Za britansku rock-grupu i marku nao?ala v. Police (razvrstavanje)

Polis ( antgr?. πολι? [ polis ]) je grad odnosno grad-dr?ava helenskog sveta. Anti?ka Gr?ka je bila prete?no brdovita zemlja, ispresecana re?nim dolinama i plodnim ravnicama. Ovakav reljef uslovio je njenu politi?ku rascepkanost. Heleni nikada nisu stvorili jedinstvenu dr?avu, ve? su ?iveli u polisima, nezavisnim gradovima-dr?avama. Prvi polisi pojavili su se u VIII veku p.n.e i postali jezgra politi?kog i dru?tvenog ?ivota Helade u potonjim vekovima. Među najzna?ajnije se ubrajaju Sparta , Atina i Korint , osnovan na Istamskoj prevlaci, koja Peloponez spaja sa srednjom Gr?kom . Polisi su nastajali ujedinjavanjem seoskih zajednica ili manjih gradova oko jednog upravnog, privrednog i kulturnog sredi?ta. Obi?no je to bilo utvrđeno naselje koje se moglo lako braniti u slu?aju rata. Građane jednog polisa su povezivali politi?ki i ekonomski interesi, kao i zajedni?ki kult . Svaki polis imao je svog boga za?titnika , ?iji se hram nalazio u srcu grada, na akropolju. Polis je obavezno imao trg, pijacu (agora) kao i gimnaziju. Teritorije helenskih gradova-dr?ava bile su po pravilu relativno male, obi?no omeđane planinskim vencima ili morem. Obuhvatale su grad, sa tvrđavom tj. akropoljem, i njegovu ?iru okolinu. Izuzetak su bile Sparta i Atina , ?ije su teritorije bile izuzetno velike.

U najstarije doba je sva vlast u polisima po?ivala u rukama aristokratije . Njena mo? zasnivala se na velikim zemlji?njim posedima, koju su se nalazili u najplodnijim delovima gradske teritorije, i ogromnim stadima stoke. Ostali građani (seljaci, trgovci i zanatlije) nisu imali nikakvih politi?kih prava, niti su u?estvovali u vođenju dr?avnih poslova

Sami su Grci formiranje polisa nazivali sinoikizam (συνοικισμ??), ?to doslovno zna?i "okupljanje". Sinoikizam je mogao imati jedan ili oba od slede?a dva oblika: to je mogla biti fizi?ka sposobnost i koncentracija stanovni?tva u jednom gradu ili ?in ?isto politi?ke unifikacije koja je stanovni?tvu dozvoljavala da nastavi da ?ivi ra?trkano. Klasi?nu raspravu daje Tukidid , koji razlikuje dve vrste sinoikizma mnogo pa?ljivije nego neki od njegovih modernih kriti?ara. On pravilno zapa?a da je Atika bila politi?ki ujedinjena veoma rano, ali da nije bila fizi?ki ujedinjena sve dok 431. godine st. e. Perikle , kao deo svoje vojne taktike, nije doveo brojno seosko stanovni?tvo iza gradskih zidina Atine. Jedan ekstremniji primer polisa koji nikada nije bio ujedinjen u fizi?kom smislu jeste Sparta , koju su, kako Tukidid ka?e na drugom mestu, "i dalje ?inila sela na stari gr?ki na?in". Tukidid sve vreme kao znak i garanciju civilizovanog polisnog ?ivota tretira ?in svesne "arogancije", svojevrsnu tvrdnju o neranjivosti od napada i o nepotrebnosti zidina. Gradska istorija Sparte pokazuje da mikenska Sparta fizi?ki ili psiholo?ki nije bila tako sigurna kao njeni gr?ki i rimski naslednici. Administrativni centar mikenske Sparte verovatno je bio na Parnonskim planinama, na mestu gde je iskpopan Menelajon . Arhajska i klasi?na Sparta se, zatim, spustila u dolinu. Vizantijska Sparta je postala nesigurnija, pa se ponovo iselila iz doline i smestila se visoko, na mestu Mistre , na suprotnoj zapadnoj planini Tajgetu . Kona?no, moderna Sparta je sme?tena, ponovo mirno i samouvereno, na svom starom mestu u dolini reke Eurote .

Faktori koji su omogu?ili po?etke gr?kog polisa predmet su intenzivne rasprave. Jedna teorija povezuje po?etke gr?kog polisa sa prvim monumentalnim građevinama, obi?no sa hramovima kao ?to je veliko Herino svetili?te na ostrvu Samosu iz ranog 8. veka. Koncentracija sredstava i napora potrebnih za podizanje takvih građevina pretpostavljaju formiranje samosvesnih polisnih jedinica, i mo?da su zapravo i ubrzali to formiranje. Međutim, nalaz iz Lefkandija ote?ava da se podizanje takvih monumentalnih građevina smatra dovoljnim razlogom za nastanak polisa, ?to je proces ili događaj koji jo? niko nije poku?ao da smesti tako rano kao ?to je 1000. godina st. e. Druga, srodna, teorija ka?e da je nastanak gr?kog polisa signalizovan postavljanjem ruralnih svetili?ta na rubove one teritorije koju je neka zajednica ?elela da ozna?i kao svoju. U ovo se odli?no uklapa dosta peloponeskih svetili?ta; na primer, kompleks Herinog hrama postavljao je pretenziju, sa strane relativno udaljenog Argosa , na ravnicu koja se protezala između grada i hrama, a istu je funkciju imalo i korintsko svetili?te na visoravni Perahora, takođe posve?eno Heri. Ipak, postoje te?ko?e. Izgleda da je Istamsko svetili?te, za koje bi se na prvi pogled moglo re?i da predstavlja jo? jedno korintsko ruralno svetili?te, bilo podignuto ve? oko 900. godine, u protogeometrijskom periodu , a to je sasvim sigurno suvi?e rano za formiranje polisa. Ova se teorija ne mo?e lako primeniti ni na ruralni hram boginje Afaje na sredini ostrva Egine . Svetili?te je veoma udaljeno od grada Egine, ali Egina je ostrvo i nema nikakvog suseda protiv koga bi se postavile teritorijalne pretenzije. Najzad, teorija koja Atinu i Atiku u svemu mora tretirati kao izuzetak nije zadovoljavaju?a: odnos Atine prema Eleusini (svetili?tu na njenim zapadnim rubovima i jedinom mogu?em kandidatu za "ruralno svetili?te" u smislu ove teorije) veoma se razlikuje od ve? pomenutih peloponeskih slu?ajeva. Eleusina je bila mnogo vi?e od obi?ne "predstra?e": postojala je tradicija da je ona nekada bila nezavisna dr?ava.

Tre?a teorija poku?ava da problem po?etaka polisa objasni kroz praksu sahranjivanja . U 8. veku st. e. (ka?e ova teorija) formalno sahranjivanje postalo je mnogo vi?e dostupno, i ova "demokratizacija" sahranjivanja predstavlja dokaz za jedan fundamentalno nov stav prema dru?tvu. Ova teorija poku?ava da taj novi stav pove?e sa razvojem polisa. Međutim, nema dovoljno arheolo?kih i istorijskih dokaza za ovo gledi?te (koje uklju?uje malo verovatnu hipotezu da je pretpostavljeni proces bio diskontinuiran i da se obrnuo za jedan kratak period u vremenu posle 8. veka). ?tavi?e, ova teorija ne mo?e izdr?ati primedbu obratnu onoj koja se postavlja drugoj teoriji: dokazi koji potkrepljuju tre?u teoriju gotovo su isklju?ivo ati?ki, te bi ona, ako je ta?na, objasnila Atinu i samo Atinu.

?etvrto, mo?e se uzeti u obzir teorija ?ija je neizre?ena premisa neka vrsta " geografskog determinizma ". Mo?da je sam gr?ki pejza?, sa svojim malim aluvijalnim dolinama , ?esto okru?enim odbranjivim planinskim vencima, nekako podstakao formiranje malih i ogor?enih polisa, koji neprestano idu u rat van svojih granica. Ovo gledi?te je privla?no, ali mu se lako mo?e postaviti primedba da, kada su Grci oti?li na otvorenije predele kao ?to su Italija , Sicilija i severna Afrika , oni su, kako se ?ini, svoja neprijateljstva poneli sa sobom. Ovo pak izaziva spekulacije o svojevrsnom " psiholo?kom determinizmu", pa se mo?e postaviti pitanje, bez nade u odgovor, da li su Grci po prirodi bili partikularisti .

Peti faktor koji treba imati u vidu jeste uticaj samog kolonizatorskog pokreta . Politi?ka struktura metropole , tj. grada koji je slao koloniju, ponekada je bila u samom za?etku. Ali nova kolonija, kojoj je pretilo neprijateljski raspolo?eno lokalno stanovni?tvo, morala je brzo da se organizuje ako je ?elela da predstavlja plodnu ?eliju helenstva na stranom tlu. Taj je napor, sa svoje strane, uticao na situaciju u metropoli, jer su gr?ke kolonije ?esto odr?avale bliske religijske i socijalne veze sa svojim metropolama. Jedan natpis iz 4. veka st. e., na primer, svedo?i o ?vrstim vezama između Mileta i njegove kolonije Olbije u oblasti Crnog mora . Međutim, kao ?esto u gr?koj istoriji, i ovde je opasno praviti generalizacije; ponekada su odnosi između metropole i kolonije, kao između Korinta i Korkire ( Krfa ), od samog po?etka bili lo?i. Ovome je srodan faktor feni?anskog uticaja (srodan, jer su rani Feni?ani bili veliki kolonizatori, koji su sigurno ?esto nailazili na gr?ke trgovce). Na feni?anskoj obali nalazile su se zajednice koje su u mnogim pogledima sli?ne ranim gr?kim polisima. Mo?e se re?i da je feni?anski uticaj, i semitski uticaj uop?te, na ranu Gr?ku veoma potcenjen.

Ovakve teorije su stimulativne i svaka od njih mo?da sadr?i deo istine. Bolje je, međutim, zauzeti poziciju da je za samu generalizaciju jo? uvek rano; naro?ito je teorijskim rekonstrukcijama zasnovanim na arheologiji potrebno dosta pre?i??avanja. Sve ?to se sa sigurno??u mo?e re?i jeste da su u otprilike istom periodu ? naime, u 8. veku ? neke oblasti, kao ?to su Korint i Megara , po?eli da defini?u svoje granice, da odri?u autonomiju svojim konstitutivnim selima i da se uop?te pona?aju kao zasebne dr?ave. Politi?ki sinoikizam Atike, do koga je do?lo ne?to ranije, zavr?en je mo?da oko 900. godine. Iako je veoma primamljivo tra?iti jedan jedini model koji bi objasnio ove procese do kojih je do?lo u otprilike istom periodu, trebalo bi mo?da dopustiti mogu?nost da su na razli?itim mestima pra?ene razli?ite vrste razvitka, ?ak i na onim mestima koja se nalaze blizu jedno drugom. Na kraju krajeva, arhajska i klasi?na istorija mo?ne i imperijalne demokratske Atine, neugledne Megare koja je ipak kolonizovala Bizant , bogatog oligarhijskog Korinta i federalizovane Beotije međusobno se veoma razlikuju, iako su Atina, Megara, Korint i Beotija bili bliski susedi.

Mo?da se nalazimo na ?vr??em terenu kada ispitujemo dokaze za pretpolisno udru?ivanje ve?ih jedinica, koje je ?esto imalo religijski karakter. Poreklo nekoliko takvih asocijacija nalazi se u mra?nom dobu i njihovo je postojanje u?esnicima sasvim sigurno obezbeđivalo neko ose?anje lokalnog i partikularisti?kog identiteta. Jonjani u Maloj Aziji bili su okupljeni u konfederaciju dvanaest gradova, jonski Dodekapolis , koja je imala zajedni?ko mesto sastajanja; sli?nih grupacija bilo je među dorskim Grcima u Anadoliji , pa ?ak i među Karijcima , delimi?no helenizovanim ne-Grcima, u istom regionu. Karakteristi?no je da je sredi?nje mesto takvih organizacija bilo malo i bezna?ajno. Jedna slabo osvedo?ena, ali vrlo zanimljiva ranoarhajska liga bila je "Kalaurijska amfiktionija" ( amfiktionija je bila religijski savez "onih koji ?ive okolo"). Kalaurija , malo ostrvo koje se sada zove Poros , nije po sebi bilo uop?te zna?ajno, ali su među sedam ?lanova lige bile Atina i Egina, dva velika gr?ka polisa. Međutim, najpoznatija i najtrajnija takva amfiktionija bila je ona koja je, u po?etku iz daljine, upravljala poslovima Delfijskog svetili?ta u srednjoj Gr?koj. U ovom se svetili?tu nalazilo najpoznatije, mada ne i najstarije, gr?ko proro?i?te (najstarije je bilo u Dodoni ); proro?i?ta su predstavljala mehanizam kojim su na određena pitanja kao odgovori davane izjave nadahnute bo?anstvom. Kona?no, treba pomenuti odva?no mi?ljenje da je i sam Lefkandi bio sredi?te neke vrste religijske amfiktionije, mada bi, ukoliko je to ta?no, to bio izuzetak od pravila da su religijski centri uglavnom bili bezna?ajna mesta, koliko god da su mo?ni bili ?lanovi amfiktionije.