Carstvo Marata , poznato i kao konfederacija Marata, bila je hinduska dr?ava u Indiji , koja je postojala od 1674 . do 1818 . godine. Osnovao ju je ?atrapati ?ivad?i . Marate su sru?ile Mogulsko carstvo i bile su uspe?na i poslednja prepreka britanskim kolonijalnim interesima.

Istorija [ uredi | uredi kod ]

?ivad?i je stvorio nezavisnu zonu Marata oko Puna. Gerilski je ratovao celi ?ivot sa mogulskim carem Aurangzebom i kada je 1680 . umro ostalo je veliko Marata kraljevstvo, koje je bilo izlo?eno napadima Mogulskog carstva. Mogulski napadi su trajali od 1682. do 1707. godine. Marate su postigle odlu?nu pobedu nad Mogulima i ovladali su velikim delom Indije. ?ivad?ijev unuk ?ahu je vladao Maratama do 1749 . godine. Kada je umirao ostavio je svoga pe?vu (glavnog ministra) da dalje vlada uz određeno uslove. ?ivajevi naslednici su ostali nominalni vladari, a pe?ve (glavni ministri) su postali pravi vladari Marata. Carstvo Marata je predstavljalo najve?u prepreku britanskim kolonijalnim interesima u Indiji i tokom 18. veka uspe?no je zaustavljalo Britansku isto?noindijsku kompaniju. Kraljevstvo se raspalo kada je do?lo do unutra?njih svađa između nominalnih vladara i pravih vladara u vidu glavnih ministara.

Najve?i opseg kraljevstvo je postiglo u 18. veku pod ?ahuom i pe?vom Balad?i Bad?i Raom. Marate su izgubile od Avganistanaca u Tre?oj bici kod Panipata 1761 . godine. Taj poraz je zaustavio ?irenje carstva i smanjio je mo? pa?vi. Carstvo je postalo labavija konfederacija, a politi?ka mo? je ostala unutar pet Marata dinastija. Unutra?nji sukobi su bitno oslabili Marata carstvo. Vodila su se tri rata Anglo-maratski ratovi sa Britanskom isto?noindijskom kompanijom . Zadnji pe?va Bad?i Rao II je bio pora?en u Tre?em anglo-maratskom ratu 1818 . godine. Marata carstvo je time nestalo, a brojne maratske dr?avice su ostale kao prin?evske dr?ave u vazalnom polo?aju u odnosu na Britance.

?ivad?i (1627?1680) [ uredi | uredi kod ]

Marate su ?ivele u podru?ju oko Satare na zapadnom delu visoravni Dekan , gde se visoravan sre?e sa isto?nim obroncima Zapadnih Gata. Dugo su Marate odolevale napadima Mogulskog carstva severne Indije. Pod vladarom Sivad?ijem Marate su se oslobodile vlasti muslimanskog sultana od Bid?apura. Posle toga Marate postaju agresivnije i napadaju mogulsku teritoriju. Napali su i oplja?kali Surat 1664 . godine. Pri tome su odneli veliko blago, koje je omogu?ilo kasniji razvoj carstva Marata. ?ivad?i se proglasio carem 1674 . godine. Do njegove smrti Marate su zauzele delove centralne Indije. Ali kasnije su to izgubile u sukobu sa Mogulima i Britancima.

Sambad?i (1681?1689) [ uredi | uredi kod ]

?ivad?i je imao dva sina Sambad?ija i Rad?arama. Stariji sin je bio lakozapaljiv i nepopularan. Sambad?i je krunisan i nastavio je sa ekspanzionisti?kom politikom. Ranije je potukao Portugalce i rad?u iz Majsora. Mogulski car Aurangzeb je bio zabrinut da bi Marate mogle u?i u savez sa Rad?putama, pa je 1682 . krenuo sa ogromnom vojskom od 180.000 vojnika da zauzme sultanate Bid?apur i Golkondu. Tokom osam godina rata Sambad?i nije nikad izgubio bitku ili tvrđavu u borbi sa Aurangzebom. Međutim izdajom je 1688 . uhva?en, mu?en i rase?en na delove.

?ablon:Istorija Ju?ne Azije

Rad?aram i Tarabaj (1689?1707) [ uredi | uredi kod ]

Rad?aram je sedi?te Marata premestio u Sataru, koji je 1700. do?ao pod opsadu, pa se predao Mogulima. U to vreme je Rad?aram umro, a njegova ?ena Tarabaj je preuzela vlast kao regent u ime njenog sina ?ivad?ija II. Tarabaj je herojski predvodila Marate, pa su Marate do 1705 . pre?li reku Narmadu i zauzeli Malvu, koja je bila u mogulskom posedu. To je bila odlu?na bitka, kojom su Moguli zauvek izgubili svoju istaknutu poziciju na indijskom potkontinentu. Marate su bili pobednici posle duge ?estoke bitke. Ta pobeda je postavila temelje kasnijim osvajanjima pod Pe?vama.

?ahu (1707?1749) [ uredi | uredi kod ]

Posle smrti mogulskog cara Aurangzeba 1707 , iz mogulskog zarobljeni?tva je oslobođen ?ahu (?ahud?i), sin ubijenog cara Sambad?ija. ?ahud?i je odmah po?eo polagati pravo da bude car Marata. To je dovelo do sukoba među Maratama. Vlast Mogula je postala jako slaba. Zavisili su od savezni?tava. Marate su uspele da zauzmu Delhi i svrgnu mogulskog vladara. Marate su ovladale velikim delom Indije.

Pe?va Bad?irao I (1720?1740) [ uredi | uredi kod ]

Socijalna mobilnost U Marata carstvu omogu?ila je njegovo ?irenje. Pe?va je vladao carstvom iako je bio sin obi?nog ?oveka. Predvodio je vojsku i ime cara i osvojio je Rad?astan 1735 , Delhi 1737 , a Orisu i Bengal 1740 . godine.

Pe?va Balad?i Bad?irao (1740?1761) [ uredi | uredi kod ]

Balad?i Bad?irao je bio sin od Bad?iraoa I i postao je pe?va. Od 1741 . do 1745 . bilo je relativno mirno razdoblje na Dekanskoj visoravni. ?ahu je umro 1749 . godine. Do 1760 , Marate su dostigle zenit, a teritorija je obuhvatala tre?inu ju?ne Azije.

Propadanje carstva [ uredi | uredi kod ]

Avganistanci pod vodstvom Ahmad ?ah Abdalija su pobedili Marate u tre?oj bici kod Panipata 1761 . godine. To je bila odlu?na bitka u kojoj je afganistanska konjica pobedila Marate, koje su raspolagale artiljerijom. Unutra?nje trzavice među Maratama doprinele su tome porazu. Zaustavljeno je ?irenje Marata carstva. Tom bitkom je spre?eno da Marate ponovo osvoje Delhi, a posle bitke je nastavljena fragmentacija Marata carstva. Slede?i pe?va je poku?ao da ponovo pravi sna?no carstvo. Međutim morao je davati poluautonoman status najja?im vitezovima, ?to dovodi do fragmentacije. Britanska isto?noindijska kompanija se 1775 . ume?ala u borbu za nasledstvo u Punu. To je bio Prvi anglo-maratski rat, koji je zavr?en statusom kvo 1782 . godine. Ponovo se Britanci upli?u i interveni?u u Barodi podr?avaju?i jednog pretendenta na presto protiv drugog, tako da maharad?a priznaje Britance, da bi dobio nezavisnost od carstva Marata. Tokom Drugog anglo-maratskog rata Britanci ponovo uspevaju da sklope ugovor sa pe?vom. Tre?i anglo-maratski rat ( 1817 ? 1818 ) je bio zadnji poku?aj Marata da zadr?e nezavisnost. Pora?eni su i izgubili su nezavisnost, a Britanija je dobila kontrolu nad ve?inom Indije. Pojedine Marata dr?avice ostale su posle toga poraza, ali morale su priznavati vazalni polo?aj u odnosu na Britaniju.

Zadnji pe?va Nana Sahib bio je jedan od vođa sepoja ustanka, tj. Prvog indijskog rata za nezavisnost 1857 . godine.

Marata Carstvo na Wikimedijinoj ostavi