한국   대만   중국   일본 
Гибралтар ? Википеди?а

Гибралтар

Британска прекоморска територи?а

Гибралтар ( енгл. Gibraltar ) ?е прекоморска територи?а У?еди?еног Кра?евства на Пирине?ском полуострву , у Гибралтарском пролазу ко?и спа?а Атлантски океан и Средоземно море . [4] [5] Он има површину од 6,7?km 2 (2,6?sq?mi), а на северу се граничи са Шпани?ом . Пределом доминира Гибралтарска стена у чи?ем поднож?у ?е густо насе?ено градско подруч?е, где живи више од 32.000 ?уди, првенствено Гибралтарци . [6]

Гибралтар
Gibraltar
Крилатица:? Montis Insignia Calpe [1]
Положај Гибралтара
Главни град Гибралтар
Службени??език енглески
Владавина
Кра? Чарлс III
Председник Владе Питер Каруана
Истори?а
?
Географи?а
Површина ?
???укупно 6,5 km 2 ( ни?е уврштена )
???вода?(%) 0
Становништво ?
??? 2012 . 34.003 [2] [3] ( 221 )
??? густина 4.270 ст./km 2 ( ни?е уврштена )
Економи?а
Валута Гибралтарска фунта (GIP)
???стоти део валуте ?пени?
Остале информаци?е
Временска зона UTC  
Интернет домен ? .gi ?
Позивни бро? +350

Политички систем

уреди

Заступнички дом (House of Assembly) ?е заступничко тело ( парламент ) с 15 заступника, а бира се општим изборима отприлике сваке четири године. Гибралтар има само ?едну изборну ?единицу. Гувернер на?чеш?е имену?е во?у на??аче странке за преми?ера .

Истори?а

уреди

У старом веку, Гибралтар ?е био познат под именом Херкулови стубови, а под Рим?анима се звао Калпе ( лат. Calpe ). 711 . године Гибралтар су осво?или муслимански Араб?ани и Бербери . Име Гибралтар потиче од арапског ?ебел ал-Тарик (= Тариково Брдо). Тарик ?е био маварски во?сково?а, ко?и ?е на гибралтарско? стени прикупио сво?у во?ску а после ?е ту изградио и твр?аву. Муслимани су владали Гибралтаром све до 1462 . године. (додуше, Кра?евина Касти?а ?е изме?у 1309 . и 1333 . привремено владала Гибралтаром). Шпанци су толико о?ачали ?егова утвр?е?а да се сматрао неосво?ивим.

Током ратова за ослоба?а?е Низоземске Холан?ани су 1607 . године на сидришту Гибралтара уништили 26 шпанских ратних бродова.

У Рату за шпанско насле?е британска и холандска флота заузеле су Гибралтар препадом 3. ?ула 1704 . године. Одмах након тога Шпанци су га напали с копна а 4. октобра им се прик?учила француска флота па ?е био опседнут и блокиран и са мора. Успешно ?е одбра?ен активнош?у британског адмирала ?она Лика и во?ног гувернера Георга фон Хесен-Дармштата . У априлу 1705 . године опсада ?е била прекинута.

У рату Четворног савеза против Шпани?е Шпанци нису успели да заузму Гибралтар препадом 1720 . године. Шпани?а ?е током рата само трпела поразе на мору чиме се показало да она без ефикасне ратне морнарице не може да брани сво?е колони?е.

Када ?е Шпани?и 1725 . године признала Прагматичну санкци?у , у Европи су се заоштрили односи и створила су се два блока. Шпани?а ?е била против Велике Британи?е. Иако до об?аве рата ни?е дошло, ?една британска ескадра ?е контролисала шпанске обале, а друга ?е неколико година блокирала шпанске луке у Западно? Инди?и . Одговара?у?и на ове акци?е Шпани?а ?е опсела Гибралтар 1727 . године. Британци су затим вршили притисак на Шпани?у и водили рат против шпанског поморског саобра?а?а у Гибралтарским вратима и испред Кадиза .

Миром у Утрехту 1713 . године. предат ?е Велико? Британи?и , што ?е после само било потвр?ивано Париским миром из 1763 . и Париским миром из 1783 . године.

Од 1730 , Гибралтар ?е британска колони?а .

Током Америчког рата за независност Шпанци су га опседали од 11. ?ула 1779 . до 6. фебруара 1783. године, али су британски бродови више пута успевали да продру у луку и тако снабде?у град и твр?аву. Бомбардова?е твр?аве отпочело ?е тек 12. априла 1781 . године. Утвр?е?има и граду биле су нанесене велике штете. Иду?е, 1782 . године Шпанцима су се придружили Французи и 13. септембра извршили напад са нарочито сагра?еним топов?ачама, ко?е су британске батери?е успеле да запале уси?аним ?уладима . Опсада ?е била настав?ена бомбардова?ем, али се блокада ни?е могла у потпуности одржати. Ватра ?е била обустав?ена 2. фебруара 1738. године када ?е у Шпани?у стигла вест о почетку мировних преговора. Гибралтар ?е дефинитивно остао у рукама Британаца и у предсто?е?им поморским ратовима ?е играо све ве?у улогу.

Уочи Другог светског рата одбрамбена постро?е?а Гибралтара су знатно била о?ачана - уз посто?е?а три изгра?ено ?е ?ош 13 km подземних галери?а, а током рата и аеродром . Током Другог светског рата у луци Гибралтар ?е била стационирана британска Х ескадра ( енгл. Force H ), ко?а ?е де?ствовала у Атлантском океану и Средоземном мору . Гибралтар ?е имао веома важну улогу у снабдева?у Малте изме?у 1940 . и 1943 . године.

Француска ави?аци?а напала ?е Гибралтар 7. ?уна 1940. године због одмазде за британски напад на француску флоту у Мерс ел Кебиру у Алжиру .

Итали?ани су нападали бродове на сидришту и у луци подводним диверзантима - пребаченим подморницом и снабдевени ?аха?им торпедима . Диверзанти су у но?и изме?у 20. и 21. септембра 1941 . године потопили два танкера и ?едан теретни брод са укупно 28337 БРТ. Диверзанти ко?и су били упу?ени током но?и изме?у 13. и 14. ?ула 1942 . године са шпанске обале Алхесираског залива и са итали?анског трговачког брода ко?и ?е био насукан уз шпанску обалу, тешко су оштетили четири трговачка брода са укупно 9468 БРТ. У акци?и ко?а ?е извршена но?у 14. на 15. септембра диверзанти су потопили ?едан брод од 1787 БРТ.

Гибралтар изме?у Британи?е и Шпани?е

уреди

На Гибралтару живи 28.000 становника. Шпани?а сматра да би Гибралтар морао ?о? припасти, али британска владавина ?е и да?е чврста. Због неспоразума изме?у У?еди?еног Кра?евства и Шпани?е , граница изме?у Гибралтара и копна ?е била затворена изме?у 1969 . и 1985 . године. Шпани?а се ни данас не одриче свог захтева.

На Гибралтару ?е одржан референдум 17. новембра 2002 . Излазност ?е била 90%, а 99% гласача ?е било за задржава?е британског суверенитета. Само 187 становника Гибралтара било ?е за поде?ени суверенитет изме?у Британи?е и Шпани?е.

Географи?а

уреди

Клима

уреди
Клима?Гибралтара
Показате??\?Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Максимум, °C?(°F) 16,3
(61,3)
16,8
(62,2)
18,5
(65,3)
20,0
(68)
22,4
(72,3)
25,6
(78,1)
28,2
(82,8)
28,4
(83,1)
26,1
(79)
22,6
(72,7)
19,2
(66,6)
17,0
(62,6)
21,76
(71,17)
Просек, °C?(°F) 13,5
(56,3)
14,1
(57,4)
15,6
(60,1)
16,7
(62,1)
19,0
(66,2)
21,9
(71,4)
24,2
(75,6)
24,6
(76,3)
22,9
(73,2)
19,8
(67,6)
16,6
(61,9)
14,6
(58,3)
18,63
(65,53)
Минимум, °C?(°F) 10,8
(51,4)
11,4
(52,5)
12,6
(54,7)
13,4
(56,1)
15,6
(60,1)
18,2
(64,8)
20,2
(68,4)
20,8
(69,4)
19,6
(67,3)
17,0
(62,6)
14,0
(57,2)
12,1
(53,8)
15,48
(59,86)
Количина?падавина , mm?(in) 106,6
(4,197)
99,0
(3,898)
74,3
(2,925)
65,9
(2,594)
33,1
(1,303)
8,6
(0,339)
1,0
(0,039)
8,8
(0,346)
20,0
(0,787)
80,7
(3,177)
121,6
(4,787)
173,8
(6,843)
793
(31,22)
Дани?са падавинама (≥?1.0 mm) 7 7 6 7 4 1 0 0 2 6 8 9 58
Сунчани?сати ??месечни?просек 147 143 204 233 289 319 326 309 240 197 135 134 2.676
Извор:?Meteo Climat 1981?2010 (sun Deutscher Wetterdienst, 1961?1990) [7] [8] [9]

Валута

уреди

Валута ?е Гибралтарска фунта (GIP), ко?е ?е везана за Британску фунту у односу 1:1. Може се пла?ати и британском фунтом.

Референце

уреди
  1. ^ ?National Symbols” . Gibraltar.gov.gi. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г . Приступ?ено 21. 6. 2013 .  
  2. ^ ?Национална агенци?а за статистику” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2018. г . Приступ?ено 30. 05. 2014 .  
  3. ^ ?Gibraltar - Key Indicators” . Gibraltar.gov.gi . 2020 . Приступ?ено 5. 6. 2020 .  
  4. ^ Dictionary.com : Gibraltar
  5. ^ The Free Dictionary : Gibraltar
  6. ^ Statistics Office (2009). ?Abstract of Statistics 2009” (PDF) . Statistics Office of the Government of Gibraltar. стр.?2. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г . Приступ?ено 17. 09. 2020 .   The civilian population includes Gibraltarian residents, other British residents (including the wives and families of UK-based servicemen, but not the servicemen themselves) and non-British residents. Visitors and transients are not included.
    In 2009, this broke down into 23,907 native-born citizens, 3,129 UK British citizens and 2,395 others, making a total population of 29,431. On census night, there were 31,623 people present in Gibraltar.
  7. ^ ?Moyennes 1981/2010 Gibraltar” . Baseline climate means (1961?1990) from stations all over the world (на ?езику: French). Meteo Climat . Приступ?ено 4. 11. 2017 .  
  8. ^ ?Gibraltar Climate Guide” . Приступ?ено 5. 6. 2009 .  
  9. ^ ?Station 08495 Gibraltar” . Global station data 1961?1990 ? Sunshine Duration . Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала 17. 10. 2017. г . Приступ?ено 29. 9. 2016 .  

Литература

уреди
  • Abulafia, David (2011). The Great Sea: A Human History of the Mediterranean . London: Allen Lane. ISBN  978-0-7139-9934-1 .  
  • Bond, Peter (2003). ?Gibraltar's Finest Hour The Great Siege 1779?1783”. 300 Years of British Gibraltar 1704?2004 (1st изд.). Gibraltar: Peter-Tan Publishing Co. стр.?28?29.  
  • Chartrand, Rene (?ул 2006). Gibraltar 1779?1783: The Great Siege . Patrice Courcelle (1st изд.). Gibraltar: Osprey Publishing. ISBN  978-1-84176-977-6 . Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г.  
  • Drinkwater, John: A history of the siege of Gibraltar, 1779?1783: With a description and account of that garrison from the earliest periods London, 1862.
  • Falkner, James: FIRE OVER THE ROCK: The Great Siege of Gibraltar 1779?1783 , Pen and Sword, 2009
  • Harvey, Robert: A Few Bloody Noses: The American War of Independence , London, 2001
  • Rodger, N. A. M. : The Command of the Ocean: A Naval History of Britain, 1649?1815 , London, 2006
  • Norwich, John Julius: The Middle Sea: a history of the Mediterranean , Random House, 2006
  • Sugden, John: Nelson: A Dream of Glory , London, 2004
  • Syrett, David: Admiral Lord Howe: A Biography , London, 2006.
  • Maria Monti, Angel: Historia de Gibraltar: dedicada a SS. AA. RR., los serenisimos senores Infantes Duques de Montpensier , Imp. Juan Moyano, 1852
  • Maria Montero, Francisco: Historia de Gibraltar y de su campo , Imprenta de la Revista Medica, 1860
  • Uxo Palasi, Jose: Referencias en torno al bloqueo naval durante los asedios , Almoraima. n.º 34, 2007
  • Scherzer, Karl (1861). ?Gibraltar: stay from the 20th to the 30th of May, 1857” (PDF) . Narrative of the circumnavigation of the Globe by the Austrian frigate Novara . London: Saunders, Otley & Co.  

Спо?аш?е везе

уреди