Za ostala zna?enja, vidi
Miltijad (razvrstavanje)
.
Miltijad Mlađi
Miltijad Mlađi
(
gr?
. Μιλτι?δη?, oko 550?489. god. st. e.) bio je
atinski
dr?avnik i
vojskovođa
.
Miltijad je rođen oko 550. godine st. e. u veoma bogatoj porodici. Njegov otac tri puta je na
olimpijskim igrama
bio pobednik u trci trka?kim kolima, dok je njegov ujak,
Miltijad Stariji
, po kome je i dobio ime, bio osniva? atinske polunezavisne dr?ave na
Hersonezu Tra?kom
. Miltijad Stariji umro je bez dece, pa je njegov ne?ak nasledio vlast na Hersonezu Tra?kom. Oko 516. godine st. e. Miltijad Mlađi stigao je na Hersonez, gde je u?vrstio svoju vlast uhapsiv?i mogu?e protivnike i okru?iv?i se telesnom stra?om koja je brojala 500 ljudi. Uskoro potom, međutim, njegova je vlast bila u znatnoj meri ograni?ena, kada je
persijski
car
Darije I
pro?irio svoju vlast na
Malu Aziju
i Miltijada sveo na rang persijskog
vazala
. Tako je Miltijad, na primer, predvodio jedan odred vojske u Darijevom
skitskom pohodu
(514), ali je, prema
Herodotu
, predlo?io da se poru?i most preko
Dunava
i tako onemogu?i Darijevo povla?enje. Međutim, kako Persijanci nisu Miltijada li?ili vlasti i kaznili ga, verodostojnost ovog Herodotovog kazivanja ostaje sumnjiva. S druge strane, ?injenica je da je Miltijad odlu?io da se pridru?i
jonskom ustanku
i da je odr?avao prijateljske odnose sa nedavno uspotavljenom atinskom
demokratijom
. Verovatno tokom jonskog ustanka Miltijad je zauzeo ostrva
Lemnos
i
Imbros
, koje je na kraju ustupio Atinjanima i koja su otada ostala u stalnom vlasni?tvu Atine.
Jonski je ustanak bio ugu?en 494. st. e., a slede?e godine, kada se Darije pojavio blizu Hersoneza, Miltijad je natovario pet brodova svojim blagom i oti?ao u Atinu. Jedan od brodova, kojim je zapovedao Miltijadov najstariji sin, Metioh, bio je zaplenjen. Metioh je postao do?ivotni zarobljenik u Persiji, ali se Darije prema njemu ophodio veoma ?asno, dao mu je za ?enu jednu persijsku plemkinju, te je decu iz tog braka smatrao ?lanovima persijskog
plemstva
. Zbog svog bogatstva, svoje ?ene
tra?kog
porekla, Hegesipile (koja mu je oko 510. godine rodila sina
Kimona
, koji ?e postati va?na li?nost u atinskoj politici tokom 70-ih i 60-ih godina 5. veka) te zbog svoje "
tiranske
" pro?losti, Miltijad je morao imati mnogo neprijatelja u Atini. Bilo mu je suđeno zbog njegovog polo?aja tiranina na Hersonezu, ali je bio oslobođen. Po izbijanju
gr?ko-persijskih ratova
Miltijad je u Atini ustao protiv
Temistokla
i njegovog programa koji je predviđao usredsređivanje Atinjana na izgradnju pomorskih snaga Atine, smatraju?i da Atinjani pre svega treba da se pobrinu za stvaranje takve građanske vojske koja bi se mogla odupreti persijskoj.
Međutim, atinski je
demos
prvobitno usvojio Miltijadov plan, koji je predviđao da se sve snage anga?uju za obezbeđivanje gr?kog kopna i na pripreme za odbranu kopnene Gr?ke od persijske navale. U takvoj je situaciji Atina do?ekala
maratonsku bitku
, u kojoj je pobedila gr?ka vojska, za ?ta je ne malo zaslugu imao upravo Miltijad, koji je nakon dugih nesuglasica među gr?kim
stratezima
zahtevao neodlo?an pokret, shvataju?i da svako odugovla?enje mo?e aktivirati persofilske elemente u Atini.
Uskoro posle maratonske bitke Miltijad je si?ao sa istorijske pozornice. On je, na vlastiti rizik, primiv?i od Atine samo pozajmicu u novcu, 489. godine st. e. preduzeo pohod na ostrvo
Paros
pod izgovorom da ?e kazniti njegove stanovnike za pomo? koju su pru?ili Persijancima. Ekspedicija se, međutim, zavr?ila neuspehom, sam Miltijad je bio ranjen, a po povratku u Atinu morao je da izađe pred sud po tu?bi mo?nog roda
Alkmeonida
, koji su za njega zahtevali
smrtnu kaznu
zato ?to je "prevario atinski narod". Zahvaljuju?i svojim ogromnim zaslugama, bio je po?teđen smrtne kazne, ali je zato ka?njen velikom nov?anom kaznom od 50
talenata
. Nije stigao da je plati: umro je uskoro posle suđenja (489. godine) od rane zadobijene u paro?koj ekspediciji.