Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Турске
Истори?а Турске
Преистори?а Преистори?а Анадоли?е
Бронзано доба Тро?а Хати Акадско царство Асирско царство Ахе?ци Кисвадна Хетити Арзава Митани Ха?аса Лики?а Асува Ди?аоха Новохетити Фриги?а Кари?а Ти?ана ?они?а Урарту
Класична антика Класична Анадоли?а ? Класична Траки?а Лиди?а Ахеменидско царство Кра?евство Александра Великог Кападоки?а Антигониди Селеукидско царство Понтска кра?евина Битини?а Аталиди Галати?а ?ерменско кра?евство Римска република Комагена Римско царство Сасанидско царство
Сред?и век Византи?а Рашидски калифат Сел?учко царство Данишменди Анадоли?ски бе?лук Румски султанат Килики?а Едеса Артукиди Трапезунтско царство Нике?ско царство Латинско царство Илканат Кара-ко?унлу Ак-ко?унлу
Османско царство Успон Османског царства Раст Османског царства Стагнаци?а и реформа Османског царства Слаб?е?е Османског царства Распад Османског царства
Турска Република Турски рат за независност Прелазна влада ?еднопарти?ски период Турске Републике Вишепарти?ски период Турске Републике
п р у

Кра?евство ?ермени?а (или Велика ?ермени?а ) ^{[1] [2]} ?е назив за државу ко?а ?е посто?ала као независно кра?евство од године 190. п. н. е. до 387. н. е., односно кли?ентску државу Римског царства и Сасанидског кра?евства до 428. године, а ко?е се на свом врхунцу простирало од обала Каспи?ског до обала Средоземног мора . ^{[3] [4] [5] [6]}

Рана истори?а [ уреди | уреди извор ]

Неколико древних царстава се простирало на подруч?има Армени?е, као што су Хетитско царство (на врхунцу мо?и), хуритско кра?евство Митани (око 1500 ? 1300. п. н. е. на истори?ском подруч?у ?угозападне Армени?е) и Конфедераци?е Ха?аса (око 1500. ? 1200. п. н. е. на осталом подруч?у Армени?е), те народа Наири ( 12. ? 9. век п. н. е. ) и Кра?евства Урарту ( 1000. ? 600. п. н. е. ). Сваки од ових народа и племена ?е учествовао у обликова?у ?ерменског народа ^{[7] [8] [9]} Кра? Урартуа, Аггиштис I ?е основао арменску при?естолницу ?ереван 782. п. н. е.

Око 600. п. н. е. на власт у ?ермени?и долази династи?а Оронтида ко?и су основали прво ?ерменско кра?евство ко?е ?е било некад потпуно, а некад делимично независно од Перси?ског царства .

Након битке код Гаугамеле ( 331. п. н. е. ) и пропасти Ахеменидске Перзи?е , сатрап Оронт III ?е преузео источну ?ермени?у (тзв. ? Велика ?ермени?а ”), док су западна подруч?а у?еди?ена под сатрапом Митридатом у такозвану ?Малу ?ермени?у”, и обе државе су прогласиле самосталност. До 3. века п. н. е. Мала ?ермени?а се проширила према ?угу, све до обала Црног мора (данаш?а турска покра?ина Килики?а ). Од ових ?ерменаца ?е настао данаш?и народ Амшенци ко?и живе у турско? покра?ини Хемшин .

Оронт III ?е победио Менона , генерала македонске во?ске Александра Великог ко?и ?е имао намеру да осво?и богате руднике злата у Сперу . Велика ?ермени?а ?е уживала самосталност док ?е ни?е ослабило све снажни?е Селеукидско царство , те ?е 201. п. н. е. послед?и Оронтид, Оронт IV збачен с власти, а на власт ?е дошао генерал Арташ , касни?е познат као Артакси?е I , оснивач Арсакидске династи?е .

Артаксидска ?ермени?а [ уреди | уреди извор ]

Рим?ани су победили Селеукидско царство 190. п. н. е. у Бици код Магнези?е , ослабивши Перси?у, што ?е искористио Артакси?е I да прогласи независност ?ермени?е. У исто време се осамосталила покра?ина Софена под управом другог перси?ског стартега, Зариадреса ко?и ?е признавао римску власт.

?ермени?а (ко?а ?е тада била перси?ска сатрапи?а ) ?е била поде?ена на 120 кланских подруч?а ко?има су владали нахарари . Ова подруч?а ?е Артакси?е I у?единио у хеленистичку државу познату као Артаксидска ?ермени?а (?????????????? ?????????????? Арташеси?анери Тагаворутиун ). Артакси?е осво?ио ?ереван , али ?е основао нову престолницу Арташат на обали реке Арас ^[10] , на стратешком положа?у сецишта путева ко?и су повезивали Стару Грчку , црноморску обалу, Бактри?у и Инди?у . Римски писци Страбо и Плутарх наводе како ?е у сво?о? престолници Артакси?е примио и карташког во?сково?у Ханибала .

?ермени?а ?е за време владавине Тиграна II Великог ( 95. ? 66. п. н. е. ) постала ?едном од на?важни?их кра?евстава у подруч?у изме?у Црног мора , Средозем?а и Каспи?ског ?езера и на?снажни?им источним суседом Римске републике . Он ?е 83. п. н. е. искористио позив за помо? ?едне од зара?ених селеукидских фракци?а у Сири?и како би се устоличио као владар Сири?е, чиме ?е окончана Селеукидска Перси?а, а Тигран ?е владао 17 година у миру. Након Битке код Тиграноцерте , ?ерменске престолнице ( 69. п. н. е. ) у ко?о? су Тиграна победили Рим?ани , Тигран ?е признао ?ихову власт иако ?е задржао сво?еврсну аутономи?у.

Марко Антони?е ?е свладао арменског савезника, Митридата VI Понтског, 34. п. н. е. и извршио ?е инвази?у ?ермени?е. Ме?утим, за време Рата Антони?а и Октави?ана (32.-30. п. н. е.) Рим губи власт над ?ермени?ом. Како се нашла изме?у две суперсиле, Римског царства и Партског царства , често ?е била место ?ихових сукоба. На кра?у ?е цар Август 20. п. н. е. договорио примир?е с Партима тако што ?е начинио ?ермени?у прелазним подруч?ем изме?у две силе.

Артаксиде ?е на кра?у с власти збацио управо Августа 12. године, након вишегодиш?их превира?а и гра?анског рата. Рим?ани су на власт успели да поставе сво?е намеснике, Тигран V ( 2 ? 6 ) i Тигран VI ( 58 ? 66 ), док су Парти владали од 37 . до 47 ., а Ибери од 48 . ? 58 . године.

?ерменска вера у то време ?е била маздаистички зороастризам ори?ентисан на поштова?е Митре , а хриш?анство се почело ширити ве? око 40 . године.

Ултиматно ?е цар Нерон 53 . године поставио партског поданика и брата партског кра?а Вологаза I , Трдата I , за кра?а ?ермени?е и он ?е постао оснивач династи?е Арсакида ( 63 ).

Арсакидска ?ермени?а [ уреди | уреди извор ]

Рим?ани су, незадово?ни све ?ачим утица?ем Парта у Армени?и, повели Римско-партски рат (58?63) и првобитно су осво?или ?ермени?у 60 ., да би ?е изгубили 62. године. На кра?у ?е генерал Гне? Домици?е Корбулон , легат Сири?е, уз помо? 5 римских леги?а, 63 . године поразио Вологаса I Партског ко?и ?е вратио ?ермени?у свом брату, Трдату I , ко?и ?е основао ?ерменску династи?у Арсакида или Аршакуни ( ?ерм. ????????? ) ко?и су владала арменским кра?евством до 428 . године. ^[11] .

Након што ?е Вологаз IV Партски извршио инвази?у ?ермени?е поставивши свог намесника на ?ен трон, римски цар Луци?е Вер ?е повео нови успешан Римско-партски рат (162?165) године. Римски upravник, Сири?ац Сохем од Емесе , ?е након епидеми?е у во?ним редовима римске во?ске, ве? 166. године изгубио ?ермени?у и поновно ?е успостав?ена Арсакидска ?ерменска династи?а под партском влаш?у.

Независни владарски низ ?е успоставио Вологаз II ?ерменски (Валарсес/Вагаршак) 180 . године. Он ?е прекинут 252 . године када ?е Сасанидско перси?ско царство же?ело да поврати сва подруч?а негдаш?ег Перси?ског царства окупиравши и ?ермени?у. Римска во?ска ?е одговорила одлучном победом 287 . године, вративши власт арсакидско? династи?и устоличе?ем Трдата III (287?314). Он ?е ве? 301 . године прогласио хриш?анство државном вером, поставши прва држава ко?а ?е формално преузела хриш?анство као службену државну веру ? 12 година пре Рима (за време цара Галери?а и службене римске толеранци?е хриш?анства), и 36 година пре крште?а Константина Великог . ?ерменска апостолска црква ?е имала сво?е седиште ( католикос ) у Ечми?адзину , а име ?е добила ?ер су ?е наводно основали сами апостоли Свети ?уда Таде? и Свети Бартол ко?и су проповедали по ?ермени?и. ?ерменски кра?еви су подстакли и ствара?е ?ерменског писма ко?е ?е направио свети Месроп Маштоц 405 . године.

Године 387 . ?ерменско кра?евство ?е поде?ено изме?у Источног римског царства и Сасанидских Перзи?анаца. Западна ?ермени?а ?е убрзо постала римском провинци?ом ?Мала ?ермени?а”, а источна ?ермени?а ?е задржала сво?еврсну аутономи?у све до пропасти ?ерменског кра?евства 428 . године.

Након што ?е локално племство збацило кра?а, ?ермени?а ?е потпала под власт Сасанидске Перзи?е као во?на кра?ина ( марцпанат под управом генерала), док ?е ?Мала ?ермени?а” остала полунезависна кнежевина под Византи?ским царством . У следе?им вековима ?ерменско кра?евство ?е изме?ивало раздоб?а аутономи?а с раздоб?има страних владара као што су: Перси?анци , Арапи , Византи?си , Монголи , и на кра?у Перси?анци , Руси и Османли?е .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Мала ?ермени?а

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?ерменско кра?евство на Викимеди?ино? остави .

• Video about Armenian Lands - Historical Armenia Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. ?ул 2011)