Velika moskovska kne?evina ( rus. Velikoe knя?estvo Moskovskoe ) je bila srednjovekovna ruska dr?ava koja je postojala od sredine XII veka do 1478 . sa centrom u Moskvi . Velika moskovska kne?evina je bila naslednik Moskovske kne?evine i prethodnik Ruskog carstva .

Kada su Mongoli napali teritorije Kijevske Rusije , Moskva je bila bezna?ajna trgova?ka postaja u kne?evini Vladimir-Suzdalj . Iako su Mongoli spalili Moskvu u zimu 1238 . i oplja?kali je 1239 , udaljenost Moskve i po?umljena oblast su pru?ali neku sigurnost od mongolskih napada i okupacije, a brojne reke su pru?ale pristup Balti?kom i Crnom moru i regionu Kavkaza .

Moskva se u letopisima prvi put spominje 1147. godine. U to doba ona je bila tek jedno utvrđenje na ju?nom obodu suzdaljske teritorije. Moskovska kne?evina tada nije obuhvatala ni ceo izvor reke Moskve ni njeno u??e. Pored ovog finskog imena, Moskva je bila poznata i kao Ku?kovo. Jurij Dolgoruki se smatra osniva?em Moskve, dok je prvi Kremlin podignut 1156. godine.

Va?ni faktori za razvoj Moskve u ono ?to ?e postati Moskovska dr?ava je bila ?injenica da je njom upravljalo nekoliko knezova koji su bili ambiciozni i odlu?ni, a umeli su da iskoriste povoljan geografski polo?aj i dobru naseljenost svoje oblasti. Prvi vladar Moskovske kne?evine Danilo I je bio najmlađi sin Aleksandra Nevskog , kneza Vladimir-Suzdalja. Danilo I je po?eo da ?iri svoju kne?evinu osvajanjem gradi?a Kolomna i osiguranjem nasleđivanja grada Pereslavl-Zaleskog svojoj porodici. Danilov sin Jurij III Danilovi? je kontrolisao ceo sliv reke Moksve i pro?irio se na zapad zauzev?i Mo?ajsk . Zatim je napravio savez sa vrhovnim vladarom ruskih knezova, Uzbeg kanom od Zlatne horde i o?enio se njegovom sestrom. Kan mu je dozvolio da uzme titulu Velikog kneza Vladimir-Suzdalja, ?to mu je omogu?ilo da se me?a u poslove Novgorodske republike na severoistoku.

Jurijev naslednik Ivan I Kalita (vladao od 1325 ? 41 ), je uspeo da sa?uva titulu velikog kneza blisko sarađuju?i sa Mongolima i skupljaju?i porez od ostalih ruskih kne?evina u svoje ime. Ovo je omogu?ilo Ivanu da se uzdigne nad okolnim knezovima, posebno nad glavnim rivalom Moskve, severnim gradom Tverom , koji se pobunio protiv Zlatne horde 1327 . Ustanak je ugu?en zajedni?kim snagama Mongola i Moskovljana. Ivan I Kalita je imao reputaciju najbogatijeg ?oveka u Rusiji, kako ka?e njegov nadimak Kalita (na ruskom kesa za novac). Ivan je koristio blago da bi kupovao zemlju drugih kne?evina i da bi platio izgradnju kamenih crkvava u Kremlju. Godine 1327. pravoslavni mitropolit Petar je premestio svoju rezidenciju iz Kijeva u Vladimir , a zatim u Moskvu, ?to je dalje podiglo presti? nove kne?evine. Kako je Rusija bila politi?ki razjedinjena, sedi?te mitropolije je bilo centar okupljanja, time je Moskva dobila na zna?aju kao centar okupljanja ruskih zemalja.

Ivanovi naslednici su nastavili sa okupljanjem ruskih zemalja da bi pove?ali broj stanovnika i bogastvo za vreme svoje vladavine. U ovom procesu, njihovi interesi su se sukobili sa narastaju?om Velikom litvanskom kne?evinom , ?iji su podanici uglavnom bili isto?ni Sloveni i pravoslavci. Veliki knez Olgerd se bra?nim vezama vezao za Tver i poveo je tri ekspedicije na Moskvu (1368, 1370 i 1372) ali je nije mogao osvojiti. Veliki kamen razdora između Moskve i Vilnjusa bio je veliki grad Smolensk .

Godine 1350. dr?avu i vladaju?u porodicu je pogodila kuga . Dimitrije Donski je imao 9 godina kada su mu umrli roditelji, a titula velikog kneza je pre?la u ruke njegovog daljeg rođaka Dimitrija od Suzdalja . Okru?en paganskim Litvancima i muslimanskim nomadima, vladar Moskve je sklopio savez sa Ruskom pravoslavnom crkvom , koja je do?ivela procvat usled mona?kih reformi Sergeja Radonje?kog .

Obrazovan od strane mitropolita Aleksija, Dimitrije Donski je postao za?titnik pravoslavlja i ujedinio je zara?ene kne?evine u svojoj borbi protiv Zlatne horde. Dimitrije Donski je osporio autoritet kana i porazio njegovog zapovednika Mamaja u ?uvenoj bici na Kulikovu 1380 . Iako su politi?ke koristi od bitke poni?tene invazijom Toktami?a na Rusiju nekoliko godina kasnije, Dimitrije je uspe?no odbacio stigmu saradnje sa Tatarima koja je decenijam bila vezana za Moskvu. Godine 1389. Dimitrije je predao presto svom sinu Vasiliju I , bez potrebe da dobije saglasnost od kana.

Vasilij I (vladao od 1389 . do 1425 ) je nastavio politiku svog oca. Nakon ?to je Tamerlan napao Zlatnu hordu, Vasilij I je prestao da pla?a danak kanu, ali je bio primoran da sledi vi?e pomirljivu politiku nakon Ediguvog upada na Moskvu 1408. O?enjen jedinom k?erkom litvanskog velikog kneza Vitautasa, Vasilij je poku?ao da izbegne otvorene sukobe sa svojim mo?nim tastom, ?ak i kada mu je on preoteo Smolensk. Mirne godine njegove duge vladavine su obele?ene nastavkom ?irenja na istok (pripajanjem Ni?njeg Novgorada i Suzdalja 1392) i na sever (pripajanjem Vologde , Velikog Ustjuga i Velikog Perma 1398 )

Reforme svetog Sergeja su bile okida? za kulturnu revoluciju, iskazanu kroz ikone i freske monaha Andreja Rubljeva . Sergejevi sledbenici su osnovali na stotine manastira uklju?uju?i i Belozero i Solovski , u udaljenim i negostoljubivim predelima. Pored kulturne uloge, ti manastiri su bili veliki zemljoposednici, koji su mogli da kontroli?u ekonomiju obli?njih regija, a ukupno gledaju?i, oni su bili isturene baze koje su ?irile uticaj Moskve na obli?nje kne?evine i republike. Jo? jedan faktor odgovoran za ?irenje Velike moskovske kne?evine je bila ?injenica da je svakog vladara nasleđivao njegov sin, dok su okolne kne?evine bile mu?ene dinasti?kim borbama i podeljene u jo? manje oblasti. Samo su bo?ni ogranci moskovske dinastije, koju je predstavljano Vladimir od Sepuhova i njegovi naslednici, bili ?vrsto vezani uz moskovsku kne?evinu.

Stanje se promenilo sa po?etskom vladavine naslednika Vasilija I, Vasilija II . Njegov ujak Jurij od Zvenigoroda je po?eo da tra?i presto i krunu . Izbio je ?estok sukob koji je harao dr?avom tokom cele njegove vladavine. Nakon Jurijeve smrti 1432, njegove zahteve su nastavili da tra?e njegovi sinovi Vasilij Kosoj i Dmitri ?emijaka , koju su vodili Veliki feudalni rat sve do 1450ih . Iako je bio isteran iz Moskve u nekoliko navrata, zarobljen od strane Oluga Moksamata iz Kazanja i oslepljen 1446 , Vasilij II je na kraju uspeo da pobedi svoje neprijatelje i prepusti prestvo svom sinu. Na njegovo insistiranje, doma?i episkop je izabran za moskovskog mitropolita, ?to je dovelo do autokefalnosti Ruske pravoslavne crkve od carigradskog patrijarha 1448.

?irenje Velike kne?evine u O14. i 15. veku je pratilo unutra?nja konsolidacija. Do 15. veka vladari Velike moskovske kne?evine smatrali su celu teritoriju Rusije svojim kolektivnim imanjem. Brojni polu-nezavisni knezovi, potomci Rjurikovi?a su i dalje tra?ili neke teritorije, ali je Ivan III Veliki (vladao 1462-1505) primorao slabije knezove da prihvate velikog moskovskog kneza i njegove potomske kao neosporne vladare koji kontroli?u vojna, pravna i spolja?nja pitanja.

Velika moskovska kne?evina je dobila pun suverenitet nad zna?ajnim delom etni?ki ruskih zemalja do 1480. kada se vladavina tatarske Zlatne horde zvani?no okon?ala Velikim stajanjem na reci Ugri i do po?etka 16. veka sve te zemlje su ujedinjene, uklju?uju?i Novgorodsku republiku i Veliku tversku kne?evinu . Putem nasleđivanja Ivan III je uspeo da zagospodari va?nom Rjazanjskom kne?evinom , a knezovi Rostova i Jaroslavlja su se dobrovoljno po?tinili Ivanu III. Severozapadni grad Pskov je ostao nezavistan tokom tog perioda, ali ga je kasnije osvojio Ivanov sin Vasilij III (vladao 1505-1533).

Nakon ?to je konsolidovao jezgro Rusije pod svojom vla??u, Ivan III je postao prvi vladar Velike moskovske kne?evine koji je uzeo titulu cara i vladara svih Rusa . Ivan se borio sa mo?nim severoisto?nim susedom i rivalom Litvanijom za kontrolu nad polunezavisnim biv?im kne?evinama Kijevske Rusije u gornjim tokovima reka Dnjepar i Donjec . Uprkos prebegu nekoliko knezova, grani?nim sukobima i dugom neodlu?enom ratu sa Litvanijom koji se okon?ao 1503, Ivan III je uspeo da pro?iri dr?avu na zapad i tri puta je uve?a tokom svoje vladavine.

Vladavina careva je zvani?no po?ela sa Ivanom IV Groznim , prvim monarhom koji je bio krunisan kao car Rusije, ali je u praksi po?eo sa Ivanom III, koji je zavr?io centralizaciju dr?ave (tradicionalno poznato kao ?okupljanje ruskih zemalja“) u isto vreme kada je Luj XI to uradio u Francuskoj .

• Mihailo (?-1248)
• Danilo (1248-1303)
• Jurij (1303-1325)
• Ivan I Kalita (1325-1341)
• Simeon (1341-1353)
• Ivan II (1353-1359)
• Dimitrije Donski (1359-1389)
• Vasilije I (1389-1425)
• Vasilije II (1425-1462)
• Ivan III (1462-1505)
• Vasilije III (1505-1533)
• Ivan IV (1533-1584) (car od 1547)

• Kijevska Rusija
• Rusko carstvo

Velika Moskovska Kne?evina na Wikimedijinoj ostavi