Sekst Propercije ( lat . Sextus Propertius , rođen oko 50. st. e., umro 16. st. e.) jedan je od glavnih pesnika rimske ljubavne elegije , autor ?etiri knjige Elegija ( Elegiae ), sa ukupno 92 pesme).

O Propercijevom ?ivotu poznato nam je samo ono ?to je on sam smatrao za potrebno da ka?e o sebi. Iz njegovih pesama zaklju?ujemo da se rodio u umbrijskom gradu Asiziju (lat. Assisium ), da je rano izgubio oca, da su njegovi rođaci u tzv. peruzinskom ratu (40―41. st. e.) ratovali protiv Oktavijana Avgusta na strani Lucija Antonija, brata trijumvira Marka Antonija , te da je stoga porodica nastradala prilikom deobe zemlje Oktavijanovim veteranima . Propercije je, ipak, bio povezan s rimskim aristokratskim porodicama, i to s onim koje su kasnije, sredinom 1. veka n. e., igrale vode?u ulogu u senatskoj opoziciji protiv carske vlasti . Po?etkom dvadesetih godina st. e. Propercije se ve? nalazio u Rimu , u krugu aristokratske i knji?evne omladine. Dru?io se s Ovidijem , s epskim pesnikom Pontikom i drugim knji?evnicima bliskim Mecenatovom krugu. Horacije , zvani?no poklonik stare gr?ke lirike , kao da nije mnogo mario za ovog samoproklamovanog poslenika Filete i Kalimaha , premda su Propercijeve pesme u mnogome bliske Katulu i Tibulu , Vergiliju i samome Horaciju.

Premda mnogi Properciju savremeni i kasniji autori uzgred pominju pesnika, oni nam ni?ta ne otkrivaju o njemu, osim ?to se mo?e zaklju?iti da je ovaj elegi?ar bio relativno poznat i cenjen sve do 4. veka n. e. Anti?ka biografija Propercijeva nije nam sa?uvana, verovatno zato ?to njegove elegije nisu ?itane u ?kolama. ?ivot u kome je ljubav postepeno ustupala mesto veli?anju Rima i Avgusta ― ali nikad potpuno ― otkrivaju nam, dakle, samo njegove pesme. Poslednja elegija (IV, 11) poti?e iz 16. god. st. e., pa se misli da je uskoro potom i umro. Gotovo ni?ta se ne zna o Propercijevom ?ivotu posle okon?anja njegove veze s Cintijom, devojkom koja je bila predmet obo?avanja u njegovim elegijama. Mogu?e je da se o?enio nekom devojkom koja je zauzela Cintijino mesto (mo?da da bi se mogao kvalifikovati za finansijske olak?ice koje su o?enjenima bile garantovane po leges Iuliae iz 18. god. st. e.), te da je iz tog braka imao sina, kako se mo?e zaklju?iti iz toga ?to kasnije Plinije Mlađi pominje nekog Propercijevog potomka.

Propercijeve su elegije sa?uvane u ?etiri knjige. Raspored pesama u njima uglavnom prati hronologiju, pa mo?emo kod ovoga pesnika kroz delo pratiti i njegov ?ivot i razvoj li?nosti: prva knjiga (22 elegije) sastavljena je između 33. i 28. st. e.; druga knjiga (34 elegije) između 28. i 25. st. e.; tre?a knjiga (25 elegija) između 24. i 22. st. e.; i ?etvrta knjiga (11 elegija) između 21. i 16. st. e. Prva je knjiga u potpunosti posve?ena pesnikovoj ljubavi, Cintiji, i prvobitno je objavljena kao Cynthia Monobiblos ( Cintijina knjiga ), kako svedo?i Marcijalov epigram XIV, 189, u rukopisu naslovljen Monobyblos Properti :

"Cintija" ― mladi?ka knjiga ?to re?it Propercije stvori ―

dobar je stekla glas, isti i donese dar.

Cintijina knjiga sastavljena je promi?ljeno: pesme se raspoređuju po principu kontrasta ili obrazuju male cikluse. Uvodna elegija, koja i po?inje re?ju "Cintija", ima programski karakter i ve? opisuje "bolesno" du?evno stanje pesnika, ludog od ljubavi; ta pesma kao da daje osnovni ton celoj zbirci. Slede?e nas pesme upoznaju s pesnikovom draganom: u 2. pesmi slavljenje Cintijine prirodne lepote spaja se s pesnikovim ose?anjem nesigurnosti koji opominje devojku protiv rasko?i i kozmeti?kih sredstava; tu saznajemo i za Cintijin pesni?ki i muzi?ki talenat. Tre?a je pesma razrada helenisti?kog motiva o tome kako pesnik, kasno se vra?aju?i s gozbe, zati?e svoju dragu usnulu posle ?e?njivog o?ekivanja, ?to njenom liku pridaje crte vernosti i skromnosti, da bi s naglom promenom tona pri kraju pesme ugledali i njenu surovu stranu. Nekoliko obra?anja prijateljima koji poku?avaju da pesnika razdvoje od Cintije upotpunjuju sliku njegovog te?kog ropstva, ali nam istovremeno dokazuju da njemu nema ?ivota bez "okrutne gospodarice" (4, 5. i 6. pesma). Dve pesme (7. i 9.), upu?ene epskom pesniku Pontiku, koje suprotstavljaju elegiju i epiku , slu?e kao okvir da se poka?e mo? pesni?ke re?i u ljubavi. Centralni deo te slike su pesme 8a. i 8b: Cintija, koja se spremila da otputuje s Propercijevim supranikom, ostaje u Rimu , dirnuta Propercijevim stihovima; pesma 8b. izri?e kulminaciju pesnikove sre?e i njegovog zadovoljstva svojom draganom. Elegije prve zbirke naj?e??e su upu?ene nekom prijatelju ili Cintiji, ali ima i monologa : tu je ?alba u ?umskoj samo?i (18) ili na pustoj obali (17), gde lađa odvozi Propercija od objekta njegove ljubavi; i ina?e je karakteristi?no za Propercija da stvara specifi?ne situacije kao okvir za usamljenu liriku. U pesmi 10. Propercije obja?njava svoj "proro?ki" talenat, svoju stru?nost za pitanja ljubavi, koju je stekao zahvaljuju?i vlastitim patnjama. Zatim se nagove?tava raskid s Cintijom, koja protivno pesnikovoj volji odlazi u po zlu ?uvene Baje (11). Do raskida je i do?lo, jer u ostalim pesmama autor opeva samo nesre?nu ljubav: u 12. pesmi on se suo?ava sa svojim gubitkom ("Nisam sad onaj ko bejah"), ali i shvata da se ne mo?e promeniti ("Cintija prva je strast, Cintija bi?e i kraj"). I u 13. pesmi priznaje: "ostadoh sam, ljubavni nestade spoj", a zatim kre?e sa opisivanjem Galovih ljubavnih nevolja. Pesma 14. je zadivljuju?a i po svojoj nadahnutosti i ?ivosti mo?e se porediti s pesmom 8b (zavr?ava se re?ima: "Sve dok je ona sa mnom sre?na, ne pla?i mene silan nijedan kralj, prezirem obilja sjaj"); pesnik se podsmeva bogatstvu svog prijatelja i hvali?e se da na ljubav ne mogu uticati zlato i sjaj, kojima suprotstavlja vođenje ljubavi s Cintijom; ali ta situacija nije realna: Propercije zna da je ona sada s nekim drugim. U pesmi 15. ve? je dovoljno hrabar da joj uputi stroge prekore. Pretpostavlja se da vrata koja izovaraju tu?aljku u 16. pesmi jesu u stvari Cintijina vrata; tu Propercije na originalan na?in obrađuje jedan motiv tipi?an za elegijsku poeziju, poznat kao paraklausithyron . U 19. pesmi spajaju se motivi ljubavi i smrti, ?to ?e pesnik u kasnijim knjigama ?esto ?initi, a 20. pesma daje mit o Heraklovom miljeniku Hilu, gde Propercije pokazuje svu svoju pesni?ku ve?tinu. Poslednje dve pesme zbirke (21. i 22) tuma?e se kao direktan politi?ki napad, jer daju bolnu uspomenu na peruzinski rat, u kome je poginuo i neki Propercijev rođak, bore?i se protiv Oktavijana.

U svojim ostalim knjigama Elegija Propercije ?esto izla?e svoje knji?evne poglede ? svoju poetiku . Pre no ?to se osmotri Propercijevo gledi?te o poeziji mora se pogledati ?ena o kojoj pi?e. Obrisi Cintijinog lika mogu se nazreti prili?no dobro: ona je, pored ostalog, opisana kao ?ena koja ima sklonosti ka pesni?tvu i muzici, kojoj su pritom bliska i u?ivanja koja pru?aju gozbene sve?anosti. Njen se dru?tveni polo?aj te?ko mo?e jasno utvrditi: mada li?i na heteru iz vi?ih slojeva, mo?da je bila razvedena ili udovica sumnjivog morala. Prema Apuleju , Cintijino je pravo ime bilo Hostija. Ono ?to je, pak, jasno jeste da je ona nezavisna ?ena, potpuno ili delimi?no: mogu?e je da je bila udata, iako Propercije nikada ne pominje njenog mu?a, ve? samo njene druge ljubavnike. Za razliku od hetera iz Horacijevog sveta erotike, ona je u poziciji da dominira, a to i ?ini; ona je u stanju da gospodari zaljubljenim Propercijem jednostavno zato ?to mo?e da ka?e "ne". Bez li?nosti kao ?to je ona Propercijev tip ljubavi, pa i ?ivota, ne bi mogao postojati.

Propercijeva se ?ivotna filozofija zasniva na uverenju da se između ljubavi i ?ivota mo?e postaviti znak jednakosti. To mu i omogu?ava da za tradicionalno uzvi?enu epsku knji?evnu vrstu tvrdi da je beskorisna (I, 7). S druge strane, elegija ima mo? da pridobije njegovu tvrdoglavu i nevernu draganu (?to se u I, 8b trudi pokazati na konkretnom primeru), a s obzirom na sve ono znanje i iskustvo koje je u njoj sadr?ano, elegija mo?e pomo?i i drugima (kako otvoreno tvrdi u I, 10). U okviru "?ivota koji je ljubav" (jedino postoje?eg ?ivota za Propercija) elegija je, dakle, korisna i ima vaspitno dejstvo, u poređenju s beskorisno??u epske poezije. Tako Propercije svom pesni?tvu pripisuje upotrebljivost i vaspitnu ulogu, pri ?emu ta svojsta pori?e onoj vrsti pesni?tva za koju se ona tradicionalno vezuju. U pesmi II, 2. vidimo kako Propercije gotovo da zloupotrebljava uzvi?enu ideju da poezija mo?e podariti besmrtnost, jer u toj elegiji prisvaja mo? da besmrtnost podari devojci. Horacije bi svakako bio među onima koji bi to nazvali zloupotrebom, a da sve bude zanimljivije, u pesmi nalazimo upravo i Horacijev jezik besmrtnosti (upotrebljen u njegovoj ?uvenoj 30. pesmi III knjige Pesama ), ?ime ta zloupotreba postaje upe?atljivija.

?ini se, međutim, da Propercije ovakve tvrdnje iznosi jednostavno da bi provocirao, izazvao reakciju, a ne da bi ponudio neku ozbiljnu informaciju o prirodi svoje poezije. Njegove ljubavne pesme, posebno u 1. knjizi, pokazuju tendenciju da budu ili dramatske ― kada se kao na pozornici gradi određena interakcija između pesnika i Cintije ili neke druge li?nosti, ili retorske ― kada su pesme zapravo govori koji, upu?eni razli?itim osobama, izri?u ozlojeđenost, gnev, patnju, u?ivanje itd. Najbolji je primer retorske pesme elegija I, 20, gde Galovi ljubavni do?ivljaji predstavljaju samo povod da bi se ispri?ao mit o Heraklovom ljubimcu Hilu. S ve?om je suptilno??u pisana elagija II, 8, gde Propercije svoj bol, koji ose?a zbog gubitka Cintije, retorski opravdava sli?nim bolom koji je ose?ao Ahilej zbog gubitka Briseide .

U prvoj knjizi, ?iji je ve?i deo napisan u vreme drugog trijumvirata , Propercije je politi?ki prili?no nezavisan, te se zbirka zavr?ava ogor?enom pesmom o peruzinskom ratu, ogor?enom na ra?un Oktavijana. Bez obzira na to, kvalitet prve knjige elegija doneo mu je takvu popularnost da je odmah privukao pa?nju Mecenata, koji je, naravno, Properciju sugerisao da se pothvati pisanja epa u slavu Avgustovih podviga (res gestae) . Prva elegija u drugoj knjizi predstavlja odgovor na ovaj Mecenatov predlog:

Pitate za?to toliko ?esto o ljubavi pi?em, odakle

meni toliki stih dolazi ne?nosti pun.

Ne peva to Kaliopa kroz mene niti Apolon :

jedne mi devojke ?ar usadi pesni?ki dar. (II, 1, 1?4)

Da je samo sudbina, Meceno, takvu mi snagu

dala ? da ?ete u boj juna?ke pokre?em ja... (II, 1, 17?18)

U ovoj se elegiji zapa?a nekoliko zanimljivih elemenata. Prvo, da bi odbio ponuđeno pisanje epa, Propercije se slu?i argumentom koji je prvi upotrebio Vergilije , od koga su ga preuzeli i drugi pesnici, među njima i Horacije. Taj se argument u osnovi svodi na tvrdnju da bi on to uradio kada bi mogao, pri ?emu se nemogu?nost izvr?enja takvog zadatka obja?njava nedostatkom talenta ili pesnikovom pripadno??u određenom poetskom pravcu. Propercije se, kao i Vergilije, deklari?e kao sledbenik Kalimaha, ?ija je estetika isklju?ivala epsku poeziju. Jasno je, međutim, da Propercije svoje svrstavanje uz Kalimaha ne ustvrđuje ozbiljno, te da on svakako, za razliku od Vergilija, u to doba nije bio ozbiljan sledbenik Kalimahove estetike. Izgleda da nije ni imao nameru da se ta njegova tvrdnja uzme sasvim za ozbiljno: on je jednostavno koristi da bi ponuđeni predlog odbio na duhovit i dostojanstven na?in:

Mornar o vetru pri?a, ora? o volu, vojnika

brine rana broj, ovce su ?obana mar;

ja se, pak, bitkama uvek na krevetu uzanom bavim,

svako u ?emu je jak svoj neka provodi dan.

Slavno je mreti od ljubavi, jednu do?iveti ljubav,

o da imam ja mo? ljubav da u?ivam sam! (II, 1, 43?48)

Odbijaju?i pisanje epa Propercije se ne ustru?ava ni od bacanja ?aoka. Kada Propercije u ovoj pesmi nabraja koja bi sve Avgustova dela opevao, "kada bi mogao", Mecenat je morao ose?ati i izvesno olak?anje ?to Propercije to ne?e u?initi: katalog Avgustovih dela sadr?i i najru?nije epizode iz građanskog rata , kao ?to je Peruzinski rat , a takvi su događaji u Avgustovo doba bili bacani u zaborav ili tendenciozno ulep?avani:

Bitke i podvige Cezara tvog bih opisao, druga

tema bi bio mi ti ? velikog Cezara drug.

Ja bih opevao Mutinu , Filipe , građanska groblja,

pev'o bih pomorski rat ? veliki sicilski beg,

mnoga satrta ognji?ta staroga etrurskog roda,

kako osvoji Rim Fara ptolemejskog ?al,

Egipat ja bih pev'o i Nil ?to sa sedam u??a

sapetih dođe u grad postav?i potpuno slab,

kraljeve mo?ne bih pevao s lancima zlatnim o vratu,

mnogi akcijski brod Sveti ?to prelazi put;

tebe bi smestila moja Muza u ratove te jer,

vladao rat ili mir, carev si odani drug. (II, 1, 25?36)

Propercije je odbio da napi?e ep, ali je od tada ipak bio blizak carskim krugovima, mada to samo po sebi ne zna?i da je nestalo njegovog nezavisnog duha. Pesma II, 1. se zavr?ava nekom vrstom pohvale Mecenata, koja ukazuje na njegovo pokroviteljstvo nad pesnikom, ali zaklju?ak pesme istovremeno insistira na tome da Propercije do smrti ostaje pesnik ljubavi:

Meceno, mladosti moje nado, ?to budi?e zavist,

ti ?to za ?ivot i smrt moju si pravi?na ?ast,

ako te slu?ajno put dovede do mojega groba,

kola sa jarmom tad britanska ustavi tu,

pla?u?i zbori ovako pepelu mome nemom:

"Stroga je devojka smrt donela jadniku tom". (II, 1, 73?78)

Svojevrsno parodiranje Horacijeve sudbinske predodređenosti za pisanje poezije nalazimo ponovo u elegiji III, 3, koja zajedno s elegijom III, 1. predstavlja programsku pesmu za tre?u zbirku. Tu Propercije na prili?no bombasti?an i pomalo pretenciozan na?in ponavlja svoju predodređenost da bude ljubavni pesnik i Kalimahov sledbenik, a vidljivo je i parodiranje jedne Horacijeve pesme ( Carm. III, 4) u kojoj ovaj pesnik, takođe pretenciozno, tvrdi za sebe da je rimski Alkej .

Ve? u 3. knjizi, međutim, nazire se dolazak drugog Avgustovog perioda: oko 20. god. st. e., naime, dolazi do prekretnice u prirodi vladavine Avgusta, koji napu?ta raniju politiku "mekog pokroviteljstva" nad pesnicima i demonstrira ?vr??u ruku neprikosnovene vlasti. Mecenat, koji je dotad takti?ki posredovao između ?elja cara i moralnih skrupula pesnika, iz nepoznatih se razloga tada povukao iz javnoga ?ivota, a Avgust po?eo da napu?ta, ili barem modifikuje, mnoge od onih republikanskih formi ?to su kao atavizmi zaostali iz prethodnog razdoblja. Tako i Propercije po?inje tada da u svoju poeziju postepeno uklju?uje i teme od javnog interesa. Ipak, i u takvim pesmama on zadr?ava svoj karakteristi?ni nezavisni duh, kako bi zadovoljio i cara i svoje moralne i estetske stavove. U pesmi III, 4, na primer, koja proslavlja Avgustovu o?ekivanu pobedu nad Par?anima , Propercije se nalazi u ulozi odanog posmatra?a trijumfalne povorke , ali u isto vreme nadmo?no daje natuknicu da ?e tu povorku gledati le?e?i u naru?ju svoje dragane. Jo? je zanimljivije ?to ovoj pesmi sledi elegija u kojoj se nadahnuto hvali mir (III, 5):

Amor je mira bo?anstvo, mi koji ljubav u srcu

imamo ? volimo mir, s draganom vodim ja boj.

Du?u mi ne mu?i ?udnja za zlatom ?to zavist budi,

niti mi bisera sjaj moju utoljava ?eđ,

hiljadu volova zemlju ne oru mi kampansku plodnu,

nemam od poraza tvog, Korinte , nikakav ?ar.

O Prometejevih ruku ti delo, nesre?no blato!

Njegovih ruku si dar, dobar ti ne dade duh.

Nije na du?u mislio dok ti je gradio telo,

ispravan mora?e duh prva da bude mu stvar.

Sada nas vetar na pu?inu baca, i tra?imo svuda

neprijatelja mi, spremamo ponovo rat. (III, 5, 1?12)

I premda se pesma zavr?ava pozivom Par?anima da vrate famozne Krasove zastave (?to su Rimljani diplomatijom i postigli, i ?to je Avgust obilato koristio u svojoj propagandi), taj poziv zvu?i kao molba da se uradi jedna simboli?na i su?tinski neva?na stvar, kako bi se izbeglo novo ubijanje. Po?etni stihovi pesme III, 12. jo? bolje pokazuju Propercijevu nezavisnost (koja je, ne treba zaboraviti, ipak mogla i?i samo do granice koju je određivao car):

Kako si, Postume, mogao Galu da ostavi? pla?nu,

stane? u bojni red, s Avgustom krene? u rat?

Zar ti je va?nije slavu da stekne? u plja?kanju Parta,

nego da usli?i? ti Galine molbe i ?ud? (III, 12, 1?4)

U ?etvrtoj knjizi, napisanoj tokom drugog Avgustovog perioda, vidljivi su znaci direktnog carevog patronata: Horacije je u to vreme nevoljno izdao ?etvrtu knjigu Pesama , a "rimski Kalimah" se ose?ao obaveznim da se ?itaocima predstavi delom koje bi zaista bilo kalimahovsko i istovremeno patriotsko . Kalimah je bio poznat po pesmama koje opisuju poreklo gr?kih obi?aja, te je Propercije u ?etvrtoj knjizi svojih elegija uneo i pesme koje se bave poreklom rimskih obi?aja. Naravno, vi?e nisu bile mogu?e usputne opaske koje su se mogle tuma?iti kao odraz opozicionarskog raspolo?enja prema carskoj vlasti, ali je Propercije i u poslednjoj zbirci sa?uvao ne?to od svoje nezavisnosti i humora.

Na Propercija se ugledao i od njega pozajmljivao naro?ito Ovidije , a natpisi na zidovima ku?a u Pompejima svedo?e o popularnosti njegovih elegija 1. veku n. e. U srednjem veku Propercije gotovo u potpunosti zaboravljen le?i u tami. Interesovanje za njega pojavljuje se ponovo u doba renesanse , kada je jedan od naj?itanijih rimskih autora.

• Djela ?iji je autor Sextus Propertius na Projektu Gutenberg
• The Elegies of Propertius at The Latin Library
• Propertius, The Elegies