Petar Bojovi?
Petar Bojovi?
Karijera
?in	vojvoda (?in)
Va?nije bitke	srpsko-turski rat 1876-1878 , balkanski ratovi , prvi svetski rat

Petar Bojovi? ( Mi?evi?i kod Nove Varo?i , 4 / 16. jul 1858 ? Beograd , 19. januar 1945 ) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda ( mar?al ).

U?esnik je srpsko-turskih ratova tokom kojih je bio u ?tabu Vrhovne komande, a po zavr?etku ratova postao je vodnik baterije u Beogradu. Posle srpsko-bugarskog rata postao je vodnik konjice, a zatim je 1891 . polo?io ispit i dobio ?in kapetana. Istovremeno je postavljen za vr?ioca du?nosti na?elnika ?taba Moravske divizije u Ni?u , gde je ostao pet godina. Menjao je nekoliko du?nosti sve do izbijanja Balkanskih ratova 1912 . godine, kada je bio komandant Konji?ke divizije.

U Prvom balkanskom ratu Bojovi? je bio na?elnik ?taba Prve armije od oktobra 1912. godine. Istakao se tokom Kumanovske i Bitoljske bitke , posle kojih je dobio ?in generala. Po okon?anju Prvog balkanskog rata , na njegov predlog, a uz podr?ku vojvode Putnika , sklopljen je savez sa Gr?kom , kao protivte?a opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske . U Drugom balkanskom ratu bio je na?elnik ?taba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici , a posle rata bio je komandant trupa Novih oblasti na Kosovu i Makedoniji .

U Prvom svetskom ratu je bio komandant Prve armije. U?estvovao je u zavr?nim operacijama Cerske bitke , a po oslobađanju ?apca , sa ovom jedinicom forsirao je, po?etkom septembra, Savu i prodro u Srem . Biva ranjen u gle?anj , pa je smenjen sa mesta komandanta. Od novembra 1914 . do novembra 1915 . godine general Bojovi? je bio na raspolaganju, kada je zbog Trojne ofanzive , opet reaktiviran. Opet je postao komandant trupa Novih oblasti i uspeo je da pru?i otpor neprijatelju, dok se srpska vojska povla?ila ka Kosovu. Kada je doneta odluka da se trupe povla?e ka Albaniji, Bojovi? je tada (decembar 1915.) postavljen za na?elnika Vrhovne komande. Podneo je ostavku na?elnika Vrhovne komande 19. juna 1918. godine, zbog neslaganja oko pro?irenja Solunskog fronta . Zatim je opet postavljen za komandanta Prve armije, kojom je komandovao i u bici kod Dobrog polja . Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918 . dobio je ?in vojvode ( mar?ala ).

Posle rata postao je komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920 . godine. Imenovan je na?elnikom Glavnog general?taba vojske Kraljevine SHS u januaru 1921 . godine. Decembra iste godine stavljen na raspolaganje, a ubrzo i penzionisan. Vra?en je u slu?bu 1941 . i postavljen za Vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije. Tokom Aprilskog rata imenovan je po ustavu, usled maloletnosti kralja Petra II , za pomo?nika vrhovnog komandanta kraljevske jugoslovenske vojske da bi posle kapitulacije vojske sam sebi odredio ku?ni pritvor u kome je bio sve do kraja rata. Po oslobođenju Beograda uhapsila ga je OZNA . U pritvoru je mu?en, pa zatim pu?ten, a ubrzo je i umro.

Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda ( 1930 . godine), Ordenom Karađorđeve zvezde prvog reda ( 1933 . godine) i francuskim Ordenom Legije ?asti ( 1936 . godine). Nosilac je mnogobrojnih najvi?ih srpskih i savezni?kih odlikovanja. Uvr?ten je u red najve?ih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Petar Bojovi? rođen je 4 / 16. jula 1858 . godine od oca Peruta Bojovi?a i majke Rade (rođene Pe?i?) u selu Mi?evi?i kod Nove Varo?i . Njegov otac se kao de?ak sa svojim roditeljima, doselio iz sela Vasojevi?a kod Andrijevice , gde i danas postoji selo Bojovi?a i naselio se u selo Mi?evi?i u sjeni?koj nahiji. Savo Bojovi?, ^{[n 1]} stariji Perutin brat, u prvoj polovini 19. veka bio je knez sjeni?ke nahije. Bojovi?evi roditelji su imali ?estoro dece, pet sinova (Iliju, Jovana, Jevrema , Luku i njega koji je bio najmađi brat) i najmlađe dete k?erku Milenu. Ova zemljoradni?ka porodica je ?ivela krajnje skromno. Kao devetogodi?nji de?ak pre?ao je sa svojim roditeljima i bra?om 24. aprila 1867 . godine iz Stare Srbije , koja je tad bila u sastavu Osmanskog carstva , preko Javora u selo Radaljevo kod Ivanjice. Ovaj period vojvoda je u svojoj kratkoj biografiji opisao:

Slobodan, ali bez imovine uz skromnu platicu u sreskom na?elstvu u Ivanjici, ?iveo je Peruta sa porodicom i zlopatio se. ^[1]

Osnovnu ?kolu je zavr?io u Ivanjici a prvi razred gimnazije u U?icu . Po?to nije imao sredstava za dalje ?kolovanje, Petar je podneo molbu Ministarstvu prosvete , da mu se kao izbeglici, dodeli stipendija. Ministar prosvete Stojan Novakovi? , odbio je molbu 19. marta 1871 . godine. Na poleđini molbe, napisao je ?ad akta“. Po preselenju u Beograd , ?iveo je kod potpukovnika Koste Jankovi?a , ađutanta kneza Mihaila , koji ga je primio u svoj dom i za malu pomo? u ku?nim poslovima, dao mu stan, hranu i d?eparac njemu i njegovom starijem bratu Luki. Petar i Luka nastavili su ?kolovanje u gimnaziji i drugi, tre?i, ?etvrti i peti razred zavr?ili sa odli?nim uspesima. Po zavr?etku ?kolovanja zajedno sa svojim bratom stupio je u Artiljerijsku ?kolu 6. oktobra 1875 . godine kao pripadnik 12. klase, bez polaganja prijemnog ispita kao 1. u rangu. Tokom ?kolovanja upoznao je pripadnike 11. klase Stepu Stepanovi?a i ?ivojina Mi?i?a . To je bio prvi susret budu?ih istaknutih vojskovođa. Dana 4. maja 1876 . Petar Bojovi? je zajedno sa svim pitomcima dobio ?in kaplara , a ve? 1. juna iste godine, posle izbijanja Srpskog-turskog rata , cela klasa je dobila podnaredni?ki ?in i upu?ena je na front . Tada mu je prekinuto ?kolovanje. ^[2]

Glavni ?lanci: Srpsko-turski rat i Drugi srpsko-turski rat

U Prvom srpsko-turskom ratu 1876 , kao pitomac Vojne akademije, bio je pisar u intendaturi u Para?inu . Potom je bio ordonas za veze pri Vrhovnoj komandi. Slu?io je za odr?avanje veza sa ?tabom Moravske vojske i ruskim generalom Mihailom ?ernjajevim . Nakon zavr?etka prvog rata dobio je prvo odlikovanje ? Spomenicu Rusko-turskog rata 1877-1878. koju mu je dodelio ruski car Aleksandar II Nikolajevi? . U ovom ratu u?estvovala su i njegova tri brata. Luka je bio u artiljeriji . Stariji brat Jevrem , koji je prekinuo ?kolovanje na Duhovnoj akademiji u Moskvi , bio je u intendanturi ?etvrtog korpusa kod pukovnika Hamatavi?a u Boljevcu . Najstariji, Jovan bio je na Javoru kao obi?an borac, gde je ranjen i ostao invalid . ^{[3] [2]}

Pred po?etak Drugog srpsko-turskog rata od 1877 . do 1878 . godine je unapređen u ?in narednika i raspoređen je na du?nost u bateriju Drinske artiljerijske brigade. U toku gonjenja neprijatelja prema Prepolcu komandovao je artiljerijskom vatrom sa brda Umac , koja je tukla turske jedinice u selu Plana . Svi pitomci XII klase su posle zaklju?enja mira odlikovani ratnom spomenicom i u jesen 1878. godine nastavili ?kolovanje u Artiljerijskoj ?koli. ^[4]

U toku slede?e godine narednik Petar Bojovi? je proveo nekoliko meseci na prakti?noj obuci u pe?adijskim i in?enjerijskim jedinicama beogradskog garnizona. U?e??e u ratovima mu je donelo prvi oficirski ?in, pre zavr?etka ?kolovanja. U ?in artiljerijskog potporu?nika proizveden je 21. jula 1880 . godine. Kada je slede?e 1881 . godine zavr?ena nastava na naknadnom kursu i svedeni svi rezultati, njemu je pripalo prvo, a njegovom bratu Luki ?etvrto mesto u rangu među oficirima 12. klase Vojne akademije od devetnaest pitomaca. ^[4] Izuzetne rezultate u ?kolovanju potkrepio je i u stru?noj literaturi. Preveo je dela ?Posmatranje o ?eleznicama“ i ?Vođ patrole“, nema?kog vojnog pisca Johana Rajcen?tajna , objavljene u ?asopisu ?Ratnik“, koje je potpisao kao pitomac vojne akademije. ^[4]

Prve godine naporne vodni?ke slu?be nisu ga odvojile od rada na stru?nom usavr?avanju i vojnoj knji?evnosti. Od in?enjerijskog pukovnika Koste Radisavljevi?a je kroz nastavu iz predmeta ?Vojne komunikacije i logorne građevine“ dobio prva obave?tenja o radovima belgijskog generala Anri Brijalmona . Dr?avna ?tamparija u Beogradu je 1883 . godine objavila obimno delo ?Bojna taktika pe?adije, konjice i artiljerije“. Iste godine je sa svojim profesorom, kapetanom Vojom Kon?arom, ?tampao prevod Brijalmonove knjige ?Utvrđivanje dr?ava i utvrđeni logori“. ^[4]

Po zar?etku ?kolovanja, prvim rasporedom mu je dodeljeno mesto vodnika Prve baterije prvog artiljeriskog puka u Beogradu. U ?in konji?kog poru?nika je unapređen 24. decembra 1883. godine. godine i preveden u konjicu . Prilikom posete Beogradu austrijskog prestolonaslednika Rudolfa , kao vodnik gardijskog eskadrona je odlikovan Ordenom Franje Josipa V reda . Sistematski je radio na upoznavanju konjice, uporedo je prou?avao i stranu literaturu, po?to je poznavao ?prili?no nema?ki“ , a slu?io se i francuskim jezikom . U jesen 1885 . godine sa in?enjerijskim pukovnikom Stevanom Zdravkovi?em ^{[n 2]} je određen da prisustvuje velikim manevrima Tre?eg francuskog korpusa, a nedugo zatim je raspoređen za vodnika Gardijskog bataljona. ^{[4] [5]}

Glavni ?lanak: Srpsko-bugarski rat (1885)

U Srpsko-bugarskom ratu 1885 . bio je na du?nosti vodnika u Drugom eskadronu drugog konji?kog puka. Konji?ka brigada je, neposredno po formiranju, upu?ena na granicu sa zadatkom da obezbeđuje koncentraciju vojske u rejonu Pirota . Uo?i otpo?injanja ratnih dejstava Drugi eskadron je upu?en u sastav ?umadijske divizije. U?estvovao je u borbama na Vrap?i , Plo?i , Slivnici (u rejonu Aldomirovaca ), Dragomanskom tesnacu , Ne?kovom visu i Pirotu. Od decembra 1885. do februara 1886 . bio je vr?ilac du?nosti na?elnika ?taba ?umadijske divizije. Po zavr?etku rata, 1. marta 1886. vra?en je ponovo u Gardijsku brigadu. Za zasluge ste?ene u borbi pred neprijateljem odlikovan je Spomenicom za Srpsko-bugarski rat 1885-86. godine i Zlatnom medaljom za hrabrost 10. marta iste godine. ^{[4] [5]} U ovom ratu poru?nik Bojovi? je uo?io mnoge momente koji su doprineli da rat bude izgubljen. Bio je na takvim polo?ajima da je mogao oceniti koje su osobine i kakva znanja potrebna oficiru , komandiru jedinice i oficiru u ?tabu, pa je u potonje ratove u?ao sa velikim ratnim iskustvom. ^[6]

Po okon?anju neprijateljstva kao vodni oficir kraljeve garde vredno je u?io i zapo?eo pripremu za general?tabnu struku. Za kapetanski ispit prijavio se u leto 1886, a krajem te godine, u novembru je re?enjem ministra vojnog prekomandovan je na slu?bu u Glavni general?tab. Januara 1887 . postavljen je za vodnika konjice stalnog kadra. Zajedno sa poru?nikom Stepanom Stepanovi?em proveo je godinu dana na neposrednom usavr?avanju i prakti?nom radu. U leto te godine, kao topomer, premeravao je sekcije Uba i Kamenice zbog izrade genera?tabne karte Kraljevine Srbije . Na kraju godine dobio je ocenu sa preporukom: Na slu?bi prilje?an, izdr?iv, postojan, pouzdan. U radovima topomerskim vrlo dobar. Radi na svome usavr?avanju za đeneral?tabnu struku. ^[7]

Kraj 1887. i po?etak 1888 . godine Bojovi? je proveo u Francuskoj , u konjici , radi upoznavanja ovog roda vojske i u?enja jezika . U tom periodu unapređen je u ?in konji?kog kapetana II klase 22. februara 1888. godine. Po povratku u Srbiju vra?en je na pripremu u Glavni general?tab. Na kraju godine pukovnik Jovan Mi?kovi? je zabele?io ocenu: Podjednako upotrebljiv za trupnu i kancelarijsku slu?bu. Radi na knji?evnosti dobro. Po?etkom oktobra 1889 . otkomandovan je u Glavni đeneral?tab radi spreme za tu struku, a slede?eg meseca, 24. novembra postavljen za ađutanta na?elnika Glavnog đeneral?taba. Na osnovu rezultata u toku dvogodi?nje pripreme i na komandantskom putovanju, preveden je u general?tabnu struku 27. jula 1890 . godine, a 4. oktobra iste godine postavljen za komandira 1. eksadrona 3. konji?kog puka . Bio je spreman da prihvati mesto konzula u Pljevljima, ali zamisao o prelasku u diplomatsku slu?bu nije se ostvarila. U tom periodu odlikovan je gr?kim Ordenom Svetog Spasitelja IV reda 1890. i danskim Ordenom Daneborg IV reda 1891 . godine. Za vreme slu?bovanja u Beogradu bio je ?lan odbora Oficirske kasine i ?itaonice. ^[4]

Po polo?enom ispitu za kapetanski ?in, 13. juna 1891. godine i pre nego ?to je iza?ao ukaz o unapređenju postavljen je za vr?ioca du?nosti na?elnika ?taba Moravske divizije u Ni?u . Tu je ostao na slu?bi pet godina. U ?in general?tabnog kapetana I klase unapređen je 30. avgusta iste godine. U međuvremenu je polo?io ispit za general?tabnog majora juna 1893 . pred komisijom kojom je predsedavao pukovnik Radomir Putnik , da bi ve? 2. avgusta bio unapređen u ?in general?tabnog majora . U godi?njoj oceni komandanta divizije na?elnik Glavnog general?taba, pukovnik Jovan Mi?kovi?, dopisuje napomenu da je potrebno da komanduje bataljonom . Januara 1894 . godine utvrđen je na du?nosti na?elnika ?taba. Neposredno po zar?enim manevrima, septembra 1894, preme?ten je za komandanta 4. gardijskog bataljona u Kragujevac i na toj du?nosti ostao je dve godine. U jesen 1896 . preme?ten je za na?elnika ?taba Timo?ke divizijske oblasti. Na ovoj du?nosti je proveo ?est meseci, da bi u prole?e slede?e godine, bio određen za vr?ioca du?nosti ?efa mobilizacijskog odseka Operacijskog odeljenja Glavnog đeneral?taba . Tu se prvi put susreo sa krupnim problemima organizovanja srpske vojske. ^{[4] [5]}

U diskusijama o pe?adijskim egzercirnim pravilima vođenim u to vreme Bojovi? se zalagao za na?elo da podjednaku vrednost treba davati i udaru no?em, bajonetom, bar za nas Srbe . Ostav?i usamljen u diskusiji i svojim ?eljama o budu?oj srpskoj vojsci, on je svoje mi?ljenje izneo pred oficirski kor u ?asopisu ?Ratnik“: Tvrdo sam uveren, da ?e samo onaj da odnosi pobede, koji svoju odlu?nost nosi na vrhovima svojih bajoneta i argumentovano osporavao postoje?a re?enja i neka poglavlja iz ne?to ranije objavljenog priloga Pavla Juri?i?a-?turma . Po?to je objavljen poslednji nastavak, u septembru 1897 . godine iza?ao je ukaz kojim je major Bojovi? preveden po molbi u pe?adiju . ^{[4] [5]}

U isto vreme unapređen u ?in pe?adijskog potpukovnika 21. septembra 1897. godine i postavljen, najpre za vr?ioca du?nosti komandanta 15. pe?adijskog puka, da bi marta 1898 . godine bio utvrđen na ovoj funkciji. U junu iste godine preme?ten je u Zaje?ar za komandata 12. puka. U toku leta je ?kao zastupnik komandanta brigade vr?io pregled nad bataljonskom ?kolom V gardijskog i XIV pe?adijskog puka“. Prilikom pregleda rada pukovske ?kole komandant Timo?ke divizijske oblasti, general Ilija đukni? , zatekao je zadovoljavaju?e stanje u 12. puku, po?to su oficiri pohvalno zalo?ili svoju sposobnost, snagu i volju u izvođenju obuke, a u egzercirnim pravilima komandant puka shvatao zadatke i primenjivao borbene poretke . Tada je ocenjen kao: Spreman i obrazovan oficir. Ima takti?ke podobnosti. Ima inicijativu u radu i ovu kod mlađih razvija. Ima dobar takt u komandovanju i u?iva u komandi ljubav i dobar glas. Radi na razvijanju moralnih osobina. Potpuno spreman za komandanta puka. Za vreme slu?bovanja u Zaje?aru bio je poverenik Srpske knji?evne zadruge. Uprava ga je na godi?njoj skup?tini 12. maja 1900 . godine proglasila za dobrotvora po?to je za dve godine na?ao preko 300 ?lanova i kupaca . ^[4]

U avgustu iste godine postavljen je za komandanta 11. pe?adijskog puka Kraljica Natalija . Na kraju trogodi?njeg perioda zabele?eno je da je pukom komandovao na zadovoljstvo i da potpuno zaslu?uje polo?aj brigadnog komandanta.“ Kao komandant puka dva puta je odlikovan: Ordenom Belog orla V reda u znak ?kraljevskog blagovoljenja“ 1899 . i Ordenom Takovskog krsta III reda na predlog ministra vojnog 1900. godine, a za usrdno pomaganje prosvetne te?nje Srpske knji?evne zadruge odlikovan je Ordenom Svetog Save III reda . ^[4]

Po svom obrazovanju i predanosti slu?bi Petar Bojovi? je bio veoma cenjen oficir, pa je septembra 1900 . godine dobio nov raspored. Postavljen je za pomo?nika na?elnika ?taba Komande aktivne vojske , gde je ostao do maja 1901 . Na ovom mestu bio je ?lan komisije koja je izradila Privremena pe?adijska egzercirna pravila . Pukovnik Bo?idar Jankovi? je smatrao da ?e zbog savremene stru?ne spreme biti kao raniji đeneral?tabni oficir korisno upotrebljiv i za đeneral?tabne poslove te je na njegov predlog, po?etkom 1901. godine vra?en je u general?tabnu struku. U ?in general?tabnog pukovnika unapređen je 6. maja 1901. godine i postavljen za komandanta Moravske pe?adijske bridage u Ni?u. Posle prvog susreta sa njim, pukovnik Lazar ?izmi? je zabele?io: Jo? je mlad brigadir, a ima uslova da bude u svoje vreme dobar komandant divizije. ^{[4] [5]}

Od 15. do 21. jula 1902 . godine u?estvovao je na komandantskom putovanju radi re?avanja takti?kih zadataka na pravcu Ni? - Leskovac -dolina Veternice -dolina Lepenice - Vladi?in Han , pod rukovodstvom Bo?idara Jankovi?a. Na kraju putovanja komandant Moravske divizijske oblasti ocenio je da pukovnik g. Petar Bojovi? radi sa potpunim poznavanjem svekolikih ?injenica, dovoljno brzo i sadovoljno samopouzdanja. On je i ranije vi?e puta u ovakvim putovanjima u?estvovao, a imao je prilika da i sam ve?ba u tom kako pot?injene mu komandante, tako i pripravnike za đeneral?tabnu struku te se korisno kao samostalni rukovalac ovih radova upotrebiti mo?e. U jesen 1902. godine, na manevrima Moravske i Timo?ke divizije, komandovao je pe?adijskom brigadom. Za pokazane rezultate na du?nosti pomo?nika na?elnika Komande aktivne vojske i uspe?no komandovanje brigadom odlikovan je Ordenom Belog orla IV reda 1902. U njegovu godi?nju ocenu pukovnik Svetozar Ne?i? uneo je slede?a zapa?anja: Stru?ne spreme temeljne. Sposoban za sve poslove đeneral?tabnog oficira. Pouzdan komandant pe?adijske brigade. ^{[4] [5]}

Kao komandant pe?adijske brigade pukovnik Bojovi? se vratio radu na vojnoj literaturi sa ?eljom da iskustva ste?ena naizmeni?nom slu?bom u trupi i ?tabovima, kao i prisustvom u ispitnim komisijama i u?estvovanjem u đeneral?tabnim putovanjima prenese mladim oficirima . Posle priloga Plan za bitku , strategijske studije po generalu Levalu, objavljenog u ? Ratnik “, on je krajem februara 1902. godine predao ni?kom ?tamparu đorđu Muncu rukopis Metoda za re?avanje takti?kih zadataka u granicama sdru?enih odreda . Priru?nik , namenjen u prvom redu trupnim oficirima, nastao je po uzoru na popularno delo Uput za takti?ku obuku potpukovnika Gripenkerla, upravnika nema?ke Ratne ?kole. U knjizi su obrađeni takti?ki zadaci postavljeni na zemlji?tu u okolini Ni?a, po ugledu na ispitna pitanja komisija i general?tabnih putovanja, gde se od kandidata o?ekivalo da primeni na?ela taktike, ratne i delom general?tabne slu?be i uskladi dejstva pojedinih rodova oru?ja. Za vreme slu?bovanja u Ni?u objavio je jo? tri knjige: ?ta imamo i mo?emo da o?ekujemo od egzercirnih pravila uop?te, a ?ta od pe?adijskih posebice , delimi?an prevod knjige bugarskog pukovnika Stojana To?eva , Za knjaza i otad?binu 1903 . i Uput za obuku regruta u ratnoj slu?bi 1904 . godine, kada je ve? komandovao divizijom. ^[7]

Majski prevrat 1903 . godine Ni? je primio kao tu?nu vest i dubokim ?utanjem se opirao da pozdravi smenu dinastija. Priklanjanje prve grupe oficira ni?kog garnizona zaverenicima izazvalo je raskol i niz mu?nih događaja. Pukovnik Bojovi? je u prvom trenutku bio po?teđen preme?tajem u Beograd, u junu 1903. godine, kada je postavljen za na?elnika Operacijskog odeljenja Glavnog general?taba. Ve? septembra 1903. preme?ten je za na?elnika Op?tevojnog odeljenja Ministarstva vojnog , gde je po du?nosti uređivao Slu?beni vojni list . Bio je ?lan komisije za izmene i dopune ?Zakona o ustrojstvu vojnog ministarstva“ i određen je da po potrebi u?estvuje sa pukovnicima Radomirom Putnikom , Aleksandrom Ma?inom i ?ivojinom Mi?i?em u komisiji za rad na ?Zakonu o ustrojstvu vojske i formaciju“. Sa ove du?nosti, decembra 1903. godine postavljen je za komandanta Moravske divizijske oblasti. Kao divizijski komandant prisustvovao je manevrima 7. i 8. korpusa francuske vojske u septembru 1904. godine. U toku ove godine odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde III reda , bugarskim Ordenom za vojne zasluge II reda i francuskim Ordenom Legije ?asti IV reda . ^[4]

Posle godinu dana provedenih u Ni?u, u januaru 1905 . godine postavljen je za pomo?nika na?elnika Glavnog general?taba. Na velikim jesenjim manevrima od 6. do 10. oktobra 1905. godine u?estvovao je kao na?elnik ?taba. Komandanti manevarskih strana bili su general?tabni pukovnik Stepan Stepanovi? i pe?adijski pukovnik Mihailo ?ivkovi? . Ve? na po?etku rada saop?tavanje pretpostavke i zadatka za manevarski rad ostavilo je ?te?ak utisak“ i istaklo neprirodnost, nelogi?nost i neodređenost u ovom najva?nijem radu rukovodioca manevra , general?tabnog pukovnika Aleksandra Ma?ina, koji je ja?oj ?umadijskoj diviziji odredio defanzivnu ulogu. Kriti?ki prikaz manevra, objavljen u listu ?Vojska“, sadr?i detaljnu analizu rada sa trupama na terenu i osporava ispravnost izdavanja novih pretpostavki 8. i 10. oktobra, koje su prekinule prirodan tok ve?be i uspe?niju Timo?ku diviziju vratile u okvire manevarskog plana. Po?to je u celom tom poslu imao izvesnog svog udela , Bojovi? je prihvatio odgovornost sa pukovnikom Ma?inom za njihovo izdavanje i zapisao da se ?kao na?elnik rukovao?eva ?taba potpuno slagao sa ovakvim na?inom prekida manevra i sa ovakvom novom pretpostavkom“ , koja je bila u korist ?umadijske divizije. ^{[5] [7]}

Od maja 1906 . vr?io je du?nost na?elnika Glavnog general?taba, po?to je general Radomir Putnik ponovo postao ministar vojni. Pune dve godine oni su rukovodili celokupnim ?ivotom srpske vojske , izborom i nabavkom oru?ja i ratne opreme, razradom planova za mobilizaciju i koncentraciju vojske. U?estvovao je u radu odbora, koji je 15. oktobra usvojio likovno re?enje Mihaila Valtrovi?a za nove pukovske zastave . Bio je predsednik komisije koja je na terenu projektovala i obele?ila na?in utvrđivanja severne granice Srbije, po?to su odnosi sa Austro-Ugarskom postajali sve zategnutiji. Njegov rad na vojno-stru?noj literaturi zavr?io se knjigom ?Vaspitanje vojnika“ i poslednjim prilogom objavljenim u ?asopisu ?Ratnik“ 1908 . godine. Biran je za ?lana i predsednika Upravnog odbora Oficirske zadruge u Beogradu . U aprilu 1908. godine ponovo se vratio u Ni?. Kao komandant Moravske divizijske oblasti odlikovan je Ordenom Belog orla III reda . Od marta 1909 . godine, pa sve do izbijanja Prvog balkanskog rata , bio je komandant Konji?ke divizije koju je potpuno pripremio za predstoje?e događaje. ^{[4] [5]}

Glavni ?lanak: Prvi balkanski rat

U Prvom balkanskom ratu za na?elnika ?taba Prve armije postavljen je 17. oktobra 1912. godine pukovnik Bojovi?. Iako je formacijski bio na?elnik ?taba armije ?iji je komandant bio prestolonaslednik Aleksandar , na Bojovi?u je bila najve?a odgovornost jer je po ukazu on ustvari komandovao armijom. Prestolonaslednik kao formalni komandant je prisustvovao dono?enju svih najzna?ajnijih odluka i bio uz Bojovi?a na mnogim osmatra?nicama tokom operacija, obilazio je prve borbene redove i imao određene zasluge za rezultat operacija Prve armije, ali glavni kreator srpskih pobeda na pravcu dejstva vojske pripadaju Bojovi?u. Iz ovoga se mo?e videti da je Bojovi?, bio ustvari vojni u?itelj budu?em kralju . ^[8] Prema Vrhovnoj komandi, Prva armija je sa?injavala pet pe?adijskih i jednu konji?ku diviziju . ?tab armije je skoncentrisan u okolini Vranja a zadatak joj je bio da nastupa dolinom Ju?ne Morave pa da posle izbijanja na kumanovsku visiju sa?eka da joj se pribli?e krilne armije a zatim da napadne neprijatelja sa fronta. ^[9]

Turska vojska je imala ta?ne podakte o grupisanju Prve Srpske armije. Zato su Turci u no?i između 22. i 23. oktobra , pravilno postavili svoje armije u polo?aj za predstoje?u bitku . Međutim Bojovi? je ovaj manevar osujetio pravovremnim reagovanjem i pomeranjem pojedinih jedinica. U toku bitke mnogi ratnici i pisci tog doba su smatrali da ?tab Prve armije nije imao predstavu o ozbiljnosti događaja na frontu . To nije bilo ta?no jer se general Bojovi? nalazio tamo gde je najkriti?nije i najodsudnije. Njegov protivnik Zeki-pa?a je 24. oktobra smatrao da se situacija povoljno razvija za Turke, ali mu je Bojovi? pripremao totalno iznenađenje sa prelaskom svoje armije u totalnu ofanzivu. Nakon pobede srpske vojske u Kumanovskoj bici , Prva armija je triumfalno umar?irala u Skoplje , ?to je izazvalo op?te odu?evljenje među tamo?njim stanovni?tvom jer je posle toliko vremena srednjevekovna srpska prestonica bila kona?no oslobođena od turske vlasti. Nakon ove bitke, bio je unapređen Velikim vojnim ukazom u ?in generala . ^[8] Najvi?e gubitaka tokom ove ofanzive u Prvoj armiji imala je Dunavska, a najve?e uspehe Drinska divizija. ^[10] Tako je Petar Bojovi?, formalni na?elnik ?taba Prve armije, sa ovla??enjima komandaju?eg re?io jednu od najzna?anih bitaka u srpskoj istoriji. Turske armije su se povla?ile u rasulu i u tom povla?enju posle Bitoljske bitke oslobođeni su svi ju?ni krajevi Makedonije . ^[8]

Krajem 1912. i po?etkom 1913 . (novembar?mart) bio je kao vojni stru?njak ?lan delegacije koja je u?estvovala u mirovnim pregovorima sa Osmanskim carstvom , odr?anim u Londonu . Po zavr?etku ovog posla postavljen je za komandanta Primorskog korpusa u Albaniji . U saradnji sa crnogorskom Vrhovnom komandom izvr?io je sve pripreme za napad na Skadar . Međutim, kada je do?lo do neposrednog izvr?enja zadatka, tome su se suprotstavile velike sile i akcija je bila obustavljena. Posle povratka u Srbiju, aprila 1913. godine, ponovo mu je bilo dodeljeno mesto na?elnika ?taba Prve armije. Po njegovom predogu, a uz podr?ku vojvode Putnika , sklopljen je savez sa Gr?kom , kao protivte?a opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske. Za ratne zasluge odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa ma?evima IV reda . ^{[4] [5]}

Glavni ?lanak: Drugi balkanski rat

Bez objave rata, bugarske snage su 29. juna 1913 . godine zapo?ele Drugi balkanski rat . Bojovi? je ponovo bio na?elnik ?taba Prve armije i u tom periodu je zastupao komandanta prestolonaslednika Aleksandra, koji se nalazio u Beogradu i ve? slede?eg dana je stigao na front . General Petar Bojovi?, po direktivi Vrhovne komande je izadao zapovest da ?etiri pe?adijske i jedna konji?ka divizija, preduzmu napad na frontu Drenak-Retke buke, proteraju neprijatelja preko Zletovske reke , u pravcu Ko?ana i ?ustendila . U sudaru na celoj liniji fronta, trupe Prve armije su potpuno izbacile iz stroja dve bugarske divizije i naterale ih u pani?no povla?enje. Uspeh Prve armije drugog dana bitke je odneta pobeda u bici na Bregalnici . Posle ove bitke su probijeni bugarski polo?aji kod Raj?amskog rida i oni su proterani preko Zletovske reke. ^[11]

Po okon?anju ovog rata je postavljen za komandanta trupa Novih oblasti (na Kosovu i u Makedoniji ), umesto generala Damjana Popovi?a . Razlog za ovu promenu je bio Dragutin Dimitrijevi? Apis , vođa Crne ruke , koji se me?ao u politi?ke stvari i po njegovom predlogu je smenjen general Popovi?, a postavljen Bojovi?. Istovremeno, od avgusta 1913. je postavljen i za na?elnika ?taba Glavne inspekcije, a umesto generala Pavla Juri?i?a ?turma , postao kraljev ađutant . ^{[4] [5]} Crnorukci su imali najve?i vojni i politi?ki uticaj u Makedoniji i na Kosovu . Neki su imali nameru da ove novoformirane oblasti izdvoje autonomijom iz Kraljevine Srbije sa guvernerom na ?elu. Nakon ovog saznanja je odr?an sastanak ?taba Vrhovne komande, na kome se raspravljalo o vojno-politi?koj situaciji u novim oblastima. Osim op?irne rasprave i zaklju?ka, Bojovi? je ponovio stav koji je izneo u izve?taju ministru vojnom mesec dana ranije. On se odnosio na sukob vlade i crnorukaca, ?iji su se ?lanovi i simpatizeri nalazili u garnizonima ovih prostora. Tada je zatra?io da se ukine uredba o prioritetu i time je jasno stavio do znanja da vojska treba da slu?i samo kralju i dr?avi a ne politi?kim strankama. Nikola Pa?i? je ovu stvar smirio odrediv?i posebnu komisiju, koja je imala zadatak da pripremi zakon o odnosima između građanskih i vojnih vlasti, o njihovoj nadle?nosti i dr?anju prilikom dr?avnih poslova. ^[8]

Glavni ?lanak: Srbija u Prvom svetskom ratu

Ratna opasnost 1914 . godine dovela ga je na komandno mesto Prve armije. U prvim operacijama po izbijanju Prvog svetskog rata anga?ovan je u borbama na zapadnoj granici Srbije. U?estvovao je u zavr?nim operacijama Cerske bitke , a po oslobađanju ?apca , sa ovom jedinicom forsirao je, po?etkom septembra, Savu i prodro u Srem . Međutim, zbog situacije na ostalim delovima fronta morao je da naredi povla?enje u unutra?njost Srbije. Za vreme odstupanja neprijatelja prema ?apcu te?ko je ranjen u levi gle?anj 2. septembra , zbog ?ega je bio onemogu?en da neposredno rukovodi daljim dejstvima Prve armije. Za osvedo?enu hrabrost pri napadu na ?abac odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost . Srpska vrhovna komanda je po ?elji saveznika prenela operacije na austro-ugarsku teritoriju. Pod njegovom komandom uspe?no je izvedna Sremska operacija u kojoj je Prva armija pre?la Savu i prodrla do linije Banovci - Stara Pazova - Vojka - Popinci - Buđanovci . U drugoj polovini septembra sa svojim jedinicama u?estvovao je u borbama na Ma?kovom kamenu , a narednih mesec dana, u manjim borbama lokalnog karaktera, odolevao je neprijatelju. Za vreme ofanzive austrougarskih nastupilo je povla?enje srpskih snaga, uklju?uju?i i Prvu armiju, sa Drine na Kolubaru . Po?etkom novembra 1914. u bici na Drini , Bojovi?u je povređena ranije zadobijena rana, ?to ga je uklonilo sa komandovanja prvom linijom fronta. Zbog toga, ali i zbog te?kog stanja Prve armije, koja se jednim delom povla?ila u neredu, po odluci regenta Aleksandra komandu na njom 16. novembra preuzeo je general ?ivojin Mi?i? . Za osvedo?enu hrabrost na bojnome polju u ratu protivu Austro-Ugarske 1914-1915. godine odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa ma?evima III reda . ^{[4] [5]}

Od novembra 1914. do novembra 1915 . godine general Bojovi? je bio na raspolaganju, kada je zbog novog naleta, sada udru?enog neprijatelja , ponovo reaktiviran. Napad bugarske vojske i njeno napredovanje ka Skoplju oktobra 1915. stvorile su opasnost od opkoljavanja srpskih armija, pa je stoga put ka moru, preko Crne Gore i Albanije, trebalo za?tititi sa juga i jugoistoka. Iskusnom Bojovi?u je tako ponovo dodeljena komanda nad trupama Nove oblasti . On je uspeo da reorganizuje jedinice i pru?i otpor. Potom je pre?ao u protivofanzivu i spre?io prodor Bugara na Kosovo . Time je osigurano povla?enje preko Crne Gore i Albanije ka jugu. Od kraja novembra do kraja 1915. Bojovi? je komandovao povla?enjem svojih trupa pravcem Suva Reka ? Prizren ? đakovica i prelazi u Albaniju. Po?to je ovaj zadatak uspe?no izvr?io, ?ekao ga je novi. ^{[4] [5]}

Rekao je o Kosovskoj bici 1915. Lako mo?e svako sebi predstaviti, kakve bi ?alosne posledice po nas nastupile da su Bugari mogli prodreti na Kosovo polje i srpskoj vojsci prese?i odstupnicu. Gde bi u tom slu?aju bila na?a slavna pobeda 1916. pri osvajanju Kajmak?alana i Bitolja , a gde 1918. godine pri proboju Solunskoga fronta ; zatim silno gonenje neprijatelja i brzo oslobađanje Srbije, Srpskih zemalja, Hrvatske i Slovena?ke, kao i uop?te ubrzano re?enje svetskog rata?! I kad posle ovako slavnih dela na?e vojske, kojoj se u mnogome ima da zahvali za ubrzani i ovako sjajni svr?etak ovoga stra?noga svetskoga rata, ?to nam i na?i neprijatelji, Nemci , priznaju, - na?i veliki saveznici ovako ma?ijski postupaju s nama, nastaje pitanje: kako li bi tek postupali da smo kapitulirali na Kosovom Polju, kao ?to nastaje i pitanje kako li bi se i kad zavr?io ovaj stra?ni svetski rat?!

Vojvoda Petar Bojovi? [12]

Posle izvesnih nesuglasica u pogledu daljih dejstava novembra 1915. godine prevagnuli su neki od stavova na kojima je insistirao i Bojovi?. Doneta je odluka o povla?enju kroz Albaniju, a izbor za na?elnika ?taba Vrhovne komande pao je na Bojovi?a. Ovu du?nost vr?io je od 29. decembra 1915. do februara 1916 , planiraju?i sve, od kontakata sa saveznicima, preko transporta njihovim brodovima, do izbora lokacije na Krfu i brigu o ranjenima. Na poziciji na?elnika ?taba Vrhovne komande imenovan je umesto bolesnog vojvode Radomira Putnika , kog su njegovi vojnici nosili do Skadra . Po obavljenim poslovima na Krfu, Bojovi? je krajem maja 1916. sa delom svoga ?taba stigao u Solun. I tu ga je ?ekalo mno?tvo problema i najva?niji, pitanje izvr?ne komande nad srpskim trupama. Saveznici su nametali re?enja po kojim bi vrhovna komanda u rukovođenju operacijama bila u rukama Francuza . Srpski oficiri, kojima je na ?elu bio general Bojovi?, bili su mi?ljenja da vrhovno zapovedni?tvo u Solunu treba da pripadne Srbima, jer imaju i najbrojnije snage, te da da bi srpska vojska trebalo da ima samostalnost. ^{[4] [5]} U operacijama na Kajmak?alanu, u jesen iste godine, Bojovi? je rukovodio ofanzivom srpske vojske koja je uz savezni?ku pomo? porazila bugarske jedinice kod Gorni?eva i zauzela Kajmak?alan ( 30. septembra ) i Bitolj (16. novembra). ^{[4] [5]}

Na novu godinu 1917 . vrhovni komandant , regent Aleksandar Karađorđevi? , poslao mu je Orden Belog orla sa ma?evima I reda uz svojeru?no pismo kojim mu odaje priznanje ?to je na?a armija preuređena ponova, svetlim svojim primerima, proslavila ?irom celog sveta ime, hrabrost i po?rtvovanje srpskog naroda i njegovih sinova . U rovovskom periodu rata izvr?io je drugu reorganizaciju srpske vojske krajem marta 1917. godine kada je, zbog neprekidnog smanjivanja broja vojnika, prestala da postoji Tre?a armija. Dolazak velikog broja dobrovoljaca popravio je brojno stanje jedinica na frontu i davao nadu da ?e njihovim prisustvom biti u?vr??ena ideja o bratstvu, jednakosti i zajednici Srba , Hrvata i Slovenaca . Na mestu na?elnika ?taba Vrhovne komande, Bojovi? je ostao do 19. juna 1918 . godine, kada je podneo ostavku zbog neslaganja sa generalima Antante , konkretno s francuskim generalom Gijomom , glavokomandaju?im savezni?ke vojske, oko pitanja da li da se Srbima pro?iri Solunski front . Ovo neslaganje dovelo je do kolizije između Srpske Vrhovne komande i Glavne komande savezni?ke vojske. Rezultat je bio povla?enje Bojovi?a i dodela komande nad srpskom vojskom vojvodi ?ivojinu Mi?i?u . Prilikom odlaska sa du?nosti na?elnika ?taba Vrhovne komande za zasluge u ratu odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa ma?evima II reda . ^{[4] [5]}

Ponovo je preuzeo polo?aj komandanta Prve armije i odmah po preuzimanju iskazao je svoj komandantski talenat. Po proboju Solunskog fronta za ratne uspehe njegove Prve armije, general Petar Bojovi? je ukazom br. 50040 od 13. septembra 1918. unapređen u ?in vojvode ^{[n 3]} kao poslednji general unapređen u ovaj ?in. Pre njega u ovaj ?in su unapređeni Radomir Putnik (1912), Stepa Stepanovi? (1914) i ?ivojin Mi?i? (1914). Sredinom septembra 1918. godine, ova armija je prva probila neprijateljske linije u bici kod Dobrog Polja , napredovaju?i duboko u okupiranu teritoriju dolinom Vardara prema Velesu . Tim prodorom bugarska vojska je razdvojena od nema?ke i austrougarske, ?ime je prakti?no, izba?ena iz rata . U toku ofanzive, armija kojom je Bojovi? komandovao nanela je jo? jedan te?ak poraz bugarskoj vojsci, kod Kumanova , nakon ?ega je ubrzo usledila i formalna kapitulacija Bugarske . Napredovaju?i dolinom Ju?ne Morave , ova vojska je oslobodila Vranje i Leskovac tokom Ni?ke operacije , a kod Ni?a je 11. oktobra , iz stroja izba?ena glavnina nema?ke Jedanaeste armije. U daljem nadiranju kao komandant Dunavske divizije osobođena je gotovo cela Srbija sa Beogradom ( 1. novembra 1918). Srpske trupe su po zauzimanju prestonice nastavile oslobađanje i zauzele su Banat , Srem, Ba?ku , Slavoniju i znatan deo Hrvatske . ^[14]

Po zavr?etku rata, Bojovi? je 1919 . godine, postao komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920 . godine. Posle smrti vojvode ?ivojina Mi?i?a , imenovan je na?elnikom Glavnog general?taba vojske Kraljevine SHS , 21. januara 1921 . godine. Na tom polo?aju zadr?ao se kratko, jer je 8. decembra iste godine smenjen i stavljen na raspolaganje Ministarstvu vojnom. Na njegovo mesto postavljen je odani kraljev general - politi?ar Petar Pe?i? . Postoje brojni razlozi za njegovo smenjivanje. Sa jedne strane je smatrano da je smenjen jer je odbio ponudu da postane Ministar vojske i mornarice, ?to je bilo ta?no. Tom prilikom je izjavio da je prevashodno vojnik . ^[15] Sa druge strane kao stvarni razlog navodila se njegova inicijativa koju je uputio Ministrastvu vojnom da se u novom Zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice , predvidi ustanovljenje Vrhovnog vojnog saveta na ?ijem projektu je radio, koji bih davao preloge i u pogledu postavljenja i unapređivanja vi?ih oficira. Time je indirektno okrnjio ugled Vrhovnog komandanta kralja Aleksandra I, pa je smenjivanje na njegov predlog, izvr?io ministar vojni general Milivoje Ze?evi? sa obrazlo?enjem da je vojvoda smenjen zbog starosti i pokazane nesposobnosti za dalje vr?enje vojne slu?be . ^{[n 4] [16] [17]} U penziju je oti?ao u 63. godini, 21. decembra 1921. godine u vreme kada je jedanaest generala ^{[n 5]} iz rata bilo van aktivne slu?be. ^[19] Jo? jedan od razloga za njegovo penzionisanje bila je re?enost vođe "Bele ruke“ zajedno sa njegovim pristalicama, da ograni?i mogu?nost upiliva vojvode u kadrovsku politiku koju je on sprovodio. Vojvoda Bojovi? je tada odlu?io da se totalno povu?e iz javnog ?ivota. Mar?al dvora , tada pukovnik (potonji divizijski general ) Jevrem Damjanovi? o ovom slu?aju ostavio je bele?ke u kojima navodi da je u kasnijem periodu sve do 1934 . godine, bila primetna kraljeva nepa?nja prema vojvodi Bojovi?u, ?ak i u pitanjima protokola. ^[16]

Penzionisan i preveden u rezervu, Bojovi? je kao najvi?i rangirani oficir u?ivao razne povlastice, koje je zaslu?io za ?asno slu?enje otad?bini u prethodnom ratu. ^[20] U to vreme penzija vojvode bila je u rangu ministra . ^{[21] [22]} Takođe je imao pravo da od ministarstva vojske i mornarice posuđuje slu?beni automobil u privatne svrhe, kad god bi mu zatrebalo, ?to je on retko koristio. To pravo je imalo jo? samo devet aktivnih generala jugoslovenske vojske . ^[16] Dane je provodio pi?u?i memoare , iz kojih je 1922 . godine objavljeno samo poglavlje posve?eno odbrani Kosovog polja u Prvom svetskom ratu . Nakon odlaska u penziju 1923 . godine, na?elnik Istorijskog odeljenja vojske i mornarice, divizijski general Dragutin Ku?akovi? mu je zatra?io da napi?e svoju biografiju i on je to u?inio u najkra?em obimu. ^[1]

Na zajedni?koj sahrani vojvode Putnika i srpskih politi?ara, koji su preneti iz inostranstva, 7. novembra 1926 . godine, vojvoda Petar Bojovi? je li?no nosio kov?eg svog prethodnika na mestu na?elnika ?taba Vrhovne komande tokom rata . ^[23] Od 1928 . godine ?iveo je na Vra?aru u ku?i koju je sazidao od svoje vojvodske penzije. Bile su zapa?ene njegove redovne ?etnje po lepom vremenu. Iako ve? u poznim godinama ?esto je jahaju?i na konju od Vra?ara kroz ulice Nemanjinu i Kneza Milo?a, odlazio do Top?idera i Ko?utnjaka . U?estvovao je u manifestaciji koja je odr?ana na Banjici , 6. septembra 1930. godine, prilikom koje je izvr?ena zamena starih srpskih pukovskih zastava , novim jugoslovenskim. Kao jedan od najve?ih vojskovođa Prvog svetskog rata tom prilikom je prvi odlikovan Ordenom Jugoslovenske krune I reda . ^[24] Dva dana kasnije 8. septembra iste godine je takođe u?estvovao i u manifestaciji osve?enja kraljevskog mauzoleja, crkve Svetog đorđa na Oplencu i tom prilikom je takođe li?no nosio kov?eg sa mo?tima vo?da Karađorđa. ^[25] U narednom periodu je odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde I reda 1933 . godine. Nakon pogibije vrhovnog komandanta kralja Aleksandra I Karađorđevi?a u Marseljskom atentatu 9. oktobra 1934 . godine, kao jedini preostali bojni vojvoda je predvodio pogrebnu povorku na ?elu generaliteta i admiraliteta 18. oktobra , od Beograda ka dinastijskom mauzoleju na Oplencu . ^{[26] [27]}

Gradsko ve?e grada Beograda je 15. maja 1936 . godine, na predlog gradona?elnika Vlade Ili?a donelo odluku da se novi bulevar, koji je tada planirano da prolazi kroz Donji grad oko Kalemegdana i pove?e Karađorđevu sa Du?anovom ulicom, proglasi za Bulevar vojvode Petra Bojovi?a . Novoformirani bulevar je nazvan po vojvodi Petru Bojovi?u, kako je nagla?eno: za zasluge u oslobođenju otad?bine u ratovima 1912?1918 godine . ^[15] Međutim bulevar nije dobio taj naziv. To se dogodilo ?ezdeset godina kasnije. Francuska mu je te 1936. godine, dodelila Orden Legije ?asti I reda . Dve decenije je bio van aktivne vojne slu?be, u dubokoj starosti, ?ive?i skromno i povu?eno do?iveo je Drugi svetski rat . ^{[4] [5]}

Beograd , 10. decembra 1942 . g. GOSPODINU ARMIJSKOM đENERALU GOSPODINU DRA?I MIHAJLOVI?U POLO?AJ U svojoj dubokoj starosti pre?ivljujem ?asove minulih borbi na?eg naroda za njegovo pravo na ?ivot i ne nađoh dana?njeg primera od Kosovske bitke do Karađorđa i Milo?a i od ovih velikih sinova na?eg naroda do mene danas. Poznato je, da veliki događaji stvaraju velike ljude a veliki ljudi stvaraju velika dela. Verovao sam, da je srpski narod , nadahnu?em Bo?ijim sposoban da daje velike ljude i da ?e ih u ovim te?kim sudbonosnim ?asovima i dati. Saznanjem da ste Vi, dragi Srbine i đeneralu, razvili oslobodila?ku zastavu, sa onoga mesta odakle je moj ratni drug Petar Mi?i? [n 6] zapo?eo, pre dvadeset i osam godina, i proterao neprijatelja iz na?e otad?bine, izazvalo je u meni veliku radost i do maksimuma poja?alo ?elju za li?nim u?e??em u dana?njoj borbi. U odsustvu fizi?ke snage da uzmem neposrednog u?e??a u ostvarenju ovog velikog dela nacije, ja sam Vam, dragi i veliki sine srpskog roda, stavio na raspolo?enje moje ime i moju decu uz o?inski pozdrav i vojni?ku zapovest: NAPRED U POBEDU, ZA KRALjA I OTAD?BINU.

Vojvoda Petar Bojovi? [28]

Vojnim pu?em od 27. marta 1941. godine , kralj Petar II Karađorđevi? je progla?en punoletnim a namesni?tvo na ?elu sa njegovim stricem Knezom Pavlom bilo je zba?eno. ^[30] Knez Pavle je do tada kao prvi kraljev namesnik dr?ao i polo?aj pomo?nika vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije , pa je sticajem novonastalih okolnosti morao je da preda du?nost. Izvr?ena je promena uredbe o vrhovnoj inspekciji vojne sile i određeno je da polo?aj pomo?nika vrhovnog inspektora bude zamenjen sa novim polo?ajem vrhovnog inspektora vojne sile u ?inu vojvode ili armijskog generala . Po?to je Bojovi? bio jedini ?ivi vojvoda, imenovan je na ovu du?nost. ^[31] Ukazom kraljevske vlade od 3. aprila 1941 . na predlog ministarskog saveta , 83. godi?nji vojvoda Bojovi? je reaktivran i postavljen za Vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije . Predsednik vlade armijski general Du?an Simovi? i ministar vojske i mornarice armijski general Bogoljub Ili? , posetili su vojvodu Petra Bojovi?a u njegovom stanu i tom prilikom ga izvestili o donetoj odluci. Ovom za vojvodu radosnom događaju prisustvovala su i njegova dva sina. Simovi? je tom prilikom naglasio da ?e gospodin Vojvoda svu svoju vojni?ku sposobnost i vrline kao i svoje dugogodi?nje vojni?ko iskustvo upotrebiti na dobro na?eg mladog di?nog Kralja i Otad?bine. ^[32] Transformisanjem Glavnog general?taba u ?tab Vrhovne komande pred Aprilski rat , imenovan je za pomo?nika Vrhovnog komandanta kraljevske jugoslovenske vojske, mladog kralja Petra II. Zajedno sa kraljem i vladom Du?ana Simovi?a 7. aprila 1941. godine, otputovao je u Sevojno a potom na Pale . Odatle je odstupaju?i pred agresorom, stigao do Nik?i?a . Kralj i vlada su mu 15. aprila ponudili odlazak iz zemlje, međutim on je zajedno sa princom đorđem , odbio da avionom napusti zemlju. Nemci su ga ubrzo zarobili. ^{[2] [33]}

Zavr?etkom Aprilskog rata Vojska Kraljevine Jugoslavije do?ivela je slom svojih snaga. Zajedno sa svojim k?erkama uviđajno??u nema?kih snaga, dozvoljen mu je povratak iz Sarajeva preko Vrnja?ke Banje u Beograd . Nemci su poku?ali da iskoriste i zloupotrebe njegov ugled u narodu i stave ga u svoju slu?bu. Posetio ga je Franc Nojhauzen , generalni opunomo?enik Rajha za privredu Srbije. Po dolasku u njegovu ku?u pozdravio ga je i rekao da zna ?ta on zna?i za srpski narod , pa ga zbog toga poziva na saradnju sa organima i snagama Rajha u Srbiji u interesu srpskog naroda i Rajha . Vojvoda je nema?kom izaslaniku odgovorio:

Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i va?u vojsku. Va?a vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati.

Sa lica nadmenog Prusa nije se moglo razabrati kako je primio ove re?i. Stari vojvoda je na kraju rekao:

Molim vas da mi u?inite uslugu i obezbedite da dok okupacija traje prag moje ku?e ne pređe nema?ki vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme ne?u iz ku?e iza?i. ^[15]

Nemac je ovaj stav i ?elju starog ratnika prihvatio i do kraja rata obe strane su se dr?ale tog dogovora. Ispred njegove ku?e postavljena je stra?a i od strane nema?kih okupacionih snaga tretiran kao ratni zarobljenik. Saznav?i za polo?aj vojvode, 21. avgusta 1941. godine, armijski general Du?an Simovi? preuzima u egzilu njegov dotada?nji polo?aj pomo?nika vrhovnog komandanta. ^[34] Tom odlukom vojvoda je razre?en prethodne du?nosti i stavljen na raspolaganje. Tokom Drugog svetskog rata , zbog starosti nije u?estvovao ali je 10. decembra 1942 . godine, uputio pismo armijskom generalu Dra?i Mihailovi?u podr?avaju?i Jugoslovensku vojsku u otad?bini . ^[28] Okupaciju je pro?iveo u izolaciji i do?ekao oslobođenje. ^[5] Nemci vojvodu za sve vreme rata nisu dirali; naprotiv, imali su duboko po?tovanje prema ovom slavnom ratniku i njihovom protivniku iz Prvog svetskog rata. ^[35] Zapa?eno je da je ?etao po svojoj ba?ti obu?en u sve?anu vojvodsku uniformu. ^[16]

Umro je od upale plu?a, kao ?to se mo?e vidjeti na izvodu iz knjige umrlih. Postoji i mitologija iz ?etni?kih krugova o navodnom ubojstvu Petra Bojovi?a. Za navodno ubojstvo nema dokaza. Po mitologiji su ga komunisti, po nekim pri?ama skojevci, po nekim OZNa, prebili pa je umro dva meseca posle. Rupa u ?etni?koj mitologiji je ta da se vojvoda Bojovi? predstavlja kao neko koga su komunisti mrzeli i hteli da ga ubiju, pa se postavlja pitanje zasto su samo ?etiri meseca posle njegove smrti po njemu nazvali bulevar u Beogradu. Također su ostavili njegovo ime na jednoj ulicu u Zvezdari. Kosta Raki?, koji je ?uvao ordenje vojvode Bojovi?a je u intervjuu za Novosti od 17. septembra 2016. rekao je: " Nova partizanska vlast ga je saslu?avala dva dana, ali koliko znam nije ga niko tukao." ^[36] Zanimljivo je da je vojvoda preminuo tek dva meseca posle tih navodnih batina, ?udno je da bi ?ovek od 87 godina izdr?ao da pre?ivi dva meseca tako te?ke batine. U nijednoj biografiji vojvode Bojovi?a nema ni?ta o tome da su ga komunisti ubili, no savremeni desni?ari redovito po?etkom svake godine plasiraju isti mit o ?komunisti?kom zlo?inu“.

Odlukom novih vlasti 1945. godine je poni?tena odluka kvislin?kih vlasti iz 1942 . godine i jednoj od ulica u Beogradu vra?eno je staro ime Vojvode Bojovi?a . ^[37]

U Novoj Varo?i , na Vidovdan 28. juna 1997 . godine, otkriven spomenik u znak zahvalnosti za sedam ratova u kojima je u?estvovao. ^[35]

Rad u ispitnim komisijama za oficirske ?inove predstavlja zna?ajno podru?je njegove delatnosti. Prvi put je postavljen za zamenika ?lana stalne ispitne komisije za majorski ?in 1897 . godine. Za vreme slu?bovanja u Ministarstvu vojnom i Glavnom general?tabu bio je predsednik komisije za polaganje ispita za ni?e vojno-administrativne ?inovnike, stalni ?lan ispitne komisije za ?in pe?adijskog , konji?kog , artiljerijskog i in?enjerijskog majora i njen predsednik za ispitnu 1909 ? 1910 . godinu. Kao pomo?nik na?elnika ?taba Komande aktivne vojske i pomo?nik na?elnika Glavnog general?taba bio je ?lan general?tabne komisije koja je pod njegovim rukovodstvom radila od 1906 . do 1908 . godine. U tom periodu on je zastupao na?elnika i rukovodio general?tabnim putovanjima pripravnika za ovu struku. U specifi?nim okolnostima ispoljavao je svoj uticaj na vaspitanje oficirskog i vojni?kog kadra kao privremeni sudija Moravskog divizijskog vojnog suda, privremeni sudija Velikog vojnog suda, zamenik i redovni ?lan u Vojno-disciplinskom sudu u Beogradu. U vojnom sudstvu ostao je zapam?en po odluci da izdvoji svoje mi?ljenje na pretresu u?esnicima Ni?ke kontrazavere 1903 . godine sa obrazlo?enjem ≪da se optu?eni puste kao nevini≫. ^[4]

Petar Bojovi? je jedan od onih koji je shvatio vrednost novog roda vojske ? avijacije . Kada je krajem 1910. i po?etkom 1911 . godine ruski pilot Boris Maslenikov izvr?io dvadeset letova pred Beograđanima, voze?i ?lanove kraljevske porodice i građane, jedan od prvih oficira koji se usudio da Beograd izvidi iz vazduha bio je pukovnik Petar Bojovi?. I kasnije, u ratu , Bojovi? je ponovo bio u avionu . Kada je pilot Tomi?, od decembra 1915 . do januara 1916 , obavio deset uspe?nih letova u saobra?ajnoj slu?bi između Skadra , Dra?a i Elbasan , Bojovi? se, izvr?avaju?i svoje obaveze, na?ao na jednom od tih letova. ^[4]

Marta 1917 . godine Vrhovna komanda izvr?ila je promene u formaciji srpske vojske, u okviru kojih je do?lo, po naređenju generala Bojovi?a, do pregrupisavanja vazduhoplovnih snaga. Tekst naredbe i sama odluka pokazuju njegovu upu?enost u tajne novog roda vojske. Saradnja Bojovi?eve Prve armije sa avijacijom bitno je doprinela uspehu u probijanju Solunskog fronta . Avioni su nastupanje ove armije pratili sve do Novog Sada . ^[4]

O li?nom ?ivotu poru?nika Petra Bojovi?a iz prvih godina oficirske slu?be ostali su samo podaci o jednoj kazni i dve veridbe. Ka?njen je 1882 . godine sa deset dana zatvora , ?to je u?ao u kafanu kroz prozor i tamo se nedolikuju?i oficiru pona?ao . Dva ministarska odobrenja ?enidbe govore o njegovim planovima da na najbolji na?in uredi li?ni ?ivot, ali o i njegovoj zaljubljivoj prirodi. Kao general?tabni major Petar Bojovi? je u Kragujevcu upoznao Milevu Jovanovi? (1872?1956), k?erku Nikole Jovanovi?a, trgovca. Ven?ali su se 4. juna 1893 . godine u Sabornoj crkvi u Kragujevcu . Sa njom je imao ?estoro dece, ?etiri sina ? Bo?idara (1894?1962), Vojislava (1895?1915), Dobroslava (1898?1971), Radoslava (1904?1906) i dve k?erke Jelicu (1896?1955) i Radu (1900?1959). K?i Jelica se udala nakon Prvog svetskog rata za majora Milorada Majstorovi?a . ^[4] Njegov zet je u vojsci Kraljevini Jugoslaviji napredovao do ?ina brigadnog generala , dok je u Prvom svetskom ratu bio njegov li?ni ađutant . ^[5] Njegov jedini unuk po direktnoj liniji je Vladimir Majstorovi? (1922). ^[1]

• Posmatranje o ?eleznicama; Johan Raden?taj (prevod) , 1879.
• Vođ patrole (prevod) , 1880.
• Pu?ke repetirke , 1881.
• Bojna taktika pe?adije, konjice i artiljerije; Anri Brijalin (prevod) , 1883.
• Utvrđivanje dr?ava i utvrđeni logor; Anri Brijalin (prevod) , 1883.
• Sistematsko obu?avanje konjanika u poljskoj slu?bi, (prevod) , 1885.
• Kako da se sa?uvaju konji od uboja u bok, od viskog sedla, (prevod) , 1885.
• Veliki jesenji manevri 3. francuskog korpusa 1888. godine , 1889.
• O prirodnim sklonostima konja i njihovom savlađivanju pri dresuri, (prevod) , 1891.
• Upliv bezdimnog baruta na taktiku, (prevod) , 1891.
• Moralno vaspitanje vojnika, (prevod) , 1891.
• Oficirski kor , 1892.
• Borbena Konji?ka Taktika; Anri Brijalmont (prevod) , 1893.
• Pogled na na?a pe?adijska egzercirana pravila , 1897.
• O dejstvu savremenog oru?ija i uzajanom potpomaganju rodova oru?ija u borbi , 1901.
• Uput za obuku regruta u ratnoj slu?bi , 1901. i 1904.
• Plan za bitku. Strategijska studija po đeneralu Lavalu , 1902.
• Za knjaza i otad?binu, (prevod) , 1903.
• ?ta imamo i mo?emo da o?ekujemo od egzercirnih pravila uop?te a ?ta od pe?adijske posebnice , 1903. i 1922.
• Metoda za re?avanje takti?kih zadataka u granicama sdru?enih odreda , 1905. i 1912.
• Veliki jesenji manevri u 1905. godini , 1905. i 1906.
• Privremena pe?adijska egzercirana pravila, (dopunjeno izdanje) , 1906.
• Ratno iskustvo i egzercirana pravila , 1907.
• Misli o izvođenju velikih jesenjih manevra kod nas , 1907.
• Vaspitanje vojnika ? Odgovor na kritiku , 1908.
• Odbrana Kosova polja 1915. godine i za?tita odstupanja Srpske vojske preko Albanije i Crne Gore , 1922.

Kaplar	Podnarednik	Narednik	Narednik-vodnik Tre?e klase [n 8]	Narednik-vodnik Druge klase [n 9]	Narednik-vodnik Prve klase [n 10]	Potporu?nik	Poru?nik	Kapetan Druge klase
4. maj 1876.	1. jun 1876.	10. decembar 1876.	Nije unapređen	Nije unapređen	Nije unapređen	21. jul 1880.	24. decembar 1883.	22. februar 1888.

Kapetan Prve klase	Major	Potpukovnik	Pukovnik	General [n 11]	Brigadni general [n 12]	Divizijski general [n 13]	Armijski general [n 14]	Vojvoda [n 15]
30. avgust 1891.	2. avgust 1893.	21. septembar 1897.	6. maj 1901.	20. oktobar 1912.	Nije unapređen	Nije unapređen	Nije unapređen	13. septembar 1918.

Odlikovanja Vojvode Petra Bojovi?a [n 16]

• Orden Karađorđeve zvezde 1, 3. i 4. reda
• Orden Karađorđeve zvezde sa ma?evima 2, 3. i 4. reda
• Orden belog orla 4. i 5. reda
• Orden belog orla sa ma?evima 1. i 5. reda
• Orden Takovskog krsta 2, 3. i 4. reda
• Orden Svetog Save 3. reda
• Orden Jugoslovenske krune 1. reda
• Zlatna medalja za hrabrost
• Medalja kralja Petra I
• Spomenice za Srpsko-turske ratove 1876?1878.
• Spomenica za Srpsko-bugarski rat 1885?1886.
• Spomenica za oslobođeno Kosovo 1912 .
• Spomen-krst 1913 .
• Spomenica na Prvi svetski rat 1914?1918 .
• Albanska spomenica
• Spomenica garde

• Orden Franca Jozefa 5. reda, Austrougarska
• Orden Svetog Aleksandra 2. reda, Bugarska
• Orden za vojne zasluge 2. reda, Bugarska
• Orden za građanske zasluge, Bugarska
• Orden Svetog Spasitelja 2. i 4. reda, Gr?ka
• Orden Daneborg 4. reda, Danska
• Orden Svetog Mihajla i Svetog đorđa 2. reda, Engleska
• Orden Sv. Mauricija i Lazara 1. reda, Italija
• Orden Svetog đorđa 3. reda, Rusija
• Orden Legije ?asti 1, 2. i 4. reda, Francuska
• Spomenica Rusko-turskog rata 1877-1878, Rusija
• Ratni krst 1914?1918, Francuska

Vojvoda Bojovi? je jedan od na?ih izuzetnih vojskovođa koji je svoju vernost otad?bini i kruni dokazao u svim bojevima i bitkama. On ima vrlo veliko srce i jo? ve?u du?u.

?  Nikola Pa?i?

Iako se nismo slagali i uvek sukobljavali, vojvoda Bojovi? je bio po meni veliki vojnik i jo? ve?i partiota, ponikao iz na?e srpske zemlje.

?  ?ivojin Mi?i?

Vojvoda Bojovi? je vatreni patriota. On je svoj ?ivot posvetio svojoj zemlji. Njegove glavne osobine su iskrenost, po?rtvovanje i dobronamernost. Ovaj hrabri vojnik je blag. Njegov glas, malo potmuo, gotovo se nikad ne izdi?e i njegove o?i koje gledaju pravo u va?e, imaju ne?eg melanholi?nog. To je nostalgija za otad?binom i ?alost za svima onima koji su izginuli za njenu slobodu.

?  Ar?ibald Rajs

Vojvoda Petar Bojovi? nije bio samo veliki vojskovođa i strateg, ve? i veliki pisac i teoreti?ar, knji?evnik i mislilac, ?ija razmi?ljanja o istoriji, nauci, moralu i kulturi spadaju u najlep?e stranice napisane u to vreme, koje i danas imaju sve?inu i veliku vojnu, istorijsku i knji?evnu vrednost.

?  general-pukovnik Milovan Bojovi? ^[38]

• 
  Bista na Ceru
• 
  Muzej Cerske bitke
• 
  Bista u Beogradu
• 
  Bista u Ni?u
• 
  Pogled sa Kalemegdanske terase ( u podno?iju se uo?ava Bulevar vojvode Petra Bojovi?a )

• Vojvoda Petar Bojovi? na YouTube
• Podaci o njegovom grobu
• Feljton: Vojevanje vojvode Bojovi?a
• Beli orao ?uva epolete vojskovođe
• Filmska biografija jednog od najslavnijih srpskih vojvoda
• Vojvoda Petar Bojovi?: Sluga otad?bine iz ?est ratova (?Ve?ernje novosti“, 8. februar 2015)

prethodnik v. d. general?tabni pukovnik Aleksandar Ma?in

Vr?ilac du?nosti Na?elnika Glavnog general?taba Kraljevine Srbije 1906 ? 1908 .

sledbenik general Radomir Putnik

prethodnik vojvoda Radomir Putnik

Vr?ilac du?nosti Na?elnika ?taba Vrhovne komande Kraljevine Srbije 1915 ? 1916 .

sledbenik nastavio slu?bovanje

prethodnik polo?aj potvrđen

Na?elnik ?taba Vrhovne komande Kraljevine Srbije 1916 ? 1918 .

sledbenik vojvoda ?ivojin Mi?i?

prethodnik vojvoda ?ivojin Mi?i?

Na?elnik Glavnog general?taba Jugoslovenske vojske 1921 .

sledbenik general Petar Pe?i?

Gre?ka u referenci: Oznake <ref> postoje za skupinu imenovanu kao "n", ali nema pripadaju?e oznake <references group="n"/>