Mihail Ivanovi? Glinka
(
rus.
Михаи?л Ива?нович Гли?нка
;
Novospaskoje
,
1. jun
1804
?
Berlin
,
15. februar
1857
) bio je prvi
ruski
kompozitor
koji je zadobio ?iroko po?tovanje u svojoj zemlji i ?esto se smatra ocem ruske
klasi?ne muzike
. Glinkine kompozicije su imale veliki uticaj na budu?e ruske kompozitore, posebno na
rusku petorku
, koji su slede?i se njegovim primerom napravili prepoznatljiv ruski stil klasi?ne muzike. Njegova najpoznatija dela su opere
?Ivan Susanjin“
,
?Ruslan i Ljudmila“
, orkestarsko delo
?Kamarinskaja“
, simfonija
?No? u Madridu“
, kao i solo-pesme.
Glinka je tvorac ruske nacionalne opere. Njegov rad se ogleda u stvaranju nacionalnog stila, tj. stvaranju ruske nacionalne muzike. Poreklom je iz bogate porodice. Tokom ranog detinjstva, ?iveo je na selu sa bakom koja se brinula o njemu. Nakon njene smrti, Glinka se seli kod ujaka gde ima prilike da slu?a muziciranje ku?nog orkestra. Tu se susre?e sa
Mocartovim
,
Hajdnovim
i
Betovenovim
delima. Uskoro i sam po?inje da svira klavir i violinu. Pokazuje interes za nacionalnu umetnost, posebno narodne pesme. Pored toga, u?i geografiju, kao i ruski, nema?ki i francuski jezik. Godine 1817, sa napunjenih 13 godina, odlazi na studije u
Sankt Peterburg
. Međutim, Glinku privla?e dostignu?a Zapada i tamo vidi mogu?nost svog daljeg usavr?avanja. Na preporuku lekara, Glinka odlazi u Italiju 1830. godine. U Italiji upoznaje mnoge slavne kompozitore, između ostalog
Feliksa Mendelsona
i
Hektora Berlioza
. U Italiji mu se rodila ideja o ruskoj nacionalnoj operi. I pored ?elje da ostane u Italiji, o?eva smrt ga primorava da se, nakon tri godine boravka, vrati u Rusiju. Tu po?inje da radi na prvoj operi. Re? je o operi
?Ivan Susanjin“
, poznate jo? i kao
??ivot za cara“
, koja je premijerno izvedena
1836
. u
Petrogradu
. Ona do?ivljava neuspeh kod ruske aristokratije koji je nazivaju
ko?ija?kom muzikom
. Međutim, Glinka nastavlja sa radom. Kada njegova slede?a opera
?Ruslan i Ljudmila“
na Pu?kinov tekst do?ivi neuspeh, Glinka zauvek napu?ta Rusiju. Odlazi u
Pariz
, zatim u
?paniju
, gde prou?ava ?panski
folklor
. Tu dobija inspiraciju za njegovu najpoznatiju
simfoniju
?No? u Madridu“
. Umire u
Berlinu
1857
. godine.
Na?in na koji je Glinka tretirao orkestar u svojim operama uticao je na dalji razvoj ruske orkestarske muzike. Njegova dela su imala veliki uticaj na kasnije ruske kompozitore, a naro?ito na ?lanove ?
Ruske petorke
“.
- Ivan Susanjin
- Ruslan i Ljudmila
- Knez Holmski (nedovr?ena)
- Simfonija u B-duru
- Dve ?panske uvertire:
- Aragonska hota
- Se?anje na letnju no? u Madridu
- Orkestarska fantazija Kamarinskaja (prvobitan naziv: Svadbena pesma i igra), napravljena na dva ruska napeva
- Dva guda?ka kvarteta
- Sekstet za guda?ki kvintet i klavir
- Trio
pathetique
- Kantate
- Solo-pesme
- Oko 40 kompozicija za klavir
