Мартин Лутер Кинг ?е ро?ен као сред?е дете у свештеничко? породици. ?егови родите?и, истоимени отац Мартин Лутер Кинг и ма?ка Алберта Вили?амс Кинг су имали тро?е деце, на?стари?у Вили Кристину Кинг, Мартина Лутера Кинг и на?мла?ег сина Алфреда Даниела Вили?амса Кинга. ^{[3] [4] [5] [6]} Кинг ?е Ирско порекло по свом прадеди. ^[7]

Мартин Лутер Кинг ?е растао поред цркве и учествовао у активностима поред цркве. Са 10 година ?е са црквеним хором у Атланти 1939 . године наступио на преми?ери филма ? Проху?ало с вихором “. ?ош као дете, размиш?ао ?е о хриш?анству и ономе што оно проповеда. ?егова скептичност ко?у ?е у почетку имао према многим хриш?анским тврд?ама се огледа и у томе што ?е као тринаестогодиш?ак у Неде?но? школи порицао телесно васкрсе?е Исуса Христа . Ме?утим, временом ?е зак?учио да Библи?а садржи ?многе дубоке истине од ко?их се не може побе?и“ и одлучио да се упише на богослови?у .

Одраста?у?и у Атланти, Кинг ?е поха?ао сред?у школу ?Букер Т. Вашингтон“ ( енгл. Booker T. Washington High School ). Прескочивши прву и четврту годину, превремено ?е уписао Морхаус Коле? ( енгл. Morehouse College ) са петнаест година, а да ни?е формално ни завршио сред?у школу. Године 1948. ?е на Морхаусу дипломирао из социологи?е, да би се одмах уписао на Крозер Теолошку Богослови?у у Честеру , у Пенсилвани?и , где ?е након три године дипломирао из богослов?а.

Дана 18. ?уна 1953 . Кинг се оженио Коретом Скот у ку?и ?ених родите?а у ?еном родном граду Хе?бергеру (Heiberger) у Алабами . ^[8] ?их дво?е су имали четворо деце - ?оланду, Мартина Лутера III, Декстера Скота и Бернису. ^[9] Након тога ?е започео сво?е докторске студи?е из систематичне теологи?е на Универзитету у Бостону , да би 5. ?уна 1955 . докторирао филозофи?у са дисертаци?ом ?Упоре?ива?е концепци?е Бога у размиш?а?има Паула Тилича и Хенри Нелсона Вимана" ("A Comparison of the Conceptions of God in the Thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman"). ^[10] Осамдесетих година 20. века, изме?у двадесет и тридесет година након ?еговог докторира?а, истрага ?е утврдила да су делови ?егове дисертаци?е плагирани и да се Кинг понашао непрописно, али да ?егова дисертаци?а и да?е ?да?е интелигентан допринос науци“. ^{[11] [12] [13]}

Кинг 1955 . године започи?е промоци?у на по?у систематичне теологи?е. Исте године ?е предводио протестне акци?е у оквиру Бо?кота аутобуса Монтгомери?а подстичу?и ?уде да акци?е остану ненасилне. Следе?е године бива ухапшен, ?ер ?е возио 30?mi (48?km) на сат у зони где ?е дозво?ено возити 25?mi (40?km) на сат. Те године ?е 30. ?ануара извршен и бомбашки атентат на ?егову ку?у. Две године касни?е, 1958 . године, изашла ?е ?егова прва к?ига ?Корачати према слободи“ ("Stride Toward Freedom"), у ко?о? ?е он описао сво?а се?а?а на ова? бо?кот.

Кинг ?е 1957 . године номинован за првог председника ?ужноисточне хриш?анске конференци?е о во?ству (Southern Christian Leadership Conference), организовану од стране афроамеричких свештеника. Током ове године, за ко?у су демонстраци?е биле типичне, Кинг ?е пропутовао 780 хи?ада ми?а и одржао 208 говора .

Кинг ?е посетио Инди?у 1959 . године. ?егово див?е?е Махатма Ганди?у довело ?е до тога да ?е он ?егове методе успешно применио у борби Покрета за гра?анску равноправност . И наредних година ?е радио на борби за гра?анска права . Године 1962. се сусрео са председником ?оном Ф. Кенеди?ем , а 1963. ?е водио протесте против расне поделе у робним ку?ама и других начина дискриминаци?е . У априлу 1963 . године ?е био ухапшен, након што ?е, упркос судско? забрани, учествовао у демонстраци?ама . У затвору ?е написао познато ?Писмо из Бирмингам затвора“ ("Letter From Birmingham Jail"), ко?е ?е постало класични документ покрета за гра?анска права.

Такозвани Марш на Вашингтон ?е одржан 28. августа 1963 . на Линколн Мемори?алу, када се окупило 250 хи?ада ?уди испред ко?их ?е Кинг одржао познати говор ??а имам сан“ ("I have a dream"). 1963. године Кинг бива проглашен ?Човеком године“ од стране Та?м Магазина (Time Magazin).

Под именом ?Зашто не можемо да чекамо“ ("Why We Can't Wait") Кинга ?е 1964 . године об?авио сво?у другу к?игу, да би исте године посетио председника западног Берлина, Вили?а Бранта , као и Папу Павла VI 14. октобра 1964, са сво?их тридесет пет година, постао до тада на?мла?и носилац Нобелове награде свих времена.

Кинг се следе?е године успешно регистровао као учесник на изборима у Селми , у Алабами . Ме?утим, у фебруару Кинг поново доспева у затвор, након што ?е демонстрирао против дискриминаци?е црнаца при регистрова?у на учеш?е у изборима. Успео ?е да се сусретне са председником Линдоном Б. ?онсоном и другим важним личностима и с ?има разговара и о изборном праву за црнце. За?едно са 3.200 ?уди Кинг ?е учествовао ?е у маршу од Селме до Монтгомери?а .

Мартин Лутер Кинг ?е уби?ен у Тенеси?у , у Мемфису , 4. априла 1968 . године, након што ?е на ?ега ?е?мс Ерл Ре? извршио атентат. Кингов ро?ендан се први пут слави као национални празник 20. ?ануара 1968. године.

Кинг ?е постао пастор баптистичке цркве Dexter Avenue у Монтгомери?у у Алабами , у сво?о? двадесет пето? години, 1954. године.

Као хриш?анском свештенику, ?егов главни утица? ?е био Исус и хриш?анска ?еван?е?а, ко?а ?е готово увек цитирао у сво?им верским скуповима, црквеним говорима, и ?авним расправама. Кингова вера ?е била снажно утеме?ена на Исусовим заповестима: воли ближ?ега свога као самог себе , воли Бога изнад свега, и воли сво?е непри?ате?е, моли за ?их и благослови их. ?егов ненасилни приступ ?е тако?е био базиран на изреци окрени други образ из Беседе о гори , и Исусовом уче?у о став?а?у мача назад на ?егово место ( Matthew 26:52). ^{[ тражи се извор ]} У свом чувеном писму из Бирмингемског затвора , Кинг ?е позвао на акци?у у складу са оним што он опису?е као Исусова ?екстремна“ ?убав, и тако?е ?е цитирао бро?не друге хриш?анске пацифистичке ауторе, што ?е било веома неуобича?ено за ?ега. У друго? проповеди, он ?е из?авио:

"Пре него што сам био во?а за гра?анских права, био сам проповедник Еван?е?а. То ?е био мо? први позив и да?е оста?е мо?е на?ве?е преда?е. Знате, заправо све шта ?а радим у гра?анским правима, ?а радим ?ер сматрам да ?е то део мо?е надлежности. Немам других амбици?а у животу него да постигнем изврсност у хриш?анском свештенству. Не планирам да се кандиду?ем за било ко?у политичку функци?у. Не планирам да радим ништа друго, него да и да?е будем свештеник. А оно што ?а радим у ово? борби, као и многи други, произилази из мог осе?а?а да се свештеник мора бринути о целокупном човеку."

?? Кинг, 1967. ^{[14] [15]}

У свом говору ? Био сам на планинском врху “, он ?е из?авио да он само жели да следи Бож?у во?у .

Ветеран борбе за гра?анска права Афроамериканаца, активиста Бе?ард Растин ?е био Кингов први регуларни саветник по пита?у ненаси?а. ^[16] Кингови саветници су тако?е били бели активисти Харис Вофорд и Глен Сма?ли . ^[17] Растин и Сма?ли потичу из хриш?анске пацифистичке традици?е, а Вофорд и Растин су студирали Ганди?ева уче?а. Растин ?е применио ненаси?е у кампа?и путова?а помире?а током 1940-их, ^[18] а Вофорд ?е промовисао гандизам код ?ужних црнаца од почетка 1950-их. ^[17] Кинг ?е иници?алном мало знао о Ганди?у и ретко ?е користио термин ?ненаси?е“ током сво?их раних година активизма почетком 1950-их. Кинг ?е иници?ално веровао у, и упраж?авао самоодбрану, чак ?е добавио оруж?е за сво?е дома?инство као средство одбране од могу?их нападача. Пацифисти су саветовали Кинга указу?у?и му на алтернативе ненасилног отпора, тврде?и да би то било бо?е средство да оствари сво?е ци?еве гра?анских права него самоодбрана. ^{[19] [20]}

У раздоб?у након бо?кота, Кинг ?е написао Корача?е према слободи , ко?е садржи поглав?е Ходочаш?е у ненаси?е. ^{[ тражи се извор ]} Кинг ?е изложио ?егово разумева?е ненаси?а, ко?и насто?и да осво?и противника у при?ате?ство, уместо да га понизи или победи. Поглав?е произилази из утица?а Вофорда, и смерница ко?е су Растин и Стенли Левисон пружили, као и ?иховог непосредног доприноса тексту. ^{[ тражи се извор ]}

Инспирисан успехом Ганди?евог ненасилног активизма, Кинг ?е ?дуго времена ... желео да оде на путова?е по Инди?и“. ^[21] Уз помо? Хариса Вофорда, Америчког одбора при?ате?ских услуга, и других поборника, он ?е био у могу?ности да финансира путова?е априла 1959. ^{[ тражи се извор ] [22]} Пут у Инди?у ?е утицао на Кинга, продуб?у?у?и ?егово разумева?е ненасилног отпора и ?егову посве?еност америчко? борби за гра?анска права. У радио обра?а?у направ?еном током ?егове зад?е вечери у Инди?и, Кинг ?е из?авио, ?Од када сам у Инди?и, ?а сам уверени?и него икад рани?е да ?е метода ненасилног отпора на?потентни?е оруж?е доступно потлаченим ?удима у ?ихово? борби за правду и ?удско досто?анство“.

На?познати?и говор Мартина Лутера Кинга, одржан 28. августа 1963 . године, у оквиру Марша на Вашингтон за послове и слободу, ко?и представ?а ?едно од на?ве?их окуп?а?а ?уди у америчко? истори?и.

... Мо? сан ?е да на црвенкастим пропланцима ?ор?и?е, ?едног дана за столом братски седе синови некадаш?их робова и синови некадаш?их робовласника. Мо? сан ?е да Мисисипи, држава ко?а гори од неправде, ?едног дана постане оаза слободе и правде. Мо? сан ?е да мо?е четворо деце (?оланда, Бани, Декстер Скот, Мартин III) ?едног дана живе у зем?и где ?е ?уди о ?има судити не на основу бо?е коже, ве? на основу ?иховог карактера... Истину по ко?о? смо сви створени ?еднаки, не треба доказивати... Имам ?ош ?едан сан. Он ?е дубоко укоре?ен у америчком сну. Са?ам да ?е ова наци?а ?еднога дана устати како би уживала у снази сво?их чланова. Имам сан...

• A comparison of the conceptions of God in the thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman . Dissertation, 1955
• Stride Toward Freedom: The Montgomery Story . 1957 (deutsch: ?Schritte zur Freiheit: Die Montgomery Story“). Englischer Reprint (Taschenbuch) Beacon Press. 2010.? ISBN 978-0-8070-0069-4 .
• The Trumpet of Conscience (1967). Deutsche Ubersetzung: Aufruf zum zivilen Ungehorsam. . Econ, 1. izdanje. 1969 (. 1993.? ISBN 978-3-612-26036-9 .)
• Aufruf zum zivilen Ungehorsam . Econ-Verlag, Dusseldorf. 1993.? ISBN 978-3-612-26036-9 .
• Freiheit. Von der Praxis des gewaltlosen Widerstandes . Brockhaus, Wuppertal. 1982.? ISBN 978-3-417-20332-5 .
• Frieden ist kein Geschenk. Von der Kraft der Gewaltlosigkeit . Herder, Wien. 1984.? ISBN 978-3-210-24776-2 .
• Ich habe einen Traum. Texte und Reden . Kiefel Verlag, Gutersloh. 1996.? ISBN 978-3-7811-5777-4 .
• Ich habe einen Traum . Patmos-Verlag, Dusseldorf. 2003.? ISBN 978-3-491-45025-7 .
• Mein Traum vom Ende des Hassens. Texte fur Heute . Herder, Freiburg/B. 1994.? ISBN 978-3-451-04318-5 .
• Schopferischer Widerstand . Mohn, Gutersloh. 1985.? ISBN 978-3-579-00576-8 .
• Testament der Hoffnung. Letzte Reden, Aufsatze und Predigten . Mohn, Gutersloh . 1989.? ISBN 978-3-579-05079-9 .
• Ein Traum lebt weiter . Mohn, Gutersloh }-. 1986.? ISBN 978-3-451-08285-6 .
• Wohin fuhrt unser Weg. Chaos oder Gemeinschaft . Fischer, Frankfurt/M. 1969

• Dann war mein Leben nicht umsonst ? Martin Luther King Dokumentation, 1970, 135 Min., Regie: Sidney Lumet und Joseph L. Mankiewicz
• Martin Luther King ? Mord auf Staatsbefehl. Dokumentation, 2004, 52 Min., Buch und Regie: Claus Bredenbrock und Pagonis Pagonakis, Produktion: ARTE, ZDF, Erstsendung: 27. Oktober 2004, Inhaltsangabe von arte
• 'html Inhaltsangabe ^{[ мртва веза ]} von arte, Original-Filmwebsite von Public Broadcasting Service
• html Inhaltsangabe ^{[ мртва веза ]} von arte

(Der Dokumentarfilm zeichnet das politische Portrat Martin Luther Kings von 1963 bis zu seiner Ermordung 1968)

• Das Rassismusdrama Boykott aus dem Jahr 2001 greift die Geschehnisse um Rosa Parks, Martin Luther King und den Montgomery Bus Boycott auf.
• Selma aus dem Jahr 2014 behandelt Kings Rolle wahrend der Selma-nach-Montgomery-Marsche.

• (?език: српски) Биографи?а Мартина Лутера Кинга
• (?език: српски) Превод скра?ене верзи?е чувеног говора ?Имам сан“ (?I have a dream“)
• The King Center
• "Martin Luther King, Jr. Collection" , Morehouse College, RWWL
• The Martin Luther King, Jr. Papers Project
• FBI file on Martin Luther King Jr.
• FBI letter sent MLK to convince him to kill himself Vox, 2015.
• Martin Luther King Jr.'s Nobel Peace Prize Архивирано на са?ту Wayback Machine (24. ма? 2014), Civil Rights Digital Library
• Мартин Лутер Кинг на са?ту Про?екат Гутенберг  (?език: енглески)
• Westminster Abbey: Martin Luther King Jr.
• Audio from April 1961 King, "The Church on the Frontier of Racial Tensions" , speech at Southern Seminary
• "Martin Luther King Jr. Historic Speeches and Interviews"
• The New Negro , King interviewed by J. Waites Waring
• "Interview with Dr. Kenneth Clark" , PBS
• "Beyond Vietnam" speech text and audio
• "Why I Am Opposed to the War in Vietnam" Архивирано на са?ту Wayback Machine (19. октобар 2017), sermon at the Ebenezer Baptist Church on April 30, 1967 (audio of speech with video 23:31)
• "Walk to Freedom", Detroit, June 23, 1963. Walter P. Reuther Library of Labor and Urban Affairs. Wayne State University.
• Chiastic outline of Martin Luther King, Junior's "I Have a Dream" speech Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. ?ул 2020)