постао истакнути члан Дружине младежи српске , квазиполитичког студентског удруже?а ко?е ?е напредовало после дога?а?а из 1848. ^[3] Млади Ристи? ?е био ме?у неколицином ?уди из Срби?е ко?и су присуствовали Ма?ско? скупштини .

Пошто ?е дипломирао на београдском Лице?у стипенди?ом српске државе 1852 , Ристи? ?е одбио да студира теологи?у у Руси?и. ?една од особа ко?а ?е прихватила стипенди?у за школова?е у Руси?и био ?е буду?и митрополит београдски Михаило ко?и ?е касни?е бити Ристи?ев савезник у релативно? либерално? русофилско? стру?и у друго? половини века. ^[3] Ристи? ?е 1849. отишао на студи?е у Берлин, а зва?е доктора филозофи?е стекао ?е на Ха?делбергу . ^{[1] [3]} Потом ?е наставио студи?е на престижно? париско? Сорбони . У Немачко? ?е студирао код историчара Леополда фон Ранкеа , и после студи?а намеравао ?е да кари?еру настави као историчар . Али, ни?е успео да доби?е место професора истори?е на београдском Лице?у .

Године 1854 , игром случа?а, постао ?е државни намештеник: почео ?е да ради у Министарству унутраш?их дела, ко?е ?е водио утица?ни политички лидер Или?а Гарашанин . На младог Ристи?а снажан утица? извршила ?е строга бирократска школа. Постао ?е уверен да се одатле може управ?ати зем?ом. Ускоро се оженио Софи?ом, ?ерком на?богати?ег београдског трговца Ха?и Томе . Ова? брак му ?е, поред новца, донео и наклоност српских кнежева из династи?е Обренови? . Заним?иво ?е да ?е у ?едном периоду, раде?и као уредник ?Српских новина“, ^[1] популарисао Шекспира у Срби?и.

Владавина Михаила Обренови?а [ уреди | уреди извор ]

Гарашанин ?е послао Ристи?а у Српско посланство у Цариграду 1861 . ^{[4] [5]} Био ?е то почетак ?егове успешне дипломатске кари?ере. Ристи? ?е у преговорима cа Турцима 1867 . успео да изде?ству?е укида?е ?ихових твр?ава у Срби?и . Вративши се у Београд , постав?ен ?е за министра иностраних дела. Када ?е кнез Михаило 1867. променио смер спо?не политике, сма?у?у?и осла?а?е на Руси?у и сменивши Гарашанина са места председника Министарског савета, на ?егово место ?е накратко поставио Ристи?а. ^[4] Али Ристи? ни?е желео да у влади буду представници конзервативаца. Сматрао ?е да ако не може сам да састави владу, у ко?о? не?е бити ?егових истомиш?еника попут ?еврема Гру?и?а , во?е светоандре?ских либерала, онда ?е уопште не?е састав?ати. Кнез Михаило ?е ова? захтев сматрао увред?ивим и нечувеним, па ?е за председника министарског савета поставио конзервативца Николу Христи?а . ^[4]

Прво намесништво [ уреди | уреди извор ]

После убиства кнеза Михаила, ма?а 1868, пуковник Миливо?е Блазнавац ?е уз помо? београдског гарнизона на престо довео кнеза Милана из Париза , када ?е ова? имао 14 година. Ристи? ?е довео кнеза Милана из Париза. Пошто ?е Милан био малолетан, до ?еговог пунолетства ^[6] ?е образовано намесништво у ком су били Блазнавац, Ристи? и ?ован Гаврилови? . Гаврилови? ?е био само фигура, а стварна власт ?е била код Блазнавца и Ристи?а. ^[4]

За разлику од радикални?их либерала попут Владимира ?ованови?а и ?убомира Ка?еви?а , Ристи?ев модел уре?ене државе нису биле У?еди?ено Кра?евство или Француска , ве? Пруска . Сматрао ?е да Срби?и треба дводомни парламент. У спо?но? политици Ристи? ?е покушавао да у?едини српски народ у ?едну државу као што су ти урадиле Пи?емонт у Итали?и и Пруска у Немачко? и да сма?и зависност Срби?е од Аустри?е и Руси?е . ^[7] Велика народна скупштина ко?а ?е потврдила Миланов избор за кнеза, ?е без разматра?а, усво?ила програм од седамнаест тачака, у ко?има ?е било неколико либералских захтева. Ристи? ?е одмах схватио да може да искористи ауторитет одлуке Велике народне скупштине да преоблику?е управу у Срби?и. Децембра 1868. сазвао ?е делегате у Нико?ски одбор да дискуту?у да ли ?е Срби?и потребан нови устав ко?и би заменио Турски устав из 1838. ко?и ?е кнез Михаило изменио 1861. Делегати су се сложили да ?е потребан нов устав у ком би народно? скупштини била дата ве?а улога, али ?е остало нерешено пита?е уре?е?а скупштине. Ристи? ?е предлагао дводомну скупштину са гор?им домом ко?и би чинио Државни савет уз чланове ко?е би именовала влада на ограничен период и на до?и дом. Радикални?и либерали су заговарали ?еднодомну скупштину ко?а би била у потпуности изабрана. Нико?ски одбор ?е распуштен без доноше?а ?асне одлуке о уре?е?у скупштине, али и са ?асним зак?учком о потреби усва?а?а новог устава. ^[8] Ристи? ?е ово искористи за сазива?е Велике народне скупштине у Крагу?евцу. За разлику од либерални?ег Београда, Крагу?евац ?е ?ош био патри?архална средина, а делегати на Велико? народно? скупштини су углавном били локални неписмени се?аци спремни?и да прихвате шта власт нареди. ^[9] Нацрт новог устава ?е написао сам Ристи?. Нов устав, прозван Намеснички устав ?е усво?ен у супротности са до тада важе?им Турским уставом ко?и ни?е дозво?авао промену устава за време малолетности кнеза. ^[9]

Владавина Милана Обренови?а [ уреди | уреди извор ]

Буду?и несигуран, кнез Милан ни?е волео Ристи?а, бо?ао га се. Волео ?е ?едног другог дипломату, ?ована Маринови?а . ^[10] Зато што се ни?е пет?ао у власт. Тако да ?е владала конкуренци?а изме?у те две личности, али Маринови? ни?е био куражан, повлачио се. Управо захва?у?у?и Ристи?у Срби?а ?е добила независност на Берлинском конгресу .

Буду?и да ?е Српско-турски рат 1877 ? 1878 . био успешан за српску во?ску, чинило се да посто?е добри изгледи да се остваре политички ци?еви Срби?е. На Ристи?ево? влади било ?е да донесе одлуку o во?ним захтевима Срби?е, ко?и би се заснивали на овим српско-руским победама. Кнез Милан и српска влада одабрали су за та? задатак Ристи?а као дугогодиш?ег борца за националну политику Срби?е.

Српско-бугарске сва?е, углавном око граница, ко?е су изазвали глупост и пробугарска пристрасност одговорних руских званичника, развиле су се у смртно непри?ате?ство. Кнез Черкаски? подржава максималне бугарске претензи?е. Читаво подруч?е ко?е су заузеле српске трупе он означава као бугарске, доде?у?у?и Бугарско? Призрен и Приштину, чак и нишки округ.

Премда никад ни?е спроведен, Санстефански споразум имао ?е далекосежне последице за ?ужне Словене и ?ихове односе c Руси?ом . Споразум ?е Срби?и дао независност, али ?е испу?ен тек дели? ?ених територи?алних захтева. За српску ?авност и политичке лидере ово ?е била велика неправда, ко?у су наметнули Руси a чи?е разлоге Срби нису могли да разуме?у. Ристи? ?е био озло?е?ен одлукама из Сан Стефана . Прилику да Срби?а иза?е из готово безнадежне ситуаци?е видео ?е у незадово?ству Беча и Лондона Санстефанским уговором. Две велике силе биле су решене да минира?у споразум, посебно ?егов к?уч: велику Бугарску. Српске во?ничке победе и Ристи?ева вешта дипломати?а учинили су да се доби?е сагласност Руси?е o задржава?у посто?е?е во?не ситуаци?е, до постиза?а дефинитивног реше?а. ?Не смемо пристати на улогу пиона ко?а нам ?е дата“, написао ?е Ристи? шефу српског генералштаба Кости Проти?у у марту 1878.

Споразум из Сан Стефана извео ?е велики заокрет у спо?нополитичко? ори?ентаци?и Срби?е, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристи? одиграли главну улогу. Ристи? ?е ускоро оти?и у Беч , потом у Берлин да брани српска становишта код министра иностраних дела Андраши?а и канцелара Ота фон Бизмарка . Ови преговори означи?е врхунац Ристи?еве дипломатске кари?ере, a Срби?и донети знача?ну корист.

Све до Сан-Стефана кнез Милан ?е био слепо одан Руси?и, виде?и у цару свог природног браниоца. Када ?е видео да су два рата Срби?е c Турском као главни резултат имала ствара?е велике Бугарске, кнез ?е схватио да се српска спо?на политика заснива на опасно? словенско? сентименталности. Одлучио ?е да крене новим правцем, ко?и ?е почивати иск?учиво на интересима Срби?е. Без пониже?а за Срби?у и ?ену владу, Ристи? ?е дискретно и обазриво извео заокрет ка аустри?ско? спо?но? политици. Избегава?у?и журбу и несмотреност, затражио ?е аустри?ску заштиту и подршку, добивши ?е без увреде за Руси?у, на ко?у ?е и да?е рачунао током сво?е бечке миси?е и на Берлинском конгресу.

Ве?ина одлука, ко?е су потвр?ене Берлинским споразумом, постигнута ?е незванично, иза затворених врата. Министар иностраних дела Ристи? одиграо ?е к?учну и позитивну улогу. Помогао му ?е изасланик Коста Цуки? , за?едно су били оно на?способни?е што ?е Срби?а тада имала. Ристи?ев положа? био ?е тежак и деликатан: притиснут од Беча да препусти територи?е на западу, a од Руси?е да препусти области око Пирота и Трна Бугарско? на истоку. Борио се да обезбеди адекватну добит за Срби?у, a да истовремено задржи при?ате?ске односе са обема силама. Срби?а ?е веома добро прошла у Берлину, добила ?е за четвртину ве?у територи?у. Од свих балканских дипломата, само ?е Ристи?, ко?и ?е скромно наступао на конгресу, добио све што ?е требало за Срби?у, не увредивши ни?едну силу и оставши са свима у добрим односима. Преузима?ем контроле над ?ужноморавском долином Срби?а ?е постала владар главних праваца из Европе на Балкан, a отворен ?е и правац долином Вардара. Ристи? ?е успешно завршио борбу Срби?е са Османским царством . Тако?е, дао ?е теме?ан допринос уставном разво?у Срби?е сво?ом одлучу?у?ом улогом у припреми устава од 1869 . и 1888 . Ови документи подстакли су ?ача?е демократских институци?а у Срби?и и истакли ?е у прве редове балканских зема?а. Стога Ристи? заслужно спада у ред на?ве?их државника и научника Срби?е 19. века.

Описиван ?е као крут и арогантан човек. ^[11]

Добио ?е Кра?евски орден Белог орла и низ других одликова?а. ^[12]

Подигао ?е ку?у на углу Кра?а Милана и Ресавске, у ко?о? ?е провео послед?е године живота и умро. Када ?е 1909. рушена зграда Министарства Унутраш?их и Спо?них послова ради град?е Новог двора , тадаш?и министар Милованови? ?е узео у закуп Ристи?еву ку?у, где се поред Иностраних послова , налазило и председништво министарског савета. Државна тела су се преселила у новоизгра?ену палату децембра и ?ануара 1923-24, ^[13] послед?и дога?а? ?е била конференци?а Мале антанте. ^[14] У фебруару 1924. у ку?и су организоване неке изложбе: Удруже?е при?ате?а уметности ?Цви?ета Зузори?” излаже разне београдске уметнике од 3 ? 15-ог, Уметничко оде?е?е слике Даниела од 9-тог. ^[15]

Научни рад [ уреди | уреди извор ]

Бавио се и истори?ом и написао:

• Спо?аш?и одноша?и Срби?е од 1848-1872
• Дипломатска истори?а Срби?е 1875 ? 1878

Написао ?едну од првих истори?а српске к?ижевности. ^[16]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Ха?и-Томини
• Списак председника влада Срби?е
• Списак министара иностраних послова Срби?е
• Прва влада ?ована Ристи?а
• Друга влада ?ована Ристи?а
• Тре?а Влада ?ована Ристи?а
• Друго намесништво (1868?1872)
• Тре?е намесништво (1889?1893)
• ОШ ??ован Ристи?” Београд

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Додатна литература [ уреди | уреди извор ]

• Попови? Петкови?,Радмила, Библиографи?а радова ?ована Ристи?а и радови о ?ему , Архивист, XII, 2, 1962, 217?239.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Биографи?а на са?ту САНУ
• Предава?е историчара Ср?ана Граовца о лику и делу ?ована Ристи?а