Estonski rat za nezavisnost

Estonski rat za nezavisnost
	Deo Ruskog građanskog rata
Vreme	28. novembar 1918 ? 2. februar 1920 .
Mesto	Estonija , severna Letonija , Pskovska i ; Lenjingradska oblast , Finski zaliv
Ishod	nezavisnost Estonije
Sukobljene strane
Komandanti i vođe
Ja?ina
?rtve i gubici

Estonski rat za nezavisnost ( est. Eesti Vabadussoda ) bio je vojni sukob između Estonije i njenih saveznika sa jedne i sovjetske Rusije sa druge strane, a cilj rata je bila borba za kontrolu nad teritorijoim Estonije. Rat je zvani?no po?eo 28. novembra 1918 . napadom 6. artiljerijskog puka sovjetske armije na pograni?ni estonski grad Narvu , a okon?an je 2. februara 1920 . godine potpisivanjem Mirovnog ugovora u Tartuu kojim je ruska strana priznala nezavisnost Estonije i odrekla se teritorijalnih pretenzija na tu teritoriju.

Uvod u rat [ uredi | uredi izvor ]

Propagandni posteri kojima se pozivaju dobrovoljci da se priklju?e vojsci.

Nakon Februarske revolucije u Rusiji 1917 . Estonija je po prvi put politi?ki ujedinjena kao zasebna politi?ka jedinica Estonska autonomna gubernija , ?ije granice su se gotovo poklapale sa modernim granicama. Autonomni status garantovala joj je novoizabrana ruska Privremena vlada odlukom od 12. aprila 1917. godine. Izbori za privremeni estonski parlament ( est. Maapaev ) odr?ani su uz u?e??e menj?evi?kih i bolj?evi?kih frakcija Ruske socijal-demokratske radni?ke partije , a sve sa ciljem da pomenutoj partiji obezbede ?to je mogu?e vi?e mesta u novom nacionalnom parlamentu. Bolj?evici koji su izgubili te izbore nikada zvani?no nisu priznali rezultate istih, te je dva dana pre po?etka Oktobarske revolucije u Sankt Peterburgu ( 5. novembra ) lider estonskih bolj?evika Jan Anvelt sa svojim Vojnim revolucionarnim komitetom izvr?io pu? i preuzeo vlast nad zemljom. Kako legalno izabrani parlament nikada nije priznao bolj?evi?ku vlast, bolj?evici su poku?ali da ga raspuste. Iako se na svojoj poslednjoj sednici odr?anoj 15. novembra Parlament proglasio za vrhovni i jedini legalni organ vlasti u zemlji, ^[1] parlament je zvani?no raspu?ten od strane bolj?evika 26. novembra. Na novim izborima koji su odr?ani po?etkom 1918 . ve?inu glasova dobile su partije koje su se zalagale za nezavisnost, a nacionalno ve?e proglasilo je nezavisnost Estonije 19. februara . Deklaracija o nezavisnosti Estonije zvani?no je donesena 24. februara 1918, odmah nakon ?to su bolj?evi?ki revolucionari napustili Talin. Ve? narednog dana nema?ke trupe umar?irale su u Talin, a nakon okupacije celokupne teritorije Estonije i Letonije osnovana je satelitska dr?ava Ujedinjeno Balti?ko Vojvodstvo ( nem. Vereinigtes Baltisches Herzogtum ). ^[2] Shodno odredbama Brestlitovskog mirovnog sporazuma između Rusije i Centralnih sila potpisanog 3. marta 1918. godine, Rusija je zvani?no okon?ala svoje u?e??e u Prvom svetskom ratu , a odrekla se i svih teritorijalnih pretenzija na Estoniju (između ostalih). Nema?ka okupacija Estonije trajala je do novembra 1918. godine, kada je vlast u zemlji zvani?no ponovo preuzela Privremena estonska vlada. ^[3]

Nema?ka okupaciona vlast nije priznavala Estoniji pravo na nezavisnost, samim tim ni privremenu estonsku vladu, a svi koji su se zalagali za te ciljeve smatrani su separatistima i uzurpatorima prava koja su pripadala ?lanovima balti?ke plemi?ke elite. Nakon kapitulacije Nema?kog carstva u Prvom svetskom ratu nema?ke trupe su se u periodu između 11. i 14. novembra 1918. zvani?no povukle iz isto?nog Baltika, a sva vlast na teritoriji Estonije ponovo je pre?la u ruke Estonske privremene vlade koja je ve? 16. novembra pozvala sve vojno sposobne Estonce da se dobrovoljno prijave u vojsku, i samim tim je zapo?eo hitan proces osnivanja Vojske Estonije. Osnovano je ministarstvo rata na ?ije ?elo je postavljen Konstantin Pats , general-major Andres Larka do?ao je na ?elo general?taba, dok je vojskom komandovao general-major Aleksandar Tinison .

Sovjetska ofanziva [ uredi | uredi izvor ]

Nakon povla?enja nema?ke vojske sa Baltika sovjetske vlasti donose odluku o ponovnom preuzimanju kontrole nad pribalti?kim dr?avama, te je s tim u vezi krajem novembra 1918. ka isto?nim estonskim granicama uputila dve divizije sa oko 15.000 vojnika. ?esti artiljerijski puk Crvene armije sa oko 7.000 vojnika napao je 28. novembra pograni?ni estonski grad Narvu , ?ime je i zvani?no po?eo Estonski oslobodila?ki rat. Grad koji su branili slabo naoru?ani pripadnici teritorijalne odbrane i nema?ka pe?adijska regimenta br 405 ve? narednog dana pao je u ruke sovjetske vojske. Odmah po ulasku u grad lokalne bolj?evi?ke vlasti proglasile su Estonsku radni?ku komunu kao vrhovni organ vlasti u gradu. Gotovo istovremeno sa napadom na Narvu sovjetska Druga novgorodska divizija napala je Estoniju na podru?ju ju?no od jezera Pejpus .

U momentu po?etka sovjetske ofanzive estonske oru?ane snage ?inilo je svega 2.000 lako naoru?anih vojnika i oko 14.500 pripadnika estonske teritorijalne odbrane. Krajem novembra 1918. formiran je Balti?ki bataljon kome se priklju?io i znatan broj Balti?kih Nemaca .

?esta sovjetska armija ubrzo je zauzela va?no strate?ko ?elezni?ko ?vori?te kod Tape i do kraja godine pribli?ila se na svega 34 km glavnom gradu Talinu . Sa juga je prodirao 49. crveni letonski pe?adijski puk koji je 17. decembra zauzeo Valgu , a 7 dana kasnije i strate?ki va?an grad Tartu . Reorganizovana estonska armija uspela je po?etkom januara da zaustavi dalji prodor sedme sovjetske divizije, i ve? 7. januara krne u kontraofanzivu. Finski dobrovolja?ki odred koji se iskrcao na severu zemlje (5.000 vojnika i 20 topova) u zaleđu 6. crvene armije, zajedno sa estonskom vojskom uspeva da 18. januara 1919 . oslobodi Narvu i stabilizuje severni front na obalama reke Narve . ^[4] Na jugu je Tartumski partizanski bataljon uspeo da povrati kontrolu nad Valgom (31. januara), ?ime su sve sovjetske trupe istisnute van granica Estonije.

Na poziv estonske vlade 31. decembra u Talinsku luku uplovio je britanski skvadron sa 6.500 vojnika i 200 mitraljeza. Britanci su uspeli da od sovjeta zauzmu dva razara?a i prepuste ih estonskoj mornarici.

Sredinom februara sovjetska vojska zapo?inje novu ofanzivu i do sredine marta uspeva da zauzme istorijske estonske zemlje na jugoistoku ( Setumu , Vestselinu i Rapinu. Estonska druga divizija ponovo zapo?inje kontraofanzivu i 28. marta zauzima grad Petseri . Sli?ne borbe vodile su se i na ju?nom frontu, na liniji Ajna?i?Stren?i- Aluksne na severu Letonije. Na Narvskom frontu estonska prva divizija uspe?no je odbijala sve sovjetske napade. Na estonskoj strani borilo se i oko 4.000 ruskih Belogardejaca .

Kontraofanziva na teritoriji Rusije i sukobi sa Landesverom [ uredi | uredi izvor ]

Reference [ uredi | uredi izvor ]

^ Maesalu, Lukas, Lauer, Pajur and Tannberg, History of Estonia , AS BIT. 2002. ISBN 978-9985-2-0606-5 .
^ Georg von Rauch. The Baltic States: The Years of Independence . str. 48. ISBN 978-0-903983-00-6 . ? Later an alternative proposal was advanced for a United Baltic Duchy under Duke Adolf Friedrich of Mecklenburg ”
^ Estonian Declaration of Independence 24 February 1918 Arhivirano maj 22, 2009 na sajtu Wayback Machine at www.president.ee
^ Maide, Jaan (1933). ?II”. Ulevaade Eesti Vabadussojast (1918?1920) (PDF) . Tartu: Kaitseliidu kirjastus.

[1] Maesalu, Lukas, Lauer, Pajur and Tannberg, History of Estonia , AS BIT. 2002. ISBN 978-9985-2-0606-5 .

[2] Georg von Rauch. The Baltic States: The Years of Independence . str. 48. ISBN 978-0-903983-00-6 . ? Later an alternative proposal was advanced for a United Baltic Duchy under Duke Adolf Friedrich of Mecklenburg ”

[3] Estonian Declaration of Independence 24 February 1918 Arhivirano maj 22, 2009 na sajtu Wayback Machine at www.president.ee

[maide-4] Maide, Jaan (1933). ?II”. Ulevaade Eesti Vabadussojast (1918?1920) (PDF) . Tartu: Kaitseliidu kirjastus.

[1]

[2]

[3]

[4]