Смит ?е ро?ен у граду Керколди , Фа?в , Шкотска. ?егов отац, ко?и се тако?е звао, Адам Смит, био ?е адвокат, државни службеник, те ?е преминуо 1720, два месеца након ро?е?а Смита, а ма?ка Маргарета Даглас к?ерка локалног зем?опоседника ?е тако рано остала удовица. ^[3] Иако ?е тачан датум ро?е?а непознат, зна се да ?е крштен 16. ?уна 1723. ^[4] Мало ?е тачних података о ?еговом дети?ству. ?он Ре? (1845 ? 1915), шкотски новинар и Смитов биограф, бележи да су Смита у добу од четири године отели Цигани, те ?е након интервенци?е вра?ен. Смит ?е био близак с ма?ком ко?а ?е подржавала ?егове академске амбици?е. ^[5] У Керколду ?е ишао у школу Burgh School , од 1729. до 1737, ко?а се у то време сматрала ?едном од на?бо?их школа тога времена. ^[6] Тамо ?е учио латински ?език , математику, истори?у и писа?е. ^[5] Започео ?е да студира на универзитету у Глазгову у добу од 14 година, где ?е учио етику код Франсиса Хачисона . ^[5] Ту ?е Смит развио страст према слободи, разуму и слободном говору.

Добио ?е стипенди?у ? Snell Exhibition “ 1740. те се преселио да студира у Бе?лиол коле?у, Оксфорд . Иако ни?е био задово?ан студи?ем у Оксфорду, добро ?е искористио бро?на дела на полицама ?ихове тамош?е опсежне библиотеке. Оксфорд ?е напустио 1746, рани?е него што му ?е истекла стипенди?а. ^{[7] [8]} Пред кра? боравка у Оксфорду почео ?е трпети нападе дрхта?а, вероватно симптом живчаног слома. ^[7]

Године 1748. почео ?е са ?авним предава?има на универзитету у Единбургу , ко?а ?е спонзорисало Филозофско друштво Единбурга и ко?а су била врло успешна. Године 1750. упознао ?е стари?ег колегу Де?вида Х?ума . Године 1751. постао ?е професор на универзитету у Глазгову, а 1752. прим?ен ?е у Филозофско друштво Единбурга.

Пред кра? 1763. Чарлс Таунсенд , ко?ег ?е Смит упознао преко Де?вида Х?ума, предложио му ?е да буде тутор ?еговом посинку, Хенри?у Скоту. Смит ?е напустио место професора. Како ?е напустио универзитет на половини започетих предава?а, хтио ?е студентима да надокнади новац, али су то студенти одбили. ^[9]

У склопу новог посла пратио ?е Скота на путова?има по Европи. Плата му ?е износила ￡300 на годину уз трошкове, те ￡300 пензи?е по години; отприлике двоструко више него ?егов претходни приход као учите?. ^[10]

Прво путова?е му ?е било у Тулуз у Француско? где се задржао годину и по. Након ?ужне Француске група се преселила у Женеву , где ?е упознао Волтера . ^[11] Из Женеве преселили су у Париз , где ?е упознао бро?не знамените ?уде тога времена, као што су нпр.: Бен?амин Френклин , ^[12] Ан Робер Жак Т?урго , Жан д'Аламбер , Андре Морелет , Хелвециус и Франсоа Кене . ^[13]

Године 1766. у Паризу преминуо ?е мла?и брат Хенри?а Скота и Смитова путова?а као тутор су се завршила. ^[12] Вратио се ку?и у Керколди, где ?е десетак година посветио ?Богатству народа“. ^[14]

У ма?у 1773. Смит ?е изабран за члана Кра?евског друштва у Лондону. ^[15] ?Богатство народа“ ?е издато 1776. и било ?е одмах успешно. Прво изда?е ?е распродано у шест месеци. ^[16]

Године 1778. добио ?е радно место у царини у Шкотско? те ?е преселио код сво?е ма?ке у Единбург, тачни?е Канонге?т, дворац ?Пе?нмур хаус“. ^[17] Пет година касни?е добио ?е кра?евску пове?у, чиме ?е аутоматски постао ?едан од оснивача Кра?евског друштва Единбурга (енгл. Royal Society of Edinburgh ), у ко?ем ?е од 1787. до 1789. имао почасно место Лорда ректора универзитета у Глазгову (енгл: Lord Rector of the University of Glasgow ). ^[18] Преминуо ?е у Единбургу 17. ?ула 1790. На самртно? посте?и, Смит ?е рекао да ?е разочаран што ни?е постигао више. ^[19]

За собом ?е у сво?о? библиотеци оставио бро?не записе и необ?ав?ене матери?але. Смитова два при?ате?а из шкотског академског света: физичар и хемичар ?осеф Блек, те геолог ?е?мс Хатон, су прегледала матери?але, те према ?еговим же?ама све што ни?е било вредно об?ав?ива?а уништили. ^{[20] [21]} Библиотеку ?е наследио Де?вид Даглас, ко?и ?е живео са Смитом, а касни?е ?е поде?ена изме?у Дагласове деце.

Основна Смитова иде?а, ко?а га ?е учинила славним, ?есте да рад по?единца у рационалном сопственом интересу у слободно? економи?и води пове?а?у благоста?а свих. Та иде?а представ?а теме? тржишне привреде, односно показу?е како наизглед хаотичан тржишни систем поседу?е унутраш?у логику и покорава се регулаци?и тзв. невид?иве руке тржишта. Да би неко зарадио новац у сопственом интересу, он мора да на конкурентском тржишту пружи другима нешто што они цене и сматра?у одговара?у?ом противвреднош?у, чиме и несвесно и нево?но потпомаже ?ихове интересе. Како ?е Смит рекао: “Не очеку?емо ми вечеру од добродушности месара, пивара и пекара, ве? од ?иховог чува?а властитог интереса“. Значи, уколико се пошту?у ту?и живот, имовина уговори на основу ко?их ?уди тргу?у добрима, обезбе?ен ?е основни начин ускла?ива?а различитих интереса - тржиште. Полазе?и од свог интереса, по?единци ?е сами знати шта се може продати и то ?е производити, те стога нема потребе да се било ко са стране меша у тржишну размену и одре?у?е по?единцима шта да производе, у ко?им количинама и по ко?им ценама.

У складу с тим, Смит ?е био увер?иви заговорник слободне трговине како унутар зем?е, тако и у ме?ународно? трговини. ?егово дело представ?а снажан напад на тада преовла?у?у?и концепт меркантилизма, по коме ?е на?важни?а ствар за ?едну зем?у количина злата у трезорима и по коме ?е држава дужна да поправ?а трговински биланс широким интервенционизмом. А Смит ?е доказивао да ?е слободна трговина изме?у зема?а корисна за све, т?. да она пове?ава доходак и ?едне и друге зем?е. Сматрао ?е да ?е слободна трговина бо?а у односу на модел протекционизма. ^[24]

Раширена ?е заблуда да Смит, као поборник тржишног система, негира сваку улогу државе. Смит веру?е да држава може донети велику корист економском животу уколико чини праве ствари, као што су заштита уговора и патената, државно образова?е за сиромашне и инфраструктурни про?екти (путеви, мостови итд). Како ?е рекао: “Мало тога ?е потребно да се од на?горег варваризма стигне до на?вишег благоста?а осим мира, ниских пореза и ва?аног де?е?а правде; све остало доноси природан поредак ствари”.

Главног покретача економског просперитета сваке зем?е Смит ?е видео у подели рада и ?еном све ве?ем шире?у. Подела рада доноси све ве?у специ?ализаци?у зна?а и вештина радника, са ко?ом иде све ве?а ефикасност производ?е.

На?бо?а политика државе ?е лесе фер политика (немеша?е државе у привредне послове). Ову иде?у тако?е треба посматрати у контексту времена кад ?е настала, ?ер су државе сво?им делова?ем (растрошност, паразитизам) углавном негативно утицале на друштвену вредност. ?он Ме?нард Ке?нс , 200 година касни?е, износи иде?у другачи?е улоге државе у економским односима. Сврха економске политике ?е пове?а?е богатства народа , али у облику роба, не злата . Пове?а?е богатства ?е се на?бо?е остварити ако се предузетнику остави аутономи?а у доноше?у одлука шта, колико, када, како, и за кога производити. У насто?а?у да максимализу?е сво? профит , предузетник улаже сво? капитал тамо где ?е остварити на?ве?у производ?у те на та? начин бива во?ен невид?ивом руком .

Ако ?една зем?а може произвести неку робу ефикасни?е него нека друга, каже се да она има апсолутну предност у производ?у те робе. Ефикасност производ?е се мери утрошком рада у производ?и ?единице производа.

Апсолутне предности неке зем?е могу бити природне ( клима , тло, природна богатства и сл.) и стечене (зна?е, вештина и др.). Ако зем?а А има апсолутну предност у производ?и ?едног производа, она ?е се специ?ализовати у производ?и тог производа и део те производ?е разме?ивати за производ зем?е Б у ко?ем зем?а Б апсолутну предност. На та? начин ?е укупна производ?а и потрош?а бити ве?а и у зем?и А и у зем?и Б.

Адам Смит се сматра оцем савремене економске науке и родоначелником либералне школе у економско? науци. Многе од важних иде?а посто?але су и пре Смита, али их ?е он искористио на добар начин створивши свеобухватно и увер?иво дело. ?егово Богатство народа представ?а основно дело класичне политичке економи?е и припада групи к?ига са на?ве?им утица?ем у истори?и. Та к?ига ?е извршила преврат у економским иде?ама с кра?а XVIII века , одбацу?у?и меркантилизам, и интелектуално утеме?ила савремени капиталистички економски поредак. Током ?едног дела 20. века , у време шире?а државног интервенционизма и комунизма , Смитова слава била ?е помрачена, али ?е обнов?ена током 1980-их година и касни?е, са шире?ем либералних иде?а на западу и падом комунизма на истоку .

• Адам Смит на енгл. Concise Encyclopedia of Economics (?Сажета енциклопеди?а економи?е“)
• Адам Смит Архивирано на са?ту Wayback Machine (17. ма? 2009) на Адам Смитовом Институту
• Адам Смит на са?ту Curlie  (?език: енглески)
• Садржи Смитово дело ?Theory of Moral Sentiments“ prilagođeno zbog lak?eg ?itanja
• Адам Смитова награда на "Treasury Today"
• ?Adam Smith” . Архивирано из оригинала 17. 5. 2009. г . Приступ?ено 17. 5. 2009 .   at the Adam Smith Institute
• Adam Smith на са?ту Про?екат Гутенберг  (?език: енглески)
• Адам Смит на са?ту Internet Archive  (?език: енглески)
• Адам Смит на са?ту LibriVox  (?език: енглески)
• References to Adam Smith in historic European newspapers