Formula 1

Slu?beni logo Formule 1
Sport	moto-sport
Osnovana	1950 .
Broj timova	10
Dr?ava	internacionalna
Ni?i stepen	Formula 2 Formula 3
Najvi?e titula	Luis Hamilton (7) Mihael ?umaher (7)
Trenutni prvak	Maks Verstapen ( 2021 )
Veb-sajt	www.formula1.com

Formula 1 ( engl. Formula One ) najbr?a je i jedna od najatraktivnija trka motornih vozila . Temelji se zasnivaju na serijama trka koje se odr?avaju na posebnim stazama (tzv. pistama) ili na zatvorenim gradskim ulicama. Rezultati se objavljuju u dve kategorije i određuje se dve vrste pobednika:

• najbolji voza? Formule 1 i
• najbolji konstruktor vozila Formule 1.

Takmi?enje je osnovano 1950 . i odigrava se pod pokroviteljstvom Međunarodne automobilske federacije - FIA ( franc. Federation Internationale de l'Automobile ). Tokom trka vozila se kre?u brzinama i ve?im od 320 km/h, a njihove performanse zavise od vi?e ?inilaca. Tradicionalno je Evropa centar trka Formule 1. Tu su sedi?ta svih timova, a oko polovine trka se vozi na evropskom kontinentu.

Televizijski prenosi trka se masovno gledaju u preko 200 zemalja. Formula 1 je jedan od najskupljih sportova i ulaganja sponzora su ogromna, a ta ulaganja se prenose na velike bud?ete timova.

Istorija [ uredi | uredi izvor ]

Prvo takmi?enje Formule 1 odr?ano je 1950. godine. Prvenstvo Formule 1 je prvi osvojio Italijan đuzepe Farina u svojoj Alfi , ?za dlaku“ pobediv?i svog argentinskog timskog kolegu Huana Manuela Fanđa . Fanđo je ipak osvojio titulu 1951 , i jo? ?etiri u narednih ?est godina. Titulu mu je preuzeo dvostruki svetski ?ampion Alberto Askari , voza? Ferarija . Iako je uvek bio blizu titule, Britanac Sterling Mos nikad nije osvojio titulu najboljeg voza?a. Fanđo je ostao poznat po tome ?to je dominirao Formulom 1 ?itavu deceniju.

Prvi Britanac koji je osvojio Svetsko prvenstvo je bio Majk Hotorn , donev?i Ferariju titulu 1958 . Međutim dolaskom Kolina ?apmana u F1 kao dizajnera ?asija i kasnije osniva?a Lotusovih automobila, voza?i i timovi iz Velike Britanije postali su dominantni formulom 1 kroz celu deceniju. Pored D?ima Klarka , D?ekija Stjuarta , D?eka Brabama , Grejama Hila i Denija Hjuma , britanski timovi i njihovi voza?i su osvojili 12 ?ampionata od 1962 . do 1973 .

Godine 1962 . uvedeno je novo vozilo sa aluminijskom ?asijom nazvanom monokok umesto tradicionalne tubularne ?asije. Godine 1968 . Lotus je stavio reklamna slova Imperijal tobaka na vozilo i tako uveo sponzorstvo u taj sport. ^[1]

Aerodinamika je polako dobila va?nost u dizajniranju vozila sa pojavom aerofoila u kasnim 1960 . Kasnih sedamdesetih Lotus je uveo zemljani efekt aerodinamike koji je bolidima pove?ao brzinu na krivinama. ^[2]

Stvaranje Međunarodne federacije sportskih automobila 1979 . je uzrokovalo niz nesporazuma između FISE i FOCE u kojima su se FISA i njen predsednik ?an Marij Balestre neprestano sukobljavala sa dru?tvom konstruktora Formule 1 oko televizijskih zarada i tehni?kih pravila.

FIA je stavila zabranu na zemljani efekt aerodinamike u sezoni Formule 1 1983 . Do tada su ve? turbonabijeni motori , koje je Reno uveo 1977 , proizvodili 700 ks (520 kW) i tako postali neizostavni deo takmi?enja. Kasnije, ta?nije 1987 , turbo bolidi Formule 1 su proizvodili 1000 ks u trci. Ti automobili su bili i ostali najsna?niji trka?i automobili ikad napravljeni. Da bi smanjila energiju motora i brzinu, FIA je ograni?ila kapacitet rezervoara goriva 1984 . i smanjila brzine bolida 1988 . pre zabrane motora sa turbo punjenjem 1989 .

U ranim devedesetim ekipe su uvele pomo?nog elektronskog voza?a za upravljanje snagom motora, kontrolu protiv proklizavanja i poluautomatski menja?. Neke su posuđene od savremenih motornih vozila. Neke kao aktivni oves je prvenstveno napravljen za stazu a kasnije su se probile na tr?i?te li?nih automobila. FIA je zbog pritu?bi da je tehnologija određivala rezultat trka vi?e nego voza?eva ve?tina zabranila 1994 . mnogo takvih pomo?nih sredstava. Ipak mnogi posmatra?i su smatrali da je zabrana takvih pomo?i voza?ima zapravo bila zabrana zato ?to FIA nije imala neku tehnologiju koja bi eliminisala takve stvari u trci.

Timovi su potpisali drugi dogovor o slaganju (Dogovor Konkord), 1992 . i tre?i 1997 . koji isti?e krajem 2007 .

Na stazi ekipe Maklaren i Vilijams su dominirale 80-ih i 90-ih. Honda i Maklaren su najvi?e dominirali za vreme osamdesetih dok je Reno poja?an za Vilijamsovim voza?ima dobio nekoliko prvenstava sredinom 90-ih. Rivalstvo između trka?kih legendi Airtona Sene i Alena Prosta je postalo u pravo sportsko rivalstvo u sezoni 1988. i nastavila se sve dok se Prost nije povukao krajem 1993 . Tragi?na pogibija Sene 1994. u krivini Tamburelo na Velikoj nagradi San Marina je uslovila pobolj?anje sigurnosnih standarda u Formuli 1. Od tog vikenda nijedan voza? nije poginuo za vreme trke.

Zbog tehnolo?kih napredaka u 90-im cena takmi?enja u Formuli 1 je dramati?no porasla. To je pove?alo finansijski teret, ?to je rezultovalo da niskobud?etne ekipe nisu finansijski mogle opstati u Formuli 1. Od 1990 . 28 timova se povuklo iz Formule 1 ?to je podstaklo biv?eg vlasnika D?ordan F1 tima Edija D?ordana da ka?e da su dani takmi?enja gusarskih brodova gotovi. ^[3]

Staze [ uredi | uredi izvor ]

Tipi?na staza Formule 1 sastoji se od ravnog dela tzv. startno ciljne ravnine, bokseva gde se voza?i zaustavljaju tokom trke na nadolivanje goriva i gde ekipe pode?avaju bolide pre trke a koji se nalaze pokraj startno ciljne ravnine i niza zavoja. Na ve?ini staza vozi se u smeru kazaljki na satu. Vo?nja u smeru suprotnom od kazaljke na satu uveliko optere?uje voza?e posebno zbog G sila koje deluju u zavojima na na?in da ih optere?uje na na?in koji nije prirodan. Neki zavoji takođe su izazov za voza?e kao brzi O Ru? na stazi Spa Franko?amps i ?ikana pre njega, zavoj Tamburelo na stazi Imola i Kurva Grande na stazi u Monci .

Ve?ina staza je sagrađena specijalno za trke Formule 1, iako postoji jedna uli?na trka koja se vozi na stazi Monako za vreme Velike nagrade Monaka (pre su to bile i Velika nagrada Las Vegasa i Detroita ). Velika nagrada Monaka odr?ava se u kalendaru svetskog prvenstva zahvaljuju?i svojoj istoriji i glamuru koji je prati iako ne zadovoljava sigurnosne uslove koji se zahtijevaju pri trci i izgradnji staze.

Projektovanje novih staza tra?i visoku sofisticiranost (npr. staza u Bahrainu), a ve?inu novih staza projektovao je Herman Tilke . U po?ecima svetskog prvenstva voza?i koji bi izletali sa staze bili su zaustavljani balama sena, travnatim zamkama ili gumama postavljenim uz stazu koje bi apsorbovale njihov udar. Nakon pogibije Sene i Razenbergera u Imoli godine 1994 , FIA je napravila radikalne promene na stazama i bolidima. Bolidi su usporeni, a na staze su dodane ?iroke zone izletanja da bi se spre?io udar bolida sa voza?em u barijere, a ako i dođe do udara, da barijere prime ?to manju energiju udara. Ova nova pravila o brzini bolida nije dobro primio deo fanova jer se izgubio deo atrakcije na trci.

Trka i strategija [ uredi | uredi izvor ]

Svaki vikend Velike nagrade po?inje u petak sa dva slobodna treninga, a nastavlja se u subotu sa jo? jednim slobodnim treningom. Nakon slobodnih treninga nastavljaju se kvalifikacije za nedeljnu trku. Kvalifikacije se odr?avaju po sistemu eliminacija. Ima 3 runde. U prvoj rundi izlaze se svih 22 voza?a na stazi, najbr?ih 16 u toj rundi prolaze u slede?u. 1. runda traje 18 minuta. Druga runda traje 15 minuta, i najbr?ih 10 prolazi dalje. 3. runda traje 12 minuta. Najbr?i u toj rundi osvaja pol poziciju u trci.

Trka po?inje krugom za zagrevanje, nakon kojeg se bolidi poređaju na startne pozicije koje su osvojili u kvalifikacijama. Ako voza? iz nekog razloga ne krene u krug za zagrejavanje kre?e u trku sa zadnjeg mesta.

Svetlosni signali ozna?e po?etak trke i trka mo?e po?eti. Trka je duga ne?to vi?e od 300 km i ograni?ena je na dva sata. Za vreme trke voza?i ulaze u boks jedan ili vi?e puta na zamenu guma ako ugro?avaju voza?ev nastavak trke.

Na kraju trke voza?i i ekipe se boduju zavisno od pozicije koju su osvojili na kraju trke. FIA je odredila da se boduje prvih deset koji su zavr?ili trku i po sistemu 25-18-15-12-10-8-6-4-2-1 (prvi osvaja 25 bodova, drugi 18 bodova itd.). Pobednik Prvenstva voza?a odnosno Prvenstva konstruktora (ekipa) je onaj voza? odnosno ekipa koja tokom sezone osvoji najvi?e bodova.

Voza?i i konstruktori [ uredi | uredi izvor ]

Formula 1 ekipe izgrađuju ?asiju bolida po standardu ali se dopu?taju sitne dorade na ?asiji u svrhu pove?anja brzine. Pre su ekipe u Formuli sami izgrađivani motore , ali danas to radi manji broj ekipa. Ekipe kupuju motore od kompanija ( BMV , Daimler Krajsler , Reno , Tojota i Honda ) koje su specijalizovane za izradu motora bolida Formule 1, i na taj na?in u?teđuju veliki novac u svom bud?etu . Ve?ina proizvođa?a motora snabdevaju motorima jednu ili eventualno dve ekipe prvenstveno radi velikih tro?kova u razvoju novog motora. Jedini komercijalni proizvođa? motora je Kosvort.

Ime ekipa u pravilu je ime konstruktora ?asije ako ne proizvodi motore za bolide tada u imenu ima i naziv proizvođa?a motora. Primer: Ekipa Ferari izrađuje i motor i ?asiju svojih bolida, Ekipa BMV Vilijams ?asiju izrađuje Vilijams a motor BMV.

U prvoj sezoni 1950 . je u?estvovalo 18 ekipa od kojih su mnoge zbog velikih tro?kova brzo iza?le iz svetskog prvenstva. Ekipa Ferari je jedina ekipa koja se takmi?i od 1950. pa do danas. Iako ekipe nerado govore o veli?ini bud?eta on se po procenama kre?e od 75 do 500 miliona ameri?kih dolara .

Nova ekipa koja ulazi u Svetsko prvenstvo Formule 1 mora uplatiti 25 miliona engleskih funti FIA -a, koji se na kraju sezone raspoređuju ostalim ekipama. Nove ekipe preferiraju kupovinu neke ve? postoje?ih ekipa koje su u formuli 1 smanjuju?i tako tro?kove (npr. B. A. R. kupio je Turel a Midland D?ordan ).

Svaki bolid ima svoj broj. Pro?logodi?nji pobednik svetskog prvenstva voza?a ima broj 1, a njegov kolega iz ekipe broj 2. Brojevi ostalih se dodeljuju na osnovu osvojene pozicije ekipe u pro?logodi?njem Svetskom prvenstvu konstruktora. U slu?aju da svetski prvak (voza?) vi?e nije aktivan u Formuli 1 njegova ekipa dobija brojeve za svoje voza?e 0 i 2. Ovo pravilo postoji jer se brojevi voza?a ne dodeljuju voza?ima nego ekipama. Broj 13 se ne koristi za bolide, pa tako sedma ekipa ima bolide 14 i 15, osma 16 i 17 i tako dalje.

Luis Hamilton i Mihael ?umaher dr?e rekord u najvi?e osvojenih Svetskih prvaka voza?a (7), a ekipa Ferari dr?i rekord u Svetskom prvenstvu konstruktora (16). Johen Rint je jedini kojem je posthumno dodeljen naslov Svetskog prvenstva voza?a.

Velika nagrada [ uredi | uredi izvor ]

Broj Velikih nagrada koje se voze u jednoj sezoni varirao je tokom godina. Na prvom svetskom prvenstvu Formule 1 1950 . bilo je samo sedam trka (Velikih nagrada), 1980-ih broj se kretao oko 16 ili 17 trka da bi u sezoni 2005. bilo 19 trka.

?est od sedam trka iz sezone 1950. bilo je u Evropi, a jedina trka koja se nije vozila u Evropi bila je Indijanapolis 500 koja je kasnije zamenjena Velikom nagradom SAD . Sa godinama svetsko prvenstvo Formule 1 pro?irilo i na ostale kontinente. Prva Ju?no Ameri?ka trka bila je Velika nagrada Argentine 1953 , Afrike Velika nagrada Maroka 1958 , Azije Velika nagrada Japana 1976 , a Australije Velika nagrada Australije 1985 . Danas su trke raspoređene po svim kontinentima sveta ( Evropa , Azija , Australija , Severna Amerika , i Ju?na Amerika ).

Tradicionalno svaka dr?ava koja ugo??uje neku Veliku nagradu daje joj ime po imenu svoje dr?ave (npr. ako se trka odr?ava u Nema?koj tada se ta Velika nagrada naziva Velikom nagradom Nema?ke), a ako se u nekoj dr?avi odr?avaju dve ili vi?e trka tada dobijaju razli?ita imena.

Velike nagrade koje su od po?etka (ili du?e vreme) u Svetskom prvenstvu nisu se odr?avale na istoj stazi sve godine. Na primer Velika nagrada Velike Britanije vozila se na stazi Silverston i Brend He? . Jedino je Velika nagrada Italije uvek vo?ena na istoj stazi Monca , osim 1980 . kada je vo?ena na stazi Imola na kojoj se danas vozi Velika nagrada San Marina .

Velika nagrada Bahreina je prva trka koja se odr?ava na Bliskom istoku koja se odr?ava na stazi koja je izgrađena u pustinji, i uz nove trke (i staze) u Kini i Turskoj daje nove ?anse za ekspanziju ovog sporta.

Vidi jo? [ uredi | uredi izvor ]

• Spisak voza?a formule 1

Reference [ uredi | uredi izvor ]

Literatura [ uredi | uredi izvor ]

• Staniforth, Allan (1994). Competition Car Suspension . Haynes. str. 96. ISBN   978-0-85429-956-0 .  

Spolja?nje veze [ uredi | uredi izvor ]

• www.AutoMotoTrke.net WEB portal za ljubitelje AutoMoto trka u regionu. (jezik: srpski)
• www.f1-serbia.com Jedan od kvalitetnijih doma?ih sajtova Formule 1 (jezik: srpski)
• Zvani?ni veb-sajt
• www.f1-live.com Jedan od kvalitetnijih sajtova o Formuli 1 (jezik: engleski)
• Trenutna pravila Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2015) (jezik: engleski)
• www.forix.com Rezultati i statistike (jezik: engleski)