Zastava
?e?ke Republike
Odnos stranica: 2:3
Zastava
?e?ke Republike
identi?na je
zastavi biv?e
?ehoslova?ke
, a istovremeno je prihva?ena i kao
?e?ka
nacionalna zastava
.
Ona je zvani?an
dr?avni simbol
koji predstavlja
?e?ku Republiku
na doma?em i međunarodnom planu. Upotreba zastave je definisana ?e?kim
zakonom
br.
3/1993 Sb.
, o dr?avnim simbolima ?e?ke Republike, u smislu Zakona br.
154/1998 Sb.
i Zakonom br.
352/2001 Sb
.
Primer vertikalnog isticanja
Zastava se sastoji od gornje
bele
i donje
crvene
pruge, između kojih je sa strane jarbola uvu?en
plavi
klin, koji se?e do polovine du?ine zastave. Pri vodoravnom isticanju zastave, klin je za posmatra?a usmeren nadesno, tj. na levom delu zastave je plavi klin, ?iji vrh 'gleda' udesno. Ako se zastava isti?e uspravno,
bela
pruga je sa posmatra?eve leve strane, a klin je uvek usmeren nadole.
Istorijske boje
?e?kih zemalja
bile su
crvena
i
bela
, isto kao i boje susedne
Poljske
. U vreme
?e?kog narodnog preporoda
, po?inju da se javljaju
panslovenske
ideje, koje su imale za posledicu dodavanje
bikolori
i tre?e boje -
plave
. (Postoje dva tuma?enja ? prema jednom, radi se o
Slova?kim
, a prema drugom da su preuzete boje
ruske trikolore
.)
Zastava
?ehoslova?ke
u periodu 1918-20, kao i
?e?ke Republike
(u
?SFR
)
1990
-
1992
Nakon progla?enja nezavisne
?ehoslova?ke Republike
1918.
godine, pojavio se problem nala?enja odgovaraju?e zastave, koja bi reprezentovala novu nezavisnu dr?avu u svetu. Specijalna komisija dobila je
1919.
godine, na podsticaj univerzitetskog profesora G. Fridriha, zadatak da napravi predlog nove zastave. Napravljeno je nekoliko predloga, od kojih je najvi?e pozitivnog odziva imao predlog horizontalne bikolore, dopunjene plavim klinom. Posle dorade, klin je produ?en, tako da sada umesto 1/3, dose?e do 1/2 du?ine zastave. Ovo su ozvani?ili poslanici, dono?enjem zakona koji je definisao izgled dr?avne zastave,
tri dr?avna grba
i dr?avnog pe?ata (prihva?en
30. marta
1920.
u 18:45).
Ovim je zastava ovakvog izgleda postala zvani?na zastava
?ehoslova?ke
i bila je to narednih 70 godina, sve do nestanka ove dr?ave. ?ivot zastave se međutim nastavio i traje sve do danas - kao zastava
?e?ke Republike
.
Zastava
?ehoslova?ke ratne mornarice
, definisana je tek
1930.
godine, kao ?ehoslova?ka zastava sa onda?njim malim dr?avnim grbom u levom gornjem uglu (prislonjenim uz gornju ivicu i jarbol).
Zastava
Protektorata ?e?ka i Moravska
(
1939
-
45
)
Zastava nije bila na snazi samo za vreme nema?ke
okupacije
?e?kih zemalja
- u vreme
Protektorata ?e?ka i Moravska
u periodu
1939
?
1945
, kada je na snazi bila zastava sa tri horizontalne pruge. Ovakva zastava bila je napravljena na osnovu boja definisanih u ustavu ?ehoslova?ke iz
1920.
godine.
Posle rata, vra?ena je u upotrebu predratna ?ehoslova?ka zastava, mada je pedesetih godina uvedeno njeno obavezno isticanja uz
sovjetsku
ili crvenu zastavu. Razmi?ljalo se i o uno?enju socijalisti?kih simbola, na kraju je promenjena samo zastava
ratne mornarice
, gde se lav umesto na ?titu, na?ao na polju oblika petokrake (va?ila
1955
-
1960
).
Posle federalizacije
?ehoslova?ke
1969.
godine, zapo?et je rad na posebnim simbolima
?e?ke Socijalisti?ke Republike
, ali su politi?ki događaji posle
1968.
odlo?ili njihovo dono?enje, sve do
prodemokratski politi?kih promena u ?ehoslova?koj
.
1990.
godine obe republike onda?nje
zajedni?ke dr?ave
, donele su zakone o svojim zastavama:
?e?ka
se privremeno vratila belo-crvenoj bikolori (a
Slova?ka
je tada usvojila
belo-plavo-crvenu trikoloru
bez grba).
Nakon raspada
federalne ?ehoslova?ke
(1.1.
1993.
), prvobitnu ?ehoslova?ku zastavu preuzela je
?e?ka Republika
, uprkos tome ?to je ovakav postupak bio u suprotnosti sa prethodnim dogovorom između ?e?kih i slova?kih politi?kih prvaka, pa i sa
zakonom o raspadu federeacije
. Radi o?uvanja integriteta boja, plava boja klina sada se interpretira kao boja jedne od
?e?kih istorijskih zemalja
-
Moravske
, koja je tokom istorije na boji?tima nastupala pod grbom sa plavom podlogom (
Grb Moravske
).