Vidi takođe: Sirija (historijska regija)

Upozorenje : Nije specificirana vrijednost za " ime_genitiv "

Neoasirsko Carstvo ? 934. pne?609. pne ?   ? Karta Neoasirskog Carstva i njene ekspanzije. Glavni grad Nije naveden Religija Henoteizam Vlast Monarhija Historijska era ?eljezno dobna  -  Ashur-dan II  -  Pad Ninive

Neoasirsko ili Novoasirsko carstvo , je period istorije Mesopotamije od 911. pne. do 612. pne. Neoasirsko carstvo je usledilo nakon Srednjeg asirskog perioda( 14. do 10. vek pne.). Tokom srednjeg asirskog perioda Asirija je bila manja kraljevina, koja se borila za dominaciju sa Vavilonom . Nakon pohoda Adadnirarija II Asirija je postala velika regionalna sila i izrasla je u opasnost za 25. dinastiju u Egiptu. Asirija je dostigla vrhunac mo?i za vreme Tiglat-Pilesara III ( vladao 745. pne. ? 727. pne. ). Persija pod Ahemedinidskom dinastijom je razru?ila Ninivu 612. pne. i Asirija je otada postala persijska provincija.

Nakon Tiglat-Pilesara I Asirija je nazadovala dva veka. Imala je slabe i neefikasne vladarem a ratovala je sa Urartu i sa aramejskim nomadima. Dug period slabosti zavr?io se dolaskom na vlast Adadnirarija II . On je ?vsto pot?inio oblasti, koje su ranije bile nominalni asirijski vazali, deportovao je stanovni?tvo u daleka podru?ja. Polagano je pomerao granicu prema Vavilonu , ali na ostalim mestima je samo konsolidirao granice carstva. Nasledio ga je Tikulti Ninurta II, koji je tokom svoje kratke vlasti malo pro?irio carstvo na severu.

A?urnasirpal II ( 883. pne. ? 859. pne. ) zapo?eo je sa ekspanzijom. Najpre je pokorio narode na severu do Nairija . Zatim je pokorio Aramejce između Kabura i Eufrata . Nakon pobede napredovao je bez otpora do Sredozemnog mora i naterao je Fenikiju da mu pla?a danak. U to vreme Asirci su se po?eli hvaliti svojom surovo??u. A?urnasirpal II je kao glavni grad odabrao Kalhu ( Nimrud ). Palate, hramovi i druge građevine svedo?e o zna?ajnom razvoju umetnosti i o bogatstvu Asirije. NJegov sin ?almanasar III ( 859. pne. ? 823. pne. ) vladao je 34 godine. Svake godine asirijska vojska je i?la u vojni pohod. Zauzeli su Vavilon, a Vaviloniju sveli na vazalnu dr?avu. Borio se protiv Urartu . ?almanasar je ponovo zauzeo Karkemi? 849. pne. , a 841. se borio protiv Hazela, kralja Damaska , opsedao mu je grad, ali nije ga osvojio. Prisilio je mnoge kraljevine da mu pla?aju danak, uklju?uju?i Jehu od Izraela, Tir i Sidon . Crni obelisk , koji je nađen u Nimrudu svedo?i o mnogim njegovim vojnim pohodima. Poslednjih godina ?ivota imao je problema sa pobunom najstarijeg sina. Mnogi su se pridru?ili pretendentu, ali je njegov drugi sin ?am?iadad V slomio pobunu i nasledio je 824. pne. ?almanasara. Tokom jednog veka Asirija je malo nazadovala zbog lo?ih vladara i zbog ja?ine Urartua . Izuzetak je bio Adadnirari III ( 810. pne. ? 782. pne. ), koji je zauzeo Damask 804. pne. i prislio veliki deo Sirije, sve do Samarije da pla?a danak. Napredovao je i protiv Međana , mo?da ?ak do Kaspijskog jezera.

Kada je Nabonasar zapo?eo sa neovavilonskom dinastijom 747. pne. Asirija je bila blizu revolucije. Građanski rat i epidemije su harale zemljom, a Urartu je zauzeo severne provincije. Kalhu se 746. pne. priklju?io pobunjenicima, a 747. pne. general, koji se zvao Puhu preuzeo je tron. Uzeo je ime Tiglatpilasar III . Napravio je veliku reformu asirske vlasti i zna?ajno je pobolj?ao efikasnost i sigurnost. Organizovao je pokorene provincije pod pobolj?anom administracijom. Svaki distrikt je pla?ao fiksan danak i obezbeđivao je određeni broj vojnika. Asirijska vojska je tada postala staja?a vojska. Zna?ajnim unapređenjima postala je nesavladiva vojna sila. Asirijska politika je otada bila da zauzme ceo civilizovani svet. Te promene se nekad ozna?avaju kao Drugo asirsko carstvo.

Kada je Tiglatpilasar III zaseo na tron Asirije prislio je Vavilon da pla?a danak. Kaznio je Urartu. Pobedio je Međane i Neohetite . Zatim je sa svojom vojskom krenuo na Siriju, koja je ranije ponovo uspela da se otrgne asirijskoj kontroli. Sirija je kontrolisala uspe?ne mediteranske luke Fenikije. Tiglapilasar je zauzeo Arpad blizu Alepa 740. pne. nakon opsade duge tri godine. Zauzeo je Filisteju 738. pne. u vreme kralja Izraela Menahema . Izvr?io je invaziju na Izrael i nametnuo je veliki danak. Osvojio je i Samariju , a 732. pne. zauzeo je i Damask . Stanovni?tvo Damaska i Samarije je deportovao u Asiriju. Tiglatpilasar III je 729. pne. krenuo na Vavilon , zarobio je kralja Vavilona i krnisao se kao kralj Vavilona. Umro je 727. pne. , a nasledio ga je ?almanasar V . Međutim kralj Izraela Ho?ea odbio je da pla?a danak i udru?io se 725. pne. sa Egiptom protiv Asirije ?almanasar V je na to napao Siriju i opsedao je Samariju tri godine.

?almanasar V je naglo umro 733. pne. dok je opsedao Samariju i na tron je do?ao Sargon II , koji je bio glavnokomanduju?i asirijske vojske. U Starom zavetu se spominje kao Tartan. Sargon II je zauzeo Samariju i na taj na?in je okon?ana severna kraljevina Izrael. Oko 27.000 ljudi je odveo u zarobljeni?tvo. Druge godine svoje vlasti Sargon II je ratovao protiv kralja Elama , koji je sklopio savez sa kraljem Vavilona, ali bio je pora?en. Vavilon se pobunio pod vodstvom mo?nog haldejskog princa Marodakbaladana. Sargon nije mogao da skr?i tu pobunu, pa se okrenuo protiv Urartua i Sirije. Zauzeo je Karkemi? 717. pne. Borio se i protiv Međana, koji su se probijali na iransku visoravan. Asirija nije obađala deset godina pa?nju na Vavilon dok je vladao Mardukaplaidin . Međutim 710. pne. Sargon je napao i pobedio je Mardukaplaidina, koji je pobegao saveznicima u Elam. Sargon II je koriste?i deo prikupljenog danka sagradio novu prestolnicu Dur ?arukin blizu Ninive .

Sargon II je poginuo 705. pne. dok se borio sa Kimerijancima . Nasledio ga je sin Senaherib , koji je glavni grad pomerio u Ninivu, a depotovane je iskoristio da poprave irigacioni sistem Ninive. Jezekija od Jude je 701. pne. sklopio savez sa Egiptom protiv Asirije. Senaherib je krenuo na Jerusalim i uni?tio je na svom putu 46 naselja. U Bibliji pi?e da je anđeo gospodnji pobio celu asirijsku vojsku kraj Jerusalima . Ono ?to je istorijski sigurno je da Senaherib nije uspeo da zauzme Jerusalim. Mardukaplaidin se vratio na vlast u Vavilonu tokom Senaheribove vlasti. Senaherib ga je pobedio 703. pne. u bici kraj Ki?a . Senaherib je oplja?kao Vavilon.

Postavio je Belibnija za kralja Vavilona. Po?to je Belibni bio protiv Senaheriba morao je da nađe nekoga lojalnijega Asiriji, pa je postavio svog sina Asurnadin?umija na tron Vavilona. Krenuo je posle toga u pohod protiv Elama 694. pne. Dok su Asirci hara?ili Elamom kralj Elama je naredio da se napadne Vavilon. Vojska Elama je zarobila Senaheribovog sina i preuzeli su tron Vavilona. Zbog toga je Senaherib krenuo u osvetni?ki pohod protiv Elama. Kada su Asirci pobedili jednoga pobunjenoga kralja Vavilona brzo se pojavio drugi, a podr?avao ga je Elam. Novi kralj Vavilona je ?etiri godine odolevao Asircima, sve do 689. pne. Senaherib je osvojio Vavilon nakon ?to je otvorio kanale i celi okoli? Vavilona pretvorio u mo?varu. Vavilon je bio razoren, a stanovni?prvo rasejano. Ubila su ga dva njegova sina, koji su posle toga pobegli u Jermeniju. Nasledio ga je sin Asarhadon .

Asarhadon je ratovao u Urartu u vreme kada je ubijen njegov otac. Za vreme prve godine njegove vlasti izbila je pobuna na jugu Vavilonije. Kao kralj Asirije dao je da se ponovo izgradi Vavilon i u?inio ga je glavnim gradom. Pobedio je Kimerijance i Međane, ali nije mogao da odr?ava red u tim podru?jima, pa je okrenu pa?nju na zapad. Fenikija se udru?ivala sa Egiptom, pa je Asarhadon zauzeo Sidon 677. pne. , kralju je odrubio glavu, a stanovni?tvo je deportovao. Takođe je zarobio kralja Judeje Manasa i jedno vreme ga dr?ao zato?enog u Vavilonu. Po?to mu je ve? dodijalo stalno me?anje Egipta krenuo je 673. pne. sa vojskom na Egipat sa namerom da ga zauzme, ali bio je pora?en. Ponovo je krenuo na Egipt 671. pne. i uspeo je da osvoji Egipat. Faraon je pobegao iz Egipta. U to vreme Asirija je bila i u ratu sa Urartu. Tada je Asirija imala najve?u povr?inu. ?im je napustio Egipat u Egiptu je izbila pobuna. NJegovi guverneri su tra?ili pomo?. Asarhadon je poslao svoga generala sa vojskom da slomi pobunu 669. pne. Sam Asarhadon je krenuo prema Egiptu, ali na putu je umro. NJegov sin ?ama? ?umakin postao je kralj Vavilona, a drugi sin Asurbanipal je postao kralj Asirije.

Asurbanipal je nasledio oca. Nastavljao je da ratuje u Egiptu kad je bio manji pritisak Međana na istoku i Kimerijanaca na severu. Nije mogao da pokori Egipat, pa je 664. pne. postavio Psametika kao vazalnog kralja. Kralj Lidije Giga je molio Asurbanipala za pomo? protiv Kimerijanaca, ali Asurbanipal je odbio da pomogne. Posle toga lidijski pla?enici su poslani kod Psametika. Do 652. pne. Psametik je postao dovoljno sna?an da je proglasio nezavisnost od Asirije. U to isto vreme Asurbanipal je bio zauzet građanskim ratom. NJegov stariji brat , kralj Vavilona ?ama? ?umakin je zapo?eo protiv njega građanski rat, koji je trajao do 648. pne. Tada je Vavilon oplja?kan, a ?ama? ?umakin je zapalio svoju palatu i ubio se. Asurbanipal je razarao Elam 646. i 640. pne. , a glavni grad Susu je potpuno uni?tio.

Asurbanipal je poticao umetnost i kulturu. Imao je ogromnu biblioteku glinenih tablica u Ninivi. Međutim duge borbe sa Vavilonom i Elamom iscrple su carstvo. Potro?eno je bilo bogatstvo, a ?itave provincije su bile toliko upropa?tene ratovima da vi?e nisu mogle da doprinose carskoj blagajni. Bilo je te?ko na?i dovoljno vojske da se dr?e porobljeno stanovni?tvo. Asirija je bila jako lo?e pripremljena za invaziju hordi Skita i Međana, koji su zapo?eli da hara?e na isto?nim granicama. Mala Azija je bila puna Kimerijanaca, koji su isto stalno napadali.

Nakon smrti Asurbanipala 627. pne. carstvo se po?elo lagano raspadati. Skiti , Kimerijanci i Međani su odmah po?eli prelaziti preko granica. Dolazili su i plja?kali ?ak do Egipta. Vavilonija je ponovo postala nezavisna. Naslednik Asurbanipala Asuretilani imao je veoma malo prave vlasti. Vavilonsk kralj Nabopolasar zajedno sa Kijaksarom iz Medije kona?no je uni?tio Ninivu 612. pne. i Asirija je pala. General Asurbalit II je uz vojnu pomo? Egipta odolevao jo? u Haranu do 608. pne. Egipat je nastavljao da poma?e Asircima da bi zauzdao narastaju?u mo? Vavilona. U bici kod Megida 605. pne. egipatska vojska je pobedila vojsku Judeje i uspela je da dođe do ostataka asirijske vojske. U kona?noj bici Vavilonija je nadmo?no pobedila asirijsko-egipatski savez i posle toga Asirija prestaje da postoji.

Od 8. veka pne. aramejski jezik je postao slu?beni jezik Asirijskog carstva. Do 6. veka pne. toliko je potisnuo akadski jezik, koji je bio asirijski jezik da je aramejski postao carski jezik ahamenidske Asirije. Jedan od klju?nih faktora koji je doprineo rastu zna?aja aramejskog jezika bio je uspon i pad Asirije. Razne deportacije i kolonizacije za vreme Asirije oja?ale su kontakte Aramejaca i Asiraca. Kad je carstvo padalo samo je elita znala da ?ita i pi?e akadskim pismom. ?estoka razaranja Ninive i Asura pre?ivelo je veoma malo onih, koji su znali pisati akadski.