Заступнички дом
(House of Assembly)
?е заступничко тело (
парламент
) с 15 заступника, а бира се општим изборима отприлике сваке четири године. Гибралтар има само ?едну изборну ?единицу.
Гувернер
на?чеш?е имену?е во?у на??аче
странке
за
преми?ера
.
У старом веку, Гибралтар ?е био познат под именом Херкулови стубови, а под Рим?анима се звао Калпе (
лат.
Calpe
).
711
. године Гибралтар су осво?или муслимански
Араб?ани
и
Бербери
. Име Гибралтар потиче од арапског
?ебел ал-Тарик
(= Тариково Брдо).
Тарик
?е био маварски во?сково?а, ко?и ?е на гибралтарско? стени прикупио сво?у во?ску а после ?е ту изградио и твр?аву. Муслимани су владали Гибралтаром све до
1462
. године. (додуше,
Кра?евина Касти?а
?е изме?у
1309
. и
1333
. привремено владала Гибралтаром). Шпанци су толико о?ачали ?егова утвр?е?а да се сматрао неосво?ивим.
Током ратова за ослоба?а?е
Низоземске
Холан?ани су
1607
. године на сидришту Гибралтара уништили 26 шпанских ратних бродова.
У
Рату за шпанско насле?е
британска и холандска флота заузеле су Гибралтар препадом
3. ?ула
1704
. године. Одмах након тога Шпанци су га напали с копна а
4. октобра
им се прик?учила француска флота па ?е био опседнут и блокиран и са мора. Успешно ?е одбра?ен активнош?у британског адмирала
?она Лика
и во?ног гувернера
Георга фон Хесен-Дармштата
. У
априлу
1705
. године опсада ?е била прекинута.
У рату
Четворног савеза против Шпани?е
Шпанци нису успели да заузму Гибралтар препадом
1720
. године.
Шпани?а
?е током рата само трпела поразе на мору чиме се показало да она без ефикасне ратне морнарице не може да брани сво?е колони?е.
Када ?е
Шпани?и
1725
. године признала
Прагматичну санкци?у
, у
Европи
су се заоштрили односи и створила су се два блока. Шпани?а ?е била против Велике Британи?е. Иако до об?аве рата ни?е дошло, ?една британска ескадра ?е контролисала шпанске обале, а друга ?е неколико година блокирала шпанске луке у
Западно? Инди?и
. Одговара?у?и на ове акци?е Шпани?а ?е опсела Гибралтар
1727
. године. Британци су затим вршили притисак на Шпани?у и водили рат против шпанског поморског саобра?а?а у
Гибралтарским вратима
и испред
Кадиза
.
Миром у Утрехту
1713
. године. предат ?е
Велико? Британи?и
, што ?е после само било потвр?ивано
Париским миром
из
1763
. и
Париским миром
из
1783
. године.
Од
1730
, Гибралтар ?е британска
колони?а
.
Током
Америчког рата за независност
Шпанци су га
опседали
од
11. ?ула
1779
. до
6. фебруара
1783. године, али су британски бродови више пута успевали да продру у луку и тако снабде?у град и твр?аву. Бомбардова?е твр?аве отпочело ?е тек
12. априла
1781
. године. Утвр?е?има и граду биле су нанесене велике штете. Иду?е,
1782
. године Шпанцима су се придружили Французи и
13. септембра
извршили напад са нарочито сагра?еним топов?ачама, ко?е су британске батери?е успеле да запале уси?аним
?уладима
. Опсада ?е била настав?ена бомбардова?ем, али се блокада ни?е могла у потпуности одржати. Ватра ?е била обустав?ена
2. фебруара
1738.
године када ?е у
Шпани?у
стигла вест о почетку мировних преговора. Гибралтар ?е дефинитивно остао у рукама Британаца и у предсто?е?им поморским ратовима ?е играо све ве?у улогу.
Уочи
Другог светског рата
одбрамбена постро?е?а Гибралтара су знатно била о?ачана - уз посто?е?а три изгра?ено ?е ?ош 13 km подземних галери?а, а током рата и
аеродром
. Током Другог светског рата у луци Гибралтар ?е била стационирана британска Х ескадра (
енгл.
Force H
), ко?а ?е де?ствовала у
Атлантском океану
и
Средоземном мору
. Гибралтар ?е имао веома важну улогу у снабдева?у
Малте
изме?у
1940
. и
1943
. године.
Француска ави?аци?а напала ?е Гибралтар
7. ?уна
1940. године због одмазде за британски
напад на француску флоту
у
Мерс ел Кебиру
у
Алжиру
.
Итали?ани су нападали бродове на сидришту и у луци подводним диверзантима - пребаченим подморницом и снабдевени
?аха?им торпедима
. Диверзанти су у но?и изме?у
20.
и
21. септембра
1941
. године потопили два
танкера
и ?едан теретни брод са укупно 28337 БРТ. Диверзанти ко?и су били упу?ени током но?и изме?у
13.
и
14. ?ула
1942
. године са шпанске обале
Алхесираског залива
и са итали?анског трговачког брода ко?и ?е био насукан уз шпанску обалу, тешко су оштетили четири трговачка брода са укупно 9468 БРТ. У акци?и ко?а ?е извршена но?у
14.
на
15. септембра
диверзанти су потопили ?едан брод од 1787 БРТ.
Гибралтар изме?у Британи?е и Шпани?е
уреди
На Гибралтару живи 28.000 становника. Шпани?а сматра да би Гибралтар морао ?о? припасти, али британска владавина ?е и да?е чврста. Због неспоразума изме?у
У?еди?еног Кра?евства
и
Шпани?е
, граница изме?у Гибралтара и копна ?е била затворена изме?у
1969
. и
1985
. године. Шпани?а се ни данас не одриче свог захтева.
На Гибралтару ?е одржан референдум
17. новембра
2002
. Излазност ?е била 90%, а 99% гласача ?е било за задржава?е британског суверенитета. Само 187 становника Гибралтара било ?е за поде?ени суверенитет изме?у Британи?е и Шпани?е.
Клима?Гибралтара
|
Показате??\?Месец
|
.
?ан.
|
.
Феб.
|
.
Мар.
|
.
Апр.
|
.
Ма?
.
|
.
?ун
.
|
.
?ул
.
|
.
Авг.
|
.
Сеп.
|
.
Окт.
|
.
Нов.
|
.
Дец.
|
.
Год.
|
Максимум, °C?(°F)
|
16,3
(61,3)
|
16,8
(62,2)
|
18,5
(65,3)
|
20,0
(68)
|
22,4
(72,3)
|
25,6
(78,1)
|
28,2
(82,8)
|
28,4
(83,1)
|
26,1
(79)
|
22,6
(72,7)
|
19,2
(66,6)
|
17,0
(62,6)
|
21,76
(71,17)
|
Просек, °C?(°F)
|
13,5
(56,3)
|
14,1
(57,4)
|
15,6
(60,1)
|
16,7
(62,1)
|
19,0
(66,2)
|
21,9
(71,4)
|
24,2
(75,6)
|
24,6
(76,3)
|
22,9
(73,2)
|
19,8
(67,6)
|
16,6
(61,9)
|
14,6
(58,3)
|
18,63
(65,53)
|
Минимум, °C?(°F)
|
10,8
(51,4)
|
11,4
(52,5)
|
12,6
(54,7)
|
13,4
(56,1)
|
15,6
(60,1)
|
18,2
(64,8)
|
20,2
(68,4)
|
20,8
(69,4)
|
19,6
(67,3)
|
17,0
(62,6)
|
14,0
(57,2)
|
12,1
(53,8)
|
15,48
(59,86)
|
Количина?падавина
, mm?(in)
|
106,6
(4,197)
|
99,0
(3,898)
|
74,3
(2,925)
|
65,9
(2,594)
|
33,1
(1,303)
|
8,6
(0,339)
|
1,0
(0,039)
|
8,8
(0,346)
|
20,0
(0,787)
|
80,7
(3,177)
|
121,6
(4,787)
|
173,8
(6,843)
|
793
(31,22)
|
Дани?са падавинама
(≥?1.0 mm)
|
7
|
7
|
6
|
7
|
4
|
1
|
0
|
0
|
2
|
6
|
8
|
9
|
58
|
Сунчани?сати
??месечни?просек
|
147
|
143
|
204
|
233
|
289
|
319
|
326
|
309
|
240
|
197
|
135
|
134
|
2.676
|
Извор:?Meteo Climat 1981?2010 (sun Deutscher Wetterdienst, 1961?1990)
[7]
[8]
[9]
|
- ^
?National Symbols”
. Gibraltar.gov.gi. Архивирано из
оригинала
13. 11. 2014. г
. Приступ?ено
21. 6. 2013
.
- ^
?Национална агенци?а за статистику”
(PDF)
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
28. 09. 2018. г
. Приступ?ено
30. 05. 2014
.
- ^
?Gibraltar - Key Indicators”
.
Gibraltar.gov.gi
. 2020
. Приступ?ено
5. 6. 2020
.
- ^
Dictionary.com
:
Gibraltar
- ^
The Free Dictionary
:
Gibraltar
- ^
Statistics Office (2009).
?Abstract of Statistics 2009”
(PDF)
. Statistics Office of the Government of Gibraltar. стр.?2. Архивирано из
оригинала
(PDF)
22. 12. 2014. г
. Приступ?ено
17. 09. 2020
.
The civilian population includes Gibraltarian residents, other British residents (including the wives and families of UK-based servicemen, but not the servicemen themselves) and non-British residents. Visitors and transients are not included.
In 2009, this broke down into 23,907 native-born citizens, 3,129 UK British citizens and 2,395 others, making a total population of 29,431. On census night, there were 31,623 people present in Gibraltar.
- ^
?Moyennes 1981/2010 Gibraltar”
.
Baseline climate means (1961?1990) from stations all over the world
(на ?езику: French). Meteo Climat
. Приступ?ено
4. 11. 2017
.
- ^
?Gibraltar Climate Guide”
. Приступ?ено
5. 6. 2009
.
- ^
?Station 08495 Gibraltar”
.
Global station data 1961?1990 ? Sunshine Duration
. Deutscher Wetterdienst. Архивирано из
оригинала
17. 10. 2017. г
. Приступ?ено
29. 9. 2016
.
- Abulafia, David (2011).
The Great Sea: A Human History of the Mediterranean
. London: Allen Lane.
ISBN
978-0-7139-9934-1
.
- Bond, Peter (2003). ?Gibraltar's Finest Hour The Great Siege 1779?1783”.
300 Years of British Gibraltar 1704?2004
(1st изд.). Gibraltar: Peter-Tan Publishing Co. стр.?28?29.
- Chartrand, Rene (?ул 2006).
Gibraltar 1779?1783: The Great Siege
. Patrice Courcelle (1st изд.). Gibraltar: Osprey Publishing.
ISBN
978-1-84176-977-6
. Архивирано из
оригинала
27. 9. 2007. г.
- Drinkwater, John:
A history of the siege of Gibraltar, 1779?1783: With a description and account of that garrison from the earliest periods
London, 1862.
- Falkner, James:
FIRE OVER THE ROCK: The Great Siege of Gibraltar 1779?1783
, Pen and Sword, 2009
- Harvey, Robert:
A Few Bloody Noses: The American War of Independence
, London, 2001
- Rodger, N. A. M.
:
The Command of the Ocean: A Naval History of Britain, 1649?1815
, London, 2006
- Norwich, John Julius:
The Middle Sea: a history of the Mediterranean
, Random House, 2006
- Sugden, John:
Nelson: A Dream of Glory
, London, 2004
- Syrett, David:
Admiral Lord Howe: A Biography
, London, 2006.
- Maria Monti, Angel:
Historia de Gibraltar: dedicada a SS. AA. RR., los serenisimos senores Infantes Duques de Montpensier
, Imp. Juan Moyano, 1852
- Maria Montero, Francisco:
Historia de Gibraltar y de su campo
, Imprenta de la Revista Medica, 1860
- Uxo Palasi, Jose:
Referencias en torno al bloqueo naval durante los asedios
, Almoraima. n.º 34, 2007
- Scherzer, Karl (1861).
?Gibraltar: stay from the 20th to the 30th of May, 1857”
(PDF)
.
Narrative of the circumnavigation of the Globe by the Austrian frigate Novara
. London: Saunders, Otley & Co.