Marko T. Leko

Marko Leko
Marko Leko
	Fotografija Marka Leka
Li?ni podaci
Datum rođenja	17. septembar 1853.
Mesto rođenja	Beograd , Kne?evina Srbija
Datum smrti	4. novembar 1932. ( 79 god. )
Mesto smrti	Beograd , Jugoslavija
Porodica
Deca	Aleksandar M. Leko

Marko T. Leko ( Beograd , 17. septembar 1853 ? Beograd, 4. novembar 1932 ) bio je srpski hemi?ar , profesor i akademik. Leko je bio rektor Velike ?kole i predsednik Crvenog krsta .

Biografija [ uredi | uredi izvor ]

Rođen je od oca Tome Leko (1814?1877), beogradskog trgovca, i majke Aspazije (1833?1889) rođene Pe?ika .

Zavr?io je Politehni?ku ?kolu u Cirihu i doktorirao kod Viktora Majera 1875 . Kra?e vreme radio u Hofmanovoj laboratoriji. Predavao je hemiju u beogradskim gimnazijama u periodu 1880-1884 i u Vojnoj akademiji 1881-1894. Zatim je predavao hemiju na Velikoj ?koli 1894-1896. i 1899-1905. Od 1884. do 1920. bio je dr?avni hemi?ar i upravnik Dr?avne hemijske laboratorije u Beogradu (od 1904. do 1920). Kao redovni profesor Velike ?kole bio je njen rektor 1902/03. i 1903/04. Jedan od osniva?a Srpskog hemijskog dru?tva i njegov predsednik od osnivanja (1897) do 1907.

Objavio je 52 rada prete?no iz organske i analiti?ke hemije . Svojom doktorskom tezom i s nekoliko radova koji su iz nje sledili, pod mentorstvom Viktora Majera, Leko je re?io jedan od tada aktuelnih problema: da li amonijum-hlorid (ni?ador) i njemu sli?na jedinjenja pripadaju jedinjenjima petovalentnog azota, NH ₄Cl, ili molekulskim jedinjenjima, NH ₃·HCl.

Prilikom osnivanja Beogradskog univerziteta 1905. godine, izabran je u zvanje vanrednog profesora. Nezadovoljan ovim on je na sopstveni zahtev oti?ao u penziju 26. maja 1905 .

Njegov rad u analiti?koj hemiji kretao se u dva pravca: istra?ivanje prirodnog bogatstva zemlje (mineralnih voda, pija?ih voda i ruda) i usavr?avanje i pronala?enje novih analiti?kih metoda. Neki od njegovih analiti?kih postupaka prihva?eni su u Nema?koj kao zvani?ne metode, a nekoliko radova se pominje u nema?kim ud?benicima. Bavio se ispitivanjem banja i lekovitih izvora itd. Po njemu izvor na Palana?kom Kiseljaku nosi ime ?Marko Leko“. On je 1899. promovisao Obrenova?ku banju , ostale su zabele?ene njegove re?i: ? Obrenovac je sre?no mesto jer ?e ovde biti banja bolja od ve? viđenih u Nema?koj .“

Postao je ?lan Srpskog u?enog dru?tva 30. januara 1884 . Po?asni ?lan Srpske kraljevske akademije postao je 10. februara 1892 .

Bio je aktivan ?lan dru?tva Crvenog krsta , u njemu je kao ?lan Glavnog odbora bio blagajnik (1915-20), potpredsednik od 1921. i predsednik od 1924. godine. Osim toga obavljao je i niz drugih dru?tvenih funkcija, bio je predsednik Srpskog poljoprivrednog dru?tva , ?lan Privrednog saveta itd.

U toku ?ivota primio je slede?a odlikovanja : Takovski krst III stepena, Beli orao V stepena, Beli orao III stepena, Sveti Sava II stepena, Sveti Sava I stepena sa lentom, srpski Crveni krst, ruski Sv. Stanislav II stepena sa zvezdom, francuski Decoration de Chevalier de l'ordre National de la Legion d'Honneur , ruski Crveni krst I stepena, bugarski Crveni krst I stepena, gr?ki Crveni krst I stepena, gr?ki Veliki krst iz reda Feniksa sa lentom.

Sa suprugom Danicom, rođenom Antula, imao je jedanaestoro dece. Posvetili su veliku pa?nju ?kolovanju dece, jedan od sinova je bio lekar ( Toma Leko ), drugi hemi?ar, tre?i arhitekta, ?etvrti pravnik itd.

Preminuo je 4. novembra 1932 . u Beogradu . Opelu u Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovali su kralj Aleksandar , ?lanovi Kraljevske vlade, ?lanovi Glavnog odbora Crvenog krsta i mnoga izaslanstva oblasnih odbora, predstavnici Univerziteta itd.

Po Marku T. Leku prozvana je beogradska ulica koja le?i sa zadnje strane Narodnog muzeja. Ulica se pre toga zvala Zlatnog anđela po trgovini i gostionici koju su Lekovi dr?ali.

Njegov sin je bio hemi?ar Aleksandar M. Leko . Lekov brat je bio arhitekta Dimitrije T. Leko .