Ова? чланак ?е недовршен . Можете помо?и да се унапреди или покренути расправу о томе на страници за разговор .

Тригеминална неуралги?а
Синоними	Tic douloureux, prosopalgia, [1] Fothergill's disease, [2] suicide disease [3]
Тригеминална неуралги?а
Специ?алности	неурологи?а
Компликаци?е	депреси?а
Време по?аве	након > 50 година живота
[ уреди на Википодацима ]

Тригеминална неуралги?а (ТН) неуралги?а тригеминуса , трифаци?ална неуралги?а или самоубилачка болест , ?е неуропатска болест са ?аким болом изазвана пореме?а?ем функци?е тригеминалног живца (одговорног за осе?а?е на лицу и моторичке функци?е као што су загриша? и жвака?е). Сматра се ?едним од на?болни?их пореме?а?а познатих у медицини, ?ер често доводи до депреси?е и самоубиства .

Посто?е два главна облика ТН: типични и атипични.  Типичан облик карактеришу епизоде ?аког, изненадног бола налик шоку на ?едно? страни лица ко?и тра?е од неколико секунди до неколико минута.  Групе ових епизода могу тра?ати током неколико сати.  Атипични облик се карактерише сталним болом у виду пецка?а ко?и ?е ма?ег интенитета. Епизоде бола ??се могу покренути било ко?им додиром лица.  Оба облика се могу по?авити код исте особе.  

Тачан узрок ТН ?е непознат, али се веру?е да ук?учу?е губитак ми?елина у омотачу тригеминалног нерва. ТН може настати услед компреси?е крвног суда на нерв ко?и излази из можданог стабла, мултипле склерозе, можданог удара или трауме.  Ма?е уобича?ени узроци ук?учу?у тумор или артериовенске малформаци?е.  

Ди?агноза се обично заснива на симптомима, након што се иск?уче други могу?и узроци као што ?е постхерпетична неуралги?а.

Лече?е ук?учу?е лекове или операци?у. Антиконвулзивни карбамазепин или окскарбазепин ?е обично почетни третман и ефикасан ?е код око 90% болесника.  Како су неже?ени ефекти ових лекова чести то захтева ?ихово повлаче?е код чак 23% паци?ената. Остале опци?е ук?учу?у примену ламотригина, баклофена, габапентина, амитриптилина и пимозида.  Опиоиди обично нису ефикасни у типичном облику.  Код оних ТН ко?е се не побо?ша?у или постану отпорни на друге мере, могу се испробати бро?не врсте операци?а.

Проце?у?е се да неуралги?а тригеминуса пога?а око 0,03% до 0,3% ?уди широм света са ве?ом заступ?енош?у код жена, и женско:муским односом у односу 3:1.  ТН се обично ?ав?а код ?уди стари?их од 50 година, али се може ?авити у било ком узрасту.  Ста?е ?е први пут дета?но описао ?он Фотергил 1773. године.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Тригеминалну неуралги?у први ?е описао ?он Фотергил, а хируршки лечио ?он Маре? Карночан, ^[4] обо?ица лекари ко?и су дипломирали на Медицинском факултету Универзитета у Единбургу .

ТН ?е прво називана ? болест самоубица “ због студи?е пионира неурохирурги?е Харви?а Кушинга ко?е су ук?учивале 123 случа?а ТН током 1896. и 1912. године. У то? студи?и због ?аког интензивног бола, утвр?ена ?е ве?а стопе самоубилачких иде?а код паци?ената са тешким мигренама . Она ?е повезана са ве?им стопама депреси?е , анксиозности и пореме?а?а спава?а . ^{[5] [6]}

Трограни живац, анатоми?а и функци?а [ уреди | уреди извор ]

Трограни или тригеминални живац ?е мешовити ?е парни крани?ални живац ко?и повезу?у мозак и мождано стабло са различитим деловима лица. ТН има три гране ко?е ша?у и прима?у сензаци?е из гор?ег, сред?ег и до?ег дела лица.

• Офталмолошка (гор?а) грана обезбе?у?е осе?а? ве?ем делу власишта, челу и пред?ем делу главе.
• Максиларна (сред?а) грана обезбе?у?е осе?а? у пределу образа, гор?е вилице, гор?е усне, зуба и десни и бочне стране носа.
• Мандибуларна (до?а) грана инервише до?у вилицу, зубе и десни и до?у усну.

Трограни живац ?е одговоран за:

• сензорне осе?а?а као што су тактилни осе?а? (притисак), термоцепци?а (температура) и ноцицепци?а (бол) ко?и потичу са лица изнад лини?е вилице,
• моторичку функци?у миши?а жвака?а, ук?учених у жвака?е, али и не формира?е израза лица.

Етиологи?а [ уреди | уреди извор ]

Тригеминална неуралги?а (ТН), тако?е позната као tic douloureux , ?е врста хроничног неуролошког пореме?а?а ко?и ук?учу?е по?аву изненадних напада ?аког бола у пределу лица. Како пореме?а?ем може бити захва?ене више од ?едне нервне гране, ТН су на?чеш?е захва?ене максиларне или мандибуларне гране. Када ?е захва?ена офталмолошка грана, црвенило или необ?аш?иве сузе у очима могу се по?авити истовремено са нападима бола. У ретким случа?евима, обе стране лица могу бити пого?ене у различито време, или чак у исто време; ово се зове билатерални ТН.

Наста?е као последица пореме?а?а функци?е трограног (тригеминалног) живца , или петог крани?алног нерв, ко?и обезбе?у?е осе?а? и нервне сигнале деловима главе и лица. Напади бола обично тра?у само неколико секунди (али могу тра?ати и до два минута) и могу се по?авити изнова и изнова неколико пута дневно. ТН ?е врста неуропатског бола, понекад узрокованог повредом или лези?ом нерва.

Посто?и неколико теори?а ко?е об?аш?ава?у могу?е узроке овог синдрома бола. Некада се веровало да ?е нерв стиснут у отвору изнутра на спо?аш?у страну лоба?е; али воде?а истражива?а показу?у да се ради о проширеном или продуженом крвном суду ? на?чеш?е гор?о? церебеларно? артери?и ? ко?и компримира или пулсира у микроваскулатури тригеминалног нерва у близини ?егове везе са мостом.  Таква компреси?а може да повреди заштитну ми?елинску ово?ницу нерва и изазове неправилно и хиперактивно функциониса?е нерва. Ово може довести до напада бола при на?ма?о? стимулаци?и било ко?е области ко?у опслужу?е нерв, као и да омета способност нерва да иск?учи сигнале бола након што се стимулаци?а заврши. Ова врста повреде ретко може бити узрокована анеуризмом (испупче?ем крвног суда ); АВМ ( артериовенска малформаци?а );  тумором ; као што ?е арахноидна циста или менингиом у церебелопонтинском углу ;  или трауматичним дога?а?ем, као што ?е саобра?а?на несре?а.

Краткотра?на периферна компреси?а ?е често безболна.  Перзистентна компреси?а доводи до локалне деми?елинизаци?е без губитка континуитета потенци?ала аксона. Хронично ук?еште?е нерва првенствено доводи до деми?елинизаци?е, са прогресивном дегенераци?ом аксона касни?е.  Због тога ?е широко прихва?ено да ?е неуралги?а тригеминуса повезана са деми?елинизаци?ом аксона у Гасеровом гангли?у , дорзалном корену или обо?е.  Претпостав?а се да ова компреси?а може бити повезана са аберантном граном гор?е церебеларне артери?е ко?а лежи на тригеминалном нерву.  Да?и узроци, поред анеуризме, мултипле склерозе или тумора церебелопонтинског угла, ук?учу?у: тумор зад?е ?аме, било ко?е друге лези?е ко?е се шире или чак болести можданог стабла услед можданог удара.

Неуралги?а тригеминуса се налази код 3-4% ?уди са мултиплом склерозом, према подацима из седам студи?а.  Претпостав?а се да ?е то због оште?е?а тригеминалног комплекса кичме.  Тригеминални бол има сличну презентаци?у код паци?ената са и без МС.

Постхерпетична неуралги?а, ко?а се ?ав?а након херпеса, може изазвати сличне симптоме ако ?е оште?ен тригеминални нерв, назван Рамсаи Хунтов синдром тип 2. Када нема очигледног структуралног узрока, синдром се назива идиопатским обликом болеси.

Врсте [ уреди | уреди извор ]

Врсте неуралги?е тригеминуса се категоришу на основу узрока ко?и их ?е изазвавао на класичну, секундарну и идиопатску неуралги?у:

Типична или класична ТН [ уреди | уреди извор ]

Класична ТН ?е на?чеш?и облик, у ко?ем се ди?агностику?е да крвни суд (обично гор?а церебеларна артери?а) гура део корена тригеминалног нерва.

Атипична или секундарна ТН [ уреди | уреди извор ]

Секундарна ТН ?е узрокован другим пореме?а?ем (као што ?е мултипла склероза, тумор или артериовенска малформаци?а ). ?ав?а се у само 15% случа?ева ТН.

По?единци са секундарном ТН су склони?и да буду мла?и и да има?у болове са обе стране лица.

Идиопатска ТН [ уреди | уреди извор ]

Када се не може прона?и ?асан узрок ТН, чак ни након ди?агностичке обраде (евалуаци?е), тада се ТН сматра идиопатским обликом ТН (односно као болест непознатог узрока или болест изазвана механизмом очигледног спонтаног порекла). Ово ?е на?ма?е уобича?ен тип ТН.

Клиничка слика [ уреди | уреди извор ]

Клинички знаци и симптоми ТН ук?учу?у:

• изненадни, интензиван бол, ко?и се често опису?е као бол сличан шоку или убод, обично на ?едно? страни лица
• пече?е, лупа?е, утрнулост, пецка?е или тупи осе?а? бола изме?у напада

Интензитет бола може бити физички и емоционално разара?у?и. Напади ТН обично преста?у на неко време, а затим се поноово вра?а?у. Напади бола могу бити изазвани вибраци?ом или контактом са образом (као што ?е приликом бри?а?а, пра?а лица или наноше?а шминке), пра?а зуба, дува?а носа, ?ела, пи?а, разговора или излага?а ветру.

Бол може захватити малу површину лица или се проширити. Бол се ретко ?ав?а током спава?а.

У неким случа?евима, ста?е може бити прогресивно, што значи да се напади временом могу погоршати, са дужим и чеш?им епизодама. У прогресивном облику ТН, особа може осе?ати бол све време. У многим таквим случа?евима, лекови за контролу бола тако?е поста?у ма?е ефикасни током времена.

Ди?агноза [ уреди | уреди извор ]

Ди?агноза се постав?а на основу анемнезе, физичког (неуролошког) прегледа и ди?агностичких тестова (нпр магнетна резонанце) како би се пронашле структурне абнормалности (као што ?е компреси?а тригеминалног нерва) или други пореме?а?и ко?и могу изазвати бол у лицу. ^[9]

ТН се на?чеш?е ?ав?а код ?уди стари?их од 50 година, иако се може ?авити у било ком узрасту, ук?учу?у?и дети?ство. Пореме?а? ?е чеш?и код жена него код мушкараца.

Терапи?а [ уреди | уреди извор ]

Генерално, прва лини?а лече?а за ?уде ко?и живе са ТН су лекови. Ако лекови не могу да ублаже бол или производе неподнош?иве неже?ене ефекте, може се размотрити операци?а. ^[9]

У неким случа?евима, комплементарни приступи, обично у комбинаци?и са лековима, могу помо?и у терапи?и ТН. ^[9]

Лекови [ уреди | уреди извор ]

Посто?и неколико врста лекова ко?и могу помо?и у лече?у ТН: ^[9]

• Антиконвулзивни лекови , ко?и се користе за блокира?е сигнала бола, могу сма?ити учесталост напада. Ови лекови ук?учу?у карбамазепин, окскарбазепин, габапентин, прегабалин, ламотригин, топирамат или фенитоин. Ако само ?едан лек не побо?ша симптоме, може се користити више од ?едног лека истовремено.
• Могу се испробати и други лекови , посебно ако антиконвулзанти нису ефикасни или ако су неже?ени ефекти превише узнемиру?у?и. Ови лекови ук?учу?у баклофен и ботулинум токсин А.

Уобича?ени лекови за ублажава?е болова (као што су аспирин и ибупрофен) и опиоидни лекови као што ?е хидрокодон обично нису од помо?и у лече?у ТН.

Хируршка терапи?а [ уреди | уреди извор ]

Ако лекови не ублаже бол или производе неподнош?иве неже?ене ефекте као што су когнитивни пореме?а?и, губитак пам?е?а, вишак умора, супреси?а коштане сржи или алерги?а, лекар може препоручити хируршко лече?е. Пошто ТН може бити прогресиван пореме?а? ко?и временом поста?е отпоран на лекове, операци?а ?е уобича?ен приступ сма?е?у ризика од буду?их напада бола. ^[9]

Неколико неурохируршких процедура ?е доступно за лече?е ТН. Избор поступка зависи од:

• природе бола
• преференци?е особе, физичко здрав?е, крвни притисак и претходне операци?е
• присуство или одсуство мултипле склерозе,
• ко?и тригеминални нерв ?е на?више пого?ен (нарочито када ?е захва?ена гор?а/офталмолошка грана)

Након многих од ових процедура може до?и до утрнулости лица, а ТН ?е се често вратити чак и ако ?е процедура у почетку успешна. Као и код сваке операци?е, посто?е ризици за хируршке процедуре ко?е се користе за лече?е ТН. У зависности од процедуре, то ук?учу?е губитак слуха, проблеме са равнотежом, цуре?е цереброспиналне течности , инфекци?у, анестези?у долороса (упорни интензиван бол у лицу или устима) и (у ретким случа?евима) мождани удар.

Неке операци?е ТН се раде амбулантно, док друге могу ук?учивати сложени?у операци?у ко?а се изводи под општом анестези?ом и захтева?у обавезан боравак у болници.

Врсте операци?а код ТН

Назив методе	Опис
Микроваскуларна декомпреси?а (МВД)	Ово ?е на?инвазивни?а операци?а за ТН. Она ?е на?ефикасни?и у дуготра?но? превенци?и болова. МВД ук?учу?е ублажава?е притиска из околних крвних судова ко?и или обави?а?у нерв или га додиру?у. За разлику од ризотоми?е ци? МВД ни?е да се након ове операци?е до?е до утрнулости лица. [9]
Ризотоми?а (ризолиза)	Ово ?е поступак у коме се оште?у?у нервна влакна како би се блокирао бол. Паци?енто ко?и користе ризотоми?у за ТН увек дожив?ава?у одре?ени степен сензорног губитка и утрнулост лица. Посто?и неколико различитих облика ризотоми?е ко?и се користе за лече?е ТН, ук?учу?у?и компреси?у балоном, и?екци?у глицерола, радиофреквентну термичку лези?у и стереотактичку радиохирурги?у. Ове операци?е могу ублажити бол на неколико година, али су дугорочно ма?е ефикасне. [9]
Радиохирурги?а	Ово ?е процедура ко?а има за ци? фокусирано зраче?е на оште?ена нервна влакна из тригеминалног нерва близу места где ?е он повезан са можданим стаблом. За разлику од других хируршких процедура, олакша?е бола ко?е ?е резултат ове процедуре може потра?ати више од месец дана. [9]

Комплементарна терапи?а [ уреди | уреди извор ]

Неки паци?енти у лече?у ТН користе комплементарне и алтернативне приступе, обично у комбинаци?и са лековима. Као на?чеш?е комплемензтарне и алтернативне методе терапи?е ТН (ко?е има?у различите степене успеха). спада?у:

• вежбе
• ?ога
• креативна визуализаци?а
• ароматерапи?а
• медитаци?а
• акупунктура
• киропрактички третман гор?ег дела кичме
• биофидбек терапи?а
• витаминотерапи?а
• нутритивна терапи?а

Извори [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]